Poslato: Uto Avg 11, 2009 12:03 pm----
| savoy citat: |
| ja se ispričavem što upadam u temu, ali me zanima kada se plod oraha sije. kao mladi odmah nakopn skidanja opne ili se može osušiti tijekom zime ? hvala svima unaprijed |
Ja sam sejao u jesen, isto kao što se sadi žir. Kad opadne skinem opnu i odmah posejem. Prezimi na otvorenom i u proleće niče bez greške.
Poslato: Uto Avg 11, 2009 1:46 pm----
da tako mož razmnožiti orah al ga treba presaditi odmah prve godine jer on pušta glavnu žilu u zemlju po presadivanju se ona seče i više ne raste i onda se širi drugo korenje koje raste vertikalno a druga stvar sadne oraha da tako posaden orah ne prenosi gene matičnog stabla ako je u blizini još oraha.Ja imam posaden orah sa crvenom opnom donešen sa nive gde u okolini nema više stabala kad sam kod kuće posadila orah sa mog stabla od 20 posadenih samo je jedan imao crvenu opnu jer u blizini imam još stabalakoji imaju klasičnu belu boju.Najbolje je saditi kalemljen orah jer on obično ima mekanu ljusku pa se lako krckaju, i da dodam posaden plod sa stabla daje tvrdu lusku sa svakim narednim sadenjem
Poslato: Sre Avg 12, 2009 7:36 am----
Znam vec sta znace pojmovi: protandricni- kada muski cvetovi cvetaju pre zenskich; protaginicni- kada zenski cvetovi cvetaju pre muskih.
imam jos pitanja: 1.Kako treba pripremitu zemlju stajskim i mineralnim djubrivom?
2.Koliko tona stajskog djubriva treba na 1 hektar zemljista?
3.Koliko odprilike kosta 1 tona stajskog djubriva u Srbiji?
4.Da li zemlju po djubrenju i oranju treba ostaviti malo da miruje ili se mogu odmah saditi sadnice oraha?
5.Gde se mogu u Srbiji kupiti cepljene sadnice oraha sorte Rasna?
Hvala puuno za vase odgovore
Poslato: Sre Avg 12, 2009 11:42 pm----
Đubrivo se ravnomerno rasturi po zemljištu i zaore. Količina đubriva zavisi od plodnosti i tipa zemljišta. Nakon oranja zemljište nije pogodno za sadnju jer nije odgovarajuće strukture. Treba da se izvrši tanjiranje ili drljanje koje usitnjava suviše velike grudve. Sadnice Rasne se mogu kupiti u rasadniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Poslato: Pon Avg 17, 2009 4:45 pm----
Ja cu samo da prokomentarisem kako smo mi nas orah koji je osecen prosle godine sacuvali.Orah (neka sorta koja je izuzetno krupna) stavili smo par dana u vodu(4-5 dana) zatim smo ih posadili u saksiju i drzali na balkonu.Za nepuno 7 dana svih 7 oraha je izniklo
A pre par godina smo isto to uradili samo sto smo drzali u dnevnom boravku saksiju jer je bilo zimsko vrijeme.I naravno iznikli su svi.Kasnije samo rasadite gdje planirate,samo sto dalje od kuce jer korenje je izuzetno jako.
Poslato: Čet Avg 20, 2009 12:26 am----
-Da li se mogu dobiti podsticajna sredstva za sadnju oraha ako su pelcovane sorte i kupljene u inostranstvu?
-Sta sve treba da se uradi da bi se dobila podsticajna sredstva za sadnju oraha?
Za Vase odhovore hvala unapred.
Poslato: Čet Avg 20, 2009 6:07 pm----
Zdravo svima.
Moja porodica bavi se kalemljenjem vocnih sadnica ne zelim da koristim priliku za reklamiranje ili pametovanje vec su me zainteresovale silne polu informacije koje su ovde iznete.
Sorte kolje se kaleme ne biraju se da bi bile "krupne", vec pre svega ukupan rod po stablu(hektaru), otpornost na mrazeve, klimatske uslove, radman(procenat jezgra u odnosu na plod).
Previse krupan i prazan plod nesluzi bas nicemu.
Kostunjavom vocu a time i orahu nemoguce je sacuvati osobine sadnjom ploda. Inace moje skromno misjenje je da nemas potrebe za stranim sadnicama nase su jeftinije a pritom prilagodjene nasim uslovima sve strane sorte proverene na nasoj klimi proizvode se u Srbiji.
Ministarstvo odobraava podsticajna sredstva svake godine.
Poslato: Čet Avg 20, 2009 8:41 pm----
Kupila bih ja sadnice oraha i kod nas samo sto nemogu nigde da nadjem rasadnik koji prodaje kalemljene sadnice oraha koji imaju crvenu jezgru. Mozda nisam dobro trazila.
Poznajem strucnjaka koji se bavi kalemljenjem bas ovakvih sorti oraha i ima volju da me posavetuje kad mu dam potrebne informacie o vremenskim pogodnostima i analizi zemljista polja na koje hocu da ih posadim, kako bi nakalemio odgovarajuce sorte. Problem je samo mozda sto covek nije od nas i sto jos neznam da li se sadnice mogu preneti kroz granicu. Cena sadnica od njega je kako sam gledala ista kao i kod nas: 10-12 eura/kom u zavisnosti od visine sadnice.
Uostalom zna li neko gde i posto se kod nas u Srbiji mogu kupiti kalemljene sadnice oraha sa crvenom jezgrom?
Poslato: Pet Avg 21, 2009 5:39 pm----
Nemoguce je da vam neko prodaje kalemljen orah a ne kaze koja je sorta(selekcija) u pitanju. Vi saznajte koja, a ja cu Vam reci da li je meni poznato da se proizvodi kod nas. Naglasicu da bugarski Sejnov ima tamnije jezgro i da je sto se radmana tice jedna od kvalitetnijih sorti koja se sadi na nasim prostorima.
Poslato: Pet Avg 21, 2009 7:35 pm----
To su češke sorte oraha Sihrov(OČ-TU-3, TU-5, onda DR-1, DR-2) i Hospozinski crvenoplodan. Jezgro im je crveno(na krajevima ružičasto) i sladjeg ukusa od standardnih sorti.
Poslato: Uto Avg 25, 2009 10:20 am----
Milose gde bi se moglo doci do tih sadnica? Imate li vise sorti koliko sam shvatila treba izmesati nekoliko sorti na jednoj parceli?
Poslato: Sre Avg 26, 2009 4:00 pm----
Drjanovskij o
* Džinovski o
* Franquette o
* Geisenheim 139 o
* Ibar (selekcija) o
* Jupiter (selekcija) o
* Kasni grozdasti (selekcija) o
* Kasni rodni (selekcija) o
* Mayette o
* Medvedja (selekcija) o
* Ovčar (selekcija) o
* Parisienne (Pariski) o
* Plovdivski o
* Polimski (selekcija) o
* Rasna (selekcija) o
* Šejnovo o
* Sorrento o
* Timok 34 (selekcija) o
* Timok 36 (selekcija) o
* Vujan (selekcija) o
* Šampion d
* Srem d
* Tisa d
* Bačka d
* Mire d
Draga Tanja, da bi se proizvodila za nase trziste neka sorta ona mora biti na registru priznatih sorti(spisak iznad) i samo za njih je moguce dobiti subvencije drzave i sve uredne papire. Tako da tvoje sorte legalno niko ne proizvodi skoro sigurno. Moguce je da je istituti imaju i koriste u naucne svrhe ali ja bi ponovio da koristis proverene sorte na nasem podnebju.
Jupiter se od Ceskih sorti odlicno pokazao.
Sto se tice mesanja sorti radi oprasivanja to je naravno preporucjivo, za neke sorte obavezno. Sa druge stranei naglasio da se neke odlicno samooprasuju tako da nema potrebe.
Poslato: Pon Avg 31, 2009 11:36 pm----
Imam jedno pitanje.Da li sadnica divljeg oraha može da utiče na kvalitet plodova u zasadima kalemljenih oraha,s obzirom da su samo slični ali im je list i plod sasvim drugačiji.
Poslato: Uto Sep 01, 2009 7:37 pm----
Ne može uticati ni na koji način.
Poslato: Uto Sep 01, 2009 10:19 pm----
| Saška citat: |
| Ne može uticati ni na koji način. |
Saška hvala na odgovoru. Da pojasnimo, znači međusobno se neoprašuju?
Sva vremena su GMT + 1 sat