Poslato: Sub Okt 28, 2006 9:54 pm----
E ovako , nasao sam da je maksimalan precnik Graba 70 cm tako pise
ovdje u textovi pa drveće pa me totalno pomela činjenica da sam ja
danas u svom selu nesluteći da je to rijedak primjerak uočio grab kojem
je prečnik nesto vise od 100cm (jednog metra) , neznam tacno koliko
nisam imao metar pri ruci ali garantovano nema ispod jednog metra
debljine stablo cak moja procjena da ima oko 110 cm
bi mogla bit najtacnija !Obecavam da cu da ga slikam sto prije , nisam ni slutio da je to rijedak
primjerak , to sam provalio kad sam procitao ovdje o GRAB-u
maksimalnu debljinu stabla da ima do 70 cm ... i odmah sam se
sjetio svog graba sa mog sela
, Ajde ako neko ima pojasnjenje koliko bi ovaj grab mogao bit star rado
bih saznao sve informacije o njemu koje mi kazete , i sta mislite moze
li jos da naraste preko te velicine jer mi djeluje kao da nije ostario
nimalo , a ogroman je !
Poslato: Pon Okt 30, 2006 9:34 pm----
E ovako , bio sam juce do sela , nisam ponjeo metar al sam ponjeo
fotoaparat
, nisam imao gdje stavit metar u torbicu od bicikla ,tako da nisam ni ovaj put premjerio debljinu grab-a !
Jedno je sigurno ogroman je ali nisam ga dobro osmotrio prvi put pa sam malo pretjerao kad sam rekao da ima u stablu preko metar , vjerovatno nema toliko nego sam se omeo kad sam vidio koliko je sirok gore na visini od dva metra , e tu je kao neko račvanje grana i tu je strasno debel , e tu ima preko 1 metra precnik ali to nije precnik stabla vec tog dijela drveta , tako da sam pogrijesio kad sam rekao da mu je stablo preko 1 metra precnika a sto se tice korijena ogroman je , a i prelijep !
U svakom slucaju donosim vam fotke koje vrijedi viditi !
Poslato: Pet Dec 22, 2006 4:12 pm----
kad budes opet isao, zarmnozi ga iz tih izdanaka oko korena. Zasluzio je!
Poslato: Pet Dec 22, 2006 5:44 pm----
| Zmijobor citat: |
| kad budes opet isao, zarmnozi ga iz tih izdanaka oko korena. Zasluzio je! |
... koje bolan razmnozavanje pa cijelo selo mi je pretvorio u Grabovu sumu !!!
Poslato: Pet Dec 22, 2006 10:32 pm----
Boki, kada budeš mjerio promjer tog graba, onda je puno pouzdanije da izmjeriš njegov opseg.
Vjerujem da nemaš na raspolaganju mjerilo kojim šumari mjere promjer stabala, a onda se puno točniji rezultati dobiju mjerenjem opsega.
Taj grab bi morao imati opseg stabla veći od 3 metra da bi mu promjer bio 1 metar. Puno je to, jako puno. Ako zaboraviš metar obujmi ga rukama. Tvoj raspon ruku je približno jednak tvojoj visini pa češ imati dobru orijentaciju koliki mu je i opseg i promjer.
Poslato: Sub Dec 23, 2006 12:00 am----
Što se tice tehnike koju Zlatko predlaze,
izmeris obim i podelis sa pi (3.14) te dobijes precnik...Meri se na oko 1.5-1.7 metara od tla.
Poslato: Čet Nov 24, 2011 6:21 pm----
Da malo osvežimo temu. Ovo je drvored iz Somborske Zmaj-Jovine ulice. U pitanju je Carpinus betulus ‚‚Fastigiata‚‚ . Posađeni su pre dve godine. Prve godine nakon sadnje nisu mrdnuli ni santimetra, samo su olistali, ali zato ove godine su porasli nepun metar.
Poslato: Čet Nov 24, 2011 6:47 pm----
ah, osvežio si temu koju treba obrisati, ovog proleća je moj Carpinus rekao: zbogom
Poslato: Čet Nov 24, 2011 6:59 pm----
Temu nebi trebalo brisati, već prebaciti iz bonsaija u lišćare. Ako neko od urednika pročita ovo, molim ga da temu ‚‚spakuje‚‚ u odgovarajuću fijoku.
Nisu svi počeci baš laki. Nekoliko različitih primeraka koje sam pošto-poto hteo da imam jednostavno nisu hteli da idu i gotovo. Na kraju sam odustao.
Poslato: Čet Nov 24, 2011 7:22 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Temu nebi trebalo brisati, već prebaciti iz bonsaija u lišćare. Ako neko od urednika pročita ovo, molim ga da temu ‚‚spakuje‚‚ u odgovarajuću fijoku. Nisu svi počeci baš laki. Nekoliko različitih primeraka koje sam pošto-poto hteo da imam jednostavno nisu hteli da idu i gotovo. Na kraju sam odustao. |
pa nije potrebno, nije tema omašena, i radilo se o bonsaiju tada.
Poslato: Čet Nov 24, 2011 7:32 pm----
Izvinjavam se. Kasnije sam video da je i kod lišćara otvorena tema za grab. Teško mi je ponekad pronaći lokaciju u prostoru.
Poslato: Čet Nov 24, 2011 7:57 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Izvinjavam se. Kasnije sam video da je i kod lišćara otvorena tema za grab. Teško mi je ponekad pronaći lokaciju u prostoru. |
2005. je to bilo lako
Poslato: Čet Nov 24, 2011 8:36 pm----
Da bilo je lako kad je sve počinjalo. Malo članova, malo tema ... Do ove teme sam došao preko pretraživača , što me je odvelo u bonsai umesto u lišćare.
Poslato: Pet Nov 25, 2011 10:24 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Da bilo je lako kad je sve počinjalo. Malo članova, malo tema ... Do ove teme sam došao preko pretraživača , što me je odvelo u bonsai umesto u lišćare. |
bilo je super
bili smo mala slozna porodica, vise je bilo druzenja skroz drugi koncept....sada je sajt korisniji, kao prava riznica znanja sto nije ni lose
Poslato: Sub Nov 26, 2011 3:21 pm----
ja sam pre par godina posadio grabovu zivicu i to na Zlatiboru. Interesantno, kod nas se to retko radi, a zivica od graba je u stvari nekako najoptimalnija vrsta zive ograde: raste dosta brzo i gusto a ne jako sporo kao simsir ili tisa, zimi se ne mora podvezivati kao tuje, leti je zelena a zimi bakarne boje (obicno potkresivani grabovi zadrze suvi list skoro do proleca) i kosta prilicno malo: placao sam oko 70 dinara po sadnici. (idu 3-4sadnice na metar ili po 2x2, to jest dva reda cik-cak sa po 2 sadnice po metru)
Takodje, moze se mesati i sa bukvom, imaju slican list i skoro istovetne osobine za zivicu.
Poslato: Sub Nov 26, 2011 7:09 pm----
Može li mi neko nabaviti seme crnog graba (Ostrya carpinifolia)?
Poslato: Sub Nov 26, 2011 8:49 pm----
| drveni citat: |
| Može li mi neko nabaviti seme crnog graba (Ostrya carpinifolia)? |
Opšte rasprostranjenje: Endemit zapadne Srbije i graničnih područja sa Crnom Gorom.
Rasprostranjenje u Srbiji: Klisura reke Panjice kod Arilja, klisura reke Mileševke kod Prijepolja, klisura Lima kod Brodareva.
Vrsta je krajnje ugrožena u Srbiji. Takson je uvršten u evropsku i u svetsku crvenu listu flore. Na svojim malobrojnim staništima retko obrazuje guste populacije. Broj jedinki na takvim mestima kao što je slučaj u klisuri Mileševke, gde su i najbogatije populacije, ne prelazi 10 individua na 5 m2. Ukupna brojnost populacije na tri poznata lokaliteta u zapadnoj Srbiji ne prelazi 1000 individua. Najsiromašnije populacije nalaze se na klasičnom nalazištu u klisuri Panjice kod Arilja koje se procenjuju na manje od 100 primeraka. Međutim, nisu primećene značajnije promene brojnosti populacije, mada je u klisurama kroz koje prolaze saobraćajnice, moguće zbog aerozagađenja, a verovatnije zbog sakupljanja za zbirke brojnost populacije u opadanju.
Ovo je citirani tekst iz jednog naučnog rada.
Nimalo lak zadatak naći seme, ali nije nemoguć. ‚‚Srbijašume‚‚ iz Požege imaju centar za sortiranje i doradu semena i rasadnik, a nalaze se upravo na tom području. Ako oni imaju semena onda smo ga i nabavili. Sa njima imam odličnu saradnju.
Poslato: Sub Nov 26, 2011 9:21 pm----
Drveni , za utehu , ako seme ne nabavim mogu nabaviti sadnicu.
Poslato: Sub Nov 26, 2011 9:29 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Drveni , za utehu , ako seme ne nabavim mogu nabaviti sadnicu. |
Još bolje.....!
Poslato: Sub Nov 26, 2011 9:50 pm----
Usput, dobio si i jednu Abies concolor u kontejneru od 10 l.
Poslato: Ned Nov 27, 2011 11:02 am----
Poslato: Ned Nov 27, 2011 2:02 pm----
Bas dobro sto si zatrazio seme crnog graba - tako si me naterao da ga proguglam i shvatim da ja (verovatno) mogu nabaviti seme: ovde ga zovu otprilike 'hmeljograb' jer mu seme lici na hmelj.
Drveni, to smo seme jednom i bacili na onu livadu na Povlenu. Doduse, nista nije niklo
Dakle, ovih cu dana ici u park gde je bilo odraslo drvo i ako jos ima semena, dobijas ga od mene.
Poslato: Pon Jan 16, 2012 4:06 pm----
Poslušao sam savet Zmijobora i konačno jesenas sam posadio grab na placu. Sadnice sam kupio oko 70cm visine i nisu bile skraćivane.
Želim da izrastu kao pojedinačni gusti žbunovi, visine oko 2,5 metara, u obliku zaobljene kupe. Pretpostavljam da se orezivanjem može postići taj oblik, samo ne znam kako.
1. Da li da orežem odmah vrhove, da podstaknem bočno grananje ili da ih pustim da rastu na željenu visinu?
2. Kada je najbolje vreme za orezivanje?
Poslato: Pon Jan 16, 2012 4:25 pm----
1. Ako želiš da to budu ‚‚sedeći‚‚ grmovi bez vidljivog debla, treba im odmah otseći vrh da bi se počeli granati. Ukoliko bi ovu operaciju propustio ove godine, sledeće bi imao problem da ‚‚obučeš‚‚ drvo neposredno iznad zemlje. Obrastanje se u tom slučaju pomera na visinu dvogodišnjeg porasta.
2. Iz prvog zaključka proizilazi drugi - ako želiš grm u obliku šampanjske čaše, sa deblom, prekraćivanje odloži za bar jednu godinu i forsiraj mladar iz terminalnog pupoljka . Obavezno je pinciranje grančica koje izbijaju na delu koje treba da bude deblo.
3. Ne zaboravi da grabovi ne rastu brzo kao neke druge vrste
4. Najlepše visoke žive ograde u Italiji su upravo grabove
5. Postoje fastigiata forme graba koje prirodno rastu kupasto, od široke do strogo uske kupe ili vretena, ali cena im je od 35 eura pa na više.
6. Sadnice koje si posadio možeš odmah orezati, da bi bile uniformne skrati ih na istu visinu ravnajući se prema najnižoj.
Poslato: Pon Jan 16, 2012 5:53 pm----
Hvala ti Miodraze za ovako strucne savete. Sad znam da ce moja zivica biti i do 30tak cm od zemlje, moje su sadnice bile podrezane, ali vec trogodisnje
Tja, mozda nagrnem jedno 15tak cm zemlje, ako je nadjem!? :))))
Dodao bih da ne rastu ni mnogo sporo - kad krenu, to je oko 50, mestimicno cak i 100 cm za sezonu, na Zlatiboru!
A tamo je sezona rasta skoro za trecinu kraca od nizijske.
Doduse, gde je zemljiste slabije, ili im nesto ne odgovara - rastu zaista sporo, oko 20-30cm.
Poslato: Pon Jan 16, 2012 6:00 pm----
P.S. Probao sam da, prskajuci folijarnim djubrivom, stablo podstaknem da proizvede nize grane. Nisam imao neki rezultat za sada, pa sam ove godine planirao da nastavim sa folijarnim, ali i da izvrsim drasticno snizavanje ograde na pola (sad je skoro 2m, i vec je dve sezone odrzavam tako). Imas li iskustva sa tim? Obzirom da im je koren dosta razvijen, skoro sam sasvim siguran da bi lako povratile visinu - za sezonu dve se ne bi ni videlo da je tako skracivana.
Poslato: Pon Jan 16, 2012 7:52 pm----
Mislim da bi Carpinus lepo izgledao na špaliru..možda ćete tako moći da usmerite grane na dole..
ovako nešto..
Poslato: Pon Jan 16, 2012 8:08 pm----
Svaka čast na odgovoru Miodraže. Skraćujem na 40 cm čim odem na plac. Ovo za fastigiata varijetete je istina, našao sam ga samo na jednom mestu u BG i kad sam čuo cenu pomislio sam da žele da me nasamare.
Uzgred, u parku kod Vukovog spomenika ima nekoliko stabala graba, orezanih u pravilne kocke na stablima. Kompletno lišće stoji još uvek na granama. Ako prodjem uskoro, uslikaću.
Poslato: Pon Jan 16, 2012 9:11 pm----
Pokušaću sutra da snimim primerak piramidalnog graba kod mene u rasadniku starog oko 30 godina. Kad sam ga prvi put video mislio sam ‚‚koji ludak se penje i sa čime da ga tako ošiša‚‚ a ono u stvari sam od sebe formira vreteno paravilno i gusto kao četka.
Grab je inače vrlo zahvalan za izvlačenje geometrijskih formi koje uz redovno orezivanje do postizanje željenog oblika kasnije lako zadržava formu . Nebiste verovali kakve se ograde mogu dobiti od bukve i gledičije, pa s opravdanim razlogom mogu da tvrdim da su to tri najpostojanije žive ograde koje se formiraju od lišćarskog drveća.
Još jedna unikatna osobina graba je da fantastično podnosi šišanje, a uz to dugo zadržava list preko zime, nešto kao hrast, pa čak i duže. Mnogi ga u zamenu koriste za badnjak.
Evo i Psycho ima zanimljiv predlog za živu ogradu podignutu na nekih pola metra od zemlje .
Praznine u prizemnoj zoni živog zida se daju popuniti. Đubrenje i forsiranje rasta je jedan od preduslova, ali nije presudan. Zmijobore pokušaj sa redukcijom visine živog zida za 1/3 ali profil zida mora imati trapezni oblik - baza zida mora biti šira za 1/5 od vrha zida. Na taj način se stimuliše ravnomerno obrastanje po celoj visini.
Primera radi Carpinus betulus ‚‚Fastigiata‚‚ košta od 1.500-3.000 din zavisno od visine , Carpinus betulus ‚‚Frans Fontain‚‚ 3.000 a Carpinus betulus ‚‚Monumentalis‚‚ i čitavih 10.000 dinara, Carpinus betulus ‚‚Pendula‚‚ 3.500 a Carpinus betulus ‚‚Purpurea‚‚ 1.500 dinara . Pa ko voli nek izvoli.
Poslato: Pon Jan 16, 2012 9:46 pm----
Moja zivica trenutno izgleda slicno kao ova na @psycho3p-ovoj fotografiji. Cak i upola manje prostora do zemlje.
Pokusacu da je potkresem kako si rekao, @Miodraze. Tako nekako sam bio i planirao, trapezasto, na dole sire, ali bih je verovatno previse potkresao, da je ostalo po mojoj zamisli! Hvala, necu onda preterivati!
Poslato: Pon Okt 15, 2012 7:21 pm----
Carpinus betulus ‚‚Frans Fountain‚‚ ovaj primerak raste kod mene u rasadniku i kako je posađen nije dirnut. Odaje utisak da je redovno oblikovan orezivanjem, ali ovo je njegov prirodni oblik. Mana mu je što je strašno spor u rastu.
Poslato: Pon Okt 15, 2012 8:58 pm----
To samo reznica razmnoziti moze...
Poslato: Uto Okt 16, 2012 12:39 am----
Miodraže, baš tako želim i moji grabići da porastu. Ove godine od mrazeva i suša, dobro su i preživeli iskušenja. Malo sam ih skratio po vrhovima, tako da teško da ima vizuelnog napretka. Nadam se da ću na duge staze dobiti pravilno oblikovanu biljku. A i ne žurim nigde. 100 godina punim tek za 60.
Poslato: Uto Okt 16, 2012 7:42 am----
Ja 100 godina punim za 56, ali imam nameru da ga dočekam da poraste bar na dva metra.
Ovaj primerak je kalemljen, ali ako može iz reznice - što da ne.
Poslato: Uto Okt 16, 2012 11:13 am----
Razmnožavate li vi to?
Poslato: Uto Okt 16, 2012 11:54 am----
Od kad sam ja u rasadniku - nismo. Kalemovi užasno sporo rastu, i mali procenat primljenih kalemova. Uskoro bih mogao imati hormon visoke koncentracije i samo treba dočekati jun mesec. Znači biće ih.
Poslato: Pon Okt 22, 2012 8:03 pm----
Pozdrav ljubiteljima graba. Ploaniram da prenesem mlade grabiće iz šume i formiram od njih živu ogrdu. Koja visina bi mi bila idealna za prenijeti ako je to moguće i naravno dobrodošli su svi savjeti jer sam dijete iz zgrade
Poslato: Uto Okt 23, 2012 10:00 am----
Visina moze biti od 0.5 do 1.5 metara, mozes ih i kombinovati (odseces vrhove na istu visinu, recimo 0.9 a onim nizim ostavis.
Poenta je samo da izaberes stabalca koja se granaju VEC OD ZEMLJE. Ako pri zemlji nemas grana, nece kasnije narasti i ostace ti rupe odole...
Poslato: Ned Apr 29, 2018 12:04 pm----
Mislite na ovakve sadnice da se sade. Grab moze da se sadi i kao ziva ograda jer trpi orezivanje.
Pozdrav
Sva vremena su GMT + 1 sat