Poslato: Ned Jul 26, 2015 1:03 pm----
ugušićemo temu,.. Hteo sam reći da u Fluorisanoj vodi nema pomenute hemijske reakcije , odnosno ne nastaje gvođže-hidroksid.
Po pitanju hlora moje mišljenje je malo drugačije ( znam reći ćete,.. Opet ti
nešto izmišljavaš).Sigurno je da biljke koje su tolerantne na hlor, podnose taj element u triput manjoj dozi od čoveka ( i za nas je on štetan, sam po sebi, ali više koristi).
Njegova uloga je i kod biljaka (u vodi) ista,... eliminiše štetne patogene,.. eto za probu stavite rezano cveće u hlorisanu česmovaču i uporedo, u bunarsku (nehlorisanu) vodu, pa ćete videti koliko će gde živeti cvet.
Profesionalni cvećari za neke vrste rezanog cveta dodaju koju kap varikine gde ima puno hlora, da bi bolje sterilisali vodu za "život u vazi".
Hlor (relativno) brzo izađe - ispari, ali je 'odradio' zaštitu.
Poslato: Ned Jul 26, 2015 1:53 pm----
Imam problem, sa citrusima., opadaju plodovi, prvo pozute i onda ot
padanu.
Poslato: Ned Jul 26, 2015 2:05 pm----
| Nabuko citat: |
| Mislim da me nisi razumeo Drveni . O hlorisanoj i fluorisanoj vodi sam pisao u vezi eksera i stvaranje oksida gvožđa i hidroksida (uz ogradu da je to možda moguće). Ne u vezi helata i dvo (tro) valentnog gvožđa. Ali evo idem tamo u temu da se raspišem (nisam hteo da gušim ovu temu koja ima već previše strana). Vidimo se tamo  |
Nagađam da je ovo bilo upućeno dr.jare a ne meni.
Poslato: Ned Jul 26, 2015 2:28 pm----
Jeste Drveni, u pravu si,...
| dr.jare citat: |
| Valjda je za oksidaciju gvozdja najbitniji kiseonik a ne sastav vode... ,,, Monk je slikala etiketu Fe djubriva www.svetbiljaka.com/im...zdje_2.jpg i tu pise: Vodorastvorljivo gvožđe(Fe): 11% Gvožđe (Fe) u helatnom obliku: 11% Vec sam rekao da meni hemija nije jaca strana ali sada pored Fe sulfata i Fe helata ima i Fe vodorastvorljivo... |
Jeste najbitniji kiseonik, za oksidaciju, ali (hteo sam reći) u prisustvu Fluora, gvožđe-hidroksid ne opstaje ,.. Fluor izbacuje Gvožđe iz tog jedinjenja. ( ne volim ni ja hemiju i nije mi jača strana,
, ali me je ovo zanimalo,...).
Poslato: Uto Jul 28, 2015 5:23 pm----
| Nabuko citat: |
| :) Njegova uloga je i kod biljaka (u vodi) ista,... eliminiše štetne patogene,.. |
Da ali eliminise i korisne bakterije a neke biljke to ne tolerisu... nije sve u cistoj hemiji ima nesto i u biohemiji... zato se i preporucuje da oni koji nemaju bunare ili kisnicu, da ostave hlorisanu vodu (cesmovacu) da malo odstoji i njome zalivaju...
| Fatka citat: |
| Imam problem, sa citrusima., opadaju plodovi, prvo pozute i onda ot padanu. |
Fatka postoji mnogo razloga za to : mnogo vlage, nedostatak nekog elementa ili ne odgovarajuci supstrat, izlaganje jakom suncu, tesna saksija...
Za tesnu saksiju ima caka da se jednom naostrenom trakom lima prosece koren nekih 5cm od ivice saksije pa sve do dna saksije i tako u krug... nije lose da slikas limun da vidimo u kakvoj je kondiciji...
Poslato: Uto Jul 28, 2015 5:55 pm----
Potpuno se slažem, u vezi hlora.
Zato ljudi i prave bazene za zalivanje,.. ili burad,.. naravno da ima Nešto i u biohemiji, i u agrohemiji,.. Recimo i u vezi tog spornog usvajanja helatnog gvožđa, u kompleksnom obliku, neophodni su mikroorganizmi ( tako piše na više mesta,.. ) .
Fatka
, " U dobru je lasno dobar biti. Na muci se poznaju junaci". Mnogi uslovi (najviše mislim na podlogu) su odlični u proleće,.. pa i u jesen,.. ali kada dođe stresni uslovi, kao što su visoke temperature,... suša,... vruć vetar,.. e tu se pokažu nedostaci u podlozi,.. Dr.jare, to što si opisao za sečenje žila, deluje paradoksalno,... ali ja znam da je to radio i moj prijatelj na četinarima, pa čak i na biljkama posađenim u zemlji. To je video da se primenjuje u Holandiji, gde je dugo radio ( mada se njihovi uslovi ne mogu uporediti sa našimo). Objasnio mi je da se time dobijaju kompaktniji habitus biljke.
Po pitanj prevelike (ili niske) vlage u saksiji, zanimljivo je da je temperatura korena viša u (jako) zalivenim saksijama. Možda i to deluje paradoksalno , ali vlažna zemlja bolje provodi toplotu.
Poslato: Čet Jul 30, 2015 7:12 am----
Ovo su oni limunčići iz grančica (sa 152. strane).
Poslato: Uto Avg 18, 2015 11:36 am----
Poslato: Čet Avg 20, 2015 10:19 am----
Sojo sta ti je to u ruci. Limun bogami ne ali lici na pomelo.
Pozdrav
Poslato: Čet Avg 20, 2015 10:45 am----
Limun 100%. I prošle godine je rodio, plod ogroman, miris limuna, ukus limuna = limun!
Poslato: Čet Avg 20, 2015 10:50 am----
Svaka cast ali ovo nisam nigde video. Sta cu, mi seljaci malo da imamo mogucnosti da barem gledamo sa strane .
Pozdrav uz malu salu.
Poslato: Čet Avg 20, 2015 10:50 am----
limun ponderosa. Imam ga. Plodovi 700gr pa naviše...
Poslato: Čet Avg 20, 2015 11:38 am----
Ima ih u Malom Vrtu.
Poslato: Čet Avg 20, 2015 11:38 am----
Jovane , jel to ono sto si mi poslao . Ako je to onda svaka cast prijatelju.
Pozdrav svima .
Poslato: Čet Avg 20, 2015 3:56 pm----
Pozdrav svima. Nov sam član na ovom divnom forumu. Zahvaljujući njemu sam došao u posed svog prvog limuna, koji je kod mene došao pre dva dana. Visina sadnice je oko 50cm i dosta lepo izgleda, kalemljen je. Nemam nikakvo iskustvo sa biljkama, a pogotovo ne sa citrusima. Planiram pročitati svih 156 str u pokušaju da steknem neko osnovno znanje. Nadam se korisnim savetima od svih članova dobre volje. Uskoro ću postavaviti sliku limuna.
Sva vremena su GMT + 1 sat