Poslato: Pon Nov 20, 2006 2:38 am----
Planiram zasaditi u proljece 10 metara živice od tise...Odlučio sam se za nju iz estetskih razloga i niti jedna druga ne dolazi u obzir:-)
Zanima me ima li netko iskustva s tim poslom...tj. koliko dugo bi trebalo da 60 cm tisa naraste do barem 1.50 m, na koji razmak da ju sadim, koji varijetet da koristim (Fastigiatu ili obićnu)...i zna li netko iz Hrvatske gdje je ima nabaviti jeftinije s obzirom da je tisa dosta skupa biljka...
Eto pomozite mi ukoliko imate neke informacije!
Unaprijed zahvaljujem
Poslato: Pon Nov 20, 2006 7:19 pm----
Ne znam da li ti je 80kn za sadnicu 60-80 cm visine jeftinije? Od 80-100cm možeš dobiti za 100kn, a 100-125cm visine po 120 kn.
Imam cjenik od gosp. Darka Šinceka, rasadnik u Petrijanecu, mob 098/521-319.
U svakom slučaju obožavam tu ideju i ide mi na živce što nitko nije dovoljno strpljiv niti spreman čekati tisu da napravi živicu.
Na žalost ne mogu iz iskustva dati odgovor, ali razmišljala sam dosta o tome. Ja bi sadila Fastigate na 0.7m razmaka. One su ipak bujnije od običnih. Ako je prostora malo i trebaš što užu živicu uzela bi obične i sadila na 0.5m. I mene zanima koliko bi im trebalo da narastu. Gosp. Darko sigurno zna odgovor.
Poslato: Pon Nov 20, 2006 9:06 pm----
Pokušaj pronaći Taxus baccata ´Höpkens Gigant´. Rastu 40 cm godišnje (provjereno u praksi), izuzetno guste i imaju stubasti rast, boja tamno-zelena. Malo ih je teže pronaći u Hrvatskoj.
Poslato: Uto Nov 21, 2006 4:13 am----
S obzirom da sam jako zapeo sad za tu ideju, imam ju želju što prije sprovesti u prakcu...možda vec ovaj tjedan:-)
Petrijanec mi je daleko...neda mi se voziti 2 sata po 15 tisa i onda isto toliko do zg:-)...mislim da u zg ima negdje za kupiti.
Zvao sam MBM...jako su neljubazni tamo i bezobrazni, jedva sam dobio informaciju preko telefona jer kao "oni ne daju takve informacije preko telefona" (štogod im to značilo)...70 cm tisa im košta 99 kn...to je skuplje nego inače.
Razmišljam o Taxus x media 'Hicksii'...ima je za kupiti u Zrinjevcu, visina je 60-70 cm i kosta 55kn po sadnici....kaj mislite o tome?
Malo sam trazio informacije po internetu...sadnja se vrši na razmak od 0.5 m...raste otprilike 15 do 25 cm godišnje...
I mislim da se sa izbalansiranom NPK gnojidbom i intenzivnom N gnojidbom sa KAN-om tijekom vegetacije moze postići sigurno tih 25 cm...:-)
Što se tiće tog brzorastućeg kultivara, ne vjerujem da cu to naći u Hrv...nisam jos nikad na taj kultivar naišao...al nije mi toliki problem čekati...volio bih da za 10 godina imam pristojnu bar 1.50 m visoku i gustu živicu...
Poslato: Uto Nov 21, 2006 3:18 pm----
Postoji rasadnik "tisa". čovjek drži gotrovo sve od tise i stvarno je povoljan (barem bio).mislim da veći izbor tisa nego tamo nečeš naći. vjerojatno se to odnosi i na savjete. i sad ono najbolje za tebe (ako do sada već nisi riješio "problem") u Zagrebu je
.... broj nemam, ali bilo koji broj plavog oglasnika ako uzmeš nečeš mašiti
Poslato: Uto Nov 21, 2006 3:37 pm----
Taxus x media 'Hicksii' po 55 kn,
.KAžu razni na netu da je najbolja za visoke živice, da naraste u 10 godina do 3m u 20god može i do 6m. Dva do tri puta je višlja nego šira. I pol metra razmaka je valjda dosta ako će za tih 10 godina biti široka 1-1.5 m!
Što još imaš posađeno u tom vrtu, ako se smije znati?
Poslato: Sre Nov 22, 2006 1:34 am----
Danas bio u Zrinjevcu...pogledao te hiksice i tako su jadne male da me odmah volja prošla:-(...+ u kombinaciji savjeti od gospodina Zaposlenika koji mi rekoše da niti jedna tisa neće uspjevati na sunčanom terenu...a meni je taj dio za živicu baš na sunčanom dijelu....i da je najbolja za orezivanje (a ja to želim jer želim topiary živicu.-) Taxus cuspidata.....da hiksica raste visoko a da se uopće ne širi vise od pol metra....da obična baccata nije baš za sunce i to što ja želim...
Uglavnom poludio sam...kupio si Pinus mugo i napravio bonsai:-)
Ne znam kaj bum sad na kraju s tom živicom...možda ipak pričekati proljeće...
I hvala Vam za tak rasadnik tisa info:-)
Poslato: Sre Nov 22, 2006 1:45 am----
| wrickic citat: |
Što još imaš posađeno u tom vrtu, ako se smije znati? |
jooooj...pa ne mogu ja sad to sve nabrajati:-)....uglavnom dosta stvari, uglavnom četinjača (my favourites):-)
ajde evo nešto najzanimljivije...
Araucaria araucana
Sciadopytis verticillata
Pinus parviflora, Pinus strobus, Pinus mugo
Picea abies Pumila nigra, Picea pungens globosa glauca
Cedrus atlantica Glauca, Cedrus deodara Kashmir
Ch. laws. Alumii, Ch.pisifera Boulevard, Ch. nootkatensis
Abies pinsapo, Abies alba
Platycladus orientalis Elegantissima i Aurea Nana
Cupressus arizonica, Cupressus macrocarpa...
...ma ima svašta...još i ruža penjačica Gruss an Heidelberg, i Tecoma i Wisteria...i jezerce i puno tegli...hehe...jako sam se trudio i jos se uvijek trudim...i to mi je najveće blago u mom životu:-)
Poslato: Sre Nov 22, 2006 5:58 am----
| nenos citat: |
| Planiram zasaditi u proljece 10 metara živice od tise...Odlučio sam se za nju iz estetskih razloga i niti jedna druga ne dolazi u obzir:-) Zanima me ima li netko iskustva s tim poslom...tj. koliko dugo bi trebalo da 60 cm tisa naraste do barem 1.50 m, na koji razmak da ju sadim, koji varijetet da koristim (Fastigiatu ili obićnu)...i zna li netko iz Hrvatske gdje je ima nabaviti jeftinije s obzirom da je tisa dosta skupa biljka... Eto pomozite mi ukoliko imate neke informacije! Unaprijed zahvaljujem |
Moj čovjek!Tisa mi je prekrasna i po meni najbolji izbor za živicu, nikakve tuje, pačempresi i sl.
A da ne govorim o orezivanju i otpornosti same biljke.Vidim da je Mile naveo i brzorastuće kultivare, tako da i ta jedna jedina "mana" je rješena.
Poslato: Sre Nov 22, 2006 6:01 am----
| nenos citat: |
| Danas bio u Zrinjevcu...pogledao te hiksice i tako su jadne male da me odmah volja prošla:-(...+ u kombinaciji savjeti od gospodina Zaposlenika koji mi rekoše da niti jedna tisa neće uspjevati na sunčanom terenu...a meni je taj dio za živicu baš na sunčanom dijelu....i da je najbolja za orezivanje (a ja to želim jer želim topiary živicu.-) Taxus cuspidata.....da hiksica raste visoko a da se uopće ne širi vise od pol metra....da obična baccata nije baš za sunce i to što ja želim... Uglavnom poludio sam...kupio si Pinus mugo i napravio bonsai:-) Ne znam kaj bum sad na kraju s tom živicom...možda ipak pričekati proljeće... I hvala Vam za tak rasadnik tisa info:-) |
Ovo sa sunačnim terenom je čista glupost.Tisa u prirodnom staništu raste u sjenovitim područjima, najčešće u sjeni hrasta, ali to ne znači da joj smeta sunce.Po tom pitanju je jako zahvalna.Treba sa skepsom uzeti u obzir izjave zaposlenika, jer sam se i sam uvjerio da često ne znaju niti šta prodaju, a kamoli nešto više...
Evo ti i link koji potvrđuje tezu o tome da joj ne smetaju sunčani tereni:
www.pfaf.org/database/...us+baccata
Imao sam i jedan hrvatski link, ali ga ne mogu naći...
Poslato: Sre Nov 22, 2006 3:29 pm----
Moram jednog sunčanog dana otići pofotkati tise koje je posadio netko u Prečkom. Oblikuje ih u povezane kugle. Jako lijepo. POsađene su uz zid stambene zgrade koji gleda prema jugjugozapad. Mislim da su obične jer su posađene prije desetak godina kad mislim nije bilo baš previše kultivara na izbor.
NENOS! VRt je božanstven, a neke od navedenih vrsta moram prvo potražiti na googlu da bi znala o čemu se radi. Ti si neki plemić?
Poslato: Sre Nov 22, 2006 4:41 pm----
| wrickic citat: |
| NENOS! VRt je božanstven, a neke od navedenih vrsta moram prvo potražiti na googlu da bi znala o čemu se radi. Ti si neki plemić? |
Hvala...:-)
Ma kakav plemić...ti to ozbiljno?:-))
Poslato: Sre Nov 22, 2006 4:51 pm----
Zadivljena sam znanjem, ukusom, izgledom vrta i evo gotvo s komplimentima za danas.
Poslato: Sre Nov 22, 2006 4:54 pm----
| wrickic citat: |
| Zadivljena sam znanjem, ukusom, izgledom vrta i evo gotvo s komplimentima za danas. |
Hvala ti na ovim komplimetima...baš mi to puno znači, znaš?:-)) hehe
Poslato: Ned Jul 29, 2007 7:28 pm----
Treba mi da formiram ogradu (ne mora da bude gusta) od zimzelenog drveca na Zlatiboru, a ne bih bas predugo da cekam, pa me zanima koje zimzeleno drvo najbrze raste. Ja nemam pojma o drvecu pa bi mi svaka pomoc dobro dosla
Poslato: Ned Jul 29, 2007 9:45 pm----
Ako nije na velikoj nadmorskoj visini, možda Cupressocyparis (x) leylandii, intergenusni hibrid između kalifornijskog čempresa ( Cupressus macrocarpa ) i nutka ( zapadnoameričkog ) pačempresa ( Chamaecyparis nootkatensis ). Raste po metar godišnje i može da naraste do znantne visine ( 15-20 m ) veoma brzo. Dobro podnosi sneg, mraz i letnje suše u Vojvodini.
Poslato: Ned Jul 29, 2007 10:34 pm----
Hvala. Sad bas ne znam koja je nadmorska visina -Palisad (ko je bio na Zlatiboru zna). A jel njega ima po rasadnicima regularno?
Poslato: Ned Jul 29, 2007 10:42 pm----
E pa cak vrlo lepo izgleda
Poslato: Ned Jul 29, 2007 10:45 pm----
Pa malo teže, nemaju ga baš svi rasadnici, kod nas je to još uvek "egzota", ali nije skup. U Vel. Britaniji, gde je taj hibrid i nastao, upozoravaju na njegov enormno brzi rast i na mogućnost da on okolnom bilju oduzima vlagu i hranjive materije iz tla. Kazu da ga je potrebno orezivati više puta godišnje ako se želi oblikovana visoka ograda. Englezi se žale što je mnogo živih ograda u velikim vrtovima i parkovima zapušteno i "preraslo" zato što vlasnici nisu u stanju da se izbore sa njegovim brzim rastom!!! Pošto je hibrid, najčešće se razmnožava reznicama i brzo se dobije veliki broj biljaka spremnih za sadnju. Mada, kažu da mu je i seme fertilno, ali onda je potomstvo neujednačano i više liči na nekog od roditelja, nego na sebe same
Poslato: Ned Jul 29, 2007 11:38 pm----
Koliko je meni poznato, najbrze raste Tuja "Zeleni dzin". Lat.
Thuja (standishii x plicata) 'Green Giant'
U inostranstvu se reklamira kao "Najbrze rastuca ziva ograda na svetu", a u nasoj basti raste oko 1m godisnje, uz redovno zalivanje.
Ne znam da li je ima po domacim rasadnicima, posto smo mi nasu doneli iz inostranstva.
Pozdrav,
Badnjevac
Poslato: Pon Jul 30, 2007 12:17 am----
| Badnjevac citat: |
| Koliko je meni poznato, najbrze raste Tuja "Zeleni dzin". Lat. Thuja (standishii x plicata) 'Green Giant' U inostranstvu se reklamira kao "Najbrze rastuca ziva ograda na svetu", a u nasoj basti raste oko 1m godisnje, uz redovno zalivanje. Ne znam da li je ima po domacim rasadnicima, posto smo mi nasu doneli iz inostranstva. Pozdrav, Badnjevac |
Baš sam se zainteresovao i na brzinu pronašao na internetu
www.greenbeam.com/feat...032299.stm
gde kažu da to može biti "odlična zamena za Leyland cypress ( Cupressocyparis x leylandii ). Ali nije navedeno da li brže i raste, odnosno koje su sve prednosti a koje mane u odnosu na ovaj "stari" hibrid. Možda jača otpornost na mraz?? Ne znam šta znači "outstanding winter color". Ako je to ono da zimi dobije rđasto smeđu boju kako je to obicno kod tuja, pa izgledaju poprilično "bolesno" u zimskom periodu, onda se to meni ne bi svidelo. Cupressocyparis x leylandii uglavnom ne dobija takvu nijansu zimi i po hladnom vremenu izgleda poprilično "živahno". Ipak, mislim da je njemu limit zona 6, a da je ova tuja otpornija ( zona 5 )
Poslato: Pon Jul 30, 2007 8:02 am----
Ja ti lejlandov pačempres ne bih preporučio.
U početku dobro dođe njegov brz rast ali, što Jovan kaže, vrlo brzo ćeš morati da se "rveš" sa njim.
Dok ti ne dosadi pa ne posečeš celu ogradu.
Da li ograda striktno mora biti zimzelena?
Poslato: Uto Jul 31, 2007 2:24 pm----
Moja cerka ovih dana ima tacno 1m visine. U pozadini je tuja "Zeleni dzin".
Ova tuja uopste ne menja boju ni karakteristike zimi.
Jedini cetinar koji u nasoj basti dobije boju kao sto si opisao je Cryptomeria japonica.
Do promene boje dolazi pri jakim mrazevima i tada donje grane "zardjaju". U prolece se i iz ovih grana javljaju mladi zeleni izdanci, tako da nije u pitanju smrzavanje, vec nesto drugo.
Ne znam kako da objasnim ovaj efekat, jer je prisutan samo kod Kriptomerije. Jel ima neko slicnih iskustva?
Pozdrav,
Badnjevac
Poslato: Uto Jul 31, 2007 3:49 pm----
Uau koji ste vi carevi. Volela bih da ograda bude zimzelena jer bi se tako uklopila u okolinu.
Badnjevac koliko je stara ova tvoja tuja?
Poslato: Uto Jul 31, 2007 4:34 pm----
| Badnjevac citat: |
| Ne znam kako da objasnim ovaj efekat, jer je prisutan samo kod Kriptomerije. Jel ima neko slicnih iskustva? Pozdrav, Badnjevac |
Pojava koju si opisao se javlja i kod jednog četinara kojeg ja posedujem. Problem je u tome što ja neznam koje je drvo u pitanju. Dugo sam mislio da je Juniperus ali ima i dosta sličnosti sa kriptomerijom. Čak sam i postavio temu o mom drvetu u identifikaciji drveća. Na kraju (posle mnoooooogo guglanja) smo Zmijobor i ja zaključili da se radi o Chamaecyparis pisiferi.
Što, naravno, u opšte ne mora biti tačno.
Kao što si napisao iglice preko zime promene boju iz plavkasto-zelene u neku braon nijansu. Deluje kao da se drvo osušilo. Na proleće opet grune svom snagom sa novim iglicama.
Tako svake zime evo već 17 godina.
Poslato: Sre Avg 01, 2007 1:20 pm----
Drveni,
Kad sam video sliku stabla i podatak da je drvo na slici 17 godina staro, bio sam skoro uveren da se radi o Kriptomeriji selekcije "Josino" (lat. Cryptomeria japonica "Yoshino").
Otkinuo sam grancicu, uslikao je i uporedio sa tvojom grancicom. Moja grancica je sa Kriptomerije Josino. Ocigledno je da se ne radi o Kriptomeriji. Moj odgovor je da ne znam o kom cetinaru se radi.
Ne mogu da dajem komentare u vezi predloga drugih ljudi jer nisam imao prilike da vidim te druge cetinare, kao na primer Chamaecyparis pisifera.
Marija, tuja na slici je stara 7 godina.
Interesantna stvar u vezi "oblikovanja" ove tuje. Prilikom razmnozavanja reznicama, mozete sami sebi da podesite oblik tuje. Ako hocete da vam tuja bude vitka kao na slici, onda se uzme grancica koja raste u vertikalnom smeru.
Ako hocete da vam tuja bude bucmasta i ne bas visoka, onda uzmete grancicu koja raste bocno, u horizontalnom smeru. Nikakvo orezivanje nije potrebno. Kao da reznica ima memoriju, pa se buduce stablo oblikuje samo.
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Sre Avg 01, 2007 10:43 pm----
Ipak sam pronašao da i ova tuja ( Green Giant ), kao i velika većina individua tog roda ipak zimi dobija tu, za mene neprivlačnu braon boju na vrhovima izdanaka.
www.quicktrees.com/thu...giant.html
Ovde, u Novom Sadu gotovo sve tuje, na strani okreutoj zimskom suncu, dobijaju taj pigment zimi i izgleda da to ima neke veze sa zaštitom mladih tkiva od preteranog dejstva sunca i mraza, u kombinaciji. U toplijim krajevima a primetio sam i u toplijim zimama, kao što je bila ova prošla, ova pojava gotovo potpuno izostaje.
Poslato: Čet Avg 02, 2007 6:45 am----
moram priznat da nisam znala da ova tuja i ovaj kupresociparis tak brzo rastu, to mi je pravo otkriće!
Poslato: Čet Avg 02, 2007 5:37 pm----
Jovane,
Imaj na umu da zona 5 podrazumeva temperature do -29'C. Ovakve temperature se tokom zime kod nas ne beleze u urbanim sredinama.
Pod urbanim sredinama podrazumevam u tvom slucaju Novi Sad, a u mom slucaju Negotin. Primer sredine koja nije urbana, a gde -29'C moze da se ocekuje kod nas je Pesterska visoravan.
Amerika je druga prica, posto se tamo sve planine prostiru u smeru sever-jug. Centralni deo SAD uospte nema planina. Ameriku pominjem zato sto se prezentacija koji si ostvaio kao referencu odnosi na gajenje tuje u Americi. Skoro cela Amerika (osim vrlo uskih oblasti blizu Atlantika i Pacifika) je zimi u nekom trenutku pod opasnoscu od prodora polarne vazdusne mase. Tako na primer moze da se desi da tokom ovih kratkotrajnih prodora polarnog vazduha,
dolazi do pojave mrazeva u tropskim predelima Floride (na Atlantskoj obali) ili Kalifornije (na Pacifickoj obali). Ali da se manemo Amerike...
Francuzi bi rekli: "Da se vratimo mi nasim ovcama".
Zasto tuje u Novom Sadu dobijaju braon boju, a u Negotinu ne?
Negotin ima nize zabelezene temperature od Novog Sada, zbog izrazenije kontinentalne klime.
Mislim da sam objasnjenje uspeo da osetim na sopstvenoj kozi.
U Negotinu tokom zime ne duvaju tako jaki i hladni vetrovi kao u Novom Sadu, posto je Negotin okruzen brdima. Ova brda se nalaze severo-zapadu. Negotinska nizija je otvorena ka jugo-istoku.
Biljke, kao i ljudi imaju subjektivan osecaj toplote/hladnoce.
Na primer, -20'C bez vetra je mnogo podnosljivija temperatura nego -10'C sa jakim vetrom. Mislim da je Bonanca ovo odlicno opisao u svom pisaniju o suptropskim biljkama.
Cak ni sadjenje na padinama brda ne garantuje probleme sa niskim temperaturama. Gde god na padini postoje zaravni ili dzepovi (a ljudi uglavnom vole da kupuju placeve "na ravnom"),
dolazi do pojave gomilanja hladnog vazduha. U ovom slucaju radi se o vazdusnoj drenazi, posto se hladan vazduh krece "ka dole".
Postoji covek koji zna ove "sitne" stvari. Rezultat njegovog poznavanja mikroklimatskih uslova je da moze da gaji palme i jos gomilu suptropske vegetacije na obroncima Alpa u Svajcarskoj, na obalama lednickog jezera Madjiore.
Raspisah se ja mnogo na ovo temu. Hteo sam samo da kazem da se pravilinim izborom terena mogu znatno poboljsati klimatski uslovi koji nisu optimalni za neku biljku. Verovatno je najbolji primer magnolija Grandiflora, koja u prirodnoj sredini nikad ne raste predaleko od mora (do 100 km od Atlantika u SAD) i nikada ne oseti temperaturu nizu od -9'C. U Srbiji se uglavnom gaji bez problema i prezivljava ekstreme (kao na primer -23'C u Negotinu).
Malo dobre volje, mnogo eksperimentisanja i eto rezultata...
Pozdrav, Badnjevac
Poslato: Čet Avg 02, 2007 6:22 pm----
Hvala na detaljnom obrazloženju
. Uglavnom, sve napisano mi je odavno poznato pošto sam silom prilika, još davnih 80-ih, kao veoma mlad, proucio sve dostpne svetske i naše, exYu klimatologije, baš u cilju gajenja marginalno otpornih biljaka. Tako da mi iz ove perspektive izgleda pomalo i smešno, kada u doba interneta ljudi još uvek govore da je "zimi u Torontu isto k'o i kod nas" sve dok to ne osete, kako ti kažeš na svojoj koži . Znači o temperaturnim džepovima,povetrenim i zavetrenim stranama, mrazištima i orijentaciji planinskih lanaca znam dosta ali ono što me je fasciniralo u tvom postu je saznanje da i biljke imaju neki svoj "individualni osećaj hladnoće". To je vrlo zanimljiva tvrdnja. Znam da kombinacija metereoloških faktora značajno doprinosi izgledu i vitalnosti biljke kao i da se biljke različito prilagodjavaju na takve kombinacije, ali nisam znao da je to posmedjivanje tuje u vezi sa takvom osobinom. To je do sada bilo objašnjavano istovremenim delovanjem sunca i mraza ( za vetar sada čujem ) . Bilo kako bilo, za MarijuDj je važno da li planinska ( zlatiborska ) klima sa relativno kratkim vegetacionim periodom i nižom sumom pozitinih temperatura, odgovara lejlandovom pačempresu ili možda više gigantskoj tuji. Ja bih ipak rekao da više odgovara tuji
Poslednji izmenio Jovan1. dana Čet Avg 02, 2007 9:34 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Čet Avg 09, 2007 8:03 am----
Ja, da budem iskren, ne volim zimzelene živice.
Imam utisak da se njihovo održavanje vrlo brzo pretvori u borbu tebe protiv ograde. Možda eventualno tisa ali kod nje treba da osediš dok ne dostigne neku razumnu veličinu. Maklura mi je idealna vrsta za živicu (sasvim subjektivno mišljenje
). Raste umereno brzo, lako se održava i neće podivljati ako preskoči jedno šišanje, ima trnje da odvrati nezvane goste, raste taman toliko kolika treba da bude ograda.E sad, kako bi ona uspela na Zlatiboru to je pitanje.
Kod Zlatiboraca sam primetio jednu čudnu pojavu a to je da kao ogradu sade vrste od kojih ne možeš napraviti živu ogradu.
Npr, smreka, jela, beli bor posađeni oko placa u neverovatnoj gustini.
IDIOTSKI!!!!!!!
Pa od toga nema teorije da bude normalna ograda.
Kao prvo ove vrste rastu izuzetno visoko a ne možeš ni da ih šišaš. Na šta liči takva ograda posle jedno 15-20 godina???
Poslato: Pet Avg 10, 2007 6:01 pm----
Sto se tice Zlatiborskih ograda: koliko ja znam tamo je zabranjeno praviti "pravu" ogradu kroz koju niko ne moze da prodje jer se time setacima staje na put. I da se zahvalim svima na pomoci, ja jos nisam odlucila sta cu posaditi ali sad imam predstavu.
Poslato: Sre Avg 22, 2007 1:37 pm----
Ja nemam pojma gdje je zlatibor i koja je nadmorska visina, ali nitko nije spomenuo jednu zanimljivu biljku za ogradu - Lovorvisnja (Prunus laurocerasus - pogledaj na google) Koje su minimalne temp. na zlatiboru?
Prunus laurocerasus - lovorvisnja: Brzorastuća je biljka i može prerasti okvire grma te nakon 10 godina može doseći veličinu od 5 x 4 metra. No, samo ako vam je to želja; lovorvišnja izvrsno podnosi orezivanje i možete je održavati na visini kojoj želite. Uz to, za ovakav porast mora imati baš idealne uvjete.Biljka dobro podnosi sjenu, mada bolje uspijeva na sunčanim položajima. Dobro podnosi orezivanje i vrlo je zahvalna biljka za žive ograde s obzirom da lijepo izgleda kroz sva godišnja doba. Preporuča se visina ograde od 100 do 300 cm sadnjom 2 – 3 biljke na jedan metar duljine.Otporna je u zoni 5 i na zagađenje. Listovi ipak mogu malkice stradati od hladnih sjevernih vjetrova te na proljeće dobiju mrlje slične opeklinama, takve listove jednostavno odrežite škarama, ali i ne morate. Bez brige mogućnost stradanja ograničena je samo na mlađe listove koji nisu dovoljno očvrsnuli do zime i to na vrlo niskim temperaturama.
Eto, nadam se da sam dao ideju.. ako su joj uvjeti tamo dobri? kakvo je tlo? Vapnenac(krecnjak) ili silikat ako tko zna?
Poslato: Sre Avg 22, 2007 5:01 pm----
Zlatibor je prostrana planinska visoravan ( oko 300 km2) sa nadmorskom visinom od oko 950-1000 metara. Najvisi vrhovi su nesto ispod 1500 metara; Klima je blaga (za planinu) mada ipak zna da se zadesi - 23 stepena.
Sastav zemljista dosta varira, zavisno od dela visoravni. Ipak, obzirom da su to geoloski dosta stara brda, ima dosta glinice, ili je u svakom slucaju prisutna ispod otanjeg zivorodnog sloja.
U tom kontekstu, lovorvisnja bi mozda jedva mogla, ili ?
Poslato: Čet Avg 23, 2007 7:19 am----
Sumnjam da bi na Zlatiboru uspela lovorvišnja, ona je malo zimogrožljiva ako se ne varam. Možda do prve jače zime.
Njeni plodovi sadrže cijanovodonik pa može da bude potencijalno opasna, naročito za klince.
Poslato: Sre Avg 29, 2007 12:49 pm----
Hm, pozdrav evo malo citam vase komentare pa reko da se ukljucum malo...
Bio sam ubjedjen da ce oko moje kuce uskoro biti posadjena ograda od nekog cetinara....,medjutim ipak se odlucujem za Prunus laurocerasus .
Izmedju ostalog sto je do sada receno sa njom nema velike borbe kao sa vecinom cetinara sto je po meni jako bitno .Sto se tice nasih uslova obicno ide do oko 2 m. visine...mada moze da izraste i u nisko drvo visine 8 m- ukoliko se nalazi u idealnim uslovima.
Poslato: Sre Avg 29, 2007 2:18 pm----
U pravu si, ja sam u Belgiji video i stabla od desetak metara. ..
Poslato: Sre Avg 29, 2007 3:40 pm----
| mladisumar citat: |
| Hm, pozdrav evo malo citam vase komentare pa reko da se ukljucum malo... Bio sam ubjedjen da ce oko moje kuce uskoro biti posadjena ograda od nekog cetinara....,medjutim ipak se odlucujem za Prunus laurocerasus . Izmedju ostalog sto je do sada receno sa njom nema velike borbe kao sa vecinom cetinara sto je po meni jako bitno .Sto se tice nasih uslova obicno ide do oko 2 m. visine...mada moze da izraste i u nisko drvo visine 8 m- ukoliko se nalazi u idealnim uslovima. |
Čestitam na pametnom izboru
Poslato: Čet Apr 02, 2009 8:33 am----
Thuja plicata raste najbrže. Thuja green giant je kultivar plicate. Osobno, meni orezivanje ne smeta ni najmanje, dobro mi dođe, jedno orezivanje godišnje.
Poslato: Čet Apr 02, 2009 11:09 am----
| Ivan2 citat: |
| Thuja plicata raste najbrže. Thuja green giant je kultivar plicate. Osobno, meni orezivanje ne smeta ni najmanje, dobro mi dođe, jedno orezivanje godišnje. |
Dobrodosao, koliko osetim, drvofile
a za tuju 'green geant' -i ja sam za nju cuo, (mada mislim da je hibrid Tuje plicate sa necim drugim?) i nesto se razmisljam da nabavim jedno desetak komada, ali ne za zivicu...zna li ko gde je u Srbiji ima?
Poslato: Čet Apr 02, 2009 11:21 am----
Diskutabilno je da li Thuja plicata Green Giant raste najbrže.
Prema onom šta stoji na internetu Thuja Green Giant je četinar koji raste najbrže ako je zasenjena lokacija i hladna i vlažna klima. Znači u sredinama koje joj odgovaraju ovo jeste "najbrži" četinar.
U svim ostalim uslovima, naročito gradskim po brzini rasta ništa ne može nadmašiti Lejlandov pačempres.
Poslato: Čet Apr 02, 2009 3:47 pm----
Evo gledam vaše komentare,i možda se ne bih složio sa konstatacijom da četinari na pojedinim mestima dobijaju drugu (zimsku) boju,a negde ne.Te da je potrebna neka niža temperatura,vetar ili slično.Zapravo,pojedini četinari,koji imaju tu karakteristiku,promeniće svoju boju još pri temperaturi od +5C,ili kada stane vegetacija,kada budu u periodu mirovanja.A sada što se tiče ograde od četinara predlažem:thuja occidentalis "columna" -stubasta tuja.Najotpornija ,najprilagodljivija,dosta brzo raste,kompaktna,i možda najvažnije proverena vrsta za te svrhe i lako se može naći.Ja ishvalih stubastu tuju,to je moj favorit,ali nisam rekao da je jedina,ni vaši predlozi nisu loši...
Za sada toliko,pozdrav za sve...
Poslato: Čet Apr 09, 2009 7:36 pm----
Totalna sam neznalica kada je u pitanju drvece zato pomagajte.Imam komsiski prozor na cetri metra visine htela bih da zasadim neko drvo(zimzeleno?)koje bi sakrilo prozor.Sta brzo raste i skriva poglede?Na sta obratiti paznju prilikom kupovine?Hvala
Poslato: Pon Apr 13, 2009 11:08 pm----
Pa,pitanje je vrlo delikatno,šta god da posadiš trebaće vremena da izraste do 4m,ako ima prostora tu bi mogla u obzir da dođe,možda neka smrča ili tako nešto...
Poslato: Pon Maj 04, 2009 8:55 pm----
THUJA PLICATA, uzgojio sam ih uspješno iz sjemena. Bile su mi oko godinu u rasadnom krevetu, nakon što sam ih posadio na trajnu poziciju (potpuno osunčnana strana, pjeskovito tlo) rasle su kao lude. Toliko su rasle da sam ih orezivao da ne izgube na gustoći i počele su se savijati, oko 10 cm u godini kada su tek presađene. A kada su dosegle visininu od 0.8 do 1 m, oko 30 cm godišnje. Tako da imam ogradu staru 5 godina i visina joj je oko 2,3 m. S tim da izgleda preljepo, po meni Thuja plicata uz malo održavanja je možda najljepša živa ograda, preko zime ima tamno zeleno plavu boju. Preko proljeća i ljeta malo svjetliju boju.
Za razliku od recimo thuje occ. columne, koja se dosta sadi, i koja ima smeđu boju preko zime i suši se unutarnje lišće, ova nema tih problema. Ali zato plicata nema kupolastu formu, te je treba malo dotjerati. Za orezivanje je nevjerojatno otporna.
Ali opet vidio sam i columnu za živu ogradu, koja se ne održava i to izgleda užazno, također vlasnici colmne bi trebali paziti na to da im se glavne grane ne odvale i povezati ih.
Nakon nekog vremena svaka neodržavana živa ograda postane prevelika ili ružna. Te ih je potreno mijenjati. Ja sam prije plicate imao columnu tuju.
Također, pačempres lavsonijana je isto izvrstan izbor za ogradu koja brzo raste.
Zbog toga što sam po prirodi štedljiv, jako bitna mi je stavka i novac. Za nekoga tko sadi veće količine, 100, 200 ili 500 kao što sam ja. Jako je bitno da je i cijena povoljna, ja sam svoje sam uzgojio. Ali koliko sam vidio plicata i lavsonijana imaju znatno nižu cijenu. Mislim da je oko 15 kn za metar, to je oko 2 eura.
Poslato: Čet Maj 14, 2009 5:45 pm----
Jel ima tih cetinara, sto ste spominjali da rastu po 1m godisnje, da se kupe u NS-u? Hocu da sadim na vikendici, a pre 2 god. mi uvelo 10tak tujica koji su trebali ograda da budu :(. To su one klasicne sto se vidjaju oko benzinskih pumpi, cesto i u letnjim bastama,...
Poslato: Sub Maj 16, 2009 12:26 am----
брзо расте гигантска секвоја а узгред је и највише до сада пронађено дрво на планети, наравно није баш много практична за неку живу ограду али бих ја за то препоручио бамбус.
Бамбус се првих 2-3 године прилахођава и споро расте, касније када се укорени, сваке године тера све веће и веће изданке, нарасте и по неколико метара а може да развије јако много тих штапова притом је веома декоративан а и стабло је веома корисно као притка за подупирање цвећа.
Poslato: Sub Avg 08, 2009 11:34 pm----
Marija. Hotel Palisad je na oko 700 do 850 m. visine i ako budes sadila ove tuje napravices pravi pravcati promasaj. Svi vestacki dobijeni cetinari moraju kao prvo da se vezuju tokom zime da ne bi ih sneg polomio ili iskrivio. Drugo na toj visini njihov rast ce biti isti kao da si posadila breskvu a jos ako preko zime duvaju vetrovi sto je veoma moguce u tom podrinskom kraju ,onda od toga nema nista. Da je dobra onda bi ih sumske sekcije sadile po planinama gde padaju snegovi i temperatura pada do -30 i vise. Za takvo podrucje jedino zimzeleno drvo koje bi bez nege moglo da uspe i opstane je [crni bor,smrca jela ili gusto posadjena kleka] . Sve ove druge cetinare susrecemo u mnogo nizem spratu koji im omogucava brz i nesmetan razvoj. Svi vestacki stvoreni kultivari ovih cetinara poticu iz toplih i primorskih krajeva gde im je i mesto. Nije njima mesto na 800 metara visine. Oni ce i tamo rasti ali izgledace kao najobicnije zbunje[iskrivljeno i polomljeno od velikih snegova i unisteno od mrazeva ] Tako pa razmisli i ti i ostali. Sve ove ostale cetinare koji uspevaju imas kod mene. Pozdrav svima.
Poslato: Sub Avg 08, 2009 11:42 pm----
Badnjevac,dobro si druze ovo u vezi vazduha opisao ali malko nejasno. Ovo se odnosi na smenu nocnog i dnevnog strujanja vazduha u razlicitim godisnjim dobima. Temperaturna inverzija i smicanje uz prepreke sa blizinom kotline i pojavu magle i njeno izdizanje i stvaranje jezera hladnog vazduha uslovljava pojavu raznih mikroklimatskih elemenata jednog mesta. Tako da u pojedinim mestima moze biti toplije nego u drugim. Zimi je na planinama znatno toplije nego u nizini bas zbog toga. Jedino kad se vrsi smena nocnog i dnevnog vetra [kako mi kazemo] dolazi do te nagle preomene koju zapazamo. da ne dusim vise ali to mi je poso koji radim vec 21 godinu[Meteorologija] Pozdrav svima a tebi Badnjevac svaka cas. Negotinska krajina ima specificnu klimu za ovo podrucje.
Poslato: Ned Avg 09, 2009 4:04 pm----
| Vojvoda citat: |
| Marija. Hotel Palisad je na oko 700 do 850 m. visine i ako budes sadila ove tuje napravices pravi pravcati promasaj. Svi vestacki dobijeni cetinari moraju kao prvo da se vezuju tokom zime da ne bi ih sneg polomio ili iskrivio. Drugo na toj visini njihov rast ce biti isti kao da si posadila breskvu a jos ako preko zime duvaju vetrovi sto je veoma moguce u tom podrinskom kraju ,onda od toga nema nista. Da je dobra onda bi ih sumske sekcije sadile po planinama gde padaju snegovi i temperatura pada do -30 i vise. Za takvo podrucje jedino zimzeleno drvo koje bi bez nege moglo da uspe i opstane je [crni bor,smrca jela ili gusto posadjena kleka] . Sve ove druge cetinare susrecemo u mnogo nizem spratu koji im omogucava brz i nesmetan razvoj. Svi vestacki stvoreni kultivari ovih cetinara poticu iz toplih i primorskih krajeva gde im je i mesto. Nije njima mesto na 800 metara visine. Oni ce i tamo rasti ali izgledace kao najobicnije zbunje[iskrivljeno i polomljeno od velikih snegova i unisteno od mrazeva ] Tako pa razmisli i ti i ostali. Sve ove ostale cetinare koji uspevaju imas kod mene. Pozdrav svima. |
Ima toga još.Može i tisa, munika, molika, bijeli bor...Od naših domaćih, a može i pregršt stranih.
Uglavnom, jedna od stvari koju je Vojvoda spomenuo, a i jedan drugi forumaš u drugoj temi, je, da treba paziti kod kupovine tih "umjetnih" kultivara.
Najbolje je, prema mom mišljenju, kupovati od rasadnika tipa Hrvatske šume, Šumarski institut, Botanički vrt i sl. te njihovih pandana u Srbiji i drugim državama, dakle od ljudi koji se time bave profesionalno i ako ništa drugo zadržana je genetička raznovrsnost zbog uzgoja kakav imaju.
Dakako, trebaju se uzeti u obzir i privatni rasadnici, ali to sam od onih koje dobro poznajete, odnosno koji su na glasu.
Poslato: Pon Avg 10, 2009 8:31 pm----
Pa ako se na takvoj lokaciji želi zimzelena živa ograda onda je izbor prilično sužen. Po meni nema lepše zimzelene živice od tise. Ali to je baš, BAŠ dugoročna investicija.
Kako je Šaptačica jednom lepo rekla "pre ćete od deteta dočekati odraslog čoveka nego od tise lepu živu ogradu".
Poslato: Pet Jun 18, 2010 4:41 pm----
Imam problem , na 16 metara od moje vikendice je posadjen breskvar . Breskve se danas jaaaaaakoo mnogo prskaju . Nosim se mislju da uz ogradu posadim neki brzo rastuci cetinar kao tampon zonu protiv rasprsivanja pesticida iz atomizera .
Sta raste najbrze ?
Btw. Imam u dvoristu nego cudo koje mi lici na jelu ili smrcu . Najvece drvo u selu - 32 godine skoro 30 m . Da li to da razmnozim reznicama ? ( inace posadjen pored same kuce , ne provaljuje korenom u podrum , a u podrumu dubokom 1,5 metara uopste nema vlage jer ent popije sve . Najbolja izolacija vlage koju sam do sada vido )
Poslednji izmenio ChiCha dana Pet Jun 18, 2010 5:47 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pet Jun 18, 2010 5:07 pm----
O ovome je vec raspravljano u nekoj od tema.
Poslato: Pet Jun 18, 2010 5:51 pm----
Na jednoj temi ovde , a i na netu se za visoki screening pominje hibridni lejlendski cempres .
Koju gustinu sadnje preporucujete za dostizanje pristojne visine , pretposvaljam da gusca sadnja usporava rast i dostizanje impozantne visine .Naglasavam da nema opasnosti da bilo koga "ugusi" lejlandova visina jer je moj plac povrsine 38 ari , a susedni breskvar 2h .
Takodje na jednoj temi ovde pominju da se tesko nabavlja , moze te li mi preporuciti gde da ga nabavim ?
Poslato: Sre Sep 01, 2010 3:18 pm----
molim vas posto sam danas registrovan,i nisam nesto bog zna upucen ,recite mi za najjeftiniju ukrasnu ogradu od bilo koje vrste drveca koje uspeva kod nas .pozdrav
ili mi recite kleka koja raste po sumama .kakva bi bila za ukrasnu ogradu ,i dali bi uspelo presadjivanje,i u koje godisnje doba to jest u koji mesec.hvala
Poslato: Pet Sep 03, 2010 7:11 am----
Pa najjeftinija živa ograda je od ligustruma. Ako baš insistiraš na zimzelenoj živici onda tuje. Mada bih ja pre izabrao ligustrum.
Za kleku - ovu običnu (Juniperus communis) nisam čuo da se koristi kao živa ograda.
Poslato: Čet Okt 20, 2011 1:15 pm----
Da li može neko da mi pomogne, htela bih da zasadim živu ogradu pored susedovog zida, sa severne strane. U proleće sam zasadila tuju orientalis 10 kom, sve mi se osušilo, ostala su samo 2 kom. verovatno smo previše zalivali... čini mi se. Pošto smo se ove godine doselili ovde, nisam znala da je tu zemlja, pored tog zida uglavnom vlažna. (Nova trava rasla dok su bile najveće toplote letos!) Znači, nismo ni trebali zalivati tuje.. Bar ne toliko.
Da li ima neko predlog šta da zasadim, ne bih tuju orientalis, nije dovoljno gusta. Htela bih nešto gušće. I što brzo raste.
Poslato: Uto Okt 25, 2011 10:51 am----
Hm..
... Zar nema pomoći? 
Živim u Vojvodini, pored Tise.. Ako to nešto znači.
Poslato: Ned Apr 29, 2012 7:50 pm----
Pozdrav ljudi,
Imam jednu dilemu, a kao što sam naslov kaže, tražim četinar/zimzeleno drvo koje brzo raste. Najbolje bi bilo po brzini rasta da bude pandan listopadnom Sibirskom brestu i sličnim, ako takav četinar uopšte postoji.
Naime, stambeni prostor mi se nalazi na 15-20 metara od veoma frekventnog puta. Izduvni gasovi i prašina. Što se tiče listopadnog drveta koje brzo raste, tu nemam dileme, ali bih voleo da posadim minimum dva reda, nekog zimzelenog drveta, da i preko zime prečišćava vazduh.
Nisam stručnjak, pa čak ni poznavalac zimzelenog drveća, pa otud i ovakava moja pitanja. Naravno na sve to da brzo raste, što brže to bolje.
Unapred hvala na pomoći!
Poslato: Sre Maj 02, 2012 12:04 am----
Niko ništa?
Poslato: Sre Maj 02, 2012 12:46 am----
Milutine, mi smo vec vise puta napisali odgovor(e) na pitanje koje si i ti postavio. Ova tema ima 4 stranice, nije to tako mnogo da se procita, a uz tvoje pitanje, ima i nekoliko drugih, takodje veoma korisnih za znati (odgovor, naravno)
Takodje, imas i ovu temu:
www.svetbiljaka.com/Fo...=9030.html
i ovu:
www.svetbiljaka.com/Fo...rt=15.html
Poslato: Sre Maj 02, 2012 9:47 pm----
Ok, pročitao, i veliko hvala. Sada sam stekao neku sliku.
Zanima me da li uopšte negde na netu postoji dokument o godišnjem rastu zimzelenog drveća. Tražio sam u tri navrata, ali nigde ništa kokretno. Navodno se kod brzorastućih četinara u dva navrata govori o rastu od 30 cm.
Malo sam šokiran ako je ovo istinit podatak da bi se takav rast nazivao brzorastućim.
Poslato: Sre Maj 02, 2012 11:08 pm----
Da, moras uzeti u obzir sta su parametri: rast od 30 - 50 cm je brz, a preko toga je veoma brz. A ima drveca koje moze rasti i tako, veoma brzo:
Lejlandski cempres moze rasti i celi metar godisnje.
Crvena sekvoja takodje.
Ima i jedan hibrid tuje, mislim da se zove 'Green giant', koji navodno isto tako moze celi metar za godinu.
Druga stvar sto zbunjuje je sto drvece ne raste istom brzinom celog zivota, nego ima tamo neka krivulja: prih nekoliko godina raste sporije, pa onda desetak veoma brzo, pa uspori na brzo, te nakon dvadesetak godina obicno uspori na spor rast. Onda se nakon 20 godina drvo izmeri i visina podeli na broj godina i dobije se prosecna vrednost rasta. Otud tako mnogo diskrepencija sa konkretnim primercima koje ljudi prate.
U zivici je rast sasvim drugaciji nego u sablonima koje nadjes za sumsko ili poljsko drvo: meni u zivici grab poraste svake godine po celi metar. Pojedini primerci cak metar i 20cm! Ja to ostrickam i oni naravno sledece godine urade isti stvar...
Poslato: Uto Maj 20, 2014 1:57 am----
Pozdrav svima,
molio bih za par informacija vezano za Leylandii cypress. Da li je to brzorastuci cetinar? Ima li ko iskustva sa njim, i gdje se moze kupiti makar jedan, od kojeg bih napravio reznice za vise komada (hocu da se ogradim od komsijine dvospratne kuce- dakle treba mi veliki zeleni zid)?
Hvala unaprijed na svim informacijama..
Poslato: Uto Maj 20, 2014 2:23 pm----
Lejlandski je cempres veoma brzorastuci cetinar.
Sadnice mozes naci u svakom ozbiljnijem rasadniku.
Posto je brzorastuci, isplati se kupiti i mnogo mladih (= jeftinijih) sadnica i negom ih podstaci na brzo primanje i rast.
Ne znam kakvo je zemljiste u Niksicu, ali mislim da se isplati iskopati i dubok rov prema komsiji, pa ga popuniti kamionom kvalitetnije zemlje u koju posadis ove cemprese: na susnoj zemlji rastu sporije, pa ih ovako mozes ubrzati: bolja zemlja zadrzava vise vlage....
Iskopani visak (losije) zemlje mozes iskoristiti za neko ravnanje terena - dvorista, na primer.
Poslato: Uto Maj 20, 2014 2:30 pm----
Kod mene je zemlja dobrog kvaliteta, ima dosta i organskog materijala, imam i sistem za navodnjavanje, pa bih razveo linijski uz njih. Mene samo brine da ne uzmem (da mi ne uvale) neki drugi cetinar, posto ih slabo razlikujem. Znaci najbolje je da uzmem male... mada meni treba oko 400 komada, dosta bi me to kostalo. Mozda je bolje da uzmem jedno 10 komada da prvo vidim kako se ponasaju, pa da onda pravim reznice.
Poslato: Sre Maj 21, 2014 10:54 am----
Evo ti jedna ideja: uzmi 100 komada, rasporedi na pola gustine gde ti je najpotrebnije, na 1/4 gustine gde je manje vazno.
Dogodine popuni sa jos 100 komada najpotrebniju vizuru, dopuni jos 1/4 manje vaznog dela linije.
Trece godine dodaj jos cetvrtinu i sledece popuni sasvim.
Imaces razliku od tri godine - nije ni to strasno: ako prve godine pocnes sa najjeftinijim sadnicama (jednogodisnjim bez busena) a svake sledece uzimas razvijenije - na primer, dvogodisnju bez busena, trece dvogodisnju sa busenom, cetvrte trogodisnje sadnice - ujednacices ih na kraju.
Ako sisas zivicu, gustina bi trebala biti 2 sadnice/metru.
Ako planiras da je ne sisas - moze cak samo jedna sadnica po metru: nakon 10-15 godina ce zivica biti gusta i visoka. Opet, i ovu zivicu mozes malo zbiti na 0.75 metara razmaka, na delovima gde ti treba brze i sigurnije razdvajanje. Nakon desetak godina ni ovo se nece uocavati opticki.
Poslato: Sre Maj 21, 2014 9:09 pm----
Hvala, na ideji, mada moram biti oprezan, jer ne znam da razlikujem te cetinare, pa da posle 4 godine ne dobijem skrbavu ogradu od tuja
Poslato: Pet Avg 19, 2016 4:21 pm----
Pozdrav...treba mi neko drvo koje poraste 20 m za god. dana
....komsija postaje sizofren...pomogucstvu, neko mirisno drvo
Poslato: Čet Jan 07, 2021 2:42 pm----
Zamolio bi nekog za savet za moju vikendicu. Posto mi je obicna zicana ograda sa stubovima do komsije i imam razna divlja drveca manjeg rasta kao i nekoliko lesnika pa sve to zajedno izgleda dosta divlje i neuredno.
Hteo sam da zasadim neku zimzeleno zbunastvo, malo vece visine, biljke. Trazim da bude neko gusce, da bude i aventualna prepreka za preskakanje. Duzina placa je nekih 40m. Lesnike ne bi dirao, za ovo drugo moze da bude i problem da se izvadi posto je stablo tik uz ogradu. Pa se razmisljam da da ni ne diram pa bi mi onda trebalo manje sadnica.
Tako da moram da razmisljam i sa finasijske strane ali ipak da ocekujem za 2,3 god. da ce biti visina ograde.
Poslato: Čet Jan 07, 2021 6:19 pm----
Ligustrum vulgaris . Sadi se u cil cak tako da na jednom duznom metru idu sedam sadnica . Sadnice mozes naci svuda po rasadnicima i ne kostaju vise od 25 dinara . Podnose orezivanje tako da ces za tri godine imati neprobojnu ogradu .
Pozdrav
Poslato: Čet Jan 07, 2021 7:13 pm----
Slažem se sa Vojvodom, to je bilo i moje prvo razmišljanje, ali sam hteo da još malo razmislim,..
Drugi predlog bi mogao biti Lovor višnja - Prunus laurocerasus
Sadi se oko 1,5 do 2 biljke po metru - ali je naravno (dvaput) skuplja varijanta,..
alii,..
jako ju je lako proizvesti iz reznica - ožiljavao sam je u multipotu 66-ci, bez gubitaka,..
Ima dobrih video klipova na YT.
Video1. dobar rezime - na klik
Ima naravno raznih kultivara (varijeteta), na klik
pa se može malo i kombinovati za dekoraciju,..
Inače sam ja sa tom biljkom jako zadovoljan,.. posadio sam je na groblju - ne zalivam je (skoro) nikada a fino napreduje i ne oboljeva niti je vole štetočine... tolerantna je i na vrstu (pH) zemljišta.
Poslato: Uto Jan 12, 2021 9:09 pm----
@Vojvoda i Nabuka
Hvala na predlogu. Verovatno cu odabrati nesto od ovoga
Nabuka, ne rade ti linkovi.
Poslato: Uto Jan 12, 2021 9:37 pm----
Ne radi hiperlink (redirekcija) ka YT (JU-Tjubu), a radio je kada sam pisao poruku.. (neka Magija se umešala
)Može i ovako:
Poslato: Čet Jan 14, 2021 9:43 am----
Ovo je tema o četinarima,ni ligustrum ni prunus nisu četinari!
Poslato: Čet Jan 14, 2021 10:25 am----
Pojašnjenje iz zaglavlja ovog dela foruma :
Teme vezane za četinare i zimzelene biljke...
( Prunus L. je zimzelena biljka )
, 
Poslato: Sub Jan 16, 2021 1:05 am----
Dobri videi, hvala!
Poslato: Pon Jan 18, 2021 1:31 am----
Fotinija fraseri Red Robin je slicna lovor visnji,ali je po meni lepsa,sadi se na 70-80 cm ako je namenjena za zivu ogradu.
Poslato: Pon Jan 18, 2021 9:32 pm----
Lepo izgleda i ovo, hvala na infu.
Iskreno, najradije bi cetinare. Ali bi mi bilo skupo celom tom duzinom zasaditi.
Poslato: Čet Jan 21, 2021 5:43 pm----
Uzmite tuje [ bilo koje ] i sadite ih u cik cak na 50 cm. Orezivajte tj. tokom leta ih barem dva puta orezite da se uguste . Cena tuja je manja od 100 dinara a avelicina bas za sadnju. Ili pak uradite sledece . Sada kada se skine sneg uzmite lepo izriljajte po duzini i 50 cm. sirine i tako ostavite . Cim prodju mrazevi i krene prolece vi nasecite negde reznice zive ograde ili lovor visnje ili pak bilo kog cetinara samo da nije sumski i pozabadajte . Zalivajte tj. prskajte hladnom vodom reznice cetinara tokom leta vise puta u toku dana i u jesen cete imati formiranu zivu ograduod cetinara ili sta vec budete imali. Prosto da prostije ne moze biti .
Pozdrav
Poslato: Čet Jan 21, 2021 10:06 pm----
Ne bi bas tuje. Pre oko 10god. nam je na kraju uvenulo preko 15 tuja. Pisao sam bio ovde jos davno. Negde smo gresili u uzgoju...Mozda je losa zemlja, puno ili previse zalivanja, nedovoljno /previse djubrenja, pogresno djubrivo,... Samo su u nizu pocele da se suse. Sada sam, od vas, procitao da se orezuje preko leta, to nisam znao. Mislio sam da svaka biljka iskljucivo zimi orezuje, kada prodje vegetacija.
U svakom slucaju najkasnije do sredine februara planiram da kupim nesto od ponudjenog i posadim.
Poslato: Pet Jan 22, 2021 10:17 am----
Zdravo ,, kod nas na jugu postoje ograde kvadraste forme skoro od svih vrsta tuja . Orezuju se onim velikim makazama za zivu ogradu i to mozete ako hocete svakog meseca da radite . Koliko ja znam tujama ne treba nikakva prihrana ali nece da rastu u tvrdu nabijenu zemlju koja se brzo isusuje . Traze peskovita i dobro drenirana zemljista . Od viska vode ne stradaju nego od nedostatka vode . Koja te biljka konkretno zanima za zivu ogradu. Navedi pa da pomognemo svi zajedno.
Pozdrav
Poslato: Ned Mar 14, 2021 11:33 pm----
Izvinjavam se sto sada tek odgovaram...
Mislio sam da cu uzeti nesto od onog sto ste mi ponudili ali se sada razmisljam. Fotinija mi se svidja kao i Lovor visnja ali mi se ne svidja sto imaju cvece i plodove. Da li se puno pcele i ose sakupljaju na njih? Ako ne onda bi se verovatno odlucio za jednu od ove dve, a ako da onda bi ih preskocio.
Dok Ligustrum vulgaris to je ova standardna ziva ograda koja mi se i ne svidja bas.
Sta jos ima slicno?
Imam 36m kojih treba da popunim.
Poslato: Pon Mar 15, 2021 1:34 pm----
Meni se cini da su cempresi lejlandi najbolji za zivu ogradu pogotovo ko zeli visoku. Gustina, brzina rasta, ne pale se iznutra i otporne na susu su stvari koje je cine najboljim resenjem reko bih.
Sva vremena su GMT + 1 sat