Poslato: Pet Jun 03, 2011 3:32 pm----
Procvala je prvi put nakon kupovine prije tri ili čak četri godine.......
Poslato: Pet Jun 03, 2011 6:56 pm----
Tijam
, prekrasni cvetovi,mnogu ubavi se cvetovite 
, imam i jas ama ne erascvetana, kaj mene e vtora godina.Ke cekam. 
Poslato: Pet Jun 03, 2011 6:57 pm----
Cveki da nisam slušala Soju, ništa od cvjetića
Poslato: Sub Jun 04, 2011 12:32 am----
Tijam svaka čast.Ja imam 2 već 10 godina i nikad nisu cvetale.Pomislim da jedino ja imam tu sortu-jalove klivije.Cvet ti je divan.
Poslato: Pet Jun 10, 2011 5:46 pm----
Tijam, prelepi su cvetovi. Svaka cast!
Sneki-ns nisi jedina i moje zabusavaju, imam ih par godina ali nista. Naoruzala sam se strpljenjem pa cemo videti sta ce biti od njih...
Poslato: Pet Jun 10, 2011 7:40 pm----
Tilam, bravo
Prava lepotica.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 2:18 pm----
Evo je moja, koja cveta po drugi put ove godine, prvi put je bila malo bogatija i cvetala u martu.Stoji tu u dnevnoj sobi, do prozora (zapadna strana), ali i do radijatora i nista joj to ne smeta. Zalivam je kad i orhideje, a i djubrivo za orhideje dobije ponekad. Jedino sto je ne pomeram odatle vec 4 godine, ali je okrecem na otprilike 2 nedelje.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 3:20 pm----
Spiritk, bravo
za dvapati cvetanje, ubavo e , da se nadevame i nie.
Poslato: Sub Jul 09, 2011 10:26 am----
Hvala cvekarka
mada joj ove vrucine bas i ne prijaju, brzo ce da precveta koliko vidim, ali barem se potrudila ove godine da bude vise puta cvetna .
Poslato: Sub Jul 23, 2011 11:40 pm----
SpiritK prelepa je, bas ponosno nosi cvetnu stapku, svaka cast za drugo cvetanje!
Poslato: Ned Jul 24, 2011 12:11 am----
SporitK klivija ti je prelepa.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 1:02 pm----
Samo ih ne treba pomerati, čak ni okretati saksiju.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 1:05 pm----
OPIS BILJKE
Klivije su poreklom iz JužnoAfričke republike. Prve Klivije su u Englesku donešene 1854. godine i nazvane su Clivia gardenii. Ime im je dao botaničar John Lindley u čast dame Charlotte Clive, kod koje su ove biljke prvi put procvetale od njihovog donošenja u Englesku i prema majoru Robertu Gardenu koji je prvi doneo ove biljke iz provincije Natal. Ovaj rod obuhvata 8 vrsta zeljastih, višegodišnjih biljaka koje ne formiraju stabla već iznad površine zemlje rukavci listova formiraju lažno stablo u vidu lukovičaste tvorevine (Klivije su na prelazu između korenastih i lukovičastih biljaka). Korenje je zadebljalo, služi kao rezervoar za vodu i hranjive naterije, veoma je osetljivo i lako se lomi. Listovi su linearni, sakupljeni u prizemnu rozetu, tamno zeleni, kožasti, sjajni i veoma dekorativni. Cvetovi su zvonastog oblika, narandžasti ili crveni, sakupljeni u cvast u vidu kišobrana. Cvetanje je u zimskom periodu, a starije biljke mogu cvetati zimi i leti. Selekcijom su nastale mnoge sorte klivije sa raznom bojom cveta (od bledo žute preko žute, krem i narandžaste do tamno crvene), sa različitom visinom biljaka i varijegiranim listovima. Plod je krupna, kožasta čaura u kojoj se nalaze uglavnom pojedinačne krupne smeđe semenke. U prirodnim uslovima na semenu se formira koren i prvi list dok je seme u čaurama, čaure se otvaraju, semenke padaju na zemlju, ukorenjuju se i nastavljaju samostalan rast. Pošto semenke brzo gube klijavost preporučuje se čuvanje semena u zrelim čaurama koje se odsecaju zajedno sa delom cvetnog stabla. Ovako semenke mogu da se čuvaju naredna 2-3 meseca. Kao rezan cvet dugo ostaje svež i otvara sve pupoljke. Klivije su nezahtevne biljke, lako se prilagođavaju staništu i žive preko 40 godina.
NAČINI GAJENJA
Zahtevaju svetlo mesto, zaštićeno od najjačeg podnevnog sunca. Najviše im odgovara istočni ili zapadni prozor. Biljke mogu uspevati i na severnim prozorima, kao i na senovitim mestima ali im je tada rast usporen. Optimalna temperatura u letnjem periodu je od 20-25 stepeni, a od sredine oktobra do kraja decembra zahtevaju niže temperature od 10-14 stepeni uz dosta svetlosti. Minimalne temperature za ove biljke su oko 8-10 stepeni. Vlažnost vazduha nema velikog uticaja na rast i cvetanje biljaka, povremeno treba vlažnom krpom obrisati prašinu sa listova.. Zalivanje je mekom vodom sobne temperature. Između dva zalivanja površinski sloj zemlje treba da se prosuši, ali se nikako ne treba dozvoliti potpuno isušivanje supstrata u saksiji, kao ni da voda dugo vremena stoji u podmetaču. Letnji period biljke mogu provesti i vani u polusenci.
U periodu mirovanja biljke se ne zalivaju, a kada se pojavi cvetno stablo sa pupoljcima temperatura se povećava na 18-20 stepeni. Sa zalivanjem se počinje tek kada je cvetno stablo visine 10-15 cm. Ukoliko u toku mirovanja dođe do venjenja listova biljke treba zaliti minimalnom količinom vode. Biljke se presađuju u proleće dok su mlade, a kasnije jednom u 2-3 godine, uz menjanje površinskog sloja zemlje u saksiji nakon cvetanja. OPREZ da se ne ošteti korenje. Biljke obilnije cvetaju u manjim saksijama, presađuju se tek kada korenje ispuni celu saksiju i izađe na otvorima na dnu saksije. Zemljište treba da je rastresito, plodno i slabo kisele reakcije (pH6), na dno saksije obavezno staviti drenažni sloj. Prihranjivanje treba vršiti kompleksnim mineralnim đubrivima u tečnom obliku ili naizmenično sa organskim đubrivima svakih 15 dana. Prevelike doze azota negativno utiču na cvetanje. Prilikom presađivanja preporučuje se u zemlju umešati superfosfat ili neko drugo sporodelujuće fosforno đubrivo (3 kašike na 5 litara supstrata).
RAZMNOŽAVANJE
Semenom i izdancima koji se formiraju oko starijih biljaka.
Za formiranje plodova treba izvršiti veštačko oprašivanje cvetova. Plodovi su kožaste čaure koje jako dugo rastu i sazrevaju (do godinu dana nakon cvetanja). Čaure su prvo zelene boje, a pri sazrevanju postaju crvene boje. Čaure su zrele kada postanu mekane. Obrazovanje semena iscrpljuje biljku i negativno se odražava na sledeće cvetanje. Semenke se siju odmah nakon sazrevanja u rastresitu humusnu zemlju sa dodavanjem peska na rastojanju od 2 cm. Nakon 5-6 nedelja, pri temperaturi od oko 20 stepeni pojavljuju se ponici koji rastu sporo, a kada razviju prvi list pikiraju se u zasebne saksije promera 7 cm. Naredno presađivanje je u drugoj godini u saksije od 10 cm, a u trećoj godini od 13 cm. U prvoj godine nakon nicanja biljke obrazuju 3-4 para listova. U trećoj godini u septembru se biljke prestaju zalivati, saksije se drže na nižoj temperaturi naredna 2 meseca. Nakon ovog perioda oko 30% biljaka potera cvetno stablo. Tada se temperatura postepeno povećava do 18-20 stepeni, a biljke koje nisu cvetale čuvaju se na toplom mestu uz obilnije zalivanje do sledeće jeseni. Većina sejanaca cveta u 4. godini, a ako nisu bili povoljni uslovi za rast mladih biljaka u 5-6. godini.
Odvajanje mladih biljaka vrši se u proleće, nakon cvetanja biljaka. Bitno je da na mladim biljkama ima 4 ili više listova. Veoma oprezno treba odvajati mlade biljke, jer korenje se lako oštećuje i trune. Nakon odvajanja, biljke se sade u manje saksije i ukorenjavaju se na temperaturama od 16-18 stepeni uz umereno zalivanje. Odvojene biljke obično cvetaju već naredne godine.
Ukoliko ne odvajamo mlade biljke i obezbedimo dovoljno široku saksiju vremenom dobijamo celu porodicu biljaka koje veoma dekorativno izgledaju, kako u cvetanju, tako i tokom godine.
SAVETI
Biljke mogu zimi biti i na toplijem mestu, ali se to negativno odražava na cvetanje i broj cvetova u cvastima.
Da bi redovno cvetale biljkama treba obezbediti zimski period mirovanja na nižim temperaturama i bez zalivanja. Za mlađe biljke ovaj period je dva meseca, a za starije biljke 2,5-3 meseca. U periodu mirovanja biljku zaliti samo u slučaju venjenja i odbacivanja listova.
Sa obilnijim zalivanjem treba započeti tek kada je cvetno stablo visine 10-15 cm, u protivnom može doći do propadanja pupoljaka, a sa prihranom se započinje od perioda cvetanja.
Biljke Klivije ne vole premeštanje i okretanje saksije. Uvek ista strana biljke treba biti okrenuta izvoru svetlosti. Kod mene Klivija cveta 2-3 puta tokom godine, ali je cele godine na jednom mestu, bez iznošenja i premeštanja saksije.
Cela biljka klivije je otrovna i može izazvati mučninu, povraćanje i paralizu (alkaloidi likorin, klivimin, klivatin).
Ako je supstrat nepropustan i usled prevelike vlage u predelu korena mogu se javiti smeđi vrhovi na listovima i trulenje osnove stabla i korenja. U slučaju suviše niske temperature pre perioda mirovanja i nedostatka vlage cvetno stablo može ostati veoma kratko. Kratko cvetonosno stablo mogu prouzrokovati i isušivanje supstrata u saksiji u periodu rasta, nedovoljno prihranjivanje ili naglo kolebanje temperature u toku butonizacije. Tada se preporučuje zalivanje toplom vodom (oko 40 stepeni) što podstiče rast cvetnog stabla.
Bele fleke na listovima javljaju se usled ožegotina od sunca. U slučaju slabog prihranjivanja može izostati cvetanje, kao i u slučaju previše kratkog perioda zimskog odmora, previsoke temperature, nedostatka svetlosti, čestog presađivanja i premeštanja biljaka, prevelike saksije ili pri upotrebi većih doza azota. Svež vazduh u toku leta doprinosi obilnijem cvetanju.
Nakon cvetanja odstraniti plodove da ne crpe hraniva iz biljke, po sušenju cvetne stapke odstraniti je sa biljke izvlačenjem između listova.
Pri obilnom zalivanju listovi mnogo brže rastu, ali cvetno stablo se slabo razvija.
Ukoliko izostane cvetanje preporučuje se biljku staviti pod najlon i pored biljke ostaviti zrelu jabuku. Etilen koga odaje zrela jabuka podstiče cvetanje kod klivije.
Zalivanje hladnom vodom može dovesti do trulenja korena i propadanja biljaka.
BOLESTI
Korenje je veoma lomljivo i pri oštećenju lako dolazi do trulenja. Gljivična obolenja mogu se javiti i na listovima u vidu smeđih ili crnih izduženih fleka.
Od insekata na Kliviji se javljaju štitaste vaši, brašnaste vaši.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 1:06 pm----
Clivia miniata
Sreće se na senovitim mestima u provinciji Natal (JužnoAfrička republika). Gaji se kao ukrasna biljka od 1868. godine. Biljke uspevaju i na nadmorskoj visini od 800 metara. Ovo su zeljaste višegodišnje biljke sa zadebljalim korenom. Visina biljaka je oko 50 cm. Listovi su rašireni u osnovi, 45 do 60 cm dugi, pri vrhu se sužavaju i širine su 3,5-6 cm. Cvetno stablo je visine 20-50 cm i na njemu je obično 10-30 krupnih cvetova. Cvetovi su na cvetnim drškama dužine 2,5-5 cm, levkastog oblika, narandžasto crvene boje i žutog središta, a postoji više sorti različite boje cveta (narandžasti, crveni, žuti, krem boje i raznih nijansi). Promer cveta je i preko 6 cm, a cela cvast može imati promer i do 20 cm. U cvetu se nalazi 6 žutih prašnika i tučak sa trodelnim žigom. Cveta uglavnom od februara do maja, a starije biljke mogu cvetati i krajem leta. Cvetanje traje 3-4 nedelje, jer se cvetovi postepeno otvaraju. Starije biljke imaju i po dva cvetna stabla.
Varijetet Striata ima listove sa belim i žutim trakama.
Neke sorte: Yellow Star, Sunrise, Sunset, Striata, Lemon Chiffon, Prince of Orange,
Clivia gardenii
Raste na senovitim obroncima provincije Natal. Biljke su visine oko 50 cm, listovi su izgleda mača, 2,5-4 cm široki, do 70 cm dugi i sužavaju se ka vrhu. Cvetno stablo je do 45 cm visine i na njemu se nalazi obično od 10-16 visećih cvetova sa lancetastim, uskim laticama dužine do 3,2 cm. Vreme cvetanja je zimi. Cvetovi su žuto-narandžasti sa zelenim krajem latica.
Clivia nobilis
Poreklom je iz Kapske oblasti JužnoAfričke republike. Visina biljaka je oko 30 cm. Listovi su u obliku mača, suženi na vrhu, 4-6 cm široki i do 40 cm dugi. Cvetno stablo je 30-50 cm visoko i na njemu se nalazi 40-60 cvetova na cvetnim drškama dugim do 3 cm. Cvetovi su viseći, trubasto-levkasti a latice zaobljene, bledo crvene do kajsija boje. Latice su oko 2 cm duge, a vrhovi latica su zelenkaste boje.
Clivia caulescens
Veoma robusna vrsta, visina starijih biljaka može biti i do 2 metra. Cvast nosi 15-20 visećih cvetova narandžaste boje sa zelenim vrhovima. Podnosi temperature od +3 do +28 stepeni, zahteva umerenu vlažnost supstrata i polusenovita mesta.
Clivia mirabilis
Vrsta opisana 2002. godine. Poreklom je iz severozapadnog dela JužnoAfričke republike gde su leta veoma suva uz temperature od +40 stepeni. Ova vrsta zbog toga ima veoma razvijen korenov sistem. Zimi su biljke u prirodnom staništu izložene obilnim kišama i slabim mrazevima, pa se ova vrsta može gajiti i u baštama Mediteranskih zemalja.
Clivia robusta
Ranije se smatralo da su predstavnici ove vrste varijetet C. nobilis, ali je DNK analiza pokazala da je ovo zasebna vrsta, te je 2004. godine opisana i izdvojena. Cvetovi su kao i kod vrste C. nobilis, a glavna razlika je u staništu, pošto C. robusta raste na veoma vlažnim mestima zbog čega je i nazivaju Klivija blatnjavih predela. Visina starijih biljaka dostiže od 120-180 cm, a listovi su širine od 4-12 cm.
Clivia nimbicola
Hibrid Clivia cyrtanthiflora (C. miniata x C. nobilis)
Poslato: Sre Jan 18, 2012 1:18 pm----
| soja citat: |
| Samo ih ne treba pomerati, čak ni okretati saksiju. |
zbog ovog savjeta moja i je cvala i sad već ima veliku bebicu, to joj je prva .... a ja sretna presretna!!!
Sva vremena su GMT + 1 sat