Poslato: Sre Nov 29, 2006 10:41 pm----
Temu sam otvorio kako bih sto vise saznao informacija o ovome četinaru
od ljudi koji ga poznaju ... za sad znam da se radi o endemskoj vrsti koja
raste samo u ovim krajevima
i da je prelijepo drvo !Poslednji izmenio boki_bl dana Sub Dec 02, 2006 12:24 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Čet Nov 30, 2006 2:49 am----
pa dosta je ona poznata, sigurno ces na netu nac puno informacija o njoj.
Poslato: Čet Nov 30, 2006 7:14 am----
evo ovde
www.garden.co.yu/tekst...va_omorika
www.tara.org.yu/omorika.html
pancic.bio.bg.ac.yu/Yu...orika.html
mozda ima jos potrazi...
Poslato: Čet Nov 30, 2006 8:48 pm----
Nije ju uopće problem naći u rasadnicima, pogotovo u ovo predbožićno vrijeme, prodaje se u gotovo svakom rasadniku, i puno je zahvalnija od obične smreke ( Picea abies ), jer je otpornija na zagađenost i presađivanje.
Poslato: Čet Nov 30, 2006 11:48 pm----
Pančićeva omorika se uspešno gaji u urbanim sredinama, vrlo je otporna na zagađenu sredinu. Inače prirodno stanište joj je planina Tara.Mogla bih ja još mnogo o tome, ali ovde je opšte poznata moja LJUBAV prema Tari i ovoj biljci pa da ne dosađujem.
Poslato: Čet Nov 30, 2006 11:54 pm----
| ljiljads citat: |
| Pančićeva omorika se uspešno gaji u urbanim sredinama, vrlo je otporna na zagađenu sredinu. Inače prirodno stanište joj je planina Tara.Mogla bih ja još mnogo o tome, ali ovde je opšte poznata moja LJUBAV prema Tari i ovoj biljci pa da ne dosađujem. |
Znam i ja dosta, ali ne stigoh napisati.
Samo se ti raspiši, nikoga ne gnjaviš, a vidim da ti je omorika i na avataru
Poslato: Sub Dec 02, 2006 12:38 am----
aauuu
, jeste se raspisali ovdje , dosta sam nasao i na onim linkovima sto je PLJOSKA postavila , pa evo da ponesto i prekopiram ...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
PANČIĆEVA OMORIKA :
Panciceva omorika je najpoznatiji srpski endem.Ovaj cetinar iz roda
smrca ostatak je drevne tercijarne flore Evrope koja je opstala samo
u srednjem toku reke Drine .Njeno prvo klasicno nalaziste je na
Zaovinama, na planini Tari koja je upravo zbog ove cinjenice postala
cuvena medju botanicarima i prirodnjacima sirom sveta.Takodje jedan
je od osnovnih razloga za proglasenje Nacionalnog parka Tara na ovom podrucju.
Omorika ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krosnjom.
Dostize visinu do 40 m,a u precniku debljinu do 60 cm.U 30 godini zivota
cveta i to od marta do maja ,a ljubicaste sisarice se javljaju pri vrhu
krosnje u jesen iste godine.Frekfencija plodonosenja je od 3 do 5 godina.
Dosadasnja bio-ekoloska istrazivanja ove vrste pokazuju njenu siroku
ekolosku amplitudu sto je preporucuje za primenu u hortikulturi.
Svetlost - u prvim godinama zivota vise joj odgovara senka ,dok kasnije
zahteva veci intezitet svetlosti.
Temperatura vazduha – odgovaraju joj umerene temperature vazduha od
5-8° C.
Relativna vlaznost vazduha - omorika pripada ksero-mezofilnim vrstama
(umerena vlaznost 61-70 %)
Zagadjenost vazduha - jako je otporna na zagadjenost vazduha ,otpornija
stalih smrca
Zemljiste - uspeva dobro na plitkom, svezem, umereno hladnom
zemljistu.Takodje odgovaraju joj zemljista sa velikim procentom
organske materije ( iznad 50%),sto objasnjava njenu pojavu na
tresetistu u Rezervatu Crveni potok na podrucju Nacionalnog parka Tara.
Orografski faktori –javlja se na nadmorskim visinama od 500-1700 m.n.v
,na strmim padinama razlicitih ekspozicija.
Bioticki i abiotcki faktori - omorika je otpornija od smrce ,a manje otporna
od jele na razlicite bolesti i ostecenja.Od biotickih faktora, najveca
ostecenja na omorici izaziva gljiva Aemillaria mellea,koja prouzrokuje trulez korena.
Razmnozavanje-pored generetivnoh kod omorike je izrazenoima velika
sposobnost vegetativnog razmnozavanja,koja se moze primetiti
zakorenjivanjem njenih donjih grana kada dodju u kontakt sa zemljom
Omorika je otporna na snegolome i vetrolome iako ima plitak koren.
Ovu osobinu moze da zahvali usko piramidalnoj krosnji dok kod smrce to nije slucaj
Javlja se uglavnom u mesovitim zajednicama sa smrcom,jelom i borom.
Iz bioloskih i ekoloskih osobina omorike moze se zakljuciti da ova vrsta
ima sve preuslove za siroku upotrebu na zelenim povrsinama u urbanim
sredinama.I sama cinjenica da se radi o endemskoj vrsti treba da nas
obaveze da je sto vise uzgajamo u rasadnicima i sadimo na zelenim
povrsinama i na taj nacin povecamo broj jedinki i njihovo resprostranjenje.
Izuzetno je atraktivna i zahvalna kao soliterna vrsta na zelenim
povrsinama.Zbog izrazito tamne boje cetina u grupama omorike su
dobra pozadina vrstama svetle krosnje npr.breze.Takodje mogu se
saditi kao vetrozastitni pojas i za melioraciju degradiranih povrsina.
Osnovna forma sa usko piramidalnim habitusom se sadi kod nas na zel,
povrsinama.Medjutim omorika iako pokazuje veliku uniformnost ima vise
kultivara.Nijedan nije selekcionisan kod nas.
Po katalozima vecih evropskih rasadnika pored osnovne vrste dosta su
siroko rasprosranjeni kultivari "NANA" i "PENDULA "dok su ostali retki i
vezani za podrucje gde
Je kultivar sintetisan.
"TREBLITZSCH" je nastao iz vesticije metle i proizvodi se u rasadniku
Wiesenburgu blizu Torgaua(Nemacka ), dok polegli "EXPANSA
"najrasprostanjeniji je u Westertedeu (Nemacka)gde ga je selekcionisao
Boehlje.Ekstremno se srece kultivar "VIRGATA" koji pojedini rasadnici
upisuju kupce nalistu cekanja.Sve ove forme se gotovo iskljucivo
razmnozavaju kalemljenjem najcesce na podlogu osnovne vrste ili obicne smrce.
Kod nas se ne gaji ni jedna ,a osnovna vrsta razmnozena generativno
srece se u oko 70% rasadnika.
Nikad nije bilo teznje da se osnuje maticnjak ni sopstvena proizvodnja
neke forme kod nas.Jedan od mogucih razloga za to je i nedostatak
vecih iskustava sa vegetativnim metodama razmnozavanja omorike u nasoj rasadnickoj praksi.
Omorika je reprezentativni primer nase flore ,njena prirodna stanista su
zasticena Zakonom i pod nadzorom su strucnjaka u Nacionalnom parku
Tara.
Mutacije u prirodi se retko srecu ali ako se nadju, da li i dalje treba da se
propustimo priliku da selekcionisemo kultivar omorike?
Nadam se ce u skorijoj buducnosti porasti interesovanje nasih rasadnicara
kako za osnovnu formu tako i za kultivare omorike i njenu siru upotrebu na zelenim povrsinama.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Ako neko ima jos pokoju sliku Omorike nek stavi
Poslato: Pon Dec 04, 2006 9:52 pm----
| boki_bl citat: |
| aauuu , jeste se raspisali ovdje , dosta sam nasao i na onim linkovima sto je PLJOSKA postavila , pa evo da ponesto i prekopiram ... ---------------------------------------------------------------------------------------------------- PANČIĆEVA OMORIKA : Panciceva omorika je najpoznatiji srpski endem.Ovaj cetinar iz roda smrca ostatak je drevne tercijarne flore Evrope koja je opstala samo u srednjem toku reke Drine .Njeno prvo klasicno nalaziste je na Zaovinama, na planini Tari koja je upravo zbog ove cinjenice postala cuvena medju botanicarima i prirodnjacima sirom sveta.Takodje jedan je od osnovnih razloga za proglasenje Nacionalnog parka Tara na ovom podrucju. ------------------------------------------------------------------------------------- Ako neko ima jos pokoju sliku Omorike nek stavi |
Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo
Poslato: Sub Dec 23, 2006 12:31 am----
U Zagrebu je Pančićeva omorika široko rasprostranjena te bih se mogao kladiti da je ima više nego na Tari. Na mnogim mjestima u Zagrebu postoje čitavi drvoredi Pančićeve omorike, a dosta je česta i u vrtovima. Negdje sam pročitao da je ovo drvo najljepši četinar no ja se s time ne slažem. Obične jele, smreke i borovi su mi puno ljepši od nje. Međutim, dobro shvaćam vrijednost ovog endemičnog drveta i potrebu da se zaštiti i sačuva. Kao što sam već spomenuo, ovaj četinar je široko rasprostranjen u parkovima širom svijeta, a u sjevernoj Europi se pokusno sade cijele šume Pančićeve omorike tako da nema bojazni za njen opstanak.
Poslato: Sub Dec 23, 2006 1:42 am----
U Belgiji je picea omorika jedna od 4 najfrekventnije vrste "jelki", i prodaje se u par stotina hiljada promeraka svake Nove God- ovaj Bozica.
Cena je od 15 evra za drvo sa korenom. (Secene nisam nikad video.)
Problem je sto se iz zemlje vade masinski - gde masina useca brazdu prvo sa jedne pa sa druge strane svakog reda - te ostaje minimalna kolicina korena. Mnoge bi i to prezivele da se direktno presade u zemlju(ipak je zimski period) ali stradaju masovno od 'prokuvavanja' u toplim domovima...
Na holandsko-flamanskom (nizozemskom) se zovu "Servische blauwe spar" = "srpska plava jelka"
Poslato: Ned Dec 24, 2006 8:08 pm----
Meni je isto omorika daleko ljepša od obične smreke...
Poslato: Ned Dec 24, 2006 9:39 pm----
Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo 8)[/quote]
Zar se ne bi moglo pripomoci uzgajanjem i ukljucivanjem sadnica? Mozda su mlada stabla otpornija, jer ce rasti u novim, vec izmenjenim uslovima?
Poslato: Pon Dec 25, 2006 1:07 pm----
| Zmijobor citat: |
| Ovaj lokalitet je u vlasništvu moje porodice, a njegova fotografija je postavljena u galeriji.Pokušaću da iskopam još neku. Inače u prirodi omorika se teško obnavlja, skoro da je nemoguće pronaći mladicu. U našoj šumi su sve višegodišnja stabla, tek par 10-togodišnjih. Poslednjih godina napadaju ih i neke bolesti tako da su stručnjaci veoma angažovani oko njih.Ko će dobiti bitku, videćemo |
Zar se ne bi moglo pripomoci uzgajanjem i ukljucivanjem sadnica? Mozda su mlada stabla otpornija, jer ce rasti u novim, vec izmenjenim uslovima?
Ovo jeste naše vlasništvo, ali spada pod nacionalni park i zaštićena je. Mi ničim ne smemo da remetimo prirodnu ravnotežu. Ima delova Tare gde se veštački podiže omorika, ali na autentičnoj lokaciji ništa se ne dira samo se vrše istraživanja.Pre 20 godina jednu mladicu smo preneli u dvorište porodične kuće oko 700m udaljene od lokacije na kojoj je odrasla, još je živa ali je jako zakržljala i sporo raste.
Poslato: Pon Dec 25, 2006 9:55 pm----
| ljiljads citat: | ||
Zar se ne bi moglo pripomoci uzgajanjem i ukljucivanjem sadnica? Mozda su mlada stabla otpornija, jer ce rasti u novim, vec izmenjenim uslovima? Ovo jeste naše vlasništvo, ali spada pod nacionalni park i zaštićena je. Mi ničim ne smemo da remetimo prirodnu ravnotežu. Ima delova Tare gde se veštački podiže omorika, ali na autentičnoj lokaciji ništa se ne dira samo se vrše istraživanja.Pre 20 godina jednu mladicu smo preneli u dvorište porodične kuće oko 700m udaljene od lokacije na kojoj je odrasla, još je živa ali je jako zakržljala i sporo raste. |
Ma dobro, sticemo polako uvid u situaciju: Prirodno staniste zasticeno, a na njemu od same prirode vrsta u najmanju ruku stagnira.
Mozda se mogu pitati ti strucnjaci koji prate vrstu u stanistu: da li je zaista u pitanju razlaz izmedju vrste i biotopa, degeneracija vrste ili nesto trece. Naravno, ako iko poznaje nekoga od ovih ljudi.
A mogu se izvesti i neki eksperimenti na svoju ruku: pokupiti stotinak sisarki, povaditi seme, prebrojati i zasaditi. Uporediti koliko je i da li je ista niklo.
Mogla bi pokusati i sa reznicama...
Ako zaista postoje ljudi kojima je posao da proucavaju stvar na terenu - oni vec sigurno znaju odgovor, sta je problem. Mislim, to nije vrsta pitanja koje je neresivo: zemljiste se promenilo brze nego sposobnost vrste da odreaguje na to, radijacija, fungus, promena podzemnih voda doticnog terena...
Ipak i u svakoj knjizi pise da je to vrsta koja je (jedva ) prezivela, i zato teritorijalno bila svedena na minimum. Znaci, slabo, sporo prilagodljiva vrsta...
Poslato: Pon Dec 25, 2006 10:21 pm----
Kod mene ih ima u gradu mozda par stotina svega Pancicevih Omorika !
Stvarno su visoke i prelijepe , nijedna nije zakrzljala vjerujte mi na rijec ... stalno ih zagledam
i stanem kad sam u prolazu da je osmotrim malo bolje jer se divim tom endemu a i prelijepo drvo mene ako pitate !
Poslato: Uto Dec 26, 2006 1:23 pm----
| boki_bl citat: |
| Kod mene ih ima u gradu mozda par stotina svega Pancicevih Omorika ! Stvarno su visoke i prelijepe , nijedna nije zakrzljala vjerujte mi na rijec ... stalno ih zagledam i stanem kad sam u prolazu da je osmotrim malo bolje jer se divim tom endemu a i prelijepo drvo mene ako pitate ! |
kod gajenih primara varovatno ima malo genetskih modifikacija pa je to razlog tako dobrog napredovanja i adaptacije.
Poslato: Čet Jan 11, 2007 3:23 am----
Moja je omorika u saksiji izgleda (prvi put!) prezivela praznike! Ura!!!
Poslato: Sre Okt 03, 2007 7:17 pm----
Zmijobore šta bi sa tvojom božićnom omorikom? Jel živa i zdrava?
Poslato: Sre Okt 03, 2007 8:10 pm----
Moze li da uspeva na 40m nadmorske visine.Veoma mi se svidja.Hteo bih da nadjem prirodnu( ne kultivisanu)sadnicu.
Poslato: Sre Okt 03, 2007 9:53 pm----
| drveni citat: |
| Zmijobore šta bi sa tvojom božićnom omorikom? Jel živa i zdrava? |
Eh, nije je niko zalivao tokom leta (mi bili skoro dva meseca odsutni) a posto je bila u saksiji...Pocela kje da se susi.
MOgla bi se i spasti, kada bih je mogao posaditi u zemlju. Ali nemam gde, pa ce skoro sigurno propasti...
Poslato: Sre Okt 03, 2007 10:38 pm----
Oh ne, kako propasti, pa to bi bila stvarno velika šteta
Kažu da je jedna od retkih vrsta koja može da dobro podnese gradske uslove - zagađenje i tako to, adaptira i se i bori kao retko koje zimzeleno drvce. Možda ipak nađeš neko mesto za sadnju? Koliko je velika? Uh žalosno Držim ti palčeve da je spaseš!TA300, kakva je razlika između prirodne i kultivisane? Misliš da bi se prva bolje primila?
Poslato: Čet Okt 04, 2007 2:30 pm----
Ne zbog primanja,nego zato sto volim da imam izvornu vrstu.
Poslato: Čet Okt 04, 2007 7:28 pm----
Izvorna vrsta i kultivisana su istovetne. Ne postoje hibridi i varijacije, stoga ti je to svejedno. Ako je uzgajana to ne znači da je drugačija od šumske, osim što je možda više tetošena i dobijala je više vitamina dok je bila mala u rasadniku
Poslato: Pon Okt 15, 2007 2:09 am----
hm. Koliko znam, cesto se ona 'prodajna' dobija kalemljenjem na neku drugu smreku...To je cesto praksa u Nemackoj kao prvom proizvodjacu pancicki u svetu...
Ne znam da li je tako i kod nas, rasadnicari?
Poslato: Pon Okt 15, 2007 2:13 am----
| QueenOfNorth citat: |
| Oh ne, kako propasti, pa to bi bila stvarno velika šteta Kažu da je jedna od retkih vrsta koja može da dobro podnese gradske uslove - zagađenje i tako to, adaptira i se i bori kao retko koje zimzeleno drvce. Možda ipak nađeš neko mesto za sadnju? Koliko je velika? Uh žalosno Držim ti palčeve da je spaseš! TA300, kakva je razlika između prirodne i kultivisane? Misliš da bi se prva bolje primila? |
Severna Kraljice, izvini, tek sada videh ovo pitanje...
Moja smreka je oko metar i po, sada kada joj se gornjih pola metra osusilo. Susi se i dalje, ne prija joj ni saksija ni zemlja u njoj, a verovatno je tako slaba pokupila i kojekakve bolestine...
Ma zao mi je, ali mogu samo da je nocu posadim u neki park - kod mene stoji njena saksija na betonu, jer je sve ostalo gusto zasejano...
Poslato: Pon Okt 15, 2007 12:26 pm----
Šteta za nju
Ako se već pola osušila teško će se oporaviti. Kad se vrh osuši onda joj treba dugo da potera drugi, a u svakom slučaju izgledaće grozno.Možda je neko zainteresovan od forumaša da pokuša da je leči? Ako uopšte ima spasa...
Sve u svemu, više sreće drugi put, sa nekom malo otpornijom vrstom!
Poslato: Sub Dec 13, 2008 8:52 pm----
[quote="palmofan"]U Zagrebu je Pančićeva omorika široko rasprostranjena te bih se mogao kladiti da je ima više nego na Tari. Na mnogim mjestima u Zagrebu postoje čitavi drvoredi Pančićeve omorike, a dosta je česta i u vrtovima.
Da li netko zna gdje u Zagrebu mogu vidjeti odraslu Pančićevu omoriku? Evo idući tjedan idem u Zagreb-Centar, baš bih voljela vidjeti kako izgledaju. Otići ću u Botanički vrt i potražiti ju (tamo nikad da naletim na nekog zaposlenika za informaciju!?), ali ako znate gdje su ti drvoredi, parkovi i vrtovi - javite adresu!
Poslato: Sub Dec 26, 2009 5:49 pm----
koliku visinu panciceva omorika dostigne za 10 godina
Poslato: Sub Dec 26, 2009 6:51 pm----
Ne znam kako je sa strane,ali kod nas se dobija isključivo iz semena ili reznica,nema kalemljenja i uglavnom se radi o dva varieteta jedan je nazvan "serbica" sa uzanim habitusom,a drugi ne znam tačno,ali je sa širom krošnjom..Ipak se generativnim razmnožavanjem (iz semena) dobije i po koji varietet,međutim kod nas ne postoji interesovanje za dalji razvoj takvih varieteta i njihovo očuvanje.Ali koliko vidim Nemci ne gube vreme....
Još bih mogao da dodam da se osnovna vrsta lako prepozna,tamno zelene je boje i na naličju četine ima dve bele pruge,a kod nas se češće sreće onaj drugi varietet sa širim habitusom.E sad,koliko će narasti za koje vreme,veliko je pitanje,ako su joj uslovi odgovarajući,može dostići i visinu od 4-5m,za vremenski period od 10 godina.
Poslato: Sub Dec 26, 2009 9:20 pm----
Jel ovo Pančićeva omorika?
Poslato: Sub Dec 26, 2009 10:43 pm----
Kika ako usporedim četine sa tvoje slike i ove iz Wikipedije usudio bi se reči da je. Našao sam podatak da raste godišnje cca 30 - 35 cm. Čini mi se da če joj uskoro biti pretjesno na toj lokaciji. Pogledaj podatke na Wikipediji
Poslato: Ned Dec 27, 2009 12:27 am----
Orezivat ću ju tako da će ostati te širine. Samo će dobiti na gustoći. Vidjela sam kako to izgleda kod starijih primjeraka, dopalo mi se pa sam uzela ovu.
No muči me kaj je na nekim mjestima sasvim drugačijeg izgleda. Evo i na ovoj slici koju si postavio: grančice joj vise.
Također je netko spomenuo da su tamnije. Moja nije te također s donje strane ima drugu boju - srebrnu. Upravo zbog toga izgledaju jako lijepo kad se šišaju.
Poslato: Pon Dec 28, 2009 9:15 pm----
pozdrav,
nisam siguran koliko ćeš moći da je koriguješ,ona ipak dosta naraste...
Poslato: Uto Dec 29, 2009 12:07 am----
| pican1 citat: |
| pozdrav, nisam siguran koliko ćeš moći da je koriguješ,ona ipak dosta naraste... |
Svoju ću oblikovati tek na proljeće jer je friško posađena. Bit će i meni izazovom jer nisam baš neki ljubitelj šišanja crnogorice (oke, preekrasni su mi makro bonsai ali i dalje me strah dirati u prirodu) ali ovu omoriku sam od uzgajivača dobila baš zato da se oslobodim, kako je rekao
Dakle, moram pokušati! A na proljeće budem opet išla tamo i tad budem sve poslikala.
(ak ne umrem prek zime od nestrpljivosti 
)
Poslato: Uto Dec 29, 2009 12:27 am----
Zanimljiva ideja.
Kika može informacija o kojem se rasadniku radi?
Poslato: Uto Dec 29, 2009 12:38 pm----
| Sjenica citat: |
| Zanimljiva ideja. Kika može informacija o kojem se rasadniku radi? |
Poslato: Ned Maj 02, 2010 1:14 pm----
Posadila sam Piceu omoriku 'Karel'.
Jel ju netko ima i kakva su vam iskustva?
Ovo je slika s neta. Moja Karelica je još mala.
Ovo je moja:
Poslato: Ned Maj 02, 2010 7:09 pm----
Biće i tvoja jednog dana ovakva :-))
Poslato: Ned Maj 02, 2010 8:56 pm----
koji ludi kultivar, nikad ne bi pomislio da je omorika to cudo!
naravno sviDZa mi se :)))
Poslato: Ned Maj 02, 2010 9:29 pm----
| kuchlar citat: |
| koji ludi kultivar, nikad ne bi pomislio da je omorika to cudo! naravno sviDZa mi se :))) |
ili bi i on to Je, kuch, i mene je iznenadila naročito zato kaj kad sam je ugledala u Baumaxu, zvala prijatelja koji ima rasadnik i kojem su primarni četinari, nije znao o čemu se radi.
A doma krenuh tražiti po netu i jedva da ima nekaj o njoj. Na jednom mjestu piše da raste brzo, na drugom sporo... a ostale stranice su na mađarskom i poljskom tak da nikaj ne razumijem.
Nadam se da će mi se bez problema primiti. Strah me jer joj je korijenje ooodavno prerasao teglu u kojem je bila pa sam ju dosta agresivno raščešljavala. No čini mi se da joj korijen nije lomljiv pa da je sve skupa dobro podnijela.
Poslato: Ned Maj 02, 2010 9:37 pm----
svidza mi se ali ne bih da je imam, ne bih jelke u mojoj basti p bni u ovoj formi :))
tebi ce se super uklopiti
Poslato: Uto Maj 04, 2010 7:24 am----
| kuchlar citat: |
| svidza mi se ali ne bih da je imam, ne bih jelke u mojoj basti p bni u ovoj formi :)) tebi ce se super uklopiti |
Molim ponijeti tulumbe 
Poslato: Uto Maj 04, 2010 10:43 am----
Izvinite ali ovo nije picea omorika niti bilo koji njen kultivar. Omorika je endemska vrsta i ne postoje nikakvi njeni kultivari. To samo pojedinci slicne biljke nazivaju po njoj. Do sada niko nije uspeo da stvori kultivar omorike . Pozdrav ali tako je kako je . Ovo je Picea glaucia. Ako se ne orezuje pravi kupastu formu i najsporije raste od svih cetinara. Oko 1cm za godinu.
Poslato: Uto Maj 04, 2010 11:20 am----
nije, razlikuju se:
Picea Glauca 'Alberta Globe'
Picea Omorika 'Karel'
"U živo" se vidi razlika. Karelica nije tako gusta.
Poslato: Uto Maj 04, 2010 11:27 am----
evo još stranica s 2 slike
a glauca je straašno gusta i onako "zbrčkana i grudasta"
Poslato: Uto Maj 04, 2010 11:30 am----
I ovoe stranice, gdje nude nekoliko Picea omorika link
Poslato: Ned Jun 03, 2012 2:58 am----
Imam jedan problem sa omorikom,radi se o sledecem: posadio sam je prosle godine u jesen oktobra,iz saksije,nije joj ostecen koren,odma se primila nije odbacila iglice,sve je do sada bilo u redu,pocela je da tera mlade grancice,tj iz pupoljaka izbijaju one zelene iglice,medjutim u poslednjih nedelju dana te mlade iglice su pocele da vise,tj nemaju snagu da se drze i na vrhovima nove iglice su pocele da se suse,da venu,ne znam koji je razlog,da nije od kisa,da nisu kisele kise,da nije neka bolest?Stvarno mi ne ide u glavu sta im se desava pa ako ima neko ko mi moze pomoci,a da je upoznat sa tim neka mi odgovori,sto je pre moguce,da mi se ne bi osisile nove mlade grancice.Molim vas za pomoc!!!
Poslato: Ned Jun 03, 2012 1:02 pm----
Jel bilo mraza kod vas?
Poslato: Ned Jun 03, 2012 1:39 pm----
Ako neko moze da mi posalje kako se razmnozava panciceva omorika,celo razmnozavanje,treba mi za maturski rad. veoma zahvalna unapred
Poslato: Pon Jun 04, 2012 5:01 am----
Nije bilo mraza,bar otkako je poterala te nove pupoljke,ni blizu mraza nije bilo,minimalna temperatura je bila oko 5 u plusu.
Poslato: Pon Jun 04, 2012 3:12 pm----
Ili je koren napadnut nekom gljivicom (natopi zemlju oko korena 'captanom', a mozes i te zelene iglice) ili mozda imas neke napasnike koji sisu sok na mladim iglicama (pogledaj pazljivo?) pa nadji nesto u agroapoteci protiv toga.
Poslato: Pon Jun 04, 2012 6:23 pm----
Hvala na brzom odgovoru,natopio sam zemlju captanom tj merpanom,tako su mi rekli u poljoapoteci da je to to,inace proverio sam na tim novim osusenim iglicama,nije vidljivo golim okom da ima neke napasnike,pa mislim da je moguce da je neka gljivica kao sto si Zmijobore rekao,ostaje da vidimo sta ce sada biti i da li ce doci do nekog boljitka...Inace hvala svima na odgovorima,forum je fantastican i drago mi je da u moru ludila postoji nesto ovako pametno i korisno.
Poslato: Uto Jun 05, 2012 9:32 am----
Ipak ne zaboravi da kaptanises i cetine.
Poslato: Sre Jun 06, 2012 2:30 am----
Vazi,kaptanisacu i cetine,jos jednom hvala na savetu,javicu za neko vreme sta je bilo...
Poslato: Sre Jun 06, 2012 9:11 am----
Zna li neko od vas koja je najstariji cetinar? Hitno mi treba.
Hvala vam unapred.
Poslato: Sre Jun 06, 2012 1:37 pm----
Mico, imas celu temu ovde:
www.svetbiljaka.com/Fo...=4633.html
Poslato: Uto Jul 03, 2012 1:55 pm----
Hvala zmijoboru na savetu što se tiče omorike,samo da kažem da sam uz pomoć njegovih saveta spasio omoriku,sada je ok,počinje da se oporavlja tj više se ne suše nove grančice i čini mi se da počinje da napreduje kao i pre bolesti koja ju je napala. :))))
Poslato: Pon Jul 16, 2012 9:19 am----
zelel a bih da sama odgajam cetinar,iz semenke,kada je najbolje vreme za to,da li je neko od prisutnih to probao da uradi ?
Poslato: Pon Jul 16, 2012 9:44 pm----
Seme omorike prilično dobro klija ali klijanci rastu jaaaaako sporo. Moji su tek ove, treće godine malo ubrzali. Omorika inače sporo raste.
Poslato: Uto Jul 17, 2012 9:16 pm----
Panciceva omorika bas sporo raste "samo" 20-60 cm godisnje,u zavisnosti kakvi su uslovi bili tokom godine
Poslato: Sre Jul 18, 2012 12:37 pm----
hvala na odgovoru,sad znam da cu ipak ici na vasar da lepo kupim malo poodraslu biljku,nadam se da mi se nece opet osusiti,a mislila sam da je dovoljno da odem na F,goru i nakupim sisarki i....,imam puuuno malih cetinarica...,naivka
Poslato: Pon Jul 30, 2012 7:54 pm----
| miroslavusjak citat: |
| Panciceva omorika bas sporo raste "samo" 20-60 cm godisnje,u zavisnosti kakvi su uslovi bili tokom godine |
Poslato: Uto Jan 15, 2013 4:23 pm----
Koliko sam shvatio, omorika je dosta prilagodljiva na gradske uslove. To znaci da bi odlicno rasla u Beogradu?
Poslato: Čet Jan 17, 2013 8:44 am----
Da, omorika dobro podnosi zagađenost i sve se više sadi po gradovima i parkovima.
Poslato: Pet Jan 18, 2013 11:42 pm----
Pametno resenje a i veoma je lepa,ja sam cak mislio da ce mi se jedna osusiti,medjutim daleko od toga,vrlo zahvalan cetinar,za sve uslove,i tipove zemljista.
Poslato: Čet Maj 16, 2013 1:31 pm----
POMOĆ!
Moj otac je još dok sam ja bio mali posadio dve Pančićeve omorike. Uvek su bile sasvim OK, međutim jedna se naglo od prošle zime čini mi se počela sušiti. Ne znam šta se događa. Molim za pomoć. Osušila se skoro do samog vrha. Priznajem da tu nema dovoljno svetla ali sve ove godine nije bilo i ništa joj nije falilo. Šaljem i sliku, tu su obe jedna pored druge, leva je još dobro, takva je nekad bila i desna.
Poslato: Ned Maj 19, 2013 6:36 pm----
POMOĆ!
Moj otac je još dok sam ja bio mali posadio dve Pančićeve omorike. Uvek su bile sasvim OK, međutim jedna se naglo od ovog proleća ili zime, čini mi se počela sušiti. Ne znam šta se događa. Molim za pomoć. Osušila se skoro do samog vrha. Priznajem da tu nema dovoljno svetla ali sve ove godine nije bilo i ništa joj nije falilo. Šaljem i sliku, tu su obe jedna pored druge, leva je još dobro, takva je nekad bila i desna.
Dodajem i još par slika samog vrha na kojem je ostalo još iglica, i sliku stabla pri vrhu. Kao što se može videti omorika koja u isto vreme zasađena pored nje je skroz u redu i lista.
Jako mi je stalo do ovog drveta, da li mogu ista da preduzmem, neko je pominjao prihranu gvožđem i sl. Ne znam da li je u pitanju kakva bolest?
Ako neko zna bilo šta molim ga da javi.
Poslato: Sub Nov 26, 2022 10:23 pm----
Pozdrav svima,
Posadio sam skoro Pancicevu omoriku u saksiju, nasao sam je delimicno iscupanu u jednom parku, falio je i deo korena pa sam probao da je spasim. Vec je mesec dana posadjena kod mene i pocela je da izbacuje nove iglice na nekoliko grana. Sad me brine to, ocito se primila cim izbacuje nove listove, ali sad nije vreme za to. Stoji sve vreme na terasi, idu i hladni dani. Da li je potrebno nesto preduzeti?
Poslato: Pon Nov 28, 2022 11:47 am----
Trebao si je odmah zasaditi u zemlju. Ako je već u saksiji ostavi je na terasi. Eventualno saksiju umotaj jutanim džakom ili bar novinama i privuci bliže prozoru ili vratima. Nemoj je slučajno unositi unutra, to bi je dotuklo.
Poslato: Pet Dec 09, 2022 4:27 am----
Bitno je da bude obmotana saksija, i da bude u ćošku, zaštićena od vetra. Zalivanje po potrebi, kada je toplo, odnosno temperatura u plusu, a nije bilo vlažnih dana. Ja sada moje biljke zalivam na nekoliko dana, tako da to bude 1 do 2 puta sedmično. I to one koje su mi zaštićene, koje su uz prozor terase i u ćošku terase, koji je zaštićen od hladnoće i vetra, jer sam u zoni ruže vetrova. One otpirnije biljke, par komada, i dalje mi stoje sa spoljne strane terase. Kada padne sneg, pokupiti ga i nabacati na zemlju oko biljke, jedno 3cm debeo sloj, koji slobodno možeš da pritisneš, da bude utaban. Na taj način će biljka dobiti dodatni sloj izolacije, a ujedno i potrebnu vlagu, te tada nije potrebno zalivanje. Od sredine februara, potrebno je jedno nedelju dana da temperatura bude preko 5°C, da bi mogla da se sadi biljka na stalno mesto u prirodi. Nakon sadnje je neophodno da se redovno zaliva, sve do dredine jeseni, kako bi se što bolje primila. Kritično može da bude tokom leta. Meni je tako jedna smrča nastradala tokom leta, uprkos dobrom bapredovanju tokom proleća. Kada je budeš sadio u prirodi, obavezno je presadi sa svom zemljom iz saksije, kako bi se što bolje primila, jer joj očigledno prija mešavina koju si joj napravio.
Poslato: Sub Dec 31, 2022 1:30 pm----
Hvala na odgovorima. Nesto su pocele iglice sa vrha da otpadaju, to mi se ne svidja. Inace, nema minusa u Bgu jos, i nece ga biti jos dugo. Zalivam povremeno. Jednom nedeljno. Ne znam na ovom jakom plusu da li da pojacam zalivanje posto je juzna strana. Zasadjena je dublje u saksiju jer mi je zafalilo zemlje.
Evo i slika pomenute omorike.
Poslato: Pon Jan 02, 2023 12:03 am----
Meni je terasa takođe na južnoj strani i imam dosta sunca preko dana. Dok traju ove visoke temperature, dva do tri puta nedeljno zalivam biljke, ne puno, te isto preporučujem i tebi. To što otpadaju iglice ne mora da znači da biljka propada. Može jednostavno da bude da je prilagođavanje u pitanju ili nedostatak vode. Znaju neki četinari da tokom zime odbace deo iglica ili da iste promene boju, uprkos tome što su zimzelene vrste. Takođe, ne vidim neki razlog za brigu, jer koliko mogu da primetim, na jednoj od donjih grana je je izbilo novo rastinje.
Poslato: Pon Jan 02, 2023 12:57 am----
Da, pre mesec dana i vise su izbile nove iglice, lagano rastu. Za sad iglice samo sa vrha otpadaju, poneka, ponegde, moguce da je prilagodjavanje ili sto nisam zalivao malo duze jer mi je delovalo da je zemlja vlazna, al sam sad pojacao zalivanje, danas bilo 24 stepena na terasi. Pakao.
Sva vremena su GMT + 1 sat