Poslato: Sub Apr 22, 2006 4:15 am----
Danas sam kupila 3 kutijice dan i noc ali izgleda tek cu ih posaditi kada prodju ovi praznici.Neki kazu ne valja saditi cvecke sada za vreme Uskrsa.Jel to tacno ili nema veze sa nicim?
Pa bi vas htjela pitati koliko su zahtjevni i da li ce im odgovarati na mojoj terasi jer ujutro samo imamo sunca?
Hvala unapred i pozdravcic od mene.
Poslato: Sub Apr 22, 2006 11:41 am----
| Pljoska citat: |
| ...Neki kazu ne valja saditi cvecke sada za vreme Uskrsa.Jel to tacno ili nema veze sa nicim? .... |
to su neka stara vjerska vjerovanja i obicaji. nema radova za vrijeme velikog tjedna. neki kažu da se ne radi samo na veliki petak. na tebi je koliko ćeš to poštivat
Poslato: Sub Apr 22, 2006 4:05 pm----
Pretpostavljam da pricamo o ljubicicama dan i noc
. Vazno je da ima svetla ali sa njima je problem sto posle mesec - dva ne cvetaju kao u pocetku, stablo im je sve duze a cvetovi sve sitniji. Ja sam ih prosle godine u julu sve pocupala i bacila 
. Mozda bi u basti bolje cvetale 
Poslato: Čet Apr 27, 2006 1:22 pm----
Nemojte da mi se smejete, molim vas, na ovom pitanju. Koliko ja znam, dan i noc je dvogodisnja biljka, samo sto ja ne znam sta to znaci. Ako kupim procvetali rasad najesen, koliko ce da traje biljka? Samo dok ne precveta, pa napolje, ili do sledece godine u isto vreme?
Poslato: Čet Apr 27, 2006 5:57 pm----
Moram priznati da pojma nemam o kojoj je biljci ovdje riječ
Pokušat ću da ti objasnim pojam dvogodišnjih biljaka-prve godine se biljka razvija iz sjemena do lisnatog dijela, a druge godine cvate. Ove biljke koje kupujemo (već u cvatu) su već prošle tu svoju prvu godinu.
Ja osobno svake jeseni posadim maćuhice koje cvatu tu jesen, prezimljuju pod snijegom i predivno cvatu (duplo se rašire) do kasnog proljeća. Tada ih bacam i miljenjam ljetnicama! Riječ je o žardinjerama pa nemam mjesta i za jedno i za drugo.
A sad molim nekog da nama neznalicama kaže koja je biljka dan i noć
Poslato: Čet Apr 27, 2006 6:09 pm----
maćuhica = dan i noć = viola = pansy
Dakle kao što je zapadna rekla, sad posejani dan i noć cvetaće od jeseni do leta sledeće godine.
Poslato: Čet Apr 27, 2006 10:00 pm----
i ja mislim da je riječ o maćuhicama! sad ih imaš na trznici kod nas u cvjetu od 2 do 4 kn a ako ih siješ onda tek druge godine cvjetaju iako neki zovu i frajlice dan i noć jer se po danu otvaraju a navećer zatvaraju! slijedi slikica frajlica!
Poslato: Pet Apr 28, 2006 6:29 pm----
Sad ste me skroz zbunili, ja od malena znam da se pod nazivom :dan i noc" podrazvumeva ljubicica na donjoj slici. Da li neko misli isto kao ja?
Poslato: Pet Apr 28, 2006 7:06 pm----
Kad biljke imaju puno naziva pa ponekad dođe do zabune.
Maćuhica ili lat. Viola ponegdje se zove dan i noć, a noćurak lat. Mirabilis jalapa (ona je jednogodišnja) isto se ponegdje zove dan-noć ili noćna frajla pa to radi zabunu. Maćuhicu zovu zbog dvobojnih kultivara koji su u kombinaciji svijetle i tamne boje, a o noćurku www.svetbiljaka.com/in...amp;t=2796
Poslato: Pet Apr 28, 2006 10:44 pm----
Ja mislim da nam dvojbu treba riješiti Pljoska
Sličice su tu, još samo da se ona javi na koju biljku je mislila
Poslato: Sub Apr 29, 2006 1:38 am----
Slicica koju je postavila Eleni je dan i noc. Ta biljka se ne zatvara preko noci. Rascvetana je stalno. Jeste dvogodisnja i ima je u raznim bojama. Mogu biti jednobojne, kao na slici, ili sarene. Boje su od skoro bele do tamno,tamno plave i ljubicaste i skoro braon kao somot.
Volim da ih vidim u parkovima kada su sa njima napravljeni kolazi-jedna boja u krug , druga u drugom i tako dalje, ali je ne uzimam kod sebe za bastu.
Mozda pokusam jesenas da uzmem rasad da bi imala rano cvece uz ostale perene koje su sada prelepe u cvetu ali polako vec nestaju.
Poslato: Sub Apr 29, 2006 10:48 am----
Kod nas isto ovu Violu zovu dan i noc, Miriabilis jalapa je Nocurak a Nocna frajla je jedna jednogodisnja cvetnica ,sitnog svetlo ljubicastog cveta , sitnih listica prekrivenih dlacicama i cvetici bajno mirisu nocu. Neznam latinski naziv. Toliko o lokalnim nazivima
Poslato: Sub Apr 29, 2006 12:38 pm----
oko ovog sam i ja jednom imala raspravu,jel meni je taj dan i noć maćuhica...
vezano uz noćnu frajlu,meni je u vrtu bila trajnica,mislim,svake godine je samoinicijativno rasla,i mislim da su listovi glatki,a cjetovi nisu tak mali baš...i na njih posebno dolaze oni veliki leptiri...ima rozih,al imala sam i žuto crvenu
Poslato: Sub Apr 29, 2006 12:44 pm----
Koliko se secam listici su dlakavi a mozda i imaju samo neku pepeljastu boju, nisam sigurna . Vec vise godina je ne sejem jer nije nesto dekorativna pa mi zao da zauzima mesta lepsim vrstama a vrt nije dosta velik. Inace sigurno moze rasti na istom mestu( i ako nije trajnica )ako tu baci seme
Poslato: Sub Apr 29, 2006 1:34 pm----
Ne znam da li je dopusteno ovo da se radi ,ako ne recite pa cu izbrisati.
Skinuto sa neta :http://www.kirka.co.yu/kirkapharma/lekovitobilje/daninoc.htm
,,Dan i Noć - Viola tricolor
Violaceae
Wild pansy, heartease - Pensée sauvage
Daninoć je sitna jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su širi nego duži, po obodu zupčasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su pojedinačni, na dugim peteljkama, trobojni (ljubičasti, žuti i beli). Cveta od proleća do leta. Raste po napuštenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke.
Neke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cveće koje cveta od kraja zime do jeseni. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, čiji su cvetovi sitni, 8—14 mm dugački, žuti, belo žućkasti sa jačim ili slabijim ljubičastim prelivom.
Gajenje: U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoć se gaji za domaće potrebe i izvoz.
Sastav: Saponozidna droga. Sadrži još i rutozid (žuta heterozidna boja violakvercitrozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid, salicilni heterozid, slobodnu salicilnu kiselinu, etarsko ulje (0,01%) sa metilsalicilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalijuma, šećera, do 250 mg% vitamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksantin.
Upotreba: Za lečenje raznih kožnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, običnog i velikog kašlja, za jače izlučivanje mokraće i protiv upale mokraćne bešike.
Spremaju se čajevi od herbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, višanja ili limuna.
Narodna Imena: Osim navedenih, evo još nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: božji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokošja ljubica, maćvica, mačuha, modra iskrica, poljska ljubica, sedmičica, trobojna ljubica, udovica. Viola arvensis narod naziva: danćnoć, zbornice, poljska ljubica, poljska ljubičica.,,
Poslednji izmenio ggm dana Sub Sep 08, 2012 7:17 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Sva vremena su GMT + 1 sat