Poslato: Ned Apr 24, 2005 1:41 am----
Za razliku od drugih hobija na nasim prostorima, kaktusarstvo jos uvek nije masovna pojava. Ali zato ga mnogi smatraju biserom u odnosu na druge hobije.
Kao prvo, to je relativno jeftin hobi, pun zivota, egzotike i radosti. Neki su za svoj hobi uzeli lov. Zamislite tridesetak do zuba naoruzanih lovaca na jednog malog zecica! Ubijati bespomocne i to nazivati hobijem? AVAJ! U kaktusarstvu ste postedjeni takvih neugodnosti. Gotovo da nema tuznih dogadjaja, ili ih ima vrlo malo, ali uzrokovanih nekom silom izvan nase moci.
Obicno kad neko udje u svet kaktusarstva, jedina "jadikovka" koja se moze cuti jeste zaljenje sto ranije nije otkrio taj svet neodoljive lepote i neizmerne radosti. Na malom prostoru, uz malo angazovanja i za kratko vreme moze se sakupiti veliki broj biljaka, citavo malo bogatstvo, jer kaktusi su uistinu male biljke za velike radosti.
Danas je, za razliku od pre dvadeseak godina lako biti kaktusar. Dostupni su nam: literatura, biljke, seme, tehnicka sredstva, strucni saveti.
U Srbiji postoji nekoliko znacajnih kolekcija dostupnih za razgledanje.
Od 1994. godine postoji DRUSTVO KAKTUSARA SRBIJE sa preko dve stotine clanova iz cele Srbije i Crne Gore.
Ako i Vas privlace ove biljke, probajte da ih gajite. Radovacemo se zajedno.
Kaktusi poticu sa americkih kontinenata, i to od rta Ognjene Zemlje pa sve do Velikih jezera blizu Kanade. To su biljke koje svrstavamo u grupu sukulenata (mesnatica).
I dok su svi kaktusi sukulenti, svi sukulenti nisu kaktusi.
Ovaj pojam bice razjasnjen u delu o sukulentima.
Po izgledu kaktusi se izricito razlikuju od biljaka na koje smo navikli. Posmatrani u skupini deluju vanplanetarno. Umesto grana i lisca imaju samo mesnato stablo: stubasto, kuglasto, ili clankovito, redje u obliku rozete.
Listovi su im preobraceni u bodlje ili dlacice cija je uloga odbrambena: od prejakog sunca ili zivotinnja. Proces fotosinteze obavlja stablo.
Zavisno od vrste, cvetaju u razlicito doba godine, ali najvise njih cveta u prolece. Cvetovi im traju od nekoliko sati pa do 10-12 dana, zavisno od vrste.
Ako imamo u vidu da poticu iz dvanaest klimatskih podrucja, sa sigurnoscu mozemo tvrditi da ce i u nasim uslovima moci da zive sa radoscu. Kaktusi koje mi gajimo odavno su prilagodjeni nasim uslovima pa svako nastojanje da im obezbedimo sto prirodnije uslove njihove postojbine nema svrhe.
Generacijama gajeni u kucnim ili staklenickim uslovima, nasi ljubimci bi verovatno stradali u svojim inace prirodnim stanistima.
Vazno je da imamo zdrave, lepe biljke, sposobne za cvetanje, reprodukciju i dug zivot.
Zato im moramo obezbediti sto optimalnije uslove. Bitna su cetiri uslova: TOPLOTA, KOLICINA SVETLOSTI, SASTAV ZEMLJISTA (SUPSTRAT) I REZIM ZALIVANJA.
Kaktusi vole toplotu, ali vecina ipak voli blago zasencenje. Leti ih iznosimo napolje, godi im boravak na otvorenom prostoru, obezbedjujemo zastitu od kise jer prejaki pljuskovi mogu izbaciti supstrat iz saksije.
S druge strane, dugotrajne kise i letnja zahladjenja koja traju vise dana, mogu stetno delovati.
Kaktusi ne vole "mokre noge". Supstrat mora da bude vodoprooustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, sumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska i usitnjene cigle numeracije 1-5 mm.
Kaktuse sadimo u male, plitke, plasticne saksije, tamnosive (najbolje), crne ili braon boje. Providne i bele treba izbegavati. Naravno, u obzir dolaze i keramicke, ukrasne, samo da ne budu prevelike. Presadjujemo mlade biljke svake, a starije svake druge godine, i to u februaru, pred pocetak vegetacije, ili krajem jula, u vreme letnje stagnacije prirasta.
Pred sadnju biljke ne zalivamo 7-8 dana, vadimo ih iz starih saksija, otresemo stari supstrat. Osteceno korenje skratimo i prilikom ponovne sadnje pazimo i vodimo racuna da vrhovi korena ne budu okrenuti na gore.
Ako je potrebno biljke presadjujemo u za jedan broj vece saksije i to samo ako je biljka "veca" to jest prerasla spoljne mere saksije. Supsrat blago utisnemo ili samo stresemo saksiju. Ne zalivamo narednih 5-7 dana.
Zimi kaktuse drzimo na svetlom i prohladnom mestu sa temperaturom od 5-8*c. Ako se desi da zimi, usled suncanih dana, temperatura predje 15*c, otvaramo prozore i provetravamo. Kaktuse na navedenoj temperaturi ne zalivamo uopste od oktobra pa sve do pocetka marta.
Ako ih drzimo u dnevnoj sobi, priblizimo ih tik uz juzni ili istocni prozor i jednom u 20-30 dana dodajemo po kasicicu-dve vode za male, odnosno pola kafene solje za vece kaktuse.
Ako ih zalivamo vecom kolicinom vode, pocece da rastu. To ne smemo dopustiti jer ce zbog nedovoljne kolicine svetlosti doci do deformacije.
Na prolece kaktuse budimo orosavanjem mlakom vodom najmanje 2-3 puta u razmaku od jednog do dva dana, zavisno od temperature, pa tek onda obilno zalijemo mlakom vodom. I orosavanje i zalivanje obavljamo ujutru do 9 sati tako da se biljke do mraka osuse, odnosno supstrat procedi.
Prolecna zalivanja su redja na 7-10 dana, letnja na 4-7, da bi s jeseni opet proredili na 10-15 dana.
Za kaktuse koji cvetaju zimi (to su vrste iz roda Zigokaktusa), gajenje je nesto drugacije. Takvi su opisani u gotovo svim knjigama o sobnom cvecu.
Sve biljke, pa i nasi kaktusi, imaju period mirovanja. Za vecinu to je vreme od oktobra do marta. Za pocetnike se preporucuju sledece vrste kaktusa za uzgajanje: Rebucije, Notokaktusi, Mamilarije i drugi.
Sukulenti nisu kaktusi iako se gaje na gotovo isti nacin.
Sukulenti su jos uvek sacuvali listove koji, pored toga sto cuvaju vodu, jer su mesnati i najcesce presvuceni vostanom prevlakom, obavljaju i fotosintezu.
Ima sukulenata, narocito iz roda Euforbije, cija su tela slicna nekim vrstama kaktusa. Ali to je samo prvi izgled.
Sukulrnti koje gajimo u kolekcijama, poticu uglavnom iz Afrike, Juzne i Srednje Amerike, podrucja sa mnogo sunca i svetla. Neki od njih podnose najjace sunce (Eceverije, Agave, Sedumi), dok neki traze zasencenje (Havortije, prekrasna africka sukulenta).
Sukulenti cije ime znaci sok-socan, mogu dugo da izdrze bez vode, cak duze od nekih kaktusa.
Zimi ih stitimo od smrzavanja. Za neke je dovoljna temperatura od 5*c. (Euforbije, Havortije, Krasule) a drugi vole prezimljavanje na temperaturi od oko 12*c. Najlepse su i najvrednije one kolekcije u kojima pored kaktusa ima i sukulenata.
Za zalivanje najcesce koristimo vodu iz vodovoda. Za naze biljke ona je pretvrda. Da je ucinimo povoljnijom ostavljamo je da odstoji nalmanje 24 sata u otvorenom sudu (bokal, kofa).
Nikako flasa ili balon. Pred zalivanje vodu ne muckamo, samo je odlijemo tako da nivo od 4-5 cm. pri dnu ne koristimo za zalivanje jer su tu natalozene soli koje vodu cine tvrdom.
I leti i zimi voda treba da ima temperaturu vazduha. Zimi je pozeljno da bude koji stepen toplija. Ne zalivamo po suncu i izbegavamo da kvasimo listove sukulenata, posebno je to pozeljno za Eceverije sa cijih listova voda sporo isparava, i ako ubrzo ogreje sunce moze doci do ozegotina. Da bi izbegli negativne posledice po nase biljke zbog tvrde vode, pribegavamo cescem menjanju supstrata, to jest presadjivanju. Naravno kisnica je u redu, ali u gradovima ona uglavnom nije cista.
Osnovni razlozi sakupljanja i gajenja ovih biljaka lezi u njihovoj lepoti i nasoj radosti. Zato moramo nastojati da nam biljke budu lepo odnegovane. Majka priroda nam je podarila tu lepotu na uzivanje i mi nemamo prava da je skrnavimo.
Ovo su prve informacije za potencijalne kaktusare. Kontaktiranje sa iskusnim kolekcionarima i odgajivacima, kao i koriscenje strucne literature i pomoci, omogucice zainteresovanima da steknu potrebna znanja iz ove zaista siroke oblasti. NEKA VAM JE SRECAN POCETAK.
(Tekst pozajmljen od odgajivaca kaktusa g-dina Janjic Novice iz Cuprije, nasta mu ovim putem neizmerno zahvaljujem.)
Poslato: Ned Apr 24, 2005 1:54 am----
Hvala Saba! Ovaj dio o zalijevanju printam i stavljam na pano! Nikad neznam koliko zaliti! Reci da li su ti poznati epiphhyllumi, oni navodno trebaju češće zalijevanje od ostalih kaktusa?
Poslato: Ned Apr 24, 2005 2:26 am----
Njima treba malo više zalivanja
A kaktuse jednostavno " zaboravi " nedelju - dve i kada ih se budeš setila zalij ih polovinom vode kojom si mislila da ih zaliješ
( ovo ti pišem, jer si se požalila da utapaš kakuse
)
Poslato: Ned Apr 24, 2005 2:31 am----
E, hvala Sanjamarija, vidi ti nje kako dobro pamti
!Epiphylumi mi inače i uspijevaju jer trebaju više vode, neznam koliko je to više, ali cvatu, a to je bitno! A kaktusići hmmm!
Poslato: Ned Apr 24, 2005 2:37 am----
I oni će, ako ih malčice " zapostaviš "
Inače, u mom odustvu moja mama pootapa i nataaapa... moje kaktuse
Onda ih ja ostavim da se dobro prosuše i tako u krug...
Valjda im se to sviđa, ne žale se, pa to im dođe kao dobra kiša usred sušnog perioda
Poslato: Uto Maj 03, 2005 8:47 am----
'''Supstrat mora da bude vodoprooustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, sumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska i usitnjene cigle numeracije 1-5 mm. ''
samo da nešto pitam.dobila sam sjeme kaktusa a totalni sam laik za katuse. potražila sam zemlju u polj. apotekama. našla sam jednu na kojoj piše sastav: treset sa dodatkom pijeska. hoće to biti dobro? ne spominje se ostatak gore nabrojanih
Poslato: Uto Maj 03, 2005 11:51 am----
Evo jednog od osnovnih recepata za pripremu zemlje t.j. supstrata za sukulente i kaktuse:
1/4 delova zemlje (iz baste)
1/4 delova humusa
1/4 delova drobljene opeke (velicine do max 4-5mm)
1/8 delova sitnog recnog peska
1/8 delova kamencica (promera od 2-5 mm)
Svu mesavinu mozete proprziti u rerni na 250*c., a nakon hladjenja u nju mozete dodati i jos malo gipsa, malo drobljenog maltera i malo kostanog brasna. Pre setve seme i zemlju istretiraj nekim fungicidom, seme pospi po povrsini i utapkaj ga (blago utisni). izuzetno krupne semenke mozes pokriti sejanim supstratom. Potopi posude u vodu da se dobro napiju pa sve ostavi na toplom i dobro osvetljenom mestu (ne na direktnom suncu). Redovno fajtaj dok seme ne nikne a onda samo povremeno, da se ne izgubi vlaznost.
Sa semenom bas treba znanja. Ni meni bas ne uspeva da odgajim biljke iz semena svaki put kako treba. I ja pravim negde neku gresku, ali se trudim, ucim i pitam iskusne, sto preporucujem i tebi. Razmnozavaj bilke koje se lako proizvode iz reznica ili izdanaka. Kreni sa prostim vrstama, i uci na mjima.
Poslato: Pet Maj 06, 2005 5:59 pm----
| saba citat: |
Sa semenom bas treba znanja. Ni meni bas ne uspeva da odgajim biljke iz semena svaki put kako treba. I ja pravim negde neku gresku, ali se trudim, ucim i pitam iskusne, sto preporucujem i tebi. Razmnozavaj bilke koje se lako proizvode iz reznica ili izdanaka. Kreni sa prostim vrstama, i uci na mjima. |
saba hvala na savjetima. evo samo da se pohvalim da mi je proklijalo jedno sjeme. ostali su nabubrili pa se nadam da će i oni uskoro
moj prvi kaktus. tako sam 
Poslato: Čet Feb 23, 2006 2:54 pm----
mogu li se kaktusi saditi u pitarice bez rupica na dnu ili je neophodno da pitar ima rupice? moze li se na dno pitara staviti stiropora u svrhu drenaze?
Poslato: Čet Feb 23, 2006 2:59 pm----
Ne. Ne mogu se saditi bez rupica jer moraju imati jako dobru drenažu. Još je preporučljivo da se na dno vaze ( ne znam što je pitarica, pretpostavljam isto ) stavi šljunka ili komadiće cigle da bi se povećala drenaža. Ako misiš na konkretnu sadnju kaktusa, nemoj eksperimentirati sa stiroporom. Pijeska ili sitnih kamenčića možeš pokupiti u svakom parku.
Poslato: Čet Feb 23, 2006 6:18 pm----
Ja sam dugo koristila drobljeni stiropor, on je u redu! I ne ide samo na dno nego se pomeša i sa supstratom! Stiropor je naročito dobar za kaktuse osetljivog korenovog sistema (npr.astrophytumi) jer dobroi drenira ali nije suviše krupan niti oštar i ne može oštetiti korenove dlačice kao drobljeni kamen oštrih bridova!
Drenažne rupice mora imati saksija za sve biljke a za kaktuse je posebno opasno ako ih nema!
Poslato: Pet Feb 24, 2006 1:27 am----
Eh, savjeti pršte na sve strane
samo tako cure..dobro je da imam ponavljanje gradiva prije sijanja da opet negdje ne pogriješim kakva sam..
Poslato: Pet Feb 24, 2006 10:21 am----
Ne znam Majči, ja nisam baš za taj stiropor. Baš ću probati, možda promijenim mišljlenje.
Poslato: Pet Feb 24, 2006 10:37 am----
nizozemski sukulenti koji se mogu kod nas nabaviti uvijek su puni stiropora pomiješanog sa supstratom
Poslato: Pet Feb 24, 2006 4:27 pm----
Da, i ostale biljke se često mogu kupiti sa stiroporom u supstratu! U principu, granule su iste veličine kao perlit dakle, odgovarajuće samo je razlika u tome što stiropor, za razliku od perlita, u sebi ne zadržava vlagu, što je sukulente čak i bolje. Nema, Pinki, velike razlike ni u odnosu na kamenčiće osim što stiropor sigurno neće biti prekrupan i preoštar pa je čak i sigurniji (ima ono pravilo da šljunak za dreniranje kaktusa tj. njihovog supstrata ne bi smeo biti u prečniku širi od 20mm a to je nekad teško naći ako se nema komercijalni supstrat!)
Uostalom, stiropor ima jednu ogromnu prednost- jeftin je tj. uglavnom džabe!
Poslato: Sub Feb 25, 2006 4:16 am----
I ja koristim stiropor i zadovoljna sam, probaj Pinki
Poslato: Sub Feb 25, 2006 11:09 am----
Već sam pitala muža kako da ga "naribam ". Mislim da će biti OK. Nisam baš za to, ali čini mi se da mi može donijeti više koristi nego napraviti štete. Pa FALA svima.... ( .... iz vremena ruža... nananana - to je pjesma Montena ) .
Poslato: Ned Mar 05, 2006 2:09 pm----
U jednoj emisiji, na TV-u,strucnjaci su savjetovali da se u zemlju za sadnju kaktusa stavlja sitan pijesak a stiropor za cvjetnice u zardinjerama.
Poslato: Ned Mar 05, 2006 3:09 pm----
Nisam čula da se stiropor meša sa supstratom, ali mislim da ne može da šteti kaktusima, probaću i ja
Poslato: Ned Mar 05, 2006 4:15 pm----
Ovi sukulentići i kaktusi koje sam kupila kod gospodina Bešlića imaju stiropora, a i one kamenčiće nalik stiroporu pa sad nisam pametna...
Poslato: Ned Mar 05, 2006 5:38 pm----
Nema tu mnogo pametovanja. Supstrat za kaktuse treba da je vodopropustan, da je rastresit i da drzi i hrani biljku. Znaci stiropor mu daje rastresitost i ''lakocu'', kamencici mu daju jacinu, da bi se koren drzao, a zemlja hranu. Nista od toga mu nece skoditi. mozete sve da ubacite u normalnim kolicinama, i nista preterano puno. Stiropor ne upija vodu i nece je zadrzati oko korena, tako da nema opasnosti od truljenja, a zemlji daje rastresitost i mekocu. Nemojte samo da ubacujete glinu u saksije.
Poslato: Ned Mar 05, 2006 6:06 pm----
| Stanislava citat: |
| Ovi sukulentići i kaktusi koje sam kupila kod gospodina Bešlića imaju stiropora, a i one kamenčiće nalik stiroporu pa sad nisam pametna... |
To što liči na stiropor je perlit- tvrđje na opip ali granulat iste veličine kao drobljeni stiropor. Perlit je vulkanskog porekla, kao i vermikulit i čuva vlagu u sebi, s njim budi oprezna jer njega voda ne obilazi- zazdržava se u njemu!
Poslato: Ned Mar 05, 2006 11:52 pm----
Perlit, da , čula sam za njega...teško ga je nabaviti, ali sam vidjela na nekoj stranici na netu da ima kod nas kupiti..morati ču zaposliti grmljaivnu da izvidi to malo pošto se on više kreče po gradu.
To je onako tvrdo, bijelo, liči na komadiće stiropora a kad primiš i pritisneš prstima - pukne...
Navodno je jako dobra stvar taj perlit.
Poslato: Pon Mar 06, 2006 12:05 am----
Perlit se VALJDA koristi u gradjevinarstvu, pa ga tamo i treba potraziti, na nekom stovaristu gradj. materijala, ili konsultovati nekog gradjevinca, koji ce vam reci gde se nabavlja. Ja ga licno nikad nisam koristio, samo iz razloga sto zadrzava vodu.
Poslato: Pon Mar 06, 2006 12:22 am----
vidiš, sad sam malo u panici..istina, nisam baš dobro pogledala u ove kaktuse od Bešlića, ali mi se stvarno čini da ima perlita u posudicama.
baš ču probati sutra ujutro malo pogledati u zemlji od tih kaktusa i sukulenti pa ču javiti..
nešto mi je on govorio da sadi više da ih privikava, na naše uslove..ubih se sada ne znam...
javiti ču sutra kad pogledam zemlju.
Poslato: Pon Mar 06, 2006 1:22 am----
Da, kao što saba kaže, otiđite na bilo koje stovarište građ. materijala i naći ćete perlit. Prodaje se uglavnom u ovećim džakovima ali, zato, nije mnogo skup! Ako je u Bg džak (da sad ne slažem kilograme ali, zna Turin, on je uzimao) oko 500 din (=50-ak kn) ne može ni u Zg biti mnogo skuplje!
Poslato: Pon Mar 06, 2006 12:48 pm----
Evo pregledala sam ove kaktuse. Da, perlit je sto posto, miješan sa zemljom.
Inače, od mog supruga brat radi u fušu s onim velikim kamionom, baš vozi pijesak, šljunak i tako svašta ali on nije vidio na tim grabama perlit..muku mu ljutu, ali ja ču njega prokljuviti negdje ne bila ja - ja. Čim nešto nađem javljam.
Poslato: Uto Mar 07, 2006 12:40 am----
Jedan link - u Varaždinu, idemo dalje..
www.pavetic.hr/ i u Samoboru blizu ZG www.europerl.hr/onama....ročitajte na toj stranici malo više o perlitu, ima i Agroperl tu je opisano šta sve sadrži..
Poslato: Uto Mar 07, 2006 9:27 am----
Ja sam skoro nabavila perlit posle nekoliko meseci uzaludmog trazenja i basam se iznenadila. I izgleda kao usitnjen stiropor i vrlo je lak da ga nisam uzela u ruke bila bih sigurna da je stiropor.
Inace sadila sam prosle godine kaktuse iz semena u mesavini zemlje i peska koji sam pokupila sa plaze i oprala od soli i rezultati nisu bili losi tako da ako nemate perlit ili sta vec pise da treba da se koristiti dobar je i pesak.
Poslato: Sre Mar 15, 2006 1:07 am----
Ubaciti ču kalendar na Sabinu temu da ne otvaram novu. Mislim da če koristiti mnogima
Poslato: Sre Mar 15, 2006 2:30 am----
| Stanislava citat: |
| Ubaciti ču kalendar na Sabinu temu da ne otvaram novu. Mislim da če koristiti mnogima |
Poslato: Sre Mar 15, 2006 9:14 am----
Bravo Stano. To je iz knjižice Andree Catabrige. Tanka je ali jako, jako korisna. Super Stano što si se sjetila i s drugima podijeliti te informacije.
Ja je imam, ali mi nije palo na pamet.
Poslato: Sub Apr 29, 2006 12:03 am----
A sada jedno laičlo pitanje!
Da li leti iznosite svoje kaktuse van,i gde ih držite?Kisnu li ,ili si na nekom zaštićenom mestu,na jakom suncu ili polusenci????
Poslato: Sub Apr 29, 2006 8:25 pm----
Ja licno moje kaktuse drzim napolju. Iznesem ih negde pocetkom aprila, kada vise nema bojazni od mrazeva, i ostavim ih na jednoj betonskoj ploci. Tu ih bije i kisa i vetar i sunce. Zastita od kise, da im nebi iskopala i izbacila zemlju iz saksije, su sitni kamencici po povrsini. od sunca nemam neku posebnu zastitu, stite se sami. Ono hoce ponekad da ih na pocetku uhvati sunce i imam malo problema sa ozegotinama, ali to je relativno podnosljivo. Vetar mi zasad ne pricinjava nikakve stete, osim ako ponekad kad je bas jak, prevrne po neku saksiju. Eto, tako ih ja "cuvam", pa ti kako odlucis
Poslato: Sub Apr 29, 2006 11:38 pm----
Hvala Saba!!!!
Poslato: Pon Maj 01, 2006 11:40 pm----
I ja poput Sabe ih šviknem vani čim više nema opasnosti od mrazeva. Jedino pratim koliko ih kiša zalije da znam kad mogu zaliti - ako je ( po ljeti primjerice ) neki duži sušni period. Također su mi na površini posipani kamenčići pa imam dojam da mi je i korijenje sigurnije od sunca. Meni su svi kaktusi u vazama od teracote pa se brzo zemlja suši što mi daje mogućnost da ih redovno prihranjujem ljeti.
Samo ti njih izbaci Prle - neće im ništa biti. Jedino pripazi na osjetljive- jer neki baš ne podnose sunce pa ih je dobro mrvicu zaštiti.
Poslato: Uto Maj 02, 2006 12:28 am----
A lithopsi i pleii?
Poslato: Uto Maj 02, 2006 12:33 am----
| Stanislava citat: |
| A lithopsi i pleii? |
Puno sunce. Tako piše u mojoj literaturi. no bilo bi dobro kad bi Dace rekao kako je nabolje. Ipak je on pravi pravcati stručnjak na tom području.
Poslato: Sre Jun 28, 2006 10:54 pm----
Mnogi pitaju sta sa biljkama koje sam dobio-la, evo jos jednom procitajte uputstvo na prvoj strani i valjda ce vam pomoci u resavanju problema. A i ona elektronska knjiga "GAJENJE KAKTUSA", koju je uradila BILI, je fenomenalna za pocetnike i sve kaktusare. Treba je samo ''skinuti" u pdf formatu, i sacuvati ili na disku ili u kompu, i kad god vam nesto nije jasno, citajte.
Lepo je rekao (ko ono bese to rece) UCITI, UCITI, I SAMO UCITI.
Poslato: Čet Jun 29, 2006 12:19 am----
odakle se moze skinuti knjiga u pdf formatu?
Poslato: Čet Jun 29, 2006 12:49 am----
| Idana citat: |
| odakle se moze skinuti knjiga u pdf formatu? |
www.svetbiljaka.com/in...;artid=242
Pogledaj u Tekstovima, ima dobrih clanaka.
Za sve ostalo pitaj na forumu.
Poslato: Čet Jun 29, 2006 10:12 am----
ohooo Idana. Je li se toi meni čini ili imamo još jednog kaktusara ? Ma super. Da, knjiga je super što nam ju je naša BIli ustupila.
Poslato: Pon Jul 31, 2006 11:12 pm----
Jos jednom sve pohvale za trud BILI-ja oko knjige. ja je sad imam i u PDF formatu, a imam i NOLIT-ovu koja je skoro potpuna ista kao i ova koju je bili uradila, E sad u prednosti sam sa BILI-jinom knjigom sto mogu da je POKLANJAM narezanu na disku, svima onima koji vole kaktuse i koji hoce da UCE.
Poslato: Čet Avg 03, 2006 2:01 am----
| saba citat: |
| Jos jednom sve pohvale za trud BILI-ja oko knjige. ja je sad imam i u PDF formatu, a imam i NOLIT-ovu koja je skoro potpuna ista kao i ova koju je bili uradila, E sad u prednosti sam sa BILI-jinom knjigom sto mogu da je POKLANJAM narezanu na disku, svima onima koji vole kaktuse i koji hoce da UCE. |
Dragi moj prijatelju, ovakve pohvale mi daju krila (jos malo, pa necu moci na zemlju da se spustim
). Sad bez sale... knjiga je odlicna, bar 5-6 puta sam je procitala i opet se vracam nekim delovima.
Ja sad imam jedno pitanje: Koliko sejanci trebaju biti stari da se mogu tretirati preparatima na bazi Captana... steti li to uopste mladim sejancima? Stalo mi je da ih sve odrzim u zivotu, a pre sejanja ih nisam tretirala nikakvim sredstvima, samo sam zemlju ispekla. Sad se brinem kao da prezive.
I jos jedno pitanje: Koju prihranu koristite?
Poslato: Čet Avg 03, 2006 9:33 am----
| Bili citat: |
Ja sad imam jedno pitanje: Koliko sejanci trebaju biti stari da se mogu tretirati preparatima na bazi Captana... steti li to uopste mladim sejancima? Stalo mi je da ih sve odrzim u zivotu, a pre sejanja ih nisam tretirala nikakvim sredstvima, samo sam zemlju ispekla. Sad se brinem kao da prezive. I jos jedno pitanje: Koju prihranu koristite? |
Joj i ja sam bila na muci jer su moje klijance napale vunaste uši ( samo se pitam kako ). Ako si prisiljena koristiti sredstvo onda to mora biti u što blažem obliku. Opet, klijanci ne vole da ih se previše moče jer lako trunu. Captan mislim da ide žlica na 5 l ( nisam sigurna ali ima napisana mjera ). Pa dobro bi bilo staviti tu istu mjeru na 7-8 litara vode, jer su oni puno osjetljiviji od odraslih kaktusa. No, opet bilo bi dobro ukloniti nametnike ručno prije korištenja bilo kakvog sredstva jer ih podnose baš u omjeru - što veći - to lakše.
Ja konkretno koristim upravo gnojivo koje je na Staninoj slici od Florisa.
www.svetbiljaka.com/im...moje_1.jpg . Super sam zadovoljna. Doslovno vidim kako mi kaktusi napreduju. No ne držim se onoga 1 u petnaest dana. Ja to radim svakih 20 dana otprilike, ali onda ih obilno zalijem s time. Prije sam koristila neki češki i nije mi dobar. Ovaj je odličan i čak nije ni preskup.
Poslato: Čet Avg 03, 2006 12:56 pm----
Pinki, hvala na predlogu za Floris. Videcu gde ima da se kupi (valjda ima, a Nislijke?)
Captan mislim da koristim jako razblazen, 0.003%.
Mozda i ne treba da ih tretiram, ali citajuci o vasim iskustvima sve cu uraditi da ih odrzim.
Poslato: Čet Avg 03, 2006 3:20 pm----
Ja imam fungicid florlis, a probacu da nadjem i djubrivo. Koji je odnos NPK , u slucaju da ne nadjem bas isto?
Poslato: Sre Avg 09, 2006 11:55 pm----
da ne bih otvarao novu temu evo ja cu ovde da pitam,
Da li je dobro da male kaktuse koji su iznikli sa strane sada odvojim i presadim,ili je bolje da ostanu do proleca tu gde i jesu?
Evo slika
Poslato: Čet Avg 10, 2006 9:18 am----
Budući da izgledaju prilično veliko možeš ih odmah skinuti i presaditi. Osim ako slika nije makro
Službeno ljeto traje do 23.09. tako da i kaktusi tek onda počinju svoj period mirovanja ( službeno iako neslužbeno zavisi i o vremenu kod tebe ). Ali ako ih i ostaviš na matičnoj biljci neće im biti ništa ( rast će nešto brže jer im prilikom presađivanja treba mali period privikavanja ) ali onda preko zime pregledavaj ga jer su echinopsisi skloni vunastim ušima koje se zavuku baš između mlade i matične biljke.
Poslato: Čet Avg 10, 2006 9:46 am----
Prle, moje je mišljenje da trebaš to pod hitno da odvojiš!
Poslato: Čet Avg 10, 2006 10:43 am----
| cimbi citat: |
| Prle, moje je mišljenje da trebaš to pod hitno da odvojiš! |
A što pod hitno ?
Ja imam jedan echinopsis oooooogroooman ( ima sigurno 1 kg sa hrpom malih bebica. Nisam ih odvajala jer su premalene, ali to nije utjecalo na rast matične biljke. Ima li neki drugi razlog ? Hoću i ja znatiiii
Poslato: Čet Avg 10, 2006 1:54 pm----
Kad smo već kod odvajanja i ja bih da pitam: kupio sam juče neku rebutiu, u saksiji su tri biljke, najverovatnije samostalne, saksija je puna korena koji čak viri i kroz otvore za drenažu. Dali da odvajam ove biljke prilikom presađivanja ili da ih ostavim zajedno?
Poslato: Čet Avg 10, 2006 1:59 pm----
| kokoko citat: |
| Kad smo već kod odvajanja i ja bih da pitam: kupio sam juče neku rebutiu, u saksiji su tri biljke, najverovatnije samostalne, saksija je puna korena koji čak viri i kroz otvore za drenažu. Dali da odvajam ove biljke prilikom presađivanja ili da ih ostavim zajedno? |
Veličina biljaka ? Je li matična velika, a na njoj bebice malene ili su sve tri jednake ? Ja isto imam rebutiu - matična biljka velika i 20 bebica nešto manjih. Odvajam samo ako treba neklome pelcere jer mi na matičnoj biljci bebice puno brže rastu.
Poslato: Čet Avg 10, 2006 2:09 pm----
Kao što rekoh, nisam siguran da li je u pitanju matična biljka sa bebicama ili su tri nezavisne biljke. Najveća ima 6-7 cm a druge dve oko 3-4 cm.
Ukoliko su nezavisne, da li da ih odvajam i kako da odvojim korene, ukoliko su bebice - kako se odvajanje vrši.
Hvala.
Poslato: Čet Avg 10, 2006 2:12 pm----
Ako su tek kupljene i napreduju mislim da nema potrebe za odvajanjem . Više iz razloga što će se zajednički lakše naviknuti na novo mjesto. Iako je malo blesavo, ali kaktusima stvarno treba period privikavanja da bi nastavili s rastom i razvojom. Samo ti njih ne diraj i oprezno zalijevaj, a na proljeće kreni na posao s presađivanjem....
Poslato: Čet Avg 10, 2006 2:17 pm----
OK. Inače postaje tesno na jedinom sunčanom prozoru a ne znam ni šta bih sa isprepletanim korenom. Samo ću da presadim u novi supstrat pošto su kupljeni samo u tresetu. Znači, komšije pazite - drobim ciglu ...
Poslato: Pet Avg 11, 2006 12:08 am----
Hvala Pinki,hvala Cimbi
Poslato: Pet Avg 11, 2006 9:18 am----
| Prle citat: |
| Hvala Pinki,hvala Cimbi |
vječni kavalir. Užitak mu je napisati savjet. Nema šanse da prođe bez zahvale.
Poslato: Pet Avg 11, 2006 1:06 pm----
| Pinki citat: | ||
A što pod hitno ? Ja imam jedan echinopsis oooooogroooman ( ima sigurno 1 kg sa hrpom malih bebica. Nisam ih odvajala jer su premalene, ali to nije utjecalo na rast matične biljke. Ima li neki drugi razlog ? Hoću i ja znatiiii |
Logično je da se svaka beba koja je zakačena za mamu, hrani maminom hranom, to prvo, drugo, Saba je negde rekao da mama neće da cveta dok je bebe drže za suknju, isto logično... Mene samo nervira što ja bez prestanka odvajam jednom koji se baš zainatio da drži vrtić, pa to je neverovatno, prava kvočka ehinopsis.
Poslato: Pet Avg 11, 2006 1:50 pm----
ne, ne moj cvijeta. Okačit ću sliku da dokažem. Doduše nema 5 cvjetova odjendom kao samci, ali ima 2 ( meni dovoljno )
Poslato: Pet Avg 11, 2006 11:11 pm----
| Jelencica citat: |
| Ja imam fungicid florlis, a probacu da nadjem i djubrivo. Koji je odnos NPK , u slucaju da ne nadjem bas isto? |
4:5:9 kazu najbolji odnos za kaktuse i sukulente
Poslato: Pet Avg 11, 2006 11:24 pm----
| Pinki citat: | ||
A što pod hitno ? Ja imam jedan echinopsis oooooogroooman ( ima sigurno 1 kg sa hrpom malih bebica. Nisam ih odvajala jer su premalene, ali to nije utjecalo na rast matične biljke. Ima li neki drugi razlog ? Hoću i ja znatiiii |
Ako hoces da cvetaju poslusaj i skidaj odmah sve bebace.
Jednom sam na jednom od susreta kaktusara od jednog iskusnog odgajivaca cuo interesantnu pricicu, da kaktusi cvetaju onda kada su im uslovi za opstanak losi. Onda kada imaju sve, i hranu, i vodu, i sunce, i hlad, pustaju mlade izdanke (mislim na ehinopsise), i onda se desi da ne cvetaju, ili izbace vrlo malo cvetnih pupoljaka, jedan-dva. A kada im stvorimo uslove slicne pustinjama, gde im je prirodno staniste, uskrativsi im hranu i vodu, i izlazuci ih suncu, uz skidanje svih mladih izdanaka i to od ranog leta, onda, kaze taj uzgajivac, kaktus ''MISLI'' da mu je dosao kraj, pusta cvetove, cveta, stvara seme i odbacuje ga, i onda se u prirodi obicno desi da maticna biljka propadne, a seme daje nove biljke. E taj zadnji deo kod nas se ne desi, kaktus ne ugine, jer ga mi ipak malo prihranimo nakon cvetanja i damo mu vode da se napije, i povratimo ga za novu sezonu i godinu cvetanja.
Zato obavezno im obezbedite zimsko mirovanje, u prolece malo vode i hrane, tokom pocetka leta sunce, skidajte mlade, i VASE BILJKE CE VAS OBRADOVATI MNOSTVOM CVETOVA.
Poslato: Pet Avg 11, 2006 11:34 pm----
| kokoko citat: |
| OK. Inače postaje tesno na jedinom sunčanom prozoru a ne znam ni šta bih sa isprepletanim korenom. Samo ću da presadim u novi supstrat pošto su kupljeni samo u tresetu. Znači, komšije pazite - drobim ciglu ... |
Pre vadjenja biljke, sacekaj da se zemlj lepo osusi- bude potpuno suva. Kada izvadis sve tri biljke, polako ih odvoj jednu od druge, raspleti korenje i pazi da na svakoj bude korenje kada ih odvajas. Korenje mozes slobodno da skratis i to za dve trecine (znaci dve trecine bacas-skracujes, a biljci ostavljas jednu trecinu). Ja skracujem obicnim makazama, jer se tako najmanje osteti korenje, kidanjem mozete da ostetite podnozje kaktusa. Onda lepo presadis u novu saksiju, sklonis nekoliko dana u hladovinu, i najbitnije, ne polevaj bar dva tri dana. nakon toga sve normalno.
Poslato: Uto Okt 17, 2006 3:29 am----
Koja je zemlja najbolja za kaktuse? I da li je kasno da ih sada presadim?
Poslato: Uto Okt 17, 2006 4:55 am----
Najbolja je mesavina treseta i peska u odnosu 50:50%. Postoji i specijalan supstrat za kaktuse, koji se moze naci u bolje opremljenim cvecarama.
Pogledaj po forumu pisali smo o vrstama supstrata za kaktuse, sterilizaciji...
Imas u odeljku Tekstovi > Kaktusi i sukulenti knjigu za download Gajenje kaktusa.
Ne presadjuj sad kaktuse. Presadjivanje se vrsi do kraja avgusta, a onda na prolece. Zimi treba da miruju... obezbedi im hladnije mesto i sacekaj prolece za radove.
Poslato: Uto Okt 17, 2006 10:38 am----
meni je zakoh onaj Sabin recept:
| saba citat: |
| Evo jednog od osnovnih recepata za pripremu zemlje t.j. supstrata za sukulente i kaktuse: 1/4 delova zemlje (iz baste) 1/4 delova humusa 1/4 delova drobljene opeke (velicine do max 4-5mm) 1/8 delova sitnog recnog peska 1/8 delova kamencica (promera od 2-5 mm) Svu mesavinu mozete proprziti u rerni na 250*c., a nakon hladjenja u nju mozete dodati i jos malo gipsa, malo drobljenog maltera i malo kostanog brasna. Pre setve seme i zemlju istretiraj nekim fungicidom, seme pospi po povrsini i utapkaj ga (blago utisni). izuzetno krupne semenke mozes pokriti sejanim supstratom. Potopi posude u vodu da se dobro napiju pa sve ostavi na toplom i dobro osvetljenom mestu (ne na direktnom suncu). Redovno fajtaj dok seme ne nikne a onda samo povremeno, da se ne izgubi vlaznost. Sa semenom bas treba znanja. Ni meni bas ne uspeva da odgajim biljke iz semena svaki put kako treba. I ja pravim negde neku gresku, ali se trudim, ucim i pitam iskusne, sto preporucujem i tebi. Razmnozavaj bilke koje se lako proizvode iz reznica ili izdanaka. Kreni sa prostim vrstama, i uci na mjima. |
Poslato: Ned Okt 29, 2006 9:11 am----
Izazvali ste me ,morao sam i ja da probam sa setvom kaktusa ,kupio sam seme u polj.apoteci pripremio supstrat,sve to u kutiji od stiropora zbog toplotne izolacije i zasejo .Ubacio sam malo semenki dobijenih od starijih kaktusara koje su da priznam prve i izklijale,ali ...Uvek to ali ,tamo negde piše održavati vlagu e sad koliko je to,ja ih nafajtam oni krenuli da rastu ,ja ih ne otkrivam u želji da što više izklijaju a oni počeli da trunu od korena.Pošto mi je bilo niklo 40-ak nadamse da nešto i preživi ovu moju grešku,evo islike,kako su lepi pa se nervirajte malo i vi samnom ako uginu svi.
Poslato: Ned Okt 29, 2006 6:45 pm----
Gljivice, gljivice, gljivice, insekti, insekti, to su dva najverovatnija uzorka koja su ti unistila kaktuse, i druga dva koja su manje uticala ali najverovatnije jesu i oni a to su, temperatura i direktno delovanje suncevih zraka.
Kod prva dva, dali si tretirao redovno zemlju, prilikom svakog polevanja, i to fungicidom svaki drugi put a insekticidom barem dva puta. Temperatura koja je naj za nicanje nesme da predje 27 stepeni preko dana i nebi trebala da padne ispod 18 nocu. I ako su bili izlozeni na direktno sunce, mozda su sprzeni.
Ja sam ove godine ostao u potpunosti bez sejanaca. Upropastio sam cak TRI ture semena. Nikne krene i onda propadne, i pored 2+2 faktora koja sam eliminisao, pojavio se neki novi....... a koji neznam ni ja sam......
Poslato: Pon Okt 30, 2006 9:30 am----
Ljudi ako bilo ko od was ima wošak pelcera i malo dobre wolje da mi pokloni neki od njih neka mi piše na vule93 @ panline.net .Ja bi se menjao ali skoro sam počeo i imam malu kolekciju od 30 ak kaktusa,a imam samo 13 god
Poslato: Pon Okt 30, 2006 4:16 pm----
Wulence, daj mi adresu, i ja cu ti poslati kaktuse. Milo mi je da imas samo 13 godina a volis kaktuse. Posaljiu mi svoju adresu na zsaba @ scnet.yu
Ukoliko imas gde da ih drzis zimus, i mozes da im obezbedis uslove da budu na toplom, poslacu ti ih sada ali ako nemas te uslove, preporucujem ti da ti kaktuse posaljem u prolece. Bitno je da bar mesec dama imaju temperaturu od oko 20-tak stepeni da bi se lepo ukorenili i primili, i da nebi propali.
Poslato: Pet Nov 10, 2006 9:37 am----
Nisam stavljao fungicid ni insekticid,što je trebalo,višak vode mi je bio najveći problem.Za sada su preživeli oko 2/3 što je za sada veliki uspeh za mene ,povremeno nafajtam vodom i čekam.Pojavile su mi se neke roze gljivice koje sam uporno uništavao mehanički nestankom vlage nestale su i one.
Poslato: Sub Nov 18, 2006 7:18 pm----
Ovo je moj prvi kaktus, dobila sam ga na poklon pre nekoliko dana, to bi trebalo da je Chamaecereus silvestrii, i cini mi se mnogo lep. Drzim ga na terasi, jer je vreme jos uvek lepo, a za zimu cu se vec snaci sa tom temperaturom od 4 do 8 stepeni. Ne znam da li da ga malo zalijem ( zemlja mu je skamenjena i suva kao barut). Da li je neophodno da ga na prolece presadim? Prosto kipi iz saksije (jedva sam uspela da mu opipam zemlju), a opet , cini mi se da ce taj iz saksije izaci jedino ako je razbijem.
Imam i malu cuvarkucu (odnedavno) i nesto mi se cini da joj se donji listovi suse. Jesu li joj ovi visuljci bebice? Da li treba da ih odvojim (i kako) ili to sve tako treba da izgleda?
Veliki pozdrav svim kaktusarima. Kolekcije su vam prelepe
Poslato: Sub Nov 18, 2006 7:23 pm----
Koferce, jeste Chamaecereus silvestrii. Ja moj ne zalivam celu zimu. Ako stoji na hladnom do 10 stepeni probaj da ne zalivas. Ako temp. bude isla preko 10 kasicicu vode jednom ili dvaput u toku cele zime. Mozes slobodno da ga presadis i videces da komadici kaktusa vrlo lako otpadaju. Nemoj da ih bacas, zabodi ih u zemlju i uskoro ces imati novi kaktus. Jako lepo cveta a u isto vreme je jako jednostavan za drzanje!
Poslednji izmenio Jelencica dana Sub Nov 18, 2006 7:36 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sub Nov 18, 2006 7:33 pm----
Hvala Jelichice
Znaci sad bih ipak mogla nekih 10-ak mililitara ( mozda spricem i iglom....inace ne znam kako bi te dve kasicice stigle do zemlje), jer se plasim da je bas bas presuvo. I verovatno ne treba da preterujem u brizi, ali eto frka mi, kad tek sad ucim.
Poslato: Sub Nov 18, 2006 7:37 pm----
Nemoj da ti je frka otporni su oni
. Iako nesto ne uradis kako treba prezivece, a ako bas za maler ne prezivi na prolece zabodi grancice sto su ostale u zemlju i eto ti novog kaktusa.
Poslato: Sub Nov 18, 2006 7:45 pm----
Razumela!
Poslato: Uto Nov 21, 2006 2:20 pm----
čuvarkućine mlade možaš odvojiti.
osobno,mislim da je čuvarkuče najbolje držati vani na suncu u mješavini zemlje i pijeska (s naglaskom na pijesak) i gotovo niklad ne zalijevati.čini mi se da tvoja ima dosta vlage ili da je možda držiš u stanu.lijepo ona izgleda,samo su takve biljke osjetljivije i sklonije truljenju.
razlike među mnogim hibridima (crvenim,ružićastim..) se mogu vidjeti tek kada je biljka izložena direktnom suncu.
(hladnoća im također pogoduje)
Poslato: Uto Nov 21, 2006 3:42 pm----
Koferche, obavezno cuvar kuce napolje. Listovi su poceli da se odvajaju i postaju mlitavi. Cim ih izneses napolje videces razliku.
Poslato: Uto Nov 21, 2006 7:20 pm----
Bili, što je s tvojim čuvarkućama ? Jesu li se oporavile ?
Poslato: Uto Nov 21, 2006 7:23 pm----
| Pinki citat: |
| Bili, što je s tvojim čuvarkućama ? Jesu li se oporavile ? |
Ko preporodjene.
Zato sam koferchetu napisala predhodni post.
Poslato: Uto Nov 21, 2006 7:26 pm----
| Bili citat: | ||
Ko preporodjene. Zato sam koferchetu napisala predhodni post. |
Baš mi je drago.
Poslato: Pet Dec 01, 2006 9:56 pm----
| saba citat: | ||||
Ako hoces da cvetaju poslusaj i skidaj odmah sve bebace. Jednom sam na jednom od susreta kaktusara od jednog iskusnog odgajivaca cuo interesantnu pricicu, da kaktusi cvetaju onda kada su im uslovi za opstanak losi. Onda kada imaju sve, i hranu, i vodu, i sunce, i hlad, pustaju mlade izdanke (mislim na ehinopsise), i onda se desi da ne cvetaju, ili izbace vrlo malo cvetnih pupoljaka, jedan-dva. A kada im stvorimo uslove slicne pustinjama, gde im je prirodno staniste, uskrativsi im hranu i vodu, i izlazuci ih suncu, uz skidanje svih mladih izdanaka i to od ranog leta, onda, kaze taj uzgajivac, kaktus ''MISLI'' da mu je dosao kraj, pusta cvetove, cveta, stvara seme i odbacuje ga, i onda se u prirodi obicno desi da maticna biljka propadne, a seme daje nove biljke. E taj zadnji deo kod nas se ne desi, kaktus ne ugine, jer ga mi ipak malo prihranimo nakon cvetanja i damo mu vode da se napije, i povratimo ga za novu sezonu i godinu cvetanja. Zato obavezno im obezbedite zimsko mirovanje, u prolece malo vode i hrane, tokom pocetka leta sunce, skidajte mlade, i VASE BILJKE CE VAS OBRADOVATI MNOSTVOM CVETOVA. |
Saba...to je to....cijela mudrost cvjetanja kaktusa
Poslato: Pet Dec 01, 2006 10:08 pm----
U principu, DA
Poslato: Ned Dec 10, 2006 11:12 pm----
Imam problem,ako uopste jeste.....naprosto ,kaktus kao da se izduvao.
Sta moze biti u pitanju????
Poslato: Ned Dec 10, 2006 11:42 pm----
Jel dugo kod tebe? Meni se npr desava da kupim kaktus i da se "izduva" na mom rezimu zalivanja, tj.bio je navikao na mnogo vode i sad mu treba malo vremena. Moze takodje da bude i kao posledica zimovanja tj. nezalivanja. U tom slucaju ce se vratiti na staro na prolece.
Poslato: Ned Dec 10, 2006 11:50 pm----
Da ,da dugo je kod mene i naravno smanjio sam zalivanje. Trenutno ga vec duze vremena nisam ni zalivao jer je u prostoru gde bas nema dovoljno svetlosti.I ja predpostavljam da ce se na prolece on poceti "debljati"
Poslato: Ned Dec 10, 2006 11:52 pm----
To je onda sigurno to Prle, i meni su se moji ispumpali, pogotovo litopsi. Ne deluje mi bolestan
Poslato: Sre Jan 10, 2007 11:04 pm----
zna li netko zašto je moj kaktus, koji je bio okruglog oblika, ljetos naglo izrastao i izdužio se?
Poslato: Sre Jan 10, 2007 11:08 pm----
Cao buxus, hajde daj neku sliku ako mozes, ovako bi bilo samo nagadjanje
.
Poslato: Čet Jan 11, 2007 9:34 am----
| buxus citat: |
| zna li netko zašto je moj kaktus, koji je bio okruglog oblika, ljetos naglo izrastao i izdužio se? |
malo sunca, puno zraka ( toploga ). Nedostajalo mu je svjetlosti. Jos ako si ga drzala u zatvorenom prostoru ( bez obzira na suncani prozor ) to mora biti to. Da, i prihrana moze dovesti do izduzivanja kaktusa usred nedostatka svjetlosti. Opet, bitno je da znamo o kojoj se konkretno vrsti radi.
Poslato: Čet Jan 11, 2007 7:41 pm----
evo slika kaktusa
Poslato: Ned Jan 14, 2007 1:25 pm----
buxuse, lijep kaktus
, ali čini mi se da si ga možda prviše zaljevala pa se možda zato izdužio, a možda to i nije razlog?!
valda će neki stručnjak dati svoj sud
Poslato: Pon Jan 15, 2007 11:09 am----
Cini mi se da je zimi imao ljetne uvjete ( viša temp. od potrebne za prezimljavanje, zalijevanje nesto cesce nego sto se čini ako je na zimskim temp. ). Po izgledu, savjetujem da se i presadi, nesto dublje nego sto je sada jer ili ja ne vidim dobro ili mu se vidi podrucje odmah do korijencica. I savjet : prekriti povrsinu zemlje kad se presadi sitnim kamenčićima. Ljepše je estetski ali i korijen nije direktno izložen vremenskim prilikama.
Poslato: Ned Feb 04, 2007 12:14 am----
Moze li se ovaj kaktus upotrebiti kao osnova za kalemljenje.
Poslato: Ned Feb 04, 2007 1:16 am----
Sliku ne vidim bas naj, ali mislim da ne moze, jer je ovo mlecika, na mestu reza pusta beli sok, tako da od kalemljenja na ovu biljku nema nista
Poslato: Ned Feb 04, 2007 11:03 am----
| saba citat: |
| Sliku ne vidim bas naj, ali mislim da ne moze, jer je ovo mlecika, na mestu reza pusta beli sok, tako da od kalemljenja na ovu biljku nema nista |
saba je u pravu. Radi se o euphorbii trigona i nikako se na nju ne može kalemiti. Samo uživati u njenoj ljepoti i njegovati je.
Poslato: Ned Feb 04, 2007 4:57 pm----
Evo par lepih primeraka iz botanicke baste Beca
Ja se slabo razumem u kaktuse,al valjda ce vam se slike dopasti
Poslato: Ned Feb 04, 2007 5:40 pm----
Ovo je nešto fenomenalno. Šteta kaj niti jedan ne cvate. Jako mi se sviđaju cvjetovi kaktusa.
Poslato: Ned Feb 04, 2007 5:51 pm----
kikca ovu su fotke iz botanicke baste u Becu,sad na prolece kad se naoruzam aparatima,bice slika da ti pamet stane
Poslato: Ned Feb 04, 2007 6:03 pm----
Daj požuri već jednom to proljeće.
Poslato: Pon Feb 05, 2007 7:11 pm----
| lara citat: |
| kikca ovu su fotke iz botanicke baste u Becu,sad na prolece kad se naoruzam aparatima,bice slika da ti pamet stane |
postoji tema o botaničkim vrtovima pa tamo nastavite.
Poslato: Sre Feb 14, 2007 6:48 pm----
Moram da postavim jedno pitanjce...ako nije pravo mesto za to slobodno premestite...
imam 3 kaktusa, vec sam se pohvalila i stoje na temperaturi od 10 stepeni i malo jace....ne grejana prostorija ali sta da radim kada je izuzetno toplo vreme....hladnije nigde ne mogu trenutno da nadem....i da li treba malo da ih zalijem ili do marta nista...to me malo buni...bolje da mi vi kazete
Poslato: Sre Feb 14, 2007 7:57 pm----
Pa ove zime retko ko je priustio nizu temperaturu svojim kaktusima.
Ja sam, rekoh negde, zalila malo. Sve kao pratim prognozu i po tome se rukovodim. Ako nema spustanja ispod 5 C narednih noci onda odlucim da zalijem. Dosta im je za narednih mesec dana.
Poslato: Sre Feb 14, 2007 10:18 pm----
hvala bili....onda cu ih zaliti...dobice po supenu kasiku vode
Poslato: Sre Feb 14, 2007 11:59 pm----
Moze i po supena kasika vode, a mozes i da ih malo pofajtas. Sada je vreme za pocetak budjenja kaktusa i sukulenata iz zimskog sma. Relativno toplo vreme nam je islo na ruku, pa nece biti izgubljenih biljaka zbog izmrzavanja.Ove temperature od ok 10-15 stepeni im sada bas prijaju, pa predpostavljam da svako kod kuce ima fajtalicu. Napunite je toplom (20-tak stepeni) i odstojalom vodom i poprskajte ih dva do tri puta u razmaku od po tri cetiri dana. Na taj nacin voda ce ih osveziti a nece doci puno vode do korena, vec samo onoliko koliko im je potrebno, pa ce poceti da se bude. Mislim da ce ove godine biti puno puno cvetova. Neke moje biljke su vec pocele da izbacuju cvetne drskice sa pupoljcima, pa se nadam da cu u rano prolece imati i prve cvetove. Kad uhvatim malo vremena i pogodan trenutak, uslikacu ih i postaviti slike.
Poslato: Ned Feb 18, 2007 5:52 pm----
Nabavio sam oko stotinak kaktusa i svi su iz holandije. Na prolece hocu da ih presadim u vece saksije, znam da treba da im skinem svu zemlju ali zar necu da im povredim koren koji je vec svuda oko zemlje izbio (ovo se vidi kad ih izvadim iz saksije zajedno sa zemljom) , ili da ih posadim sa ovom zemljom i naravno da dodam jos jer ce saksije da budu vece i koren ce da se siri.
Koji je nacin bolji za moje kaktuse.
Pozdrav svim kaktusarima
Boban
Poslato: Ned Feb 18, 2007 7:53 pm----
Nece im se ostetiti koren nikako, jer ono sto viri iz rupa na dnu je uglavnom suvo i kad krenes da skidas zemlju ima samo da otpadne. Obavezno sacekaj bar nedelju dana pre nego sto ih zalijes posle presadjivanja. I saksija ne treba da ti bude mnogo velika, nego sto bi se reklo "za broj veca"
Poslato: Ned Feb 18, 2007 9:51 pm----
Pa mislim da i sad nije rano za presadjivanje ''holandjanki'' iz zemlje sa kojom si ih kupio. Ja ti cak i preporucujem da to uradis sto pre, jer sam ja licno imao losa iskustva sa takvim biljkama, i to zbog zemlje u kojima su biljke bile. Predpostavljam da si ih kupio u nekoj cvecari, i da su relativno bili na zimsim temperaturama, a i ako nisu svejedno, mozda ove godine neces imati cvetove, ali je tebi bitnije da sve kaktuse sacuvas za sledece godine.
Slazem se sa jelencicom da kad budes resio da ih vadis iz zemlje, pre toga nema polevanja, jer je bitno da zemlja bude sto suvlja, jer ce tako mnogo lakse da se otrese sva zemlja, sa korenovog sistema, nego da je vlazna. Za korenje se ne sekiraj, cak ti ja preporucujem da korenje nakon vadjenja kaktusa, malo potkratis, otprilike za 1/4, jedino to nemoj da radis ako mislis da nema bas puno korencica. Znaci tu odluku donesi sam. Nakon toga ih posadi u nove za broj vece ''cipele'' to jest saksije. Ne moras da cekas i drzis biljke nekoliko dana u stanju bez zemlje, jer su i ovako bili bez vode, osusila se zemlja, a i bili su u stanju zimskog mirovanja. Kada zavrsis sa presadjivanjem, sto kaze jelencica, nema polevanja cetri pet dana, da bi korenje prebolelo skracivanje i eventualna ostecenja. Moj savet ti je da ih smestis u neku prostoriju gde je temperatura oko 20-tak stepeni, ali obavezno na svetlom mestu. Nakon cetri-pet dana ih mozes politi i to sa malo vode, po jednu kasiku otprilike, ali ih zato mozes svakodnevno po malo fajtati, mlakom vodom, sto ce ih mnogo pre povratiti. Blizi se mart, pa mislim da za sve ovo nije rano, a i izbeci ces da usled cekanja prorade hemikalije iz originalne holandske zemlje, i da ti kaktusi propadnu. E jos nesto, kod prvog polevanja mozes u vodu da rastvoris neki fungicid i insekticid, da bi eventualno izbegao da sa novom zemljom ne uneses neku gljivicu ili neku bubicu, koje bi napale koren i poruckale ga.
Poslato: Ned Feb 18, 2007 10:16 pm----
Zhvaljujem se Jelenici i Sabi na savetima.Dali su velike cetvrtaste saksije od 7 cm, i da li je dobra mesavina 1/3 stajskog djubruva koga su preradile gliste, 1/3 obicne zemlje i 1/3 scistog silikonskog peska koji sluzi za filtriranje vode za pice promera oko i ispod 1 mm.
Pozdrav !!!javascript:emoticon(':roll:')
Rolling Eyes
Poslato: Ned Feb 18, 2007 11:24 pm----
Malo manje preradjenog stajskog djubriva, a sto se tice sitnog peska moze, ali mislim da bi biljkama vise odgovarao obican recni pesak u kome ima i onog sitnog i kamencica promera do max 6-8 mm., uz dodavanje lomljenih grncarija (lomljen crep, cigla, rapid, ...) i to isto tako sitnije granulacije do 8 mm maksimalno. Saksije bi trebale da budu uvek vece od kaktusa (u precniku) za malo, to jest ako ti je precnik kaktusa n.p.r. oko 7-8 cm. saksija bi trebalo da bude veca u precniku za po jedan prst levo i desno, to jest za po oko 1,5 cm veca, sto znaci maksimalno oko 10-tak cm. Mislim da ovo nisam komplikovano objasnio i da ti je jasno sta je pisac hteo da kaze....... Ma snaci ced se ti, nisi ti bas pocetnik, stari si ti vuk......
Poslato: Čet Mar 01, 2007 5:46 pm----
Danas sam kupio ovaj kaktus. Da li zna neko kako se zovi i da li se klasicno gaji kao i svi kaktusi,
Poslato: Čet Mar 01, 2007 7:03 pm----
pachypodium - madagaskarska palma
Poslato: Čet Mar 01, 2007 7:03 pm----
To ti je sukulenta Pachypodium lamerei. Potrazi na forumu, pisano je.
Poslato: Čet Mar 01, 2007 11:45 pm----
Bobane pa mi smo tako blizu.Ja imam neke poznanike iz brusa!!!Možda ih čak i ti poznaješ?
Poslato: Pet Mar 02, 2007 12:31 am----
WULENCE, mi smo u stvari SVI tako blizu. I mi odavde, i oni levo, i oni desno, i oni gore, i oni dole, i oni preko reke, i oni preko mora, i oni preko planine, i oni preko....... Dele nas kilometri, ali smo svi mi tu, TU negde blizu, blizu srca.
SVET BILJAKA ce promeniti SVET.
Poslato: Pet Mar 02, 2007 12:36 am----
| saba citat: |
| WULENCE, mi smo u stvari SVI tako blizu. I mi odavde, i oni levo, i oni desno, i oni gore, i oni dole, i oni preko reke, i oni preko mora, i oni preko planine, i oni preko....... Dele nas kilometri, ali smo svi mi tu, TU negde blizu, blizu srca. SVET BILJAKA ce promeniti SVET. |
Poslato: Pon Mar 05, 2007 12:32 pm----
Ma znam ali mislio sam da nas ne deli mnogo kilometara.Ja sam iz Baljevca(okolina Raške) a to je podnožije kopaonika,a on je blizu kopaonika.Slažem se da smo swi blizu jedni drugima,ali mi on mi je najbliži(po kilometrima)
Poslato: Pon Mar 05, 2007 12:36 pm----
ewo pročeprkah po netu jednu sličicu preseka građe kaktusa.Mislim da owa sličica ne bi bila loša za početnike kada im se desi nešto nepredwiđeno sa ljubimcima pa moraju da interwenišu.
Poslato: Pon Mar 05, 2007 12:40 pm----
Da li neko zna koja je owo biljčica??????????????????????????????????
Slika u predhodnoj poruci se loše widi iz ne znam kojeg razloga.Meni je u kompu bela pozadila,a owde je ljubičasta.Probajte da je zapamtite u komp. možda se pozadina promeni kao što se i owde promenila
Poslato: Sre Mar 07, 2007 1:15 pm----
Da li je pachypodium lamerei zaista otrovna
Poslato: Uto Mar 13, 2007 9:46 am----
imam pitanje.mogu li kaktuse okružiti s mramornim zrncima?(pijesak za grobove).može li mramor kemijski reagirati s nečim(vodom) i promijeniti pH zemlje?
Poslato: Uto Mar 13, 2007 10:37 am----
Mramor je kamen, zar ne?
Ne verujem da reaguje sa vodom.
Poslato: Čet Mar 15, 2007 10:11 am----
Neznam da li ste ljuti na mene ili niko nezna odgovor.
da li je tacno da je pachypodium lamerei otrovna i sta nesme da se radi sa njom.
Poslato: Pet Apr 13, 2007 8:16 am----
Postovani odgajivaci kaktusa slucajno sam naleteo na ovaj forum imam jedno pitanje .Kaktuse imam sedam vrsta nekoliko godina i tek sada vidim da sam bio sasvim u krivu sto se tice zemljista i zalivanja jer sam mislio da za to netreba velika mudrost .Kakuse sam zasadjivao u 1/3 obicne zemlje 1/3 zemlje za cvece 1/3 peska.Zalivao sam kad sam stigao jednom nedeljno ,zimi sam drzao u hladnom i nisam zalivao.Moje pitanje je zasto i pored tog mojeg nemara kaktusi lepo napreduju i obavezno svake godine bujno cvetaju ?
Poslato: Pet Apr 13, 2007 11:43 am----
Onekone samo tako nastavi!
Poslato: Pet Apr 13, 2007 11:54 am----
Pa kada čowek manje zna uwek mu bolje napreduju..::::