Poslato: Ned Nov 20, 2022 11:19 am----
Standardno. Ostaviti ih u tim čašama do proleća u prohladnu prostoriju koja se ne greje a ima dosta prirodnog svetla. Temperatura bi trebala da bude od 0 do 10°C.
Poslato: Sub Nov 19, 2022 2:54 pm----
Posadio sam mediteranski čempres iz semenki sada imaju oko 20ak listića...kako da ih sačuvam od zime?još su mi napolju u dvorište
| hugo.nav citat: |
| Hvala na odgovoru. Čini mi se da stvari kreću na bolje sa ova 2 manja,dok je taj najveći i dalje suvih četina iako stablo celom dužinom deluje zdravo i jako je sjajno. Svaki drugi dan ih prskam mineralima,plus sa ih 2 puta zalio za djubrivom za četinare jer je zemlja strašno suva. Inače mediteranski cempres je moje omiljeno drvo. Imam ih 7 ukupno,plus preko 200 mladih od proslog proleća iz semena šišarki koji su odlicno podneli zimu. Ako sve bude kako treba za jedno 7 godina imaću pravi toskanski ambijent 🤗 |
Kako da ih sačuvam od zime i šta dalje jel u veću saksiju Il
Pre mesec dana sam ih presadio iz kontejnera u čašice od jogurta
Poslato: Ned Mar 20, 2022 8:30 pm----
Hvala na odgovoru.
Čini mi se da stvari kreću na bolje sa ova 2 manja,dok je taj najveći i dalje suvih četina iako stablo celom dužinom deluje zdravo i jako je sjajno.
Svaki drugi dan ih prskam mineralima,plus sa ih 2 puta zalio za djubrivom za četinare jer je zemlja strašno suva.
Inače mediteranski cempres je moje omiljeno drvo.
Imam ih 7 ukupno,plus preko 200 mladih od proslog proleća iz semena šišarki koji su odlicno podneli zimu.
Ako sve bude kako treba za jedno 7 godina imaću pravi toskanski ambijent 🤗
Poslato: Sub Mar 19, 2022 9:27 am----
Velike su sadnice za presađivanje. To mora biti odrađeno pažljivo, sa velikom korenovom balom i dobro učvrstiti sadnicu da je vetar ne rasklimava. Svako presadivanje je rizik a sto je biljka veća, veći je i rizik da se ne primi. Ne može tu mnogo šta da se učini osim da se čeka pa ako se oporavi - oporavi.
Ja ne bih ništa sekao. Tek kad budeš siguran da se primilo onda odstraniti mrtve grane.
Poslato: Sre Mar 16, 2022 3:59 pm----
Pozdrav svima.
Ja sam u oktobru posadio 3 velika mediteranska čempresa prvi od čak 4 metra,drugi od 3 i treći najmanji od 1.80.
Vadjeni su iz zemlje i tom prilikom je busen zemlje oko korena najvećeg čempresa spao,ali sam ga posadio u roku od 2 sata.
Evo sad u martu sva tri čempresa su dobila braon boju,četine znatno osušene kod manja 2,dok je treći najveci citav prosušen i požuteo.
Da li neko zna kako da ih spasim i koji je način.
Zalio sam ih sa mineralima za četinare i folijarnim djubrivom isprskao,al za sada ništa.
Da li možda da očistim i odstranim suve četine sa čitavog drveta pa da čekam prolece da vidim hoce li krenuti iznova ili postoji neko drugo rešenje?
Jako su mi važni i baš imam želju da ih sačuvam.
Poslato: Pon Jul 19, 2021 7:34 am----
Šire jezgro grada, zona 6b.
Poslato: Čet Okt 11, 2018 7:08 am----
Web Page Name
Poslato: Pon Okt 01, 2018 9:00 am----
imgur.com/bmpx8eN
imgur.com/8awiaxN
Evo ih, nadam se da su linkovi ok
Poslato: Čet Sep 27, 2018 12:12 pm----
Vidi, potkresivanjem vrhova, nateraces drvo da ide u sirinu. Tako da nema potrebe da ih sad potkresujes.
A za vrhove, ja bih sacekao prolece. Cak bih pustio da malo krenu, pa onda potkresao. Uspud bih korigovao poneku granu i sa strane, ako bas nesto smeta obliku (razvalila se od snega i slicno).
Potkresivanje u prolece je dobro i zato sto sacekas da vidis je li se sta tokom zime smrzlo.
Inace, kad je biljka predvidjena za zivicu, potkresujes je pocetkom i krajem leta.
Kao drvo, potkresuje se u jesen, a radi brzeg rasta se sisarke uklanjaju (zavrcu) rukom.
Poslato: Čet Sep 27, 2018 11:24 am----
| Aca90 citat: |
| Imaju dosta sunca, mada i vlage jer mi je plac uz samu reku ali ih i zalivam. Mislio sam da ih sa strane malo trimujem ako bi to dovelo do širenja? Ovo se odnosi na primerke od 2m, male ne bih dirao, u plastičnim flašama su koje su isečene na pola i sad ću ih pokrivati kao i prošle zime da ih ne pokosi sneg. |
I što se tiče učvršcivanja ja sam mislio na primerke od dva metra. Nema logike učvršćivati sadnicu koja je u plastičnoj flaši. Ne preteruj sa zalivnjem, pogotovo ako kažeš da imaju dosta vode, treba imati na umu da je to ipak mediteranska biljka i NIKAKO ih ne đubri posle juna. Kad se prihranjuju tokom leta ne uđu na vreme u fazu mirovanja i stradaju od mraza.
Poslato: Čet Sep 27, 2018 9:52 am----
Hvala Zmijobor na korisnim savetima. Da li smem, sada, pre nego što udje u fazu mirovanja da ga malo potkrešem?
Poslato: Čet Sep 27, 2018 8:32 am----
| drveni citat: |
| U suštini ne možeš ih naterati da se udebljaju brže nego što im je genetski određeno. Najviše što možeš da uradiš je da ih umereno đubriš i zalivaš i obezbediš im što više sunca. Ako su savitljivi (a i ako nisu) obavezno ih učvrsti pritkama, najbolje sa dve na suprotnim stranama od sadnice. Ovo je izuzetno bitno zimi jer sneg hoće potpuno da izvali mlad čempres. Kako si mislio da ih trimuješ? Od gore, sa strane? Kao živicu? |
Imaju dosta sunca, mada i vlage jer mi je plac uz samu reku ali ih i zalivam.
Mislio sam da ih sa strane malo trimujem ako bi to dovelo do širenja? Ovo se odnosi na primerke od 2m, male ne bih dirao, u plastičnim flašama su koje su isečene na pola i sad ću ih pokrivati kao i prošle zime da ih ne pokosi sneg.
Poslato: Čet Sep 27, 2018 8:04 am----
"Udebljati ih" znaci da im se debljina poveca u odnosu na visinu.
Posto ne mozes, kako Drveni kaze, uciniti da se tokom rasta debljanje proporcionalno ubrzava u odnosu na rast u visinu, mozes rast u visinu ograniciti podrezivanjem vrhova.
Naravno, ovo znaci da ces za tu godinu izgubiti deo visine, ali stablo ce proporcionalno biti jace. Ovo mozes ponavljati na dve-tri godine, sve dok se ne formira prvih par metara bas cvrstog debla.
Uopste se ne moras bojati ovog podrezivanja, ja sam imao cempres koji bi se svake godine smrzao po vrhovima, tokom proleca se oporavio i tokom leta formirao nove vrhove i nastavio rast. Na zalost, morao sam da ga uklonim jer sam ga posadio bukvalno tik uz kucu, a cempres je i smrzavajuci se svake godine - rastao bas brzo.
Poslato: Sre Sep 26, 2018 5:48 pm----
U suštini ne možeš ih naterati da se udebljaju brže nego što im je genetski određeno. Najviše što možeš da uradiš je da ih umereno đubriš i zalivaš i obezbediš im što više sunca. Ako su savitljivi (a i ako nisu) obavezno ih učvrsti pritkama, najbolje sa dve na suprotnim stranama od sadnice. Ovo je izuzetno bitno zimi jer sneg hoće potpuno da izvali mlad čempres. Kako si mislio da ih trimuješ? Od gore, sa strane? Kao živicu?
Poslato: Sre Sep 26, 2018 3:56 pm----
Samo da malo ozivim temu.
Veliki sam ljubitelj med. cempresa, doneo sam dosta sisarki iz toskane i dalmacije prosle godine i na zimu posadio seme u saksije. Niklo je nekih 40ak koje sam presadio u zemlju proslog oktobra, drzao pokrivene plasticnim flasama tokom zime i evo zivi su svi. Neki su mi oko 40ak cm. Ludacki rastu. Uglavnom ima ih od 10cm-50cm. Pazite, za godinu dana.
Imam i par komada koji su oko 2m, njih sam dobio na poklon vec u toj velicini i lepo su se primili od prosle god. Dosta su tanki i savitiljivi pa me to malo nervira i zelim da ih udebljam sto pre. Jel smem sad da ih trimujem malo ili se to radi na prolece? To ne znam sto se tice cempresa a toliko ih volim da se plasim da im bilo sta radim da ih ne unistim.
Slikacu u subotu da pogledate
Puno pozdrava
Poslato: Sub Sep 01, 2018 2:05 pm----
Naisao sam na zanimljivu sliku iz BL.1960(Prije čuvenog potresa). Pa se pitam jeli ovo med.cempres, slika nije jasna ali formom liči...sad?
Poslato: Uto Avg 28, 2018 9:44 am----
Meni taj slovenski čempres liči na tuju.
Ovaj zagrebački je 100% mediteranski, prolazio sam kraj njega.goo.gl/maps/wkpQexb9aR62
Malo dalje od njega raste još jedan ali je taj uski:
goo.gl/maps/opBefhfSnnw
Poslato: Sre Jan 03, 2018 5:08 pm----
www.google.si/maps/@46...6656?hl=sl
Slovenija, Oplotnica...
Poslato: Sub Jun 24, 2017 11:48 pm----
Vjerojatno su propale zbog bolesti polijeganja klijanaca.
Preporučam da uzmeš čisti supstrat,treset,perlit ili neki drugi,kupovni supstrat ,dalje već znaš.
Poslato: Sub Jun 24, 2017 9:49 pm----
Pozdrav svima. Imam jedno pitanje u vezi razmnozavanja mediteranskog cempresa iz semena. Naime nasao sam kuci dve sisarkice koje smo proslog leta poneli iz Bara. pocetkom proleca sam video da je prosuo seme pa sam odlucio da pokusam da ga posadim. Uradio sam to tako sto sam prvo pustio da proklijaju na vlaznom ubrusu pa sam ih onda stavio u zemlju i svi su iznikli i bas sam bio zadovoljan. To sam uradio recimo u krajem aprila pocetkom maja. Medjutim od tridesetak biljaka koje su narasle dva tri centimetra sve su se osusile. Tj ujutru kad pogledam vidim da su jedna po jedna klonule. Za dvadeset dana sve su propale. Pa me interesuje da li neko zna zbog cega bi to moglo biti. Sadio sam ih u neku zemlju sa pijace neka sumska. Posto imam jos dosta semena moze li mi neko reci kkako i kad da ga posejem. Hvala
Poslato: Pet Mar 31, 2017 6:13 pm----
Имам двадесетак беба медитеранског чемпреса, добијених као самоникле, а ја их пресадио, мада имам у дворишту неколико самониклих, које нисам премештао... Ако има заинтересованих, неке бих продао, а неке поклонио.
Poslato: Sub Dec 24, 2016 1:31 pm----
hvala za otgovore prijatelju,gore dolu mi je jasno,ali predi da gi uzmem ću da gi slikam,ako moze da gi razlikujete da znam sta uzmem jel tu kod nas tesko,on koj prodava ne gi zna!
Poslato: Sub Dec 24, 2016 1:40 am----
Totem je varijetet tj.sorta čempresa vitkog habitusa,koji razvija kratke grane i ogranke koji su priljubljeni uz deblo i ne razvijaju se puno u vis(grane ne stablo).Uzgajaju se uglavnom u Italiji,vegetativno,iz reznica.Pyramidalis,odnosno bio bi pravilniji naziv kolumnaris,isto je varijetet čempresa,sličnog habitusa kao Totem ali se može jako razlikovati od jedinke do jedinke jer se može jako razlikovati po izgledu grana i načinu njihovog rasta.U biti,jako je teško naći dva potpuno ista čempresa.
Poslato: Sub Dec 24, 2016 12:21 am----
poz,hoću da sadim 2 čempresa ali u proljeće naravno,što je razlika između Cupressus sempervirens totem i Cupressus sempervirens pyramidalis?
Poslato: Pet Okt 21, 2016 9:35 pm----
Čempresi mozda više od i jednog četinara daju taj,,šmek'' mediterana. Ponajviše ako imaju pravu njegu da ih vjetar i snijeg ne deformišu.
Poslato: Čet Sep 22, 2016 4:08 pm----
| puljka5 citat: |
| za 100 godina možeš očekivati oko pola metra debla |
Sriću ti tvoju....
Opet sam se loše izrazila....obim cele krošnje me zanima...Za jedno 10-20god.
Poslato: Čet Sep 22, 2016 3:11 pm----
za 100 godina možeš očekivati oko pola metra debla
Poslato: Čet Sep 22, 2016 8:45 am----
Godinama veoma zainteresovana za ovo prelepo drvo, iščitah temu.
Znamo svi da je pre nekih tridesetak,a,možda i više, godina, smokva bila isključivo mediteranska voćka, da bi već neko vreme,vrlo uspešno, živela i radjala i na kontinentalnom delu, pa dodjosmo tako i do sorte "novosadska" smokva.
Toliko o tome, da l je ovaj čempres samo, i samo, mediteranska biljka ili se može prilagoditi i nekim drugim uslovima.
Jedna lasta ne čini proleće, ali, ako ova kultura opstaje u raznim gradovima ovog kontinentalnog dela, znači da -može.
Vidim da pojedini tvrde da nije baš preporučljiva za predele sa snegom, zbog snegoloma.
Pre pola sata dobih ovu fotografiju iz Grčke, Zamia, gde se jasno vidi "pocepan" vrh " , možda čak i liči na "poput četke", a, nije takav zbog snegoloma.
Čitanjem skontah da se ovaj čempres može veoma dobro održati i opstati u našim uslovima, samo je pitanje da l ga hoćeš ili nećeš.
[img]
[/img]Veoma ste lepe i korisne savete za održavanje dali,hvala svima.
Kupila bih ove jeseni sadnicu, pa me zanima obim odraslog stabla.
Odnosno, da budem jasnija, koliko da ostavim slobodnog prostora od njega do prvog zida, zbog povećanja obima stabla prilikom rasta?
Poslato: Sre Jan 20, 2016 5:12 pm----
Nadovezao bih se o genetski uslovljenom obliku. Kroz stoljiće ukrštanja bas u slici koju sam stavio ima i međuformi. Nime Franz J. & Sissy su bili u posjeti Kistanjama oko 4 dana. pa su posadili i prve drvorede uglevnom čempresi (sadnice iz istre svi su se pokazali v.piramidalis). Dok su oni domaći oko manastira svi, baš svi verticalis strogo. Tako da među samoniklim ima i prelaznih formi. Šišanje bi preporučio svakako. Poradi gustine krošnje na prvom mijestu.
Poslato: Pet Jan 08, 2016 10:35 pm----
Oblik im je genetski uslovljen, javljaju se u dve forme (stricta i horizontalis) s tim da je u našim uslovima potrebno umotavanje stricte kanapom zimi bar dok su mladi jer ih deformiše sneg.
Inače se mogu šišati i to prilično dobro podnose.
Poslato: Pet Jan 08, 2016 4:25 pm----
Da li oni trebaju da se orezuju ( oblikuju) ,moj jedan nema tako lep obik?
Poslato: Čet Jan 07, 2016 5:25 pm----
Drveni, na prve dvije slike desni je izvađen iz prirode na otoku Pagu ispod dalekovoda i prije ili kasnije bi bio posječen, a ovi ostali su iz rasadnika. Trebalo mu je neko vrijeme da se pribere. Inače to nije lak posao izvaditi ih iz kamenjara koliko god bili mali.
Gringo ili Misterio, hvala ti. U tvom zavičajnom selu, ali i sve prema manastiru Krka je već Mediteran. Kod manastira sam vidio uz stare čemprese i C. humilis, A. americanu već pravi Mediteran.
Poslato: Pon Jan 04, 2016 8:32 pm----
Henoh jesu ti čempresi iz rasadnika ili si ih sam proizveo?
Poslato: Pon Jan 04, 2016 7:21 pm----
Upozorenje svima, samo otresite snijeg s čempresa! I bice ok. Drveni, odlična dva u Novom Sadu. Henoh no comment + Tracy(posebno dobri),smilje, yucce, itd...Vrh.
Poslato: Pon Jan 04, 2016 12:13 pm----
Drveni, odlični su ovi novosadski, lijepe pravilne forme.
Jučerašnje stanje. Snijeg je dosta suh i nije se lijepio na čemprese pa nema povijanja.
evo ga i treći uz smokvu, ali taj nije tako uredan pa bi mogao na proljeće pod škare
Vide se i na ovom kratkom video prilogu
www.youtube.com/v/WCB5NSxBpLo
Poslato: Sub Jan 02, 2016 11:30 pm----
Dobri su ti čempresi.
Evo dva gradska. Zima 2011/12. ih nije ni oštetila.
www.google.rs/maps/@45...312!8i6656
www.google.rs/maps/@45...312!8i6656
Poslato: Sub Jan 02, 2016 9:12 pm----
S njima se postize dasak mediterana u kopnu
Poslato: Sub Jan 02, 2016 8:48 pm----
Slikano prije desetak dana.Ove godine ih nisam povezao.Nadam se da ih snijeg koji sad pada nece iskriviti
Pod zastotama su razni sukulenti
Poslato: Sub Nov 28, 2015 2:52 am----
a ja sam cuo da postoji tema biljke i praznovjerje...da nas moderatori ne bi ukorili.
zanimljivo bas jer ja napisah prvi hahhaha
Poslato: Sub Nov 28, 2015 12:09 am----
| nzivanovic citat: |
| Ljudi kad smo vec kod te price oko praznoverja ovde se govori ako preraste krov kuce vlasnik ce se upokojiti itd. |
Kod mene se priča da kad stablo oraha dostigne debljinu vrata onog ko ga je sadio - taj je gotov.
Poslato: Pet Nov 27, 2015 9:59 pm----
Naravno potpuno se slažem, čempresi izrazito mijenjaju ambijent. Kad smo kod orijaša neki od ovih kraj Manastira Krka imaju preko 25m.
Poslato: Pet Nov 27, 2015 4:07 pm----
Ljudi kad smo vec kod te price oko praznoverja ovde se govori ako preraste krov kuce vlasnik ce se upokojiti itd.. Ali ja verujem da su to prazne price... Ne zaboravimo da u dvoristima najvecih manastira kao npr Hilandar i ostalih ima ogromnih cempresa... Kamo srece da ih ovde sade po gradu..
Poslato: Pet Nov 27, 2015 12:20 am----
Da samonikao je. Ima ga ko korova. Mada su povratnici posjekli vecinu s svojih parcela, inače narod ih zove borići Alepski je Bijeli bor a Pinjol zovu Pinjol, juniperus oxycedrus je Šmreka, Žukva -brnistra ili brnika interesantno hrast crniku zovu crni čester ili čevinka (vrlo arhaično). Jedino tu oko stare crkeve iz 1537, me hektar-2 crkvene zemlje ostavljeno. Interesantno je da svaki primjerak ima specifičam habitus, od piramidalisa stricta do veticalisa, i raznih formi između.
Poslato: Čet Nov 26, 2015 6:21 pm----
Pa Rohault je ispitivanja vršio davno tako da to ostavlja prostora za sumlju u verodostojnost rezultata. Pitanje je da li se radi baš o drvetu bora. Drugi problem je u tome što je časni krst rasparčan i rasut po svetu na više mesta. Delovi krsta se nalaze u crkvama u Rimu, Parizu, Firenci, Veneciji, Briselu, Gentu, zatim u Kantabriji u Španiji kao i u Grčkoj (Atos) i u Visokim Dečanima na Kosovu. I za tri relikvije van Evrope se takođe trvdi da potiču od časnog krsta. Dve se nalaze na Filipinima i jedna u Etiopiji. Crkvene vlasti naravno ne dozvoljavaju izpitivanje ovih predmeta.
Taj čempres u Kistanju je samonikao?
Poslato: Čet Nov 26, 2015 3:12 pm----
Hvala Drveni na informacije o istrazivanjima Charles Rohault-a, znači u predanjima mi moglo biti istine. A za jog nikad nisam primjetio sušenje na vrhu, dok u Banja Luci jesam uzrok prpisuju njeznim izbojcima koje oprlji mraz. Posadi ih što više pusti praznovjerja
Poslato: Čet Nov 26, 2015 9:51 am----
Pa što se tiče drveta od kojeg je izrađen Isusov krst tu postoji više kandidata. Charles Rohault je na osnovu mikroskopske analize zaključio da se radi o boru. U svakom slučaju je u pitanju neka vrsta koja raste na području Palestine. To može biti čempres ali isto tako i alepski bor, maslina, kedar ili juniperus. Sve ove vrste su korišćene od strane rimljana za izradu krstova na kojima su vršena razapinjanja.
| jazavaclujo citat: |
| Vidim da se stari čempresi počinju sušiti s vrha grana. Da li se to javlja na sjeveru kod vas? |
Primećivao sam ovo na nekim stablima ali sam to uvek pripisivao jakoj zimi. A i dešavalo se nakon zime. Biljka se obično za koju godinu oporavi i vrati formu.
Poslato: Čet Nov 26, 2015 1:26 am----
Da, vjeruje se da donosi nesrecu. I nikad se ne sadi oko kuća kao u Toskani hpr. Zašto više je priča. U Grčkoj mitologiji simbol je Hada boga podzemlja. Takođe postoji vjerovanje da je od čempresa izrađen Isusov krst na Golgoti. Uglavnom priče su mnoge, dok se za Lovor misli da donosi sreću i stiti og groma.
Poslato: Sre Nov 25, 2015 10:51 pm----
Drveni, zanimljiv detalj! Cjenim trud, hvala!
Poslato: Sre Nov 25, 2015 10:36 pm----
| jazavaclujo citat: |
| Zanimljivo kako je naš čempres cijenjen svugdje, samo kod nas na jugu bas i nije. |
Ne znam da li ste znali ali vrata bazilike Sv. Petra u Rimu su izrađena upravo od čempresovog drveta.
Poslato: Sre Nov 25, 2015 10:02 pm----
Zanimljivo kako je naš čempres cijenjen svugdje, samo kod nas na jugu bas i nije. Jedni kazu da smrdi, drugi da donosi nesreću (praznovjerje i biljke kod nas idu ruku pod ruku, hahaha)...ja im se smijem dok uživam u pogledu na njih i u mirisu koji ispuštaju tijekom ljeta. Posadit cu i ja krišom koji naokolo
Vidim da se stari čempresi počinju sušiti s vrha grana. Da li se to javlja na sjeveru kod vas?
Poslato: Sre Nov 25, 2015 9:31 pm----
Pre dva
mjeseca otprilike, može i sad...:)
Poslato: Sre Nov 25, 2015 3:54 pm----
Pozdrav, kada se sakuplja seme cempresa?
Poslato: Čet Avg 27, 2015 5:24 pm----
Odlična srebrena jela
Poslato: Čet Avg 27, 2015 11:27 am----
Pogled iz drugog kuta. Posađeni su kako bi uz palme i Yucce dali mediteranski dojam vrta.
Poslato: Čet Avg 27, 2015 11:25 am----
Evo mojih. Preporučljivo je u kontinentu podvezati ih zimi i podrezati iskrivljene grane da se zadrži željeni oblik.
Poslato: Pon Avg 03, 2015 1:30 pm----
Ovaj u Smederevu je odličan mali trim samo i to je to...
Poslato: Pon Avg 03, 2015 1:28 pm----
Drveni je u pravu povijanje je ključ, za dekorativni izgled. I u Banja Luci imaju nekoliko primjeraka starog med. Č. izgleda grozno, baš zbog snijega. Evo u jednom ,đardinu bogate nekad familije,, slikao sam jedan visok bas viši od Alepskog i Rimskog bora koji je tu preovlađujući. Izvinjavam se za kvalitet slike zumirao sam iz daljine.
Poslato: Uto Jul 28, 2015 8:57 am----
Dobar.
Jel to tvoj?
Poslato: Pon Jul 27, 2015 5:26 pm----
Evo jednog
Poslato: Uto Maj 12, 2015 7:27 pm----
dobro se on nosi sa vodom međutim problem kod njega jeste u tome sto na vrijeme ne staje sa vegetacijom, ne uspije dovoljno da odrveni usljed čega dolazi do izmrzavanja
Poslato: Pon Maj 11, 2015 11:26 pm----
Danas kupih i posadih mediteranca visine cca. 2+ metra iz nekog rasadnika kraj Banja Luke. 24 BaM za toliko veliku sadnicu nije pljačka, pa i ako ne uspije neće biti plača. Ovdje gdje živim visoke su podzemne vode tokom hladnih mjeseci. Mada, to ne smeta odraslim arizoncima po naselju.
Poslato: Sre Apr 01, 2015 6:00 pm----
Tako je nzivanovic! Dok god ne bude bar 3-4 metra bez debla visok mora se omotati bilo konopcem bilo žicom ako hoćete pravi oblik. A i tako se stiti od svog najvećeg neprijatelja snježnih padavina.
Poslato: Čet Mar 26, 2015 7:58 pm----
Ja koliko sam upoznat sa cempresima i kako sam vidjao dok su tako manji uvezu se zicom okolo da se ne lome ovo sam video i na moru jer je to valjda nacin da se ne iskrivi od bure...
Poslato: Čet Mar 26, 2015 12:54 pm----
imam problem sa ovim cempresom ,izrastao je oko 3 metra ali ga lomi vetar na dole ,da li se treba skratiti i time ojacavati stablo dole ili da ga vezem necim
Poslato: Ned Mar 01, 2015 4:08 pm----
Zmijobor ako je pitanje meni,,Dali mi je Čempres omiljeno drvo,,. Pa sigurno jedno od što se četinarara tiče utop 3 uz Alepski bor i Pinjol, a tu je i Cupressus macrocarpa i Araucaria araucana (mislim da sve ovo moze rasti na kontinentu južnije od Segedina...
) uz pravu mikrolokaciju i naravno tretman.
Poslato: Pet Feb 27, 2015 4:43 pm----
Žao mi je zbog tvog čempresa, s time više jer je bio višegodišnji, ali nenormalna kombinacija humiditeta u vazduhu i zemlji je uzela danak očito. I pak mislim da M.Čempres ima odličnu perspektivu u Srbiji i šire na Ex-Yu. Mislim da bi mnogi rasadnici profitirali da naručuju stricta, tj muške varitete od bar 2m visine, pravilno formirane.
Poslato: Pet Feb 27, 2015 2:08 pm----
Jesu, otporni su ali im izuzetno smetaju mokre noge. Moj veliki čempres je stradao one godine kad su bile visoke podzemne vode.
Poslato: Pet Feb 27, 2015 1:19 pm----
Rekao bih da je cempres tvoje omiljeno drvo?
Zaista je miris cetinara, a posebno cempresa - fantazija...
Poslato: Čet Feb 26, 2015 6:31 pm----
Za sve na kontinentu(Regija EX-YU), C. semprevirens. Može izgledati izuzetno samo je vazno da do desete godine pazite na formu. Snijeg mu je glavni problem, temperature tek ispod -20 mogu oštetiti vrh, a ubiti samo jako mlade biljke. Tu obratiti pažnju kasnije ide dobro i šteta je što ih nema više slika iz Sremske kamenice govori za sebe. Gotovo ambijent S.Italije. Niš,Beograd kao i Zadreb mogao bi ih uvrstiti u alejne biljke bez problema. Evo slike s dvora na Dedinju
Poslato: Sre Feb 25, 2015 5:11 am----
Posebno Bocke...
Poslato: Sre Feb 25, 2015 5:08 am----
Sremska Kamenica, posebno Bocke imaju najviše med.čempresa mozda na ex yu kontinentu uopšte, uz Zagreb.
Poslato: Čet Feb 05, 2015 7:03 pm----
Šišarke mediteranskog čempresa mogu početi da se beru već početkom septembra dok su još uvek naoko zelene. sušenjem ubrzo pucaju i prosipaju seme koje moše u povoljnim uslovima odmah da klija, zato sa setvom ne treba žuriti pre kraja februara.
Šišarke tuja nebi trebalo brati pre nego promene boju iz zelene u žutu, što je krajem septembra.
Ovde možeš da vidiš šišarku i seme čempresa:
KLIKNI OVDE
Poslato: Ned Feb 01, 2015 2:38 pm----
Molim pomoc oko sjemena tuje ili cempresa kad se bere i kako izgleda ako moze fotografija od sjemena pozz
Poslato: Sub Nov 08, 2014 10:49 pm----
Poštovani drugari, evo da vam javim kako kod mene napreduje eksperiment s ovim čempresom...moji su doneli sa Tasosa početkom septembra šišarke koje su bile zatvorene, i posle par nedelja su se otvorile i seme je poispadalo...pratio sam vaša iskustva na forumu i jedan deo semena stavio 48h u vodu, a jedan deo nekih 3 nedelje u fioku frizidera, bez icega, samo u plastičnu čašu i možda sam dva puta pofajtao semenke...onda sam ih sjedinio i u plastičnu žardinjeru nasuo običnu kupovnu zemlju i prekrio semenke...svakodnevno sam fajtao zemlju a preko sam stavio rasečenu kesu za zamrzivač i svakog dana je sklanjao na pola sata čisto da vlaga ode...prvih par dana je stajala ispod radijatora, a onda sam je stavio na prozorsku dasku i evo posle nekih ukupno 10 dana od sejanja, prvi klijanci su se pojavili, 3 komada...nadam se da će sve biti ok ako budem pratio vaše instrukcije, i kad porastu odvojiću ih u zasebne posude...zanima me sledeće- da mi neko ko ima iskustva kaže kako tačno da ih pikiram, čime se to radi, da ih ne bih eventualno oštetio, i da li je ok da budu u onim većim čašama za kiselo mleko, da li posle kad narastu trpe presađivanje u druge posude jer ne bih da ih sadim odmah napolje...hvala vam svima
Poslato: Pet Sep 26, 2014 8:45 pm----
Hvala za brz odgovor.
Na prvoj slici je moj čempres, samonikao ispod komšijinog čempresa. Komšijin je na drugoj slici i ima, cenim, preko 35 godina, jer kad sam se doselio na ovaj kraj (pre 27 godina) imao je visinu od preko 5 metara i prečnik stabla 10 cm.
Poslato: Pet Sep 26, 2014 8:19 pm----
Može se šišati,možeš od njega napraviti i piramidalis.
Poslato: Pet Sep 26, 2014 7:05 pm----
Pozdrav svima koji prate ovu temu.
Pošto i ja imam mediteranski čempres (Cupressus sempervirens), bar se nadam da je te vrste, imao bih pitanje. Mislim da imam sadnicu horizontalne forme, pa me interesuje da li ima neko iskustva sa šišanjem takve vrste čempresa, i da li se isti uopšte šiša. Moja sadnica ima oko pet godina.
Poslato: Sub Apr 26, 2014 8:50 am----
Nisi požurio sigurno, samo da nisi zakasnio. Već je skoro maj, sada se presađuju samo kontejnerske sadnice. Za mediteranca se ne moraš opterećivati zemljom. Odgovara mu bilo koja zemlja jedino da nije glinasta. Može i obična baštenske. Stavi na dno saksije neku drenažu i to je to.
Poslato: Pet Apr 25, 2014 4:36 pm----
Поздрав свима.
Молим за савет, поред старог дединог чемпреса на селу, у близини Уба, између бетонске окућнице и зида овог прелећа запазим дрвце истог висине око 25 цм. управо разбијам бетон неби ли га извадио и пресадио. Можда сам и пожурио са вађењем али сад је скоро ослобођен.
Имали ко савет како да га пресадим и негујем? Претпостављам мешавина песка, земље, камена у виду дренаже?
Poslato: Pon Feb 17, 2014 6:50 pm----
| Miodrag22 citat: |
| Koren je razgranat, izuzetno jak i prodire u dubinu. Ne postoji opasnost od potkopavanja temelja, ali mu neće prijati blizina septičke kjame. Od kuće je sasvim dovoljno odmaknuti 1,5 m, a od septičke što dalje. |
Mnogo hvala na odgovoru!
Poslato: Sre Feb 12, 2014 9:10 pm----
| predrag78 citat: |
| Ovom liku izgleda treba da slikam sve ove cemprese u mom kraju ( Novi Beograd ) , stari su od 25- 35 god. Sto je toliko tesko prihvatiti da oni mogu opstati u nasoj klimi , poneki primerak mzoe da izgleda ne tako atraktivno jer im sneg zezne grane , ali vecina izgleda sasvim solidno !! |
Poslato: Čet Feb 06, 2014 9:33 pm----
Koren je razgranat, izuzetno jak i prodire u dubinu. Ne postoji opasnost od potkopavanja temelja, ali mu neće prijati blizina septičke kjame. Od kuće je sasvim dovoljno odmaknuti 1,5 m, a od septičke što dalje.
Poslato: Čet Feb 06, 2014 8:18 pm----
Pozdrav svima,
da li mi neko zna reci nesto o cempresovom korijenu? Konkretno, koliko daleko od temelja kuce i od septicke jame, se moze saditi cempres?
Poslato: Ned Jul 14, 2013 10:57 am----
Ovom liku izgleda treba da slikam sve ove cemprese u mom kraju ( Novi Beograd ) , stari su od 25- 35 god. Sto je toliko tesko prihvatiti da oni mogu opstati u nasoj klimi , poneki primerak mzoe da izgleda ne tako atraktivno jer im sneg zezne grane , ali vecina izgleda sasvim solidno !!
Poslato: Pon Jun 10, 2013 7:52 pm----
Evo i slika od moja dva slikana krajem prošlog mjeseca.
Poslato: Pet Jun 07, 2013 4:02 pm----
| psycho3p citat: |
| Jel zimovao napolju? |
Zimovao pola zime, preziveo one vece minuse bez ostecenja
Poslato: Pet Jun 07, 2013 3:59 pm----
Moj je propao u saksiji... Bolje da sam ga posadio u dvorište.
Poslato: Pet Jun 07, 2013 3:57 pm----
Jel zimovao napolju?
Poslato: Pet Jun 07, 2013 3:55 pm----
Mediteranac od Miodraga
Poslato: Pon Maj 27, 2013 7:38 pm----
Pozdrav svima,
dobio sam od druga nekoliko sisarki ovog mediteranskog cempresa koje je doneo sa Halkidikija, pa me da li je moguce da izvadim seme i posejem ih u neke saksije pa posle negde na plac. Ustvari, nisam siguran da je to bas Cupressus sempervirens, ali to je onaj sto ga ima mnogo po Solunu i oko groblja na Zejtinliku. Bio bih zahvalan ako neko moze da mi da pravi savet.
Hvala
Poslato: Ned Apr 21, 2013 9:14 am----
A da odgovor potražite u iskustvima drugih? Jeste li ikad razmišljali o tome?
Poslato: Ned Apr 21, 2013 8:50 am----
Evo jos jednog linka gde sam prodavac kaze da su mediteranski cempresi osetljivi na zimske vetrove,klikni ovde,znaci,proizvodjac se ogradio,od odgovornosti,sam reklamira vise Arizonski cempres,jer istina je sto kaze, da su Arizonski cempresi otporni na sve uslove,(ja ga imam 7 god)zato sto rastu u prirodi gde su u pitanju extremni uslovi,dok je Mediteranski cempres ipak predvidjem za umerenu klimu.Ko hoce da ga sadi treba da zna, pa neka odluci.Ja govorim o problemu gde vise godina moze da bude kod nas maltene umerena klima,a onda naidje hladan talas sa Arktika,kao lane,da nije bilo onog zahladjenja u decembru gde su negde bile temp i - 19 nekoliko dana,imali bi umerenu klimu.Da ne govorim o pretprosloj zimi Ali ocigledno da zbog globalnog zagrevanja bice sve vise velikih oscilacija u temp.I otporniji cetinari kojih ja imam,se suse, a kamoli Mediteranski cempres.A mogu da kazem da imam u kolekciji daleko najvise cetinara od svih koji su ovde prisutni i aktivni,i aktivno i pazljivo pratim njihov rast, pa i susenje i trazim logicno objasnjenje za neuspeh rasta.(Na NET-u i knjgama)
Poslato: Sre Apr 17, 2013 5:53 pm----
Kakva slučajnost, danas u Pločici pričao sa čovekom koji ima mediterance u dvorištu već 20 godina. Siguran sam da jesu mediteranci jer je imao punu kesu šišarki i nekoliko manjih sadnica - doneo je vlasniku.. Inače, čovek je iz Omoljice. Tako da...
Poslato: Uto Apr 16, 2013 9:08 am----
1-Korisno stivo
2-O temp. zonama za ljude koji prate,ovu nepotrebnu maratonsku polemiku klik
Hvala forumasima sto prate aktivnost na ovoj temi,nadam se da im nece zaostati poslovi u nijhovim vrtovima, neka pogledaju, Mediteranski cempres uspeva dobro bez zimskog smrzavanja u zoni 8 i navise,i tesko je dokazati da mediteranski cempres uspeva u zoni 6,zalim ali to je cinjenica.
Poslato: Uto Apr 16, 2013 7:47 am----
Ali ste u ovom slučaju - vi lasta
Poslato: Uto Apr 16, 2013 5:19 am----
| zeljko88 citat: | ||
|
Ne,vazi za celu Srbiju,bio sam precizan.Ima jedna poslovica -jedna lasta ne cini prolece-nadam se da sam sad jasniji.
Poslato: Ned Apr 14, 2013 9:18 am----
| miroslavusjak citat: |
| Neka se niko ne zavarava,mediteranski cempres uglavnom ne uspeva u kontinentalnoj klimi, a to sto neko hoce glavom kroz zid to je njegova stvar,to su ljudi entuzijasti koji bi zimi i da greju cempres sa grejalicom da dokazu svoju teoriju Primer za to je nemogucnost vidjenja istog, kao napr,sto se vide kedrovi,jele i smrce po dvoristima Srema i Srbije,jer ljudi su shvatili,da nije potrebno izmisljati drugu rupu na saksiji |
Poslato: Ned Apr 14, 2013 6:48 am----
Neka se niko ne zavarava,mediteranski cempres uglavnom ne uspeva u kontinentalnoj klimi, a to sto neko hoce glavom kroz zid to je njegova stvar,to su ljudi entuzijasti koji bi zimi i da greju cempres sa grejalicom da dokazu svoju teoriju
Primer za to je nemogucnost vidjenja istog, kao napr,sto se vide kedrovi,jele i smrce po dvoristima Srema i Srbije,jer ljudi su shvatili,da nije potrebno izmisljati drugu rupu na saksiji
Poslato: Čet Apr 11, 2013 7:49 pm----
img18.imageshack.us/im...0773mi.jpg
mediteranski cempres, uzgojen iz sjemena , uzetog sa mediteranskog cempresa , par kuca dalje kod mene, kojem nije bilo nista poslje proslogodisnje zime sa -27 C, a moj ovaj koji je bio metar i po smrzo do granice dokle je bilo snjega, prosle godine je odrezan i potjerao je opet iz "panja",ostavljene tri grancice od kojih cu jos 2 srezat i ostavit samo jednu. drugi cempres je isto promrzao ko ovaj al ostalo visine oko metra. i treci koji je na juznoj strani u zavjetrini najbolje prosao,samo vrhovi smrzli oko 20ak cm .
img857.imageshack.us/i...00055g.jpg
u ljevom cosku je taj kako je izgledao dok je bio citav. u desnom gore je taj drugi koji je dobro promrzao al je napola osto,sad je dosta ocepusan i oporavlja se.
img692.imageshack.us/i...0371ls.jpg
a ovaj ispred smokve je najmanje nastradao bio. i sad najbolje izgleda, jer je bio na najboljoj poziciji.
ostali svi poveci sempervirensi po osijeku nisu nimalo promrzli od zime 2011/2012. a ima ih jako puno, ja znam najmanje 20. to je bila extremna zima , kod mene u ulici je cak smrzo cedar deodara oko 4 metra visine.
sempervirensi mogu komotno da podnesu -20C, jako veliki primjerci i vise.
Poslato: Sre Mar 27, 2013 10:15 am----
E,pa lijepo da je i poslikano ono o čemu govorimo! Pravi problem za stupolike forme na kontinentu je snijeg (i ne samo za takvo drveće!!!). Nakon toga u ravnoj Slavoniji i Vojvodini dodje ona priča o klimi koju je drveni već naveo,kao i Miodrag22. Znači,puno rada,ljubavi,njege,volje i znanja,i slušati one koji imaju i dobru volju i iskustvo i dijele ga ovdje s nama!
Poslato: Uto Mar 26, 2013 12:46 pm----
Pozdrav! Vidim da se pokrenula rasprava oko Cupressus sempervirensa i može li uspjevati u kontinentalnoj klimi. Naravno da se može uzgajati u kontinentalnoj klimi. Negdje će i propasti mladi primjerci i to najčešće prvih nekoliko zima, ali u većini slučajeva se brzo prilagode. Toliko je dokumentiranih slučajeva iz Srbije, Makedonije, Hrvatske i šire, ne samo ovdje na ovom forumu nego i na drugim, da je neuspjeh u uzgoju više iznimka negoli pravilo. Tko voli i želi sadit će.
Kod mene je ove zime bilo jako mnogo snijega. I sad ga ima oko 20 cm vani. Mislim da ga je ove godine kumulativno bilo oko 1,5 m. U jednom trenutku čak 70cm. Dobro je što sam Cupressus sempervirense obmotao po cijeloj visini tankom vezicom pa se snijeg nije lovio na njih i nije ih savijao. Usporedbe radi, isti snijeg mi je izlomio tuje, a u susjedstvu je izvalio iz zemlje jednu staru tuju. U kontinentalnim krajevima preporučujem podvezati mlade primjerke dok se ne formiraju i ojačaju.
Slikano 2. 2. 2013.
Još ću samo dokumentirati lošiju stranu ove zimske priče. Mlada polomljena tuja
i velika izvaljena u susjedstvu
Poslato: Pet Mar 22, 2013 11:42 pm----
| Miodrag22 citat: |
| Generalno gladano četinarima uopšte nije mesto u ravnici, pa ipak su rado prihvaćeni. |
Ovo je nažalost tačno, mislim ceo post je tačan ali ovo privlači pažnju. Izgleda da je problem u kombinaciji klimatskih i hidrogeoloških faktora. Na jednom području, posmatrajući duži vremenski period, imamo istovremeno izuzetno topla leta i vrlo hladne zime. Klima je suva, sa malo padavina tokom godine. I sve to ukombinovano sa sezonski visokim podzemnim vodama.
Retko koji četinar trpi takvu šarolikost životnih uslova.
Poslato: Pet Mar 22, 2013 5:55 pm----
Mislio sam da je na ovoj temi sva municija ispaljena, ali vidim da nje još ima
, ali ćorci ne ubijaju na svu sreću.Da se malo pozabavim izvornim latinskim nazivom predmetnog četinara kojem u svoj našoj diskusiji nije baš lako:
Cupresus sempervirens sigurno u prevodu ne znači mediteranski čempres mada ga najčešće ‚‚krstimo‚‚ baš tako, ali i u bližem okruženju. Ne daj Bože da se u slobodnom prevodu zove ‚‚ekvatorijalni‚‚ ovde bi i ćorci ubijali. Albicija, indijski jorgovan, klerodendron... i mnoge druge vrste koje su gotovo obavezne kod svakog imalo ozbiljnijeg baštovana, su zimogrožljivije vrste od postidelog čempresa, pa niko ne pravi spektakl oko toga.
Druga stvar koja se odnosi na mene, jer sam u diskusiji pomenut, bilo bi dobro da se moji stavovi ne izvrću onako đuture, već po mogućnosti citiraju. Čempresi koje je drveni snimio sam lično video i ne nalaze se ni u kakvoj uvali već na otvorenom prostoru na padini Fruške gore okrenutoj prema severu nekoliko stotina metara od Sremske obale Dunava. Zatim video sam i Zmijoborov čempres na Zlatiboru i Novobeogradske kod hotela Jugoslavija.... Svaki dan gledam i moje jednogodišnje, a pratim i one koje sam podelio po Vojvodini da vidim šta će se sa njima desiti u različitim uslovima.
Zainteresovani za eksperiment neka mi se jave, imam još 24 komada da ih podelim, pa da vidimo kako se ponašaju. Od 104 komada koje sam jesenas podelio, još ni jedan nije propao, a većina ih je bila jesenas posađena na otvorenom.
Hortenzije, rododendroni i drugi acidofili nisu poželjni u mom dvorištu jer traže posebne uslove zemljišta, ali to nije razlog da bilo kome guram prst u oko i sugerišem kako im nije ovde mesto. Generalno gladano četinarima uopšte nije mesto u ravnici, pa ipak su rado prihvaćeni.
Poslato: Pet Mar 22, 2013 2:49 pm----
Pineo, u pravu si za taj fenomen. Dodao bih samo da vecina trolova cesto nisu ni svesni da su - trolovi.
Obicno ih se zamenjuju za namcore, ali je razlika sledeca: namcor reaguje kad mu se nadjes u blizini i fiksiran je na nekoliko svojih opsesija, a trol je agresivniji i zeli da nametne svoj namcorluk svima i na svakom mestu.
(Izvini Drvenko za ovaj oftopik post, obrisi ga slobodno!)
Poslato: Pet Mar 22, 2013 12:10 pm----
@ zztop i svima (iako puno vec znaju o kome se radi)
Vladar je vec naveo. Iako je na prvi pogled off topic, na drugi nazalost nije, pa je vazno procitati:
"Sta je troll?
Trol je osoba koja na forumu, blogovima, chatu...postuje "zapaljiv" sadrzaj na nacin koji se ne drzi teme.... trolov glavni cilj je da isprovocira druge clanove na emocionalni odgovor, ili da jednostavno narusi smisao teme koje se drughi uglavnom drze cime prave stetu samoj temi i citavom "drustvu" koje cini neki sajt, forum, blogovi ili....
...
Malo o psihologiji
Prema nekim strucnjacima koji su istrazivali ovu stvar oko trolova godinama:
Trolovi teze ka "nasilju", svadji, konstantnoj raspravi koja nema kraja, izlivaju svoje misljenje cudjenja za mnoge stvari koje uglavnom preuvelicavaju i objasnjavaju na nacin koji njima odgovara a koji nema veze sa cinjenicama...oni zele da promovisu emocije gadjenja i besa sto im na neki morbidan nacin daje osecaj zadovoljstva.
Trol ce sebe uvek predstaviti kao obicnog clana koji je tu iz istog razloga kao i drugi, on ce povremeno normalno ucestvovati i deliti slicna misljenja i brige sa ostalim clanovima...
Od trolova se uglavnom trebaju cuvati novi clanovi ili clanovi koji su ranije slabo ucestvovali u komunikaciji na forumu, blogu, chatu....svako misljenje novog clana koje se kosi sa misljnejem trola ce naici na izuzetan otpor od strana trola i na lavinu napada na svim mogucim nivioma....sto ce dovesti do unistavanja mnogih tema, dovesce do uznemirenosti medju novim clanovima koji ce ili pobeci ili ce se povuci sa bilo kakve diskusije
Trol ce takodje na sve moguce nacine uticati indirektno na svog "neprijatelja" preko drugih clanova ili na bilo koji nacin koji mu je dostupan (npr. kao "Sock puppet").
Savet kako reagovati na ovakve napade:
Ne reagovati uopste, ne upustati se u diskusiju i obratiti se administratoru za savet ili pomoc, trolova je uvek bilo i bice ih oni su najvece zlo koje moze zadesiti neko drustvo. " (http://www.zaliv.co/forums/showthread.php?2129-Trol-Troll-Troller-%28Internet-term-Internet-pojam%29)
Bas podseca na nekog, zar ne?
Pozz svima!
Poslato: Pet Mar 22, 2013 11:16 am----
Problem je u tome što drugi mogu a Miroslavu ne polazi za rukom da uzgoji mediteranca.
Šta ćeš.... zavist...
Poslato: Pet Mar 22, 2013 10:50 am----
Ne znam gdje je problem i čemu toliko strasti i žara? Pa svako mjesto ima stotinu mikroklima i jasno je da nijedan amater ne pravi plantaže mediteranskog čempresa na kontinentu. Što je toliko iritantno i loše u tome da se ljudi raspituju i pokušavaju imati i njegovati ono što vole? I dobro znam što je i kako izgleda mediteranski čempres, ne trebaš vrijeđati i napadati po forumu i unositi toliko negativne energije.
Poslato: Pet Mar 22, 2013 9:05 am----
| zztop citat: |
| Tako ja bio u Čapljini i objašnjavali mi kako je taj mediteranski čempres nemoguće uzgojiti u Slavoniji. I vratim se u Osijek i vozim se tako autom - kad u dvorištu kod čovjeka mediteranski čempres visok desetak metara! Možda je pravo pitanje za ovaj čempres kao i za sve stupolike forme drveća što im može napraviti snijeg i zima i može li se očuvati taj oblik krošnje i kako i do koje visine... |
Opet se ponavla sablon -JA SAM VIDEO- pa i ja sam video svasta,pravo pitanje je da li je to sto si ti video -TO- sto tvrdis,ako ti je neko rekao da je nemoguce uzgojiti mediterance u Slavoniji, to znaci da su mnogi pokusali ali nisu uspeli i ako si ti video jedan "mediteranski cempres " u Osijeku to neznaci da on uspeva u Slavoniji.Ja sam naprimer video po dvoristima palme,ali to neznaci da palme uspevaju po Sremu.
Poslato: Pet Mar 22, 2013 8:54 am----
Kako prvo zeleo bi da se zahvalim clanovima ovog foruma sto su toliko posvetili paznju temi o mediteranskim cempresima
Dalje,svaka cast Ceneju ali to potvrdjuje moju konstataciju da mediteranaca ima samo u specijalizovanim rasadnicima,(Bgd je dosta kompetentniji i okolina)jer mnogi prodaju sve i svasta,a garancije -nema- ni za obicne tuje a kamoli za mediterance i skupe araukarije.Daje, ja planiram da obavestavam ljude koji hoce kuci da sade mediterance da se manu corava posla,jer sam naziv govori -MEDITERANSKI-ko hoce ovo da cuje ko nece ne vredi pricati, a na njima je izbor,ja samo kazem da ima toliko dugih vrsta cempresa, hemaciparisa,koji su cak i lepsi a mogu da se orezuju da imaju uzanu krosnju,a podnose kontinentalnu klimu,i nemaju toliko velike sanse kao Mediteranski cempres da se osuse vec prvih godina zbog mraza.
Poslato: Pet Mar 22, 2013 8:52 am----
Tako ja bio u Čapljini i objašnjavali mi kako je taj mediteranski čempres nemoguće uzgojiti u Slavoniji. I vratim se u Osijek i vozim se tako autom - kad u dvorištu kod čovjeka mediteranski čempres visok desetak metara! Možda je pravo pitanje za ovaj čempres kao i za sve stupolike forme drveća što im može napraviti snijeg i zima i može li se očuvati taj oblik krošnje i kako i do koje visine...
Poslato: Sre Mar 20, 2013 7:15 pm----
| miroslavusjak citat: |
| Mediteranski cempresi u globalu ne uspevaju u Srbiji,mnogi su pokusali ali nisu uspeli ,SAMO NECE da se nastavljaju., Sto se tice prodaje sadnica ja nisam dosad ni video u BG. to samo neki entuzijasti ili neki specificni rasadanici po Srbiji,pozdrav. |
www.rasadnikgardenija....dnice.html
Poslato: Sre Mar 20, 2013 6:31 pm----
Ma kakvi čempresi i limuni... ja da sam u Dalmaciji sadio bih samo palme i eukaliptuse...
Poslato: Sre Mar 20, 2013 3:07 pm----
Upravo tako, Puljka!
Povodom mokrih nogu, imao sam srece da je to tle na Zlatiboru dobro drenirano. Hvala ti, to je dragocena informacija!
Nakon ove avanture s tri cempresa, moj je zakljucak da uopste nije veliki problem odgojiti meditranca u Srbiji, ali se koren mora zastititi prvih par godina, dok ne dopre dublje u zemlju. I da, mora se prvih par godina vezivati za kocic, da ga sneg ne savije. Doduse, to sneg cini i sa ostalim posadjenim cetinarima.
A jednom kad je uhvatio dubinu od pola metra, nema vise prave zime za njega.
Ja planiram da organizujem proizvodnju par stotina komada, koje bih posadio na oko 800 metara, tu je tle bas ocedno.
Poslato: Sre Mar 20, 2013 11:31 am----
Ne vidim razlog zašto čempres nebi mogao rasti u Srbiji.Hladnoća nije veliki problem za tu biljku,što se može vidjeti po primjercima koji su prikazani na prethodnim postovima.Smatram da je jedini preduslov za njegov opstanak dobro drenirano tlo,čempres nevoli mokre noge,na povodnom terenu neće rasti ni u Dalmaciji.Posađen na kosinama,na brdovitim terenima,ili možda na pijesku ne vidim razlog zašto nebi uspijevao.Po zadarskom zaleđu gdje temperature znaju doseći i blizu -20°C rastu bez problema.Od snjegoloma mu isto ne prijeti nikakva opasnost,pogotovo ako je piramidalis,čempres je vrlo žilav,na njemu teško pucaju grane.Što se tiče toga što je to biljka drugog podneblja,pa kad bi tako svi razmišljali i nebi sadili biljke sa drugih meridijana i paralela,vrtovi bi nam bili vrlo siromašni,npr,nebi imali ni smokve,ni bajame,ni marelice,ni po Dalmaciji se ne bi sadili ni limuni ni ostali agrumi,koji su ovdje po temperaturama na rubu egzistencije,koliko mi ih je samo potpuno propalo,ili smrzlo gotovo do zemlje,pa opet ne odustajem od sadnje tih i ostalih egzota,jer me to veseli,i kao ukras,a bude i nešto za pojesti.Prema viđenom,čempres u Srbiji se može smatrati cold hardy egzotom,i mislim da je vrijedan sadnje.Ko voli nek izvoli.
Poslato: Sre Mar 20, 2013 9:22 am----
Mediteranski cempresi u globalu ne uspevaju u Srbiji,mnogi su pokusali ali nisu uspeli ,SAMO NECE da se nastavljaju., Sto se tice prodaje sadnica ja nisam dosad ni video u BG. to samo neki entuzijasti ili neki specificni rasadanici po Srbiji,pozdrav.
Poslato: Uto Mar 19, 2013 11:15 pm----
Mislim da to svima već jasno
Poslato: Uto Mar 19, 2013 11:04 pm----
Cccc, ne znate kako to funkcioniše. Ili je najlepši, najveći, jedini u 100km primerak u bašti... Ili njegovo gajenje nije ni moguće (jer bi najbolji primerak zna se gde već bio).
Proverite ostale teme i videćete strandardne troll postove iznova i iznova...
Poslato: Uto Mar 19, 2013 9:52 pm----
Jer nije ni pokušao.. Varam li se?
Poslato: Uto Mar 19, 2013 9:11 pm----
Mediteranski čempresi u globalu itekako uspevaju u Srbiji a jedino gde sigurno ne uspevaju je Miroslavov vrt.
Poslato: Uto Mar 19, 2013 7:59 pm----
Miroslave slazem se sa tobom,ali moras da razumes to su ljudi entuzijasti,koji ce saditi mediteranske cemprese bez obzira na sve, zato sto im se svidja njihova uzana krosnja .Da li neko zna kako se krecu cene sadnica u Beogradu i gde ima da se kupi.
Poslato: Uto Mar 19, 2013 7:47 pm----
Ovo izlaganje uopste nema veze sa istinom,kao prvo ne tice me se da li rastu mediteranci u Skopju,to je druga drzava i ja nisam tamo bio da bih znao njihove okolnosti, dalje ova zadnja slika uopste nema veze sa mediterancem,to je Elvud i nije mu mesto u ovoj temi,ali nema to mnogo filozifije,mediteranski cempresi u globalu ne uspevaju u Srbiji i to je cinjenica,a ti Zmijobore jel mogu da pogledam tvoj vrt ,ja cu uvek staviti snimmke mog vrta ako ti to trazis od mene, pa snimi taj tvoj mediteranac sto svake godine smrzne ,da ga vidimo zasluzio je , ispada da je on narodni heroj
Poslato: Pon Mar 18, 2013 11:54 pm----
Vlado, odlican prilog!
Inace, slicno iskustva, da je jedna biljka proglasena za neizdrzljivu za neki minus - imamo i u primeru zmijobora, koji kao ne moze minus 25 da prezivi.
Ja sam ga sadio na Zlatiboru i eno je jos ziv. Vec trecu godinu.
Poslato: Pon Mar 18, 2013 11:49 pm----
Pandalf, Skoteinos i Pineo, dolazim u iskusenje da napravim jedan eksperiment: imam jednog prijatelja u okolini Sjenice. Nadmorska je skoro 1300m, mislim(?).
Svi znamo da je Sjenicka kotlina jedno od najhladnijih mesta u Srbiji zimi, sa cestim temperaturama cak i do minus 36.
Vec sam pomisljao da mu posaljem nekoliko sadnica i da sacekam rezultat!?
To bi onda zaista bili najvislje posadjeni mediteranci kod nas!
P.S. Upravo sam saznao da cu za mesec dana ici opet na Zlatibor.
Obecavam da cu poslikati svoj cempres i postaviti fotku na sajt.
Priznajem da moj cempres nije tako lepo formiran kao Pandalfov, ali je i mladji: tek mu je pet-sest godina i nema jos ni dva metra visine. Ali sada svake godine raste bar po pola metra, pa ce nadoknaditi! Inace, znam da je prosao ovu zimu bez ostecenja, jer sam vec bio na Zlatiboru, ceo januar i deo februara - i bio je sasvim okej.
Poslato: Pon Mar 18, 2013 11:46 pm----
Ovde nismo da se ubeđujemo, već da navodimo lična iskustva i da nešto naučimo iz iskustva drugih. Lično nisam ni previše zaintresovan za ovaj deo foruma, privukao me naziv teme.
Ja se bavim kaktusima, i zbog toga mi je jedna stvar važnija nego mnogima na ovoj temi. A to je, koliko je hladno zimi. U prilogu su podaci sa automatske merne stanice u Šapcu za februar 2012. To mi je najbliži grad i uzimam ga za referentan (sad sam se setio da bih mogao da iskopam i bližu meteo stanicu, ali nema veze). Označio sam ledene dane. Ako neko ne vidi dobro, od 28.01-14.02. vladali su ledeni dani, kada temperatura nije prelazila iznad nule, a 3 dana najniža temperatura je bila ispod -20C - 09.02.2012 u 6.50 -25.2C...
Nažalost, slabo slikam drveće (uglavnom kaktuse), najbolje što imam je jedna generalna slika sa početka ove zime (decembar 2012). Ilustrativna je samo zbog toga što se da zaključiti koliko su sadnice bile male u zimu 2011/2012. Ako kažem da nije bilo ni izmrzavanja, verovatno mi niko neće verovati... Za to mogu da se verovatno zahvalim snegu, i to snegu kao izolatoru.
Poslato: Pon Mar 18, 2013 10:34 pm----
Zanimljivo je da su Ti mladi cempresi cak na 800 i 1000 m visine na Zlatiboru preziveli. To bi morali biti najvisi med. cempresi Srbije i govori o tome koliko su to zilave biljke, da se i pored ostecenja tako dobro oporave pod tim surovim klimatskim uslovima.
Slika iz Italije koju je miroslavusjak stavio u ovoj temi (na 13. strani) iz Italije je dobar primer koji ide u prilog tome da je med. cempres otporniji nego sto mu ime govori. Slika pokazuje bastu dvorca Trautmannsdorfa u juznom Tirolu, krajnji sever Italije, u Alpama kod Merana. Klima tog predela (barem nizi deo) se zove insubrijska klima. Ona se istice po toplim letima i prilicno blagim zimama sa puno padavinama (cikloni Jadrana i Djenovskog zaliva). Posto je u Alpama ipak mogu i jaki hladni vremenski udari da se dese sa obilnim sneznim padavinama (i vise od 50 cm). Snezne padavine su i tamo normalna pojava zimi. Znaci da se i ti zdravi i rezani med. cempresi moraju sa vremena na vreme da bore sa sneznim pokrivacem. Ali da su tako lepi govori i o tome da se neko profesionalno brine o njima. Pre pedesetak godina u tom predelu Italije nije bilo puno mediteranskih biljaka. Kako je turizam prepoznao da turisti vole juznu atmosferu, sadnja tih biljaka se tamo jako forsira do danas. U medjuvremenu se tamo moze naci mnogo vrsta egzoticnih biljka koje mogu da izdrze te klimatske prilike. Med. cempres je postao osnovan deo njihovih basta. Nemci su medju ostalom preko severne Italije prepoznali da ima dosta mediteranskih biljka koje mogu da izdrze i ostrije klimatske uslove.
Sneg pada sa vremena na vreme i na samoj obali mediteranskog mora, ponekad obilno. Niko nebi tamo dosao na ideju zbog toga da ne sadi med. cempres. Kao sto je Vladar pokazao, teske snezne padavine mogu da slome i domace drvece. Med. cempres se ne lomi lako pod teskim snegom jer je prilicno elastican. On se najcesce savije. Vrlo lako ga je posle snega ispraviti, kao i savijene grane.
Uostalom med. cempres je kao visokoplaninska biljka istocnog mediterana prirodno naviknuta na ekstremne klimatske uslove, gde se zimi redovno javljaju mrazevi a i povremeno snezne padavine, dok leti vladaju vrucine i susa.
PURIC je vec 1967 pisao da stariji med. cempresi u Beogradu bez ostecenja izdrzaju –20°C. Gde im je granica opstanka zavisi od same biljke, ali se sigurno nalazi ispod –20°C.
Puric, O. (1967): Cupressus sempervirens in Belgrade. Sumarstvo, 20, 27-32.
@Pandoff: Lepi med. cempresi
Poslato: Pon Mar 18, 2013 10:33 pm----
Evo kao i moj prethodnik Pandoff samo da dam mali prilog temi...