Poslato: Čet Apr 28, 2005 9:04 am----
Imate li iskustva sa uzgojem neke voćne vrste bez korišćenja pesticida? Mislim da bi se ovoj temi trebala posvetiti pažnja, neophodna je i edukacija, posebno velikih proizvođača. Moramo da znamo čime hranimo sebe i svoju decu. Moj predlog za uzgoj "zdravstveno bezbedne hrane" je grožđe moldova. Ja već pet godina nisam prskao grožđe, solidnog je kvaliteta, rodilo je čak i prošle godine( ekstremno kišovito leto).
Poslato: Čet Apr 28, 2005 10:11 am----
bravo
bravo!
sta da ti kazem, ja isto tako sve bez Kemije!
mrzim je.. i prezirem.. znaci stavim samo tamo i onda kad bas mora, ali moje dete to nece jesti i udisati
da li pratite koliko ljudi dnevno oboli od kancerchina i kojekakvih degeneracija, a sve zahvaljujuci hemiji koja je svuda prisutna??
zabole me uvce za one plasticne paprike iz super marketa (crvena, zuta i zelena u kompletu, ko plasticni semafor) i onaj bezukusni klonirani paradajz.. moje dete i ja to ne J E D E M O (kraj)
imam svoju eko-bastu, sve je ultra natural, manjih prinosa doduse ali je ipak to to
jeb'o XXI vek, aj lav ju
Poslato: Čet Apr 28, 2005 12:54 pm----
Kada nagrnu bolesti i štetočine treba biti čarobnjak pa zaštititi biljke bez hemije.
Poslato: Pet Apr 29, 2005 3:32 pm----
Naravno da ce da nagrnu. Kada na jednoj teritroji postoji godinama nesto i to u enormnim kolicinama, te tzv. stetocine bi bile lude kada ne bi iskoristile, zar ne?
To sto se nama ne svidja je druga stvar.
Osim toga, postoje mnogo bolji bioloski odgovori. Ako su u pitanju leteci insekti, nekoliko slepih misevva savrseno resava problem.
Svakako da se moze i bez hemije, samo kao sto vec neko rece - prinosi su manji, a sada se sve vrti oko novca. Pa cak i zdravlje
Poslato: Sre Maj 04, 2005 10:35 pm----
zelja mi je da na vikendici posadim nekoliko chokota grozdja, ali bih neku sortu koja ne mora puno da se prska (otpornu na bolesti) jer tamo nisam tako cesto.. i da pritom bude slatko crno kao hamburg
davno sam cuo da postoji, znate li neku takvu sortu?
Poslato: Čet Maj 05, 2005 8:10 am----
Alex,
ja gajim dve vrste grozdja koje se ne prskaju.
Jedno je crno, tamno sa malo debljom ljuskom, vrlo ukusno, odlicno za pravljenje vina, ovde ga zovu Coronation. Druga vrsta je zeleno ( ili zuto kad sazri ) neshto je sitnije, ali je ukus med medeni. Nisam sigurna koja je ovo sorta, ali cu se vec raspitati.
Poslato: Čet Maj 05, 2005 10:33 am----
heh, kad si mi daleko
kad je najbolje vreme za sadnju?
Poslato: Čet Maj 05, 2005 10:42 am----
Kod nas to crno grožđe sa debelom ljuskom zovu crno otelo.
Od njega se pravi neko zanimljivo sladunjavo vino koje se lako pije, ali posle ume da boli glava (mislim da u toku fermentacije postoje neki sporedni procesi koji dovode do povećanja koncentracije metil alkohola).
Crno otelo nije baš slatko, ali ga ja baš zbog toga obožavam.
Za to pomenuto žuto' grožđe isto znam da ga i ovde gaje bez prskanja, ali ni ja ne znam ime te sorte.
A crno otelo se može naći svuda po Srbiji - imam ga i ja u dvorištu. Lako se razmnožava reznicom, najbolje u rano proleće.
Poslato: Čet Maj 05, 2005 10:52 am----
imam i ja crno otelo u dvoristu porodicne kuce na vozdovcu, ali hocu to neko drugo, sladje i "normalnije"..
a otelo jeste simpa, najvise sam ga voleo kao klinac
ma ljudi, ja sam cuo da postoji neko crno kao hamburg
gde je draganp?
Poslato: Čet Maj 05, 2005 6:47 pm----
Eve i mene. Tek sam došao sa posla, pa da vam pomognem. Imam super hibrid moldovu- ona se ne prska ima i slatkoće i kiselosti, što je važno za vino, nije baš kao hamburg ali je zadovoljavajuće. Ja sam malo i na prevaru dobio mađarski hibrid favorit, koji još nije na sortnim listama,bliži je hamburgu od moldove, jedino u kišovitoj godini traži dva prskanja. Samo da vam kažem može da se razmnožava reznicama, a njih će biti na jesen dosta.
Poslato: Čet Maj 05, 2005 9:30 pm----
Poslato: Čet Maj 05, 2005 11:41 pm----
Lepo, Dragane, kada dospes, da li bi nam malo opisao uslove koje traže te sorte?
Poslato: Pet Maj 06, 2005 12:08 am----
Danas postoji u svetu(mislim da Italijani prednjače u tome) dosta sorti grožđa otpornih na različite bolesti i napasnike,a ponešto od toga stigne i kod nas.Imao sam negde spisak sorti koje se vrte po našim rasadnicima,ali ga ceo dan tražim.Nisam ti baš od koristi,ali nevermind,ovo što ti je rekao Dragan,Moldova,jedna je od njih.Postoje i neke dve stone sorte nastale u niškom institutu za vinogradarstvo,ali se ne sećam baš ni njih.U svakom slučaju,čuo sam da nisu baš preterano slatke.
Otelo(otelo crno je pleonazam,jer ne postoji belo,iako ima jedna naša starovremska sorta koju zovu Otelo belo ili Belina u sokobanjskom kraju,ali to nije to) ili kako je zovu južnoj Srbiji,Otela je sorta nastala od divljih američkih sorti otpornih na filokseru.U Evropu je uletela (prvo u Francusku),krajem 19.veka kad je filoksera uništila najveći broj vinograda.Jeste da ima malo veći procenat metil alkohola i to je bio jedan od aduta naših posleratnih vlasti u širenju fame o Otelu kao "lošem grožđu".Stvar je,zapravo,bila u nečem drugom.Pošto se ova sorta izuzetno raširila,ljudi nisu želeli da sade druge,mnogo kvalitetnije i u to vreme usavršene sorte.To je,naravno,imalo poguban uticaj na vinarstvo i tako su rešili da zaplaše narod.Inače,onaj karakterističan,nekima dosta neprijatan miris ove sorte se u "stručnom žargonu" naziva "fox"(stvarno ne znam da li lisice tako mirišu).
Ja u dvorištu imam dve velike vinjage Otela od kojih ukupno naberem 40-70kg grožđa i koristim ga za mešanje sa drugim sortama u spravljanju vina(zajedno sa tastom i šurakom) u odnosu ne većem od 1:10 da bih pojačao boju.2003.(koja je imala dosta sušno leto) smo merili jačinu šire samog Otela i bila je nešto jača od 14% alc. dajući u ukupnom skoru 12,97%.
Poslato: Pet Maj 06, 2005 12:31 am----
potrazicu po rasadnicima, no za sadnju moram cekati jesen..
Poslato: Pet Maj 06, 2005 7:25 am----
Moldovu bih preporučio zbog njene otpornosti na hladnoću (-30 stepeni) koliko sam pročitao, a i favorit ima moldovine krvi, pa sam zato njih nabrojao. Postoje i druge moldavske vrste a i Mađari su jaki. Postoji jedna muskatna vrsta san valijera, ali ja je nisam nikada video, kažu da je odlična i veoma otporna na bolesti. Veoma je atraktivan izgledom hibrid strašinski- zasnovan je na kardinalu, ali bih ga preporučio za gajenje samo na moru, veoma je krupan grozd i treba nekoliko prskanja kod nas. Postoje i naši hibridi:lasta, karmen... ali su oni prošle kišovite godine oboleli, ako nisu prskani. Ja imam čak i neke čileanske hibride koji se "ne prskaju", solidni su ukusom, ali u uslovima mog dvorišta traže prskanje. Dakle, da više ne davim: moldova i favorit!Što se tiče uslova gajenja- nisu zahtevne.
Poslato: Pet Maj 06, 2005 5:02 pm----
odlicno, hvala ti
moldovu cu i imati u vidu
Poslato: Pet Jul 01, 2005 12:12 am----
Neki cak tvrde da prinosi ne moraju biti manji. Na primjer, procitao sam nekoliko interesantnih knjiga: "Revolucija jedna slamke" (Manasabu Fukuoka) i "Vrt bez motike" (Ruth Stout).
Fukuoka je uzgajao zitarice, rizu i jecam, bez ikakve kemije, bez oranja, bez kopanja, bez umjetnih gnojiva. Rizu nije uzgajao na tradicionalni nacin presadjivanjem sadnica u zemljiste prekriveno vodom. Cak nije koristio ni kompost. Razvio je svoju posebnu metodu, i tvrdio da je dobivao prinose koji su cak premasivali one dobivene kemijom. Umjesto komposta jednostavno je razbacivao slamu zitarica po polju.
Ruth Stout u svojoj knjizi opisuje vrtlarenje bez kopanja i bez kemije, ali sa zastiranjem sijenom ili slamom, i tvrdi da je dobivala prinose vece nego "kemijskim" vrtlarenjem.
Poslato: Pet Jul 22, 2005 7:03 am----
Slažem se sa predhodicima da danas od voća jedemo sve i svašta.
Veliki proizvođaći koriste hemiju ali korišćenjem naučnih metoda koje danas ne možemo da ignorišemo.Gotovo je nemoguće danas dobiti veće prinose bez korišćenja hemije, svaka čast pokušajima da se dobije zdrava hrana. Dok ti pokušaji ne postanu pravilo, moramo da prihvatimo ovo što imamo. Lično se plašim malih proizvođača koji su neuki a primenjuju pesticide e to je problem. Sve je u znanju.
Postoji način da se smanji upotreba pesticida ali o tome drugom prilikom.
Poslato: Pet Jul 22, 2005 7:29 am----
uf, kad pomislim na ovo o cemu pisete, uhvati me nesanica.
nemam svoj eko-vrt, imala sam neke pokusaje ranije, ali su slavno propali onog trenutka kad sam uzela da potprashim neke bubetine koje nam nisu dale mira. sem toga, svuda okolo se travnjaci tretiraju pesticidima, tako da sumnjam da bih mogla da napravim neki zdrav poduhvat.
jedan moj poznanik je napravio parcence svog eko vrta usred travnjaka koji se tretira pesticidima. ja bacila penu objasnjavajuci mu da zapravo nema eko-vrt, ali ne vredi...odustala sam, sta drugo...
ovde ima nekih farmi ciji produkti dobijaju etiketu - organic. i to je kao zdravo, te mi uglavnom to kupujemo ili odemo na pijacu pa kupimo od amisha (oni, navodno, ne koriste te otrovcine, aj' ga znaj).
joj, ne znam...strasno je ovo sto se cini u proizvodnji hrane...
Poslato: Čet Avg 30, 2007 1:11 pm----
Nasao sam ovu odavno zaboravljenu temu, i dacu svoj prilog.
Iz sopstvenog iskustava mogu potvrditi da moze voce bez hemije. Ali nemojte misliti 100% bez hemije a uz to da bude 100% lepo i bez znaka oboljenja i stetocina. Prema Europskoj regulativi za organsku proizvodnju dozvoljeni su neki, takoreci bezopasni preparati i to na bazi bakra i sumpora, i to uglavnom za zimsku zastitu. Ja koristim rasolnicu i zute table koje sam sam napravio. Mozete videti u moju galeriju.
Poslato: Ned Nov 11, 2007 10:40 am----
DOBRO BRE VOCARI JA NEZNAM STO TOLKO PROTIV HEMIJE KAD SVE U ZIVOTU JE HEMIJA SAMO KOLIKO JE MI RAZUMEMO I ISKORISCAVAMO KAKO BI ZELJELI POSTICI ODREGJENJE REZULTATE.
DA VAM PREPORUCIM VOCE BEZ HEMIJE PESTICIDI I TO JE KIVI,
ALI IMAJTE U PREDVIDU DA I SAMO DJUBRENJE VOCKE JE HEMIJA A ISTO I SAMI RAST VOCA JE HEMISKI PROCES.
Poslato: Pon Jun 09, 2008 2:29 pm----
Interesuje me da li su to razlicite sorte vinive loze
- koje se penju visoko i od njih se pravi hlad i
- one koje idu u redovima i ostaju niske?
Poslato: Pon Jun 09, 2008 3:36 pm----
dolaspb to je ista loza. Zavisi od orezivanja i vezivanja i konstrukcije za ceka se veze(vinjaga, cardaklija,spalir...).
Poslato: Pon Jun 09, 2008 6:16 pm----
Hvala na odgopvoru Jecham.Totalni sam laik za lozu a dobila sam tri cokota loze za koju kazu da je vranac. Tek se primila ovog proleca, kako da je negujem?
Poslato: Sub Sep 20, 2008 12:51 am----
| draganp citat: |
| Eve i mene. Tek sam došao sa posla, pa da vam pomognem. Imam super hibrid moldovu- ona se ne prska ima i slatkoće i kiselosti, što je važno za vino, nije baš kao hamburg ali je zadovoljavajuće. Ja sam malo i na prevaru dobio mađarski hibrid favorit, koji još nije na sortnim listama,bliži je hamburgu od moldove, jedino u kišovitoj godini traži dva prskanja. Samo da vam kažem može da se razmnožava reznicama, a njih će biti na jesen dosta. |
Baš sam postavio pitanje u temi Vinograd (Grožđe) da li od moldove može da se pravi pristojno vino. Vi mislite da može?
Hteo sam da zasadim oko 100 sadnica pa sam mislio ako ne mogu nikome da prodam grožđe da od njega napravim vino.
Poslato: Pon Okt 27, 2008 1:13 am----
Obzirom na temu "Voce bez hemije" prosirio bih pitanje i van tema o vinovoj lozi. Kakva je situacija i mogucnost gajenja jabuke, kruske, tresnje .. bez hemije, da li je neko pokusao sa starim sortama od pre pedesetak godina i da li ima uspeha u ovom poslu? Koje sorte voca preporucujete za ovakav nacin (organski) gajenja voca. Pozdrav od Vladana
Poslato: Pet Okt 31, 2008 9:32 pm----
koliko se ja razumem u zastitu bilja videcemo za godinu dve dok dam jos poneki ispit i zavrsim faks ali sada znam da integralni koncept u zastiti bilja i proizvodnji zdrave hrane definitivno ima buducnost.Medjutim, gotovo da vise nije moguce proizvoditi neku vocnu vrstu uz dobar kvalitet i prinos bez pesticida.Samo je moguce to svesti na neki minimum,POSTOVATI KARENCE PESTICIDA da ne bi bilo rezidua tj ostataka pesticida i to je to. inace jabuku je gotovo ne moguce zastititi kod nas u srbiji bez 8 - 9 tretmana a i vise.U italiji i tim zapadnim zemljama i duplo vise. Moramo ziveti sa tim a za vinovu lozu imam program zastite i sta da vam kazem bez SVAKA CAST AKO NE PRSKATE NI SA CIM A DAJE VAM NESTO.i nije isto imati po neku lozu u dvoristu i ozbiljno,profesionalno se baviti time.
Poslato: Pet Okt 31, 2008 10:01 pm----
Delimično se slažem sa prethodnim tekstom. Velika je razlika ako neku intezivnu voćnu vrstu gajimo amaterski na okućnici, u reonu gde ta intezivna voćna vrsta nije dominantna, u odnosu ako je ista visoko zastupljena u datoj oblasti. Da uprostim, u reonu južne Bačke, gde je jabuka dominantna voćna vrsta, nemoguće je uspešno amaterski gajiti jabuku bez hemijske zaštite, ali zato ja mogu u južnoj Bačkoj da gajim amaterski kupinu, bez da se pojavi rđa, gale i ostale štetočine.
Poslato: Pon Mar 01, 2010 11:11 pm----
Moram da kažem da je gajenje voća bez hemije moguće eventualno u prirodnoj okolini...
Neki koji ismijavaju ove "hipije" koji su paranoični i glupi jer se furaju na prirodno ili slično bi trebali dublje zagrebsti "ispod" lijepe površine koju je načinio znanstveni lobi i onda će stvari biti jasnije,naravno da voće može bez kemije a može se i zaštititi na mnogo bolje načine,sad još nemam dovoljno čvrsto argumentiranih dokaza da makar malo olabavim te čvrste standardne al kontam i kad bi ih imo,ne bi puno napravio,pa pogledajte samo šta je fukuoka uradio+je napiso čitavu knjigu a ljudi se i dalje smiju...
Čuvajmo stare sorte i budimo entuzijasti,jer je ponekad skepticizam gori od lakovjernosti....
pozdrav svima dobre volje
Poslato: Uto Mar 02, 2010 12:23 am----
ko je spreman od vas da plati takvo voce i povrce, nema sanse,
nema vise proizvodnje bez hemije
padne kisa i eto ti hemije sa neba, ne treba ti nista vise od toga
Pitanje je da li proizvodac postuje propisanu karencu a ne da li koristi ili ne koristi hemiju.
Poslato: Uto Mar 02, 2010 2:29 pm----
| aremane citat: |
| ko je spreman od vas da plati takvo voce i povrce, nema sanse, nema vise proizvodnje bez hemije padne kisa i eto ti hemije sa neba, ne treba ti nista vise od toga Pitanje je da li proizvodac postuje propisanu karencu a ne da li koristi ili ne koristi hemiju. |
A za uzgoj, za male vrtove nije problem uzgajati bez kemije. Mislim da je puno lakše s povrćem, barem nama. Za sada nismo imali problema.
No s voćkama je malo druga stvar. Rodne su i velike, krasno ih je za vidjeti ali nikako se riješiti crva (u jabukama i trešnjama) i sad zamislite kak je teško meni koja ne jedem meso
Poslato: Čet Apr 01, 2010 8:37 pm----
Poštovani forumaši,
voće bez hemije je gotovo nemoguće uzgajati, ukoliko želimo kvalitetan plod i prinos. Zaštita pesticidima može biti maksimalno redukovana i uspešna, što je cilj zaštite bilja. Međutim, veći su ostatci hemije u voću od đubrenja i hemijske prihrane nego od pesticida (ukoliko se pravilno koriste). Voće bez zaštite možete jedino nabaviti u vašem dvorištu, sve ostalo što čujete i vidite je neviđena glupost!
Bez zaštite prinos pada 60%.
Poslato: Ned Apr 04, 2010 2:39 pm----
Nikada mi nece biti jasno zasto su proizvodi bez hemije skuplji?Ako nisu prskani ,proizvodnja je jeftinija ,zar ne?Ako voce ili povrce ima bezveze ukus , slaba je uteha sto nije tretirano pesticidima.Neznanje je mnogo opasnije od hemikalija.Ja sam pre nekoliko godina slusao jednog coveka koji je u roku od nekoliko dana 3 puta prskao krompir, protiv zlatice.Prva dva prskanja mu nisu uspela,on ti ode lepo u apoteku, kupi duplu dozu,od nje su zlatice sve uginule.Ne bih nikome pozeleo da pojede takav krompir.
Poslato: Ned Apr 04, 2010 8:37 pm----
| rader citat: |
| Nikada mi nece biti jasno zasto su proizvodi bez hemije skuplji?Ako nisu prskani ,proizvodnja je jeftinija ,zar ne? |
| bane.fito citat: |
| Bez zaštite prinos pada 60%. |
Poslato: Pon Apr 05, 2010 2:05 pm----
| Kika_Almodovarova citat: | ||
A za uzgoj, za male vrtove nije problem uzgajati bez kemije. Mislim da je puno lakše s povrćem, barem nama. Za sada nismo imali problema. No s voćkama je malo druga stvar. Rodne su i velike, krasno ih je za vidjeti ali nikako se riješiti crva (u jabukama i trešnjama) i sad zamislite kak je teško meni koja ne jedem meso |
Kika, probaj sa fero trapovima za jabučnog savijača. neće sve otić ali će sigurno bit manje gamadi. farbanje stabala bi isto trebalo pomoć, barem u teoriji jer gamad prezimljuje pod korom.
Za trešnje nemam nekog riješenja.
Poslato: Pon Apr 05, 2010 4:18 pm----
| lužnjak citat: |
Kika, probaj sa fero trapovima za jabučnog savijača. neće sve otić ali će sigurno bit manje gamadi. farbanje stabala bi isto trebalo pomoć, barem u teoriji jer gamad prezimljuje pod korom. Za trešnje nemam nekog riješenja. |
(našla sam ovo: ampulica s feromonom se stavlja u posebni ferotrap → papirnata složiva kućica iznutra premazana lijepkom na koji se hvataju mužjaci moljca)
Farbamo koru i prskamo jedino crvenim uljem (odnodno, prskali smo početko vegetacije).
Poslato: Pon Apr 05, 2010 8:35 pm----
| Kika_Almodovarova citat: | ||
(našla sam ovo: ampulica s feromonom se stavlja u posebni ferotrap → papirnata složiva kućica iznutra premazana lijepkom na koji se hvataju mužjaci moljca) Farbamo koru i prskamo jedino crvenim uljem (odnodno, prskali smo početko vegetacije). |
Ferotrap je feromonska klopka. Njime se obično hvataju mužjaci nekih štetočina, Cydia(smotavci), Ragoletis cerasi(trešnjina muva), Cosus Cosus(drvotočci)... Njime ne možeš suzbiti najezdu, klopke služe samo da se utvrdi prag štetnosti i time krenuti u prskanje. Prag je različit u zavisnosi od sorte. Ukoliko se profesionalno ne bavite zaštitom i voćarstvom ili nemate intenzivan zasad to Vam nije potrebno. Bolje je da za taj novac kupite hemiju i pratite razvoj u Vašem voćnjaku.
Feromoni-mirisi ženke koji privlači mužjaka za veme parenja.
E sad ferotrap je izvesna kućica od plastike ili papira koja sadrži lepak. I postavlja se u voćnjak, obično na razmaku od 5 do 10 metara i u njega se postavi feromonska tableta. Uz ferotrap dobijate i papir sa grafikonom i datumima da pratite i upisujete broj odgovarajućeg insekta. Dakle to je isključivo za PIS-Prognozno Izveštajnu Službu. Za Vas neće imati ama baš nikakvog efekta. Ukoliko Vam je potreban mogu Vam poslati (FeroTrap).
Poslato: Pon Apr 05, 2010 8:58 pm----
hvala, bane.fito.
Poslato: Uto Apr 06, 2010 12:01 pm----
| bane.fito citat: | ||||
Ferotrap je feromonska klopka. Njime se obično hvataju mužjaci nekih štetočina, Cydia(smotavci), Ragoletis cerasi(trešnjina muva), Cosus Cosus(drvotočci)... Njime ne možeš suzbiti najezdu, klopke služe samo da se utvrdi prag štetnosti i time krenuti u prskanje. Prag je različit u zavisnosi od sorte. Ukoliko se profesionalno ne bavite zaštitom i voćarstvom ili nemate intenzivan zasad to Vam nije potrebno. Bolje je da za taj novac kupite hemiju i pratite razvoj u Vašem voćnjaku. Feromoni-mirisi ženke koji privlači mužjaka za veme parenja. E sad ferotrap je izvesna kućica od plastike ili papira koja sadrži lepak. I postavlja se u voćnjak, obično na razmaku od 5 do 10 metara i u njega se postavi feromonska tableta. Uz ferotrap dobijate i papir sa grafikonom i datumima da pratite i upisujete broj odgovarajućeg insekta. Dakle to je isključivo za PIS-Prognozno Izveštajnu Službu. Za Vas neće imati ama baš nikakvog efekta. Ukoliko Vam je potreban mogu Vam poslati (FeroTrap). |
Ma kod mene je problem jer imam jednu Kanadu koju taj savijač ubija u pojam. svaka jabuka ima crva, ali baš svaka. ove godine ću probati sa ferotrapovima pa ako barem malo smanjim broj gamadi ja sretan.
Znam da te ferotrapve profesionalni uzgajivači koriste samo kao indikator kada krenuti sa špricanjem ali mene eto veseli kad se malo igram oko voćaka
Thanks na infu.
Poslato: Čet Apr 08, 2010 10:02 am----
Kupila sam ljepljive trake - kao široki selotejp, oblijepim voćku oko pola m iznad zemlje, i uz nju se nemogu penjati mravi (i nositi svoje uši na pašu) i mnoga druga gamad. To sam lani uradila, i osim što sam stalno morala doljepljivati, obljepljivati i duže grane, funkcioniralo je. (čudo jedno kako se sve mravi ne snađu! Nek jedna vlat trave ode iznad trake, nek se provuku kroz punkotinicu u kori, skaču sa drugog drveta - nevjerojatno!!! Jedni su me čak i napali!!! Ozbiljno - lijepim traku, a oni poslali ratnike da me izgrizu do krvi!
Priča ide ovako: oblijepim jednu jabuku, mravi zbunjeni. Oblijepim drugu. Dođem do treće, počnem gledati kako ću, a ratnici već skaču na mene - i odozdo i odozgo!!! Javili im oni sa prve 2 jabuke da im radim zlo!
E sad, što sa crvima - neznam. Valjda te zamke. Ja imam samo jabuke i par kruškica, nema baš crva...
Trebalo bi pokrečiti debla, i to je ekološki, zar ne?
Poslato: Čet Apr 08, 2010 10:14 am----
Kako da ne, farbanjem češ učiniti dobro jer ćeš smanjiti pucanje kore.
Baš sam te se neki dan sjetila, Tazika, kad sam vidjela te trake za kupiti.
Mi nemamo problema s ušima jer prskamo s juhom od koprive.
Ove godine ću probati prskati i s preslicom. Ma ima je premalo oko mene...
lužnjak, pogledat ću u knjizi kaj se točno koristi za j. savijača.
Btw a jesi li koristio one ljepljive ploče?
Poslato: Čet Apr 08, 2010 10:18 am----
Lužnjak, evo našla sam na netu: juha od pelina pomaže protiv jabučnog savijača i uši
(link: www.vguk.hr/novostic/30/67-101.ppt)
Poslato: Čet Apr 08, 2010 1:14 pm----
Je, odlične su te trake! Ja bi ih najradije i oko nekih cvjetova zalijepila, ali neide-već i ovako se sva ulijepim kad ih stavljam...
Prskam i ja juhom od koprive, pravim i ono, kaksezove... kad zasmrdi kopriva-stalno mi je puna ta kanta, pa sa time i zalijevam, ali svejedno - mravi nose i nose te svoje uši!! Iako, kod mene ih je puno manje nego kod susjeda. Valjda je ovo mravlji kraj...
PELIN imam samo jedan, tako da ga rijetko kada dodam u smjesu (kako se uopće pelin razmnoži?) Ali zato PRESLICE imam koliko ti srce želi!!! Ako hoćeš donijet ću ti vreću preslice kad idem u Zagreb, ili dođi jednom k meni na berbu! Lani sam s njom prskala paradajze i nije mi ničeg drugog nije trebalo da uspiju! Dobro je i zemlju poprskati svugdje gdje se gljivice penju na biljke. A i lijepa je biljka, posebna.
Poslato: Čet Apr 08, 2010 9:07 pm----
Tazika, a da mi napravimo razmjenu? Pelin za preslice?
A imaš li gavezi? Zamisli, nema ga ni blizu moje vikendice, gdje je sve netaknuto (oke, ima još mina navodno ) al zato ga je pun Žitnjak, uz autoput (Slavonsku)! 
Poslato: Pet Apr 09, 2010 8:03 am----
| Kika_Almodovarova citat: |
| Lužnjak, evo našla sam na netu: juha od pelina pomaže protiv jabučnog savijača i uši (link: www.vguk.hr/novostic/30/67-101.ppt) |
Hvala. Probat ćemo i sa tim ljepljivim trakama iako je jabučni savijač zapravo beštija sa krilima.
Čini mi se da je jabuka Kanada pravi rasadnik za tu gamad. Zlatni delišes mi je jako rijetko cvrljiv a isto je i sa melrosom.
Tazika što se tiće mravljeg kraja, potpuno se slažem. Neki dan štiham vrt i skužim da sam gurno štihaču ravno u podzemni mravinjak nekekvih sitnih crvenih mrava.
Inače su mravi jako korisni, tamane gamad pod zemljom i nad njom osim ušiju od kojih skupljaju slatki sekret.
Poslato: Pet Apr 09, 2010 8:51 am----
mravi
I ja sam mislila da su mravi korisni dok nismo doselili u Vukomerečke Gorice gdje očite žive mravi-uzgajivači ušiju (ja ih VIDIM kako ih nose!!!), pretežno žive u manjim podzemnim zajednicama, kad štiham lupim u njih na svaka 2-3 metra, a kad pomažem susedi u štihanju nađem ih na svaki metar! Pojeli su mi neke voćke iznutra, kad smo ih otpilili (nakon što su pukle) vidjeli smo da je od njih ostala samo kora. Ima i jedna autocesta mrava koji prolaze kroz moju kuću - ukoso, kako god ih skrenem uvijek negdje uđu na sjeveroistočnom uglu kuće a izađu na jugozapadnom- I TAKO IM POSTADOH NEPRIJATELJ! Zalijevam im te rupe, rasturavam gnijezda jaja, prskam sa svime i da, u ove 4 godine smanjih im broj.
Evo jedan SAVJET onima koji su kupili gradilište za kuću ili vikendicu: (jest da je prethistorijski, ali zato sigurno radi) Kad odaberete mjesto za gradnju kuće uzmite gnijezdo mrava i stavite ih na predviđeno gradilište. Ako mravi odu - gradite si kuću. Ako se zadrže na tom mjestu - NIPOŠTO NE GRADITE!
To je kao staza slonova - oni NE MIJENJAJU SMJER NIKADA!!!
Poslato: Pet Apr 09, 2010 8:56 am----
kika - može, dogovoreno! Ja tebi vreću preslice za vreću pelina! Donesi mi i neku sadnicu ak ti ni teško. Dogovorićemo mjesto i vrijeme čim preslica naraste.
A GAVEZ tražim, evo jučer sam opet proučavala fotografije da ga skužim na livadama. Iako, za prskanje vrta bi i taj sa Žitnjaka bio dobar - pa što ako prsnemo i malo smeća iz ispušnih plinova, olova više nema a i svi su prošli kakav-takav eko-test, zar ne?
Dakle vidimo se kad
naraste, baš se radujem!!!
Poslato: Pet Apr 09, 2010 9:46 am----
Bože, pa s kakvim ti mravima posla imaš?
Ja ti svoje otjeram, baš otjeram, s neopitroidom. Samo malo "posolim" put kojim se kreću i zbrišu u panici. Znam da ni to nije ekološki ali ne ubijem ih.
Inače se oni mogu kao i lisne uši, posipati kamenim brašnom. Također se i psrka kamenim brašnom ( razrijeđenim u vodi) ali mi je strašna pomisao da se svi ti kukci koji se nađu na biljci u vrijeme psrkanja, baš guše i to je proces koji malo dulje traje.
Upravo sam našla pdf dokumente od HZPSS-a (Hrvatski zavod za poljoprivrednu savjetodavnu službu) - savjete za eko voćarstvo
www.hzpss.hr/adminmax/...preporuke/
Poslato: Sub Apr 10, 2010 11:19 am----
Ej, ovaj link je fantastičan! Napraviću zamke za jabučnog cvjetojeda, i posudiću si knjigu g.PELINA (nomen est omen!)
...imam i ja neoprid, i prah i neopiroid alfa, ali to mi je samo za prepreke na ulazima u kuću - ali nisu jako osjetljivi na to, za pola sata evo ih opet i prodiru na istom mjestu. Preko puteva u kuću sam im postavljala i ljepilo za miševe... ima ih puno vrsta. Ako ću ikada graditi ikakvu kuću, prvo "mravlji test" pa onda kuća...
Poslato: Pon Apr 12, 2010 7:04 pm----
Meni su se pojavili mravi u kuci pa sam trazila kako da ih se oslobodim.
U nekom clanku sam procitala savjet da bjeze od ljute paprike, sve moguce
rupice u stanu sam zasula mljevenom ljutom paprikom, zatim sam visak
jednostavno obrisala. Ne osjeca se nikakav neprijatni miris, a sto je najvaznije mravi su nestali. Isto tako sam procitala da se pravi rastvor sa
zrelim cili papricicama i da se mogu prskati biljke, ali ne znam u kom
omjeru se pravi taj rastvor. Navodno je efikasan i za suzbijanje razlicitih
vrsta nametnika.
Pozdrav, Krinka.
Poslato: Uto Apr 13, 2010 1:23 pm----
| bane.fito citat: |
| Poštovani forumaši, voće bez hemije je gotovo nemoguće uzgajati, ukoliko želimo kvalitetan plod i prinos. Zaštita pesticidima može biti maksimalno redukovana i uspešna, što je cilj zaštite bilja. Međutim, veći su ostatci hemije u voću od đubrenja i hemijske prihrane nego od pesticida (ukoliko se pravilno koriste). Voće bez zaštite možete jedino nabaviti u vašem dvorištu, sve ostalo što čujete i vidite je neviđena glupost! Bez zaštite prinos pada 60%. |
Гајим воће и поврће без икакве хемије ил вештачког ђубрива.
Имам и лозу,стотинак чокота.Понекад само 25оЛ а некад 1оооЛ вина.
Тачно је,великог прихода нема.Ал нема ни хемијског загађења.
Доста воћа је са црвима.То може да се одстрани пре употребе.Проблем је да се убрано задржи свеже за дуже време.
Немам времена због посла да припремам биљну супу за прскање.Читам да то спречава црве,вашке и оболења.
Наводно и сађење ароматичних биљки спречава болест воћа:Нана,Драгољуб,итд.
Молим
Poslato: Uto Apr 13, 2010 1:26 pm----
Наставак.
Молим све форумаше који имају искуства са еколошком пољопривредом да се јаве.
Ја сам подпуни аматер-не продајем ,ако имам више поделим пријатељима.
Poslato: Pet Apr 16, 2010 6:32 pm----
Da,poznato je da se mravi skupljaju na mjestima sa lošim "zračenjima",
ali za većinu ljudi danas,to su vudu gluposti,
trebam sad da napravim jedan mali pokus,istraživanje,pa ćemo vidit,što se tiče uklanjanja mravi,bez fizičkog dodira ili ubijanja i kemije,u krugu od 10-ak metara....
Poslato: Sre Apr 21, 2010 2:14 pm----
| choki123 citat: |
| Da,poznato je da se mravi skupljaju na mjestima sa lošim "zračenjima", ali za većinu ljudi danas,to su vudu gluposti, trebam sad da napravim jedan mali pokus,istraživanje,pa ćemo vidit,što se tiče uklanjanja mravi,bez fizičkog dodira ili ubijanja i kemije,u krugu od 10-ak metara.... |
Oduvjek sam znao da je zagreb negativno mjesto
U svakom slučaju jako su fascinantni ti mravi. Imam dvije čačanske lepotice jedna od druge cca 5 metara. jedna je svake godine puna ušiju i mrava a druga ni jedne uši na sebi (doslovce ni jedne).
Poslato: Uto Maj 04, 2010 9:54 am----
| еколог citat: |
| Наставак. Молим све форумаше који имају искуства са еколошком пољопривредом да се јаве. Ја сам подпуни аматер-не продајем ,ако имам више поделим пријатељима. |
Pa eto, vidiš - onako oko kuće imamo nekih iskustava, ali nismo profesionalci (u smislu velikih uroda za prodaju). I ja radim kao i ti - što ukućani ne pojedu, podijeli se prijateljima, a i puste se susjedine krave i svinje da očiste teren. (krave: mora se paziti da ne pokidaju grane) Najbolje od svih nametnika čiste - purani. Od puževa patke.
Pričala sam nekidan sa starijom susjedom, i ona kaže da svih tih nametnika i bolesti - PRIJE NIJE BILO!? Kaže - jabuke i kruške su rasle, malo bismo podrezali grane ako ustreba, ali išli smo voćnjakom i punili usta slasnim voćem, nabrali bi pa bi bez problema stajale do idućega ljeta. Šta je sad nastalo, ona ne razumije. Tko ne "šprica" taj i nema, ostaneš željan jabuka usred starog voćnjaka. Moj zaseok je od prvih koji rabe "kemiju" udaljen 3 kilometra šume, tako da je sve to nekako došlo... zrakom?
Neznam... ni kupine više ne rode... sve je u trnju, ali oni isti putevi po kojima sam kao dijete išla i prejedala se divljih kupina, nosila kantice kupina-i to SLATKIH!- doma... ti putevi izgledaju kao i onda, ali na trnju nema plodova
Na vrhu, tu i tamo, po par crvenih, strunu prije nego sazriju. Djeca ni neznaju što su to kupine, misle da su kupine ono gorko nejestivo crno što uzgajaju u redovima i špricaju, zove se "American Thorn-free". Probam nekidan kupinovo vino sa zlatnom medaljom "ekološki uzgojenih kupina i ekološkog vina" a ono pffffuuujjj!!!! - goorkoooo, nepitko! Je, veli prodavač/proizvođač, to je zato jer nije dodavan šećer, znate da su kupine gorke. E PA NEZNAM!!! Kupine mojeg djetinjstva su bile tako slatke da su same proizvodile slatki sirup kad ih ostaviš par dana u staklenki, a kupinovo vino - ma od male čašice preslatkoga likera bih se sva zajapurila!eto toliko zasad od mene, rastužih se....
Ako netko zna ZAŠTO i KAKO se to sve desilo... Možda kisele kiše, možda kemija zrakom nošena, možda su i vode otrovane?
Poslato: Pet Maj 07, 2010 3:10 pm----
Monilija, bakterijska palež i još pokoja bolest su uvezeni sa drugih kontinenata a klimatske promjene tipa sušna ljeta, loš raspored padalina, slabe zime smo si sami navukli na vrat. tako se gamad lakše razmnožava a biljke su više pod stresom i manje su otporne. I to tako sve u krug.
Ali nada postoji. Ima sorti voćaka koje su otpornije i sve ih je više. Naravno kemijska industrija cvjeta i ne pada im na pamet da u takve projekte ulažu novce pa sve ide sporije nego bi moglo.
Ja sam si sastavio popis voćaka koje su malo bolje po pitanju otpornosti i polako sadim i tražim po rasadnicima. Ako te zanima pošeljam ti.
Poslato: Pet Maj 07, 2010 9:30 pm----
| Tazika citat: |
| Probam nekidan kupinovo vino sa zlatnom medaljom "ekološki uzgojenih kupina i ekološkog vina" a ono pffffuuujjj!!!! - goorkoooo, nepitko! Je, veli prodavač/proizvođač, to je zato jer nije dodavan šećer, znate da su kupine gorke. E PA NEZNAM!!! Kupine mojeg djetinjstva su bile tako slatke da su same proizvodile slatki sirup kad ih ostaviš par dana u staklenki, a kupinovo vino - ma od male čašice preslatkoga likera bih se sva zajapurila! eto toliko zasad od mene, rastužih se.... Ako netko zna ZAŠTO i KAKO se to sve desilo... Možda kisele kiše, možda kemija zrakom nošena, možda su i vode otrovane? |
Kod mene, na viksi, ih ima u izobilju. Pošto je tamo čisto, beru se i jedu putem i nema deficita
Poslato: Sub Maj 08, 2010 9:48 am----
Gdje je tvoja viksa?
Mi smo u Pisarovini, između Kupinca i Kupinečkog kraljevca, i SVI lokalci plaču za kupinama po kojima se mjesta dobila nazive, i nigdje tamo nema kupina! (mislim: slatkih plodova)
Isto tako je i na Krku, gdje je moja viksa: samo trnje, tu i tamo pokoji plod, ali ni blizu onome od nekada!
Poslato: Ned Maj 09, 2010 10:09 pm----
20-tak km poslije Karlovca, prema Plitvicama (na Korani)
Isto je tako i na Braču. Ima ih puno jedino kaj ih ovo jako sunce zadnjih godina baš zna isušiti ali normalno rađaju.
Poslato: Ned Maj 09, 2010 10:14 pm----
e da, Tazika, polijepila sam one trake oko voćki i je, nastala je panika, no lako i je bilo to postaviti na voćkama s ravnom korom, ali oa ovim starima, s hrapavom, neravnom korom - nemoguća misija. I sad stoji traka ali ima mjesta gdje se mogu provuć pa sam dodatno utiskivala. Ne znam koliko će takva držati.
I posipala sam po cijelom vrtu kameno brašno, dodala u kompost, u gnojnicu... I još ga moram uzeti za travnjak.
Poslato: Pon Maj 10, 2010 8:25 pm----
kod mene sve voce bez hemije a kad se pojavi bolest neka ja gledam ko tele u sarena vrata
Poslato: Uto Jul 13, 2010 7:38 am----
Od 10. do 12. decembra odrzace se u Vrscu godisnja konferencija Udruzenja za biodinamicku poljoprivredu sa temom Organsko vinogradarstvo i vocarstvo, predavaci su Adriano Zago iz Firence, strucnjak za biodinamicku vitikulturu i Erih Vil, strucnjak za biodinamicko vocarstvo, vlasnik vocnjaka jabuka u Tirolu i vocnjaka na 240ha u Slovackoj.
Poslato: Uto Jul 13, 2010 8:22 am----
I jas ja podrzuvam parolata; Ovosje bez hemija.Site ovoski sto gi imame ne gi tretirame so nikakvo sredstvo, goleminata na plodot ne mi e vazna , neka e zdravo ako e positno-malo.
Samoto drvo si pravi selekcija crvlivi, bolni samite pagaat i sto ke ostane e nase.
Do sega brzo imav dunji koi ne skapuvaat, a mali jabolkca se uste imam plodovi i trajat. Jabolkcata se positni, ostanaa poslednite. Ako e tretirano ne veruvam taka da stoi.Samo kaj nas e za domasna upotreba.Pozdrav i poveke zdrava hrana i okolina.
Poslato: Ned Sep 26, 2010 10:17 am----
Činjenica je da je voće distribuirano u marketima tretirano onoliko puta koliko je neophodno da bi taj proizvod bio vizuelno prve klase. Na žalost, tretiranje pesticidima ide od 10-15 puta godišnje. Danas su ti preparati uglavnom treće klase otrovnosti, što su donedavno bili prve i uglavnom druge klase otrovnosti, dok se treća klasa izbegavala zbog slabijeg dejstva.
Ukoliko izbegavate prskanje svojih vićnjaka, rizikujete da sav vaš trud i rad bude uludan, a voćnjak prosto nestane za samo jednu godinu (npr. veliki napad čađave krastavosti i pegavosti jabuke, kruškina buva kruške, monilija koštičavog voća ili pak breskvin smotavac). Ukoliko se voćka i oporavi od napada pojedinih zaraza, oporavak i obnavljanje stabla je dug i često nemoguć proces. U tom slučaju, treba povaditi obolela stabla i zanoviti voćnjak uz adekvatnu zaštitu, minimalnu.
Svoj voćnjak tretiram 5-7 puta godišnje, zavisno od količine padavine (što je više padavina, više je i infekcija).
Kako biste sačuvali svoje voćnjake sa što manje hemije, takva je tema, treba obavezno uraditi jesenje prskanje (tzv. plavo prskanje) i zimsko prskanje, potom dva prskanja u cvetu (naročito koštičavo voće, napad monilije), i jedno do dva prskanja u toku zametanja i porast plodova, što je ujedno i najkritičnija faza saštite. Ukoliko zaštita bude valjano obavljena, plodovi će nesmatno rasti uz manje pojave obolenja, a time je obezbeđena karenca preparata, zdrav i kvalitetan plod. Postoje i preparati sa veoma kratkom karencom, par dana.
Poslato: Ned Sep 26, 2010 1:08 pm----
Ova tema se zove "voće bez hemije" i ne vidim valjanost poslednjeg posta u temi. Ova tema bi trebala da služi da ljudi koji ne koriste hemiju razmenjuju iskustva i znanja, a vi ste gospodine Timoćanin održali predavanje o korišćenju hemije.
Da kojim slučajem želimo da koristimo hemiju u zaštiti voćaka takvih tema na forumu ima dovoljno.
Lično mislim da za lične potrebe, voće bez hemije može da se uzgaja, moj otac čitavog života ima nekoliko voćnjaka koje nikada nije štitio hemikalijama - ne kažem da tako treba svi da rade - ali hoću da kažem da je moguće i da ko želi to može i da uradi.
U organskoj proizvodnji su ključne sadnice/sorte koje se uzgajaju, nemoguće je ne moristiti hemiju ako se sade neotporne/bujne sorte voća - zato se ti voćnjaci "pokose" bolestima vrlo brzo i nemoguće je održavati ih bez "leka" (kada su same vrste neotporne).
Ako ne želite hemiju, raspitajte se koje vrste da uzgajate, ako odete u "standardne" rasadnike i tražite otporne vrste oni će vam dati svoje najotpornije koje često zahtevaju neku minimalnu zaštitu - zato što većina rasadnika prosto nema stare otpornije sorte ili nove sorte koje su pogodne za organsku proizvodnju - razlog je prost: većina kupaca traži bujne sorte i koriste hemijsku zaštitu. Zato se mora edukovati na Intenet-u ili u literaturi koja se bavi organskom proizvodnjom kako bi pronašli koje nam sorte odgovaraju - a onda po egzotičnim rasadnicima nabavljati iste...
Poslato: Pon Sep 27, 2010 2:50 pm----
U pravu ste, u pitanju je tema, "Voće bez hemije".
Ovim postom, nisam imao nameru, da kako Vi kažete, očitam lekciju o prskanju voća, već da uz minimalnu zaštitu imate "plod" u svojim voćnjacima, a da pritom jedete zdravu hranu. Onaj ko posadi nekoliko sadnica, recimo oko kuće, zna o čemu govorim, a o velikim površinama i da ne govorim.
Voleo bih da me provedete kroz voćnjak koji pominjete.
Poslato: Pon Sep 27, 2010 6:32 pm----
Nije mi bila namera da budem grub, samo sam želeo da istaknem da je moguće da se uzgaja voće bez hemije i to se radi i kod nas i u svetu. Pogledajte npr. zahteve od nekih organic sertifikata u US za uzgajanje organic hrane i biće vam jasno da se od upotrebe hemije nema ni h (naravno zavisi od sertifikata i dobre kontrole).
Roditelji se bave organskom proizvodnjom za _sostvene_ potrebe i svo voće i povrće koje konzumiraju je nastalo bez upotrebe hemije - nijednog preparata. Ja takođe imam manji voćnjak ali je još mlad (sve voćke su 2-3 godine stare) tako da ja nisam merodavan. Pomenuti roditelji od tog voća spravljaju sokove i džemeve (bez konzervansa - čuvaju se u podrumu na niskoj temperaturi i mraku), vino i rakiju, konzumiraju sveže voće a nešto drže i u zamrzivaču. Pored voća drže i baštu i živinu ali to nije tema ovog threada.
Sad, ko želi velike prinose (kao proizvođači - za prodaju) ili savršene (na izgled) proizvode mora da koristi hemiju a mora i da sadi "privlačnije" sorte voća... Tako većina kupaca na pijacama i marketima izbegavaju manje plodove i kupuju one velike kao "sa slike"
.
Poslato: Uto Sep 28, 2010 8:51 am----
Vladika,
jedno pitanje za tebe. Dali roditelji ili ti imate iskustva sa biljnim juhama? Koliko sam našao na iternetu radi se od biljaka kao što je kopriva, preslica itd... Navodno je potrebno prskati svakih 2 tjedna ali su rezultati jako dobri.
LP
Poslato: Uto Sep 28, 2010 12:44 pm----
Pitao sam roditelje da li znaju za prskanje sa koprivama (pre par godina), otac mi je rekao da su ranije probali i da nije bilo vidljivih efekata (oni inače krompirovu zlaticu skupljaju ručno) tako da ne koriste tu metodu. Kaže da su potapali koprivu u vodu i ostavljali je da stoji tako neko vreme pa tom tečnošću kasnije prskali baštu - ali im nije ništa pomoglo... Ne verujem da su oni tako često priskali koprivom (na dve nedelje) pa možda to i jeste uzrok problema.
Poslato: Uto Sep 28, 2010 1:09 pm----
Vladika,
hvala na odgovoru i evo par linkova na temu ako te zanima.
www.gospodarski-list.h...D=01062005
Evo i sa jednog drugog foruma.
BIO uzgoj- gnojiva i pesticidi
Pod pojam bioloski nacin obradivanja zemlje podrazumijeva se uzgajanje, njega, ishrana i zastita biljaka u vrtu bez primjene kemijski sredstava. Dakle, bez negativnih posljedica po prirodnu ravnotezu, po ziva bica u zemlji i na njoj.
Bio-vrtlarstvo postuje prirodne zakonitosti i potrebe plodne zemlje i zivih bica u njoj, vodeci istovremeno racuna o potrebama biljaka.
KUPKE ZA SJEME PRIJE SJETVE
Zelimo li potaknuti brze klijanje sjemena te povecati otpornost bilja prema bolestima i stetnicima, umjesto kemijskim sredstvima, sjeme mozemo ojacati biljnom kupkom.
Ideja da se sjeme prije sadnje umoci u kupku od ljekovitog bilja potjece od opatice Hildegard von Bingen. Koristeci i primjenjujuci svoje znanje o ljekovitim biljkama, Hildegard je eksperimentirala s kupkama od razlicitih biljaka i bila vrlo zadovoljna postignutim rezultatima.
Namocene u biljnoj kupki, sjeme upija u kupki otopljene hranjive i ljekovite tvari drugog bilja, a koje pospjesuje ranije klijanje te brzi rast biljke. Osim toga zbog brzeg rasta manja je mogucnost da nametnici uniste posve mladu biljku.
Priprema Kupke
Za pripremu mjesovite kupke za sjeme, a koja odgovara sjemenkama vecine biljaka, najcesce se koriste Stolisnik, maslacak, kamilica, odoljen i kopriva, te kora s mladih grana hrasta. Od stolisnika i maslacka koriste se samo cvjetovi i listovi, od kamilice i odoljena samo cvjetovi, a od koprive samo cvatuci vrhovi. Za pripremu kupke za sjeme koristi se samo usitnjeno suho bilje, a za pripremu mjesovite kupke bilje najprije treba pomijesati u jednakom omjeru.
Namocene u biljnu kupku, sjemenke treba povremeno promijesati drvenim stapicem kako se ne bi medusobno zaljepile. Sjemenke koje su nakon kratkog vremena isplivale na povrsinu kupke, mrtve su ili ostecene, te ih je najbolje odmah ukloniti.
Nakon sto sjeme odstoji u biljnoj kupki, sjemenke treba oprezno izvaditi i ostaviti da se dobro osuse na upijajucem papiru. Vec nakon 2-4 sata, sjemenke izvadene iz biljne kupke mogu se sijati. Ali najbolje ih je posaditi nakon 2-3 dana, jer ce tada brze proklijati. Sjemenke koje su u meduvremenu vec pocele klijati, pazljivo treba posaditi kako se ne bi unistila njihova tek iznikla klica.
Recepti biljnih kupki
Vecini biljaka odgovara mjesovita kupka od stolisnika, odoljena, koprive, maslacka, kamilice i kore hrasta. Osim toga, od svake biljke moze se pripremiti i zasebna kupka. Tako npr. Kupka od stolisnika i kore hrasta sprijecava rast i razvoj bakterija i gljivica, a kupka od maslacka i koprive jaca i hrani tek iznikle biljcice.
Mjesovita kupka
1 zlicica usitnjene suhe biljne mjesavine preliti sa 1 lit tople vode, a najbolje kisnicom ili prokuhanom vodom. Nakon sto pokriveno odstoji 24 sata, tekucinu procijediti u plitku posudu te umociti sjeme.
Kupka od odoljena
Pospjesuje brze klijanje sjemena u proljece i brzi rast biljke, povecava otpornost biljke prema bolestima, akod odrasle biljke pospjesuje stvaranje cvjetova.
U manju plasticnu bocu uliti 5 dcl prokuhane vode ili kisnice, dodati 5 kapi soka iscijedenog iz cvijetova odoljena, bocu dobro zatvoriti te tresti oko 15 min. Namocite sjeme.
Kupka od kamilice
Pospjesuje klijanje, sprijeceva razvoj bakterija i gljivica, te pospjesuje otpornost i brzi rast.
1 vrhom punu zlicu suhih cvijetova kamilice preliti sa 1 lit. Kipuce vode, pokriveno pustiti 2-3 sata i procijediti. Namocite sjeme.
Kupka od preslice
Povecava otpornost biljke prema bolestima, gljivicnim oboljenjima i trulezi, ucvrscuje biljno tkivo te otezava urascivanje gljivica.
2 zlice usitnjene suhe preslice preliti sa 1 lit. hladne vode, zakipiti te lagano kuhati 1 sat. Tekucinu procijediti te razrijediti sa jednakom kolicinom vode. Namocite sjeme.
Mlijecna kupka
Pospjesuje brze klijanje sjemena, te brzi rast i otpornost biljke.
Namocite sjeme u malu kolicinu mlijeka.
--------------------------------------------------------------------------------
BIO GNOJIVA
Svijetlozuto lisce ili zute pjege na liscu, rano opadanje donjih listova, oslabljen rast te osjetljivost na bolesti znakovi su da je biljki potrebna dohrana tj. Gnojidba. Bilje treba dohranjivati laganim tekucim gnojivom svaka dva tjedna u proljece i ljeto, a kada se uspori rast, dohrana je potrebna jednom mjesecno. Zimi dohrana nije potrebna.
Kao gnojivo, a umjesto stetnih kemikalija, mogu se upotrijebiti i neke biljke. Biljno gnojivo je lako pripemiti, moze se primijeniti odozgo i odozdo, moze se koristiti i na jestivom bilju, a bilju osigurava dovoljno hrane.
Gnojivo od Koprive
1 kg svjezih, nasjecenih kopriva potopiti u 10 lit vode i ostaviti u vodi dok gnojivo ne prestane da pjeni (oko 2-3 tjedna).
Za to vrijeme ga treba svakodnevno pomijesati drvenim stapom. Poslje nekoliko dana gnojivo od koprive dobija jako neugodan i prodoran miris i zato ga treba praviti izvan kuce, a posudu djelomicno poklopiti ili staviti neku mrezicu da bi zastitili gnojivo od upadanja insekata.
Kada pjena prestane da se stvara, gnojivo treba procijediti i razrijediti desetostrukom kolicinom vode (napomena:u nekim tekstovima ne pise da se razrijeduje sa vodom), a zatim time zaljevati biljke. Ocito ako razrijedimo mozemo gnojiti cesce tj. jednom na tjedan, a ako ne onda jednom u dva tjedna.
Takoder nasjecenim koprivama, ako ih ima dovoljno, treba pokrivat i tlo oko same biljke, sto veoma povoljno djeluje na pojacani rad organizama i na mineralne vrijednosti zemlje. Samo treba obratiti paznju da kopriva nema sjeme inace bi mogla niknuti kopriva izmedu biljaka.
Gnojivo od listova Gaveza
Gavez sadrzi gvozde, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan, pa i B- vitamine. Od njegovih listova i stabljika moze se napraviti odlicno gnojivo koje jaca biljke i obogacuje ih mineralima.
Priprema:
Gnojivo od gaveza pravi se na isti nacin kao sto je opisano za tekuce gnojivo od kopriva. Poslje nekoliko dana, kada prestane da se pjeni, tekucina ima smedu boju i jak miris stajskog gnojiva (sadrzi i bjelancevine). Upotrebljava se samo razrijedeno vodom: na 1 lit gnojiva treba uzeti 10 lit vode i izmjesati. Ovim gnojivom moze da se gnoji jednom na tjedan
Efikasno i svestrano gnojivo dobit cete ako izmjesate jednake djelove gnojiva od koprive i od gaveza, a zatim dodate desetostruku kolicinu vode.
Takoder mozete nasjecenim listovima i stabljikama pokrivati tlo oko biljke.
Čaj od cvjeta Odoljena
Djeluje kao odlicno gnojivo. Istoveremeno je veoma efikasno sredstvo protiv stetinih insekata i biljnih pljesni jer jaca biljku. Odoljen je sa stabljikama i listovima odlican dodatak kompostu.
--------------------------------------------------------------------------------
BIO PESTICIDI
Sredstvo za prskanje od Koprive
Upotrebljava se za unistavanje mnogobrojnih lisnih usi, a istovremeno jaca biljke, poboljsava im otpornost i gnoji ih.
Priprema:
1 kg svjezih nasjecenih kopriva potopiti u 10 lit vode i ostaviti 24 sata. Ne duze, jer preparat gubi moc. Ako nema svjezih kopriva, na istu kolicinu vode treba uzeti 100 do 200 gr osusenih. Posljiej 24 sata tekucinu treba procijediti i njome dobro popriskati biljke sa svih strana. U tu svrhu moze se upotrijebiti rasprcivac ili prskalica za vocke. Postupak se moze ponoviti nakon nekoliko dana.
Ne bi trebali prskati tokom vjetrovitih dana da ne unistimo i dobre insekete, koji pomazu u borbi protiv nametnika. Posto je ovo bio pesticid on nema dugorocno djelovanje kao kemijski preparati tako da sa ovakvim pesticidom treba redovito prskati biljku, svakih par dana.
Sredstvo za prskanje od Pelina
Koristi se protiv lisnih usi, hrđe, grinja, gusjenica i mrava.
Priprema:
300 gr svjezih listova cvjetova palina (ili 30 gr osusenih) potopiti u 10 lit vode i ostaviti 2-3 dana. Procijediti i nerazrijedenom tekucinom prskati biljke.
Sredstvo za prskanje od Preslice (Rastavića)
Ova biljka sadrzi prilicno silicijumove kiseline. Koristi se protiv biljnih bolesti, kao sto su pljesan, hrđa, protiv raznih vrsta grinja i crvenog pauka.
Priprema:
1 kg svjeze preslice (ili 150 gr osusene) potopiti u 10 lit vode i ostaviti 12 sati. Drugi dan preslicu izvadimo i u manjem djelu vode u kome se namakala skuhamo, tako da polako vrije jedno 30 min. Ostavimo poklopljeno da se ohladi a zatim dodamo preostalu vodu u kojoj se namakala. Jedna litra ovog caja razrijediti u 5 lit vode, procijediti i upotrijebiti.
Biljke treba prskati kada je vrijeme lijepo i suncano. Veoma je dobro i sredstvo od preslice i kopriva. Ako prvo prskanje nije zadovoljavajuce treba ga ponoviti, ne moze skoditi vec koristiti.
Sredstvo za prskanje od Vratiča u cvjetu (tanacetum vulgare)
Djeluje protiv stetocina, protiv grinja, buba, protiv lisnog moljca, hrđe na biljkama i pljesni.
Priprema:
500 gr svjezih listova, stabljika i cvjetova vratiča ili 30 gr osusene biljke potopiti u 10 lit vode. Moze se skuhati kao preslica. Zimi se njima prskaju biljke a ljeti samo zemlja oko biljaka.
Paznja: ova tekucina pripremljena na ovaj nacin je otrovna za ljude!
Sredstvo za prskanje od listova Rabarbare
Djeluje protiv moljaca koji nagrizaju listove.
Priprema:
1 kg svjezih listova rabarbare preliti sa 6 lit vrele vode i ostaviti 24 sata. Procijediti i upotrijebiti. Moze se i zalijevati.
Sredstvo za prskanje od crnog i bijelog luka
Koristi se kada se pojave grinje i pljesan i u slucaju da lisce postane smeđe. Od kuhanih ljuski crnog luka moze se dobiti i sredstvo za prskanje protiv insekata.
Priprema :
500 gr nasjecenog crnog i bijelog luka potopiti u 10 lit vode. Kada tekucina prestane pjeniti, razrijediti sa desetostrukom kolicinom vode i protiv pljesni njome prskati zemlju.
Sredstvo za prskanje od Buhača
1 kg usitnjenog svjezeg bilja ili 100- 200 gr usitnjenog suhoh bilja, preliti sa 10 lit kipuce vode, te ostaviti pokriveno 20-30 min. Tekucinu procijediti, ostaviti da se ohladi i upotrijebiti.
--------------------------------------------------------------------------------
Biljke koje mozemo iskoristiti kao pesticid ili gnojivo
Biljke koje mozemo upotrijebiti kao biljni pesticid, gnojivo ili kao sredstvo za ljecenje nekih bolesti na biljkama.
-Bazga (sambucus nigra) –list- protiv biljnih usi, vrtne mušice i muhe
-Boražina (borago officinalis) –cijela biljka- protiv raznih vrtnih nametnika i kukaca
-Bosiljak (achilea millefolium) –list- protiv biljnih uši, vrtne mušice, muhe i moljci
-Buhač (chrysanthemum cinerariifolium) –cvijet- protiv komaraca, uši i grinja, muha i buha, zohara i mrava, paukova i stjenica
-Češnjak (allium sativum) –lukovica- protiv zelenih muha, biljnih usi, raznih biljnih nametnika a lijeci snijet
-Dragoljub (tropaeolum majus) –list- protiv biljnih usi
-Gavez (symphytum officinale) –list- gnojivo koje sadrzi dusik, fosfor, kalij, minerali, laijev karbonat (fermentacija)
-Hren (armoracia rusticana) –list- protiv trulezi
-Kadifica (tagetes patula) –cijela biljka- protiv glisti, crva, vrtnih kukaca i biljnih usi
-Kamilica (chamomilla recutita) –cvjetna glavica- lijeci trulez i pljesan a kao pesticid djeluje protiv biljnih usi i moljaca
-Kopar (anethum graveolenus) –cijela biljka- protiv trulezi, kao gnojivo sadrzi sumpor, kalij, kalcij, natrij, minerali a kao pesticid protiv vrtnih kukaca, raznih nametnika
-Kopriva (urtica dioica) –cijela biljka- kao gnojivo sadrzi zeljezo, dusik. Minerali, mikroelementi i kalijev karbonat. Takoder odlican kao pesticid.
-Lavanda (lavandula angustifolia) –cvijet i list- protiv muha i moljaca
-Lovor (laurus nobilis) –list- protiv žiđaca, buha, biljnih usiju, moljaca i vrtnih kukakca
-Maslačak (taraxacum officinale) –cijela biljka- kao gnojivo sadrzi bakar
-Metvica/ Menta (mentha piperita) –list- protiv biljnih usi, mrava, muha, buha, miseva i moljaca
-Odoljen (valeriana officinalis) –cijela biljka- kao gnojivo sadrzi fosfor i minerale
-Pelin (arthemisia absinthium) –list- protiv muha i moljaca, buha i usi, vocnih moljaca, vrtnih musica, biljnih usi, gusjenica.
Sve ove biljke mozete pripremiti kao gnojivo ili pesticid na jedan od nacina koji su opisani gore u tekstu.
Poslato: Sub Nov 20, 2010 6:05 pm----
| draganp citat: |
| Eve i mene. Tek sam došao sa posla, pa da vam pomognem. Imam super hibrid moldovu- ona se ne prska ima i slatkoće i kiselosti, što je važno za vino, nije baš kao hamburg ali je zadovoljavajuće. Ja sam malo i na prevaru dobio mađarski hibrid favorit, koji još nije na sortnim listama,bliži je hamburgu od moldove, jedino u kišovitoj godini traži dva prskanja. Samo da vam kažem može da se razmnožava reznicama, a njih će biti na jesen dosta. |
Gde mogu kupiti hibridnu lozu favorit?
Poslato: Čet Feb 03, 2011 3:15 pm----
ko god ima bastu treba da gaji voce i povrce bez hemije ,u tom sLucaju cak i odredjeni korovi igraju odredjenu uLogu kod rastinja ,pod usLovom da je basta uredjena ne monotono, vec raznoLiko sadjeno bije zajedno sa vocem i povrcem .pLodovi ce biti mnogo ukusniji i zdraviji ,posLe izvesnog vremena stvara se mini eko sistem ,u kom covek ne mora nista da radi, priroda je sama "isprogramirana"da savrseno funkcionise
Poslato: Ned Mar 06, 2011 2:30 pm----
Voće i voćke bez prskanja, na tome dosta radimo u Sloveniji, obnova starih voćnjaka, zasađivanje starih i novih odpornih voćnih sadnica.
- Sadnja odpornih sorti stonog grožđa - zobatica, odpornih sorta grožđa za sokove, vino, mogučnost i za pečenje rakije.
- Egzotične sadnice, koje su odporne i nije potrebna hemijska zaštita.
- Odporne sorte sitnog bobičastog voća.
Sve veči trend je poprašivanja po sadnicama, koje su odporne, ljudi jednostavno ne žele da prskaju sa hemijskim sredstvima zato traže, da posade takve vrste sadnica i to pokušavamo obezbediti u Rast - Baznik, Slovenija, ljudi dolaze sa svih krajeva novo nastalih država bivše "Juge" jer jezik nam nije problem i svima savetujemo, kada nas posjete.
Pogledajte na naš sajt: www.rast-bs.si
Poslato: Pon Mar 14, 2011 2:35 am----
Nikada u životu nisam koristio pesticid. Ok.
Kao biolog savetujem vam da treba da znate da
nađete dobre gene
znate potrebe bijke i to joj obezbedite
Sad kao lako je reći ali teško učiniti...zato savetujem sledeće:
Tražite divlje i stare otporne sorte...Čitajte istražujte.
Naučite:
AGROPEDOLOGIJU
EKOLOGIJU BILJAKA
PERMAKULTURNI DIZAJN
BIOLOŠKU KONTROLU bolesti i insekata
Ko umije njemu dvije - (citat iz stripa Alan Ford)
Javite mi se za besplatne seminare...biće i online
Poslato: Pon Mar 14, 2011 2:39 am----
Knjiga godine, ORGANSKI UZGOJ cela besplatna online
books.google.com/books...&q&f=false
naravno jedna knjiga ne čini proleće vidi moj raniji post....
Poslato: Pon Mar 14, 2011 2:49 am----
Poster koje biljke se vole
permaculture.org.au/20...ing-guide/
ali to je ograničeno znanje ipak je psoter tabela zato savetujem nabavku knjige EKOLOGIJA BILJAKA svima!!!
Što se tiče insekata, neko se gore žalio,
nabavite patke i kokoške (pazite koje i kako ih hranite da ne bi jele i biljke) , postavite zabodene grane u sred bašte da ptice stanu na njih jer se plaše mačaka i drugih predatora a zatim sleću i trebe insekte, postavite zamke za bube recimo flašu sa sokom, pivom, sirćetom...u koju bube dolaze da piju i dave se....NE sadite monokulturu jednu biljnu vrstu što je više vrsta zbijeno manje insekata ima, i naravno stavite srate panjeve u napravite mini lokvece bazene za žabe, žabe tamane insekte noću!!!
Ko umije njemu dvije (Alan Ford citat)
Ko ne umije - njemu kancer od pesticida
Poslato: Sre Mar 16, 2011 4:04 pm----
Hvala!
Poslato: Pet Avg 26, 2011 9:41 am----
Bez hemije..
Poslato: Pet Sep 09, 2011 5:55 pm----
Miroslav, bravo svetat.
I nie sekogas proizveduvame bez hemija, taka se naucija drvcata i taka odi, sami se borat so se.
goleminata ne e vazna, vazno da e bez prskanje.
Ni esensko ni proletno prskanje, sto ke padne neka padne, ke ostane i za nas.
Poslato: Uto Feb 21, 2012 8:59 pm----
| lužnjak citat: |
| Vladika, jedno pitanje za tebe. Dali roditelji ili ti imate iskustva sa biljnim juhama? Koliko sam našao na iternetu radi se od biljaka kao što je kopriva, preslica itd... Navodno je potrebno prskati svakih 2 tjedna ali su rezultati jako dobri. LP |
Poslato: Sre Feb 22, 2012 1:11 am----
Како припремаш ту купку. Претпостављам ставиш лист коприве у воду да одстоји неколико дана?? Дај мало детаља.
Poslato: Sre Feb 22, 2012 1:15 am----
| Vladan citat: |
| Како припремаш ту купку. Претпостављам ставиш лист коприве у воду да одстоји неколико дана?? Дај мало детаља. |
Poslato: Sre Feb 22, 2012 1:19 am----
Ја сам чуо да су људи тиме убијали биљне ваши на ружама. Хвала на корисном савету.
Poslato: Čet Feb 23, 2012 4:07 pm----
| Vladan citat: |
| Ја сам чуо да су људи тиме убијали биљне ваши на ружама. Хвала на корисном савету. |
Poslato: Čet Feb 23, 2012 4:13 pm----
| kamasutra citat: |
| Nasao sam ovu odavno zaboravljenu temu, i dacu svoj prilog. Iz sopstvenog iskustava mogu potvrditi da moze voce bez hemije. Ali nemojte misliti 100% bez hemije a uz to da bude 100% lepo i bez znaka oboljenja i stetocina. Prema Europskoj regulativi za organsku proizvodnju dozvoljeni su neki, takoreci bezopasni preparati i to na bazi bakra i sumpora, i to uglavnom za zimsku zastitu. Ja koristim rasolnicu i zute table koje sam sam napravio. Mozete videti u moju galeriju. |
Poslato: Čet Feb 23, 2012 4:21 pm----
| alex citat: |
| potrazicu po rasadnicima, no za sadnju moram cekati jesen.. |
Poslato: Čet Feb 23, 2012 4:37 pm----
| barajevo citat: | ||
|
Nekoliko stvari da razjasnimo:
1. Evropska regulativa o primeni pesticida sadrži zelenu listu pesticida za kalendarsku godinu koji se mogu koristiti, i žutu listu sredstava koji se uslovno mogu koristiti zavisno od invazije štetočina i bolesti
2. Bakar je u ishrani biljaka mikroelement i ima ga sasvim dovoljno u zemljištu, pa nije potrebno zabijati gromobrane u biljke
3. Bakarni preparati se koriste kao fungicid u preventivi biljnih bolesti tipa plamenjača i bakterioza
4. Bakarni preparati su najneškodljiviji od svih pesticida
Nepotrebno je da ljudi koji pate od anemije gutaju eksere, u protivnom imali bi na stotine fakira,i gutača mačeva i vatre.
Poslato: Čet Feb 23, 2012 10:25 pm----
Za one koje interesuje tema evo još malo teksta i iskustva ljudi s terena:
Košnja trave je i u voćnjaku, naravno, ručna i to sa onom duljom kosom. Ovdje se kod duljine kose misli na kosu bez kosišta i njezina je duljina uglavnom utisnuta na onom dijelu gdje se učvršćuje na kosište. Ni ovdje ne treba pretjerivati sa duljinom kose, ona od 600 mm sasvim zadovoljava. Najdulje kose se koriste (koristile su se) na ravničarskim livadama koje su u proljeće uglavnom pod vodom pa su gotovo idealno poravnate, bez puno krtovinaca ili drugih prepreka. Ovaj naš voćnjak je na nagnutom terenu sa puno biljaka na koje treba paziti, te prepun humaka koje su napravili krtovi i zato koristimo ovu relativno kratku kosu.
O košnji je sada bilo stvarno dosta, izgledati će kao da je to najvažnija stvar na svijetu. Kada je riječ o voćnjaku, ipak je najvažnije orezivanje voćaka u proljeće. Gotovo je isto tako i sa vinogradom, ali to nismo spominjali kada je on bio na redu jer to radimo standardno, a ne na neki revolucionarni način. Osim toga naš način uzgoja vinove loze je „na kolcu“ , na što će se danas netko teško odlučiti, no ako ima zainteresiranih neka pitaju ako ih zanimaju pojedinosti. Idemo redom, najprije sadnja voćaka.
Poslato: Čet Feb 23, 2012 10:29 pm----
I sledi nastavak:
Kod sadnje voćaka odlučili smo se za razmak od 7 m. Naravno da se ovaj razmak odnosi na velike voćke, dok se grmovi sade na manji razmak. Nismo odmah kupili i posadili sve voćke prema nekom planu, već ta sadnja traje još i danas. Kako nailazimo na neku zanimljivu sortu, tako je pokušavamo cijepiti na podlogu koju sami uzgojimo iz sjemena i posaditi na neko slobodno (ili upražnjeno) mjesto. Kada se posadi mlada voćka treba obavezno kraj nje nabiti kolac kako bi znali gdje je kada se digne trava da je ne posiječemo kosom. Mlade voćke treba okopavati dok ne stasaju i dok im trava više neće smetati. Pokušali smo stavljati sijeno oko voćaka kao i u vinogradu radi stvaranja humusa i sprečavanja bujanja trave, no to je bila katastrofa. Za čas su se tu naselile voluharice i voćke su se počele prekretati. Zanimljivo, kako se to ne događa u vinogradu. Izgleda da im korijen vinove loze baš previše ne prija.
Kod sadnje voćaka vrlo malo smo kupili gotovih sadnica jer jednostavno nije bilo za kupiti sorti koje su nama odgovarale (onih oko kojih ne treba stalno trčati sa prskalicom). Da bi dobili onu sortu koju smo htjeli, bili smo prisiljeni sijati sjeme i onda na iznikle biljke cijepiti ili okulirati željenu sortu. Nije to tako komplicirano kako vam se možda čini. Puno veći problem je pitanje da li vam se žuri da što prije dođete do plodova. Ako je kriterij brzina uroda, onda je najbolje kupiti gotove sadnice pa makar i nisu baš one koje ste htjeli, a što se tiče prskanja, sa voćkama nije tako veliki problem kao sa vinovom lozom. Većina njih bez brige podnosi samostalnost i nebrigu. Nećete dobiti plodove bez ijedne točkice kao što su one u supermarketima, ali ćete zanati što jedete. Moramo ovdje ispričati jednu anegdotu sa ranim trešnjama koja nam se dogodila na početku našeg bavljenja voćkama (radi se o standardnoj sorti, sadnica je kupljena u rasadniku). Dolazio je prvi urod na najranijoj trešnji koju imamo. Možete si zamisliti, prvi urod na najranijoj voćki. No, kako smo mi prigledavali što se događa sa našim trešnjama zamijetili smo da su se u velikom broju pojavile lisne uši. Kako smo se bojali za našu mladu voćku odlučili smo da je moramo spašavati prskanjem protiv lisnih uši. Odlučeno – učinjeno. Za par dana su trešnje dozrele, ali ih se nismo usudili jesti zbog prskanja. Sa tugom smo zaključili da je to, eto, tako ispalo ove godine i da je najvažnije da smo mi spasili našu trešnju, jer tko zna možda bi se i osušila da smo je pustili u nemilost lisnim ušima. Za čas će doći novo proljeće pa ćemo onda jesti naše rane trešnje. Stvarno je došlo novo proljeće, dolazile su i trešnje, ali dolazile su i lisne uši. Pa nećemo valjda sada dozvoliti da nam voćka strada zbog tih par plodova. Opet smo prskali, ali ovaj puta smo odmah znali da ni ove godine nema ništa od prvih plodova. Došlo je i treće proljeće, no ovaj puta je došlo do onog „ pucanja filma“ koje smo već spominjali tamo negdje na početku ove naše priče. Naša rana trešnja služila je tome da svako proljeće na njoj obavimo uništavanje velike količine lisnih uši i za ništa više. Za to nam stvarno nije trebala. Ako joj je to jedina funkcija, onda i bolje da se osuši, bar nećemo više uzgajati lisne uši! Ostavili smo je. Što bude - bude. I što je bilo? Ništa. Te godine je bila puna lisnih uši tako da je bilo dosta neugodno brati trešnje, ali smo ipak došli do njih. Slijedeće godine je uši bilo zanemarivo, ali je sve vrvilo od bubamara. Danas više ne razmišljamo o lisnim ušima. Ako se gdje i pojave, to je u malom broju, pa ih jednostavno ignoriramo.
Poslato: Pet Feb 24, 2012 2:56 pm----
Треба бити опрезан са литературом и подацима у вези биљних култура који су међусобно пријатељски или непријатељски у баштама. Тако нпр. домаћи текстови говоре како јагода воли бели лук, а страни говоре супротно. итд, и др.
Poslato: Sub Feb 25, 2012 3:42 pm----
Zdravo vocari. Jel pricamo o vocu bez hemije . Pa onda batalite razne svetske sajtove i razne druge umotvorine . Daj konkretno da vidimo sta i kako se radi u Srbiji a za druge zemlje bas me ...
Sta tu ima da pricamo. Nema prskanja niti vestackog djubrenja i tacka . Kako su bre nasi stari imali voca pa su i stoku hranili a mi sad sve mora da se prska . Ne treba ljudi moji. Treba organskog djubriva i nista vise . Neki kazu da mora pa mora . Mora samo da se umre i nista drugo. Ne mogu da citam kojekave nebuloze. Pa zar moramo saditi sve ono sto se sadi po drugim zemljama . Pa zar moramo zemlju orati i kositi travu na nacin na koji rade u svetu. Daj bre radite onako kako nam klima i podnebje odgovaraju i sadimo nase stare endemske sorte voca i povrca koje su endemitet naseg podrucja .
Pa ne moze niko da mi objasni i da me ubedi da su ajdared, i druga plastika [ koju crv ne napada ] bolje od svih starih sorti jabuka . Pa zasto se stenlej iskorenjuje. Trazi da se lepi otrovima i plod i stablo. Pa sta cenam stenlej kad imamo Cacanke i to najbolje u Svetu. Sta ce nam Engleske sorte paprika koje nemaju ukus ni miris kad nas Superior osvaja prvo mesto domacom sortom slonovo uvo kao najbolja. Sta ce nam razni kultivari koji samo lepo na slici izgledaju i sluze prvenstveno za talozenje hemiskog otrova . Mnogima je bitan kvantitet a ne kvalitet.Mnogi kod mene kazu ,,ako ne prskas nema roda . Pa dobro , necu saditi to sto se prska pa ce opet da se zivi.Doneo neko bananu ili papaju ili bilo sta drugo pa aj sadi po Srbiju. Ma nece bre ljudi . Jel moze paprika na vrh planine ili divlja borovnica i Evropska brusnica pokraj morave , Pa nece , Neka mi se javi taj ko misli da moze da ga pozdravim.
Moj vam je savet . Sadite sve ono sto radja bez prskanja . sadite endemske vrste biljkaa i cuvajte autohtone vrste zivotinja i ne sanjajte o kolicini nego o ukusu. Zasto je najsladja jabuka na samom vrhu drveta -pa ne moze pumpa da dohvati i nju da otruje. Sta su bre u Vojvodini [ to bi trebalo da znate svi ] uradili prekomernim bacanjem vestackih djubriva . Pojedine biljne vrste narovita zitarice modificiraju. Ogromna kolicina soli u zemljistu pa i sastav vode se promenio u zadnjih desetak godina .
Iz pouzdanih izvora sve ovo govorim ali mislim da ne gresim sto bas ovde to i pisem.
Pozdrav i cujemo se .
Poslato: Sub Feb 25, 2012 3:45 pm----
Zaboravio sam. Neko rece , oprezno sa literaturom. Moj je savet,,ne koristiti takve stvari jer nas na zanimaju,,. Sve ima svoje Ti prirucnici se koriste tamo gde je i potrebno nama ne treba . Jel moze prstima kutnjak da se vadi. Pa nemoze . Zato tamo gde se uzgajaju zdrave i ciste stare sorte biljaka ne unosite odpad .
Poslato: Sub Feb 25, 2012 7:56 pm----
| Quote:: |
| Moj vam je savet . Sadite sve ono sto radja bez prskanja . sadite endemske vrste biljkaa i cuvajte autohtone vrste zivotinja i ne sanjajte o kolicini nego o ukusu. |
Poslato: Sre Mar 14, 2012 3:51 pm----
Bravo Barajevo, bravo Vojvodo! Apsolutno se slaže sa vama. Relativno sam nov u bavljenju voćkama, ali sam bez razmišljanja od starta bio na strani NEupotrebe raznih špecija. Ljudi pokušavaju da odgoje one sorte koje jednostavno nisu za ovo područje i onda da bi održali svoja stabla koriste i veštačka djubriva i razne pesticide. Treba jednostavno pustiti biljku da se sama izbori ako može, ako ne može znači da ili nije dobra genetika same biljke ili jednostavno nije za rast u ovom području. Dobar primer je i moje iskustvo sa bademima o čemu sam pisao u temi o bademima (http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=1879/postdays=0/postorder=asc/start=195.html). Pre 2 godine išao sam na teren negde u okolini Deliblatske peščare i pored nekog arterskog bunara ugledao 4 velika stabla jabuke. Oko stabala je zemlja praktično bila popločana od jabuka i trulih, jer ih niko nije skupljao, ali i od sveže opalih. Na granama je bilo još uvek puno zrelih plodova iako je bio novembar mesec. Kolege koje tu inače rade, rekli su mi da pojedini plodovi ostaju na granama tokom cele zime i ne opadnu. Probao sam jabuke i ukus nije savršen, ali i nije uopšte loš. Naravno, sačuvao sam semenke i posejao ih na proleće i niklo mi je 3-4 stabla. Sada je stbljikama 3 proleće i presadiću ih u voćnjak pa za koju godinu imaću nadam se tu otporni sortu jabuka.
Poslato: Sre Mar 14, 2012 8:10 pm----
Da si reltivno nov u poslu sa voćkama vidi se na svakom koraku.
Najpre moraš baratati činjenicam, a potom i terminologijom da bi te shvatili oni koji čitaju tvoja razmišljanja.
Paušalne ocene u najmanju ruku nije uputno servirati i smatram se prilično kompetentnim da iskomentarišem tvoje stavove.
- Mineralno đubrivo je ispravan naziv za đubrivo koje ti nazivaš veštačkim.
- Netačno je da se pesticidi koriste za voćke koje nisu za ovo područje.
- Otpornost prema bolestima i štetočinama je genetske prirode, a ne uticaja spoljne sredine.
- Izraz ‚‚stabljika‚‚ je primenjiv kod kukuruza i suncokreta
- Sejanac najčešće malo liči na roditelje, o velikoj sličnosti nema govora, ali se desi da bude i bolji
- Matično stablo se smatra stablom sa kojeg se skidaju vegetativni organi u cilju vegetativnog razmnožavanja
- Kruženje materije u prirodi i borba za opstanak su tesno vezani sa plodonošenjem, iznošenjem hranljivih materija iz zemljišta i vraćanjem tih materija kroz mineralna ili organska đubriva.
- Organskoj proizvodnji treba težiti, ali ishraniti 6 milijardi stanovnika na planeti zvanoj Earth je nemoguće bez đubrenja, bez zaštitnih sredstava i mehanizacije.
Ovde je trenutno reč o voću. Šta je sa kukuruzom, pšenicom , suncokretom, sojom... Toliko se svakodnevno troši namirnica koje ne mogu bez hemije, a to niko ne pominje. Spao ceo problem na voće, koje nas po potrošnji zakucalo u samo dno Evrope.
Poslato: Sre Mar 14, 2012 11:07 pm----
Izvinjavam se ako sam Vas uvredio g.Miodraže. Nemam nameru da se bavim prehranom 6 milijardi ljudi, već da snabdem svoju porodicu zdravim voćem. Ako ne moram kupovati voće na pijaci od proizvođača koji vrlo verovatno nisu tako stručni kao Vi i sigurno preterano upotrebljavaju razne špecije (siguran sam da ovo nije adekvatan izraz, ne morate me opominjati). onda sam uspeo u svom poduhvatu.
Poslato: Sre Mar 14, 2012 11:18 pm----
Nisi me ničim uvredio. Pokušavam da usmerim rečnik članova tako da bude razumljiv za sve. Ipak tvoj stav je bio opštepreporučujući za proizvodnju zdrave hrane na tvoj način. Na pijaci je pravilo da se uglancano voće ne treba kupovati, a u prirodi je mali izbor voćnih vrsta koje ne zahtevaju prskanje, ako se oslonimo samo na njih nažalost bićemo željni i voća.
Poslato: Čet Mar 15, 2012 8:42 am----
OK, slazem se, ali ovo je tema "voće BEZ hemije" i, kako sam je ja razumeo, treba govoriti u prilog tome i razmeniti iskustva onih koji su pokušali i pokušavaju da na taj način proizvedu izvesnu količinu voća, makar samo za svoje potrebe.
Ne znam, kao što sam već rekao mnogo o ovoj temi, jer sam relativno nov u voćarstvu, ali znam da sam prošle sezone imao jako dobra rod svog voća (osim dunje) iako sam obavio samo zimsko prskanje plavim uljem. Ne znam da li je i to bilo neophodno. Najlepše mi je bilo to da kad me deca u voćnjaku pitaju treba li da operu i oljušte jabuku koju su upravo ubrali, a ja je samo malo obrišem od prašine i odgovorim da ne treba ovu jabuku nismo kupili na pijaci.
Poslato: Čet Mar 15, 2012 8:53 am----
Postoje sorte kod svih voćnih vrsta koje su otporne na ekonomski najznačajnije bolesti, ali problem su štetočine. Zbog štitastih vašiju je neophodan zimski tretman, sve ostalo se zasniva na praćenju i pravovremenom reagovanju pri pojavi insekata preko praga tolerancije. Dakle, prskanja se mogu izostaviti ukoliko nema potrebe za za njima. U zaštiti se rukovodi principom ‚‚Čvrsta šema - elastična primena‚‚ na taj način smanjeno je zagađenje ali i troškovi.
Na ovoj temi treba afirmisati upravo takve sorte koje su otporne ili tolerantne na bolesti i štetočine, plasirati njihove komparativne prednosti u odnosu na standardne sorte.
Naravno ne treba izostaviti ni biološke metode borbe protiv štetočina i onda ova tema ima pun smisao.
Poslato: Pet Mar 16, 2012 9:47 am----
Ako već pričamo o organskoj zaštiti onda je to integrisana zaštita za koju u povrtarstvu i postoji neka literatura na srpskom ali za voćarstvo skoro da nisam čuo.
Ako hoćete da se bavite zdravim voćarstvom milim da je najbolji izvor dobrih informacija o integrisanim rešenjima Permakultura. Na tu temu može da se nadje puno toga što može da se primenjuje u našim voćnjacima. Najbliži našim uslovima je Sep Holcer, austrijanac čija je knjiga nedavno prevedena na srpski. Koliko ja znam prva knjiga o Permakulturi na srpskom. Pored toga puno literature na engleskom, sajtovi o permakjulturi i video materijal, pa se malo informišite.
Evo nekoliko linkova:
poljoinfo.com/showthre...rmakultura
www.youtube.com/watch?...re=related
permaculture.tv/
Postoji takodje fejsbuk stranica Permakultura Srbija.
Poslato: Pet Mar 16, 2012 11:33 am----
Integrisana zaštita u voćarstvu se svodi na gajenje otpornih sorti, primena organskog đubriva i unošenje insekata predatora. Još uvek je teško sprovođenje takve proizvodnje u uslovima otvorene sredine, gde je kontrola spoljnih faktora i brojnosti štetočina, gotovo nemoguća. Plastenici su idealni za takvu proizvodnju.
Poslato: Sub Mar 17, 2012 8:12 am----
Gde ode na plastenike?!?!
Plasstenici su zlo i za povrće zamisli tek za voće.
Pored otpornih sorti tu je i polikultura, diverzitet kako biljaka tako i predatora, hranjenje zemlje a ne biljke i neki organski preparati, ili biodinamički.
Nažalost malo ima konkretnih podataka za komercijalnu proizvodnju ali za vikendašku :-) kojom se većina ovde bavi ima sasvim dovoljno.
Poslato: Uto Maj 15, 2012 1:43 pm----
Imam u vikendici posadjene 70- ih godina: jabuke, kruske, tresnje, kajsije, visnje itd. Za kajsije kazu da su najstarije koje postoje u tom kraju i nista nikada nije prskano. Secam se da je jedino pokojni deda mazao vocke krecom. Jedino se u jabukama nadje po neki crv, a sve ostalo je bez ikakve napasti. Kajsije su najsladje koje sam probala u zivotu i ove godine su rodile u ogromnim kolicinama, iako je drvece staro i ponegde trulo. Sve komsije u mojoj okolini prskaju grozdje, voce i to sa kilogramima hemije. Da napomenem da to nije masovna proizvodnja za prodaju, vec za licnu upotrebu, jer nema niko vise od 20 ari zemlje. Razumem potpuno velike uzgajivace, ali ove komsije ne razumem. Doneli su mi prosle godine 4 breskve da probam, koje su bile lepe i velike na oko, a ukus kao da sam uzela deterdzent i stavila u usta, isto tako grozdje od drugog komsije. Pa samo kad sracunam koliko su novca dali za hemiju i sta su od voca dobili, jeftinije i ukusnije im je bilo da kupe u supermarketu koje je prskano, ali ne u tolikoj meri otrovno kao njihovo. Ono iz supermarketa barem ima neki ukus, a njihovo nikakav. Tako da je nekad bolje kupiti voce u supermarketu, nego ga uzeti od ludih komsija koji se sami mnogo vise truju.
Poslato: Uto Maj 15, 2012 7:25 pm----
Dalija, ima li sanse da nekako dobijem par kostica od tih Vasih kajsija?
Poslato: Sre Maj 16, 2012 8:43 am----
Dalija i ja sam zainteresovan za koštice :-)
To ludilo sa prskanjem je pravi fenomen, ljudi više znaju o hemiji nego o samoj biljci ili štetočini protiv koje prskaju. Nažalost kada jedanput počnu da prskaju loše stvari počinju ubrzano da se dešavaju jer je prirodna ravnoteža poremećena. U prirodnom voćnjaku šteta može da bude od 10-30% što ne može da opravda upotrebu hemije jer iskreno jedna porodica teško može da pojede svo voće koje rodi na samo desetak ari, o većim voćnjacima i da ne govorimo.
Poslato: Sre Maj 16, 2012 8:59 am----
Slazem se sa vama, pojedemo vise otrova nego vocki. Takodje imam vikendicu, nalazi se u vocarskom kraju i imam priliku da vidim koliko cesto sprovode prskanje. Do pre manje od mesec dana voce je vec prskano pet puta
Ja imam par vockica koje sam ja posadila i takodje kajsiju koja je bila tu jos dok sam bila mala. Nikada nisam nista prskala pa koliko rodi da rodi.
Poslato: Sre Maj 16, 2012 3:31 pm----
poalsa i nikola145, naravno da cu Vam poslati kostice od kajsije, to je bar najmanji problem
. Ove godine je rodila kao luda, ali su jos zelene. Za dve nedelje cu opet ici u vikendicu, pa cu slikati kajsije da vidite kakve su. Samo mi napisite kada da odvojim kostice, jel kada budu zrele kajsije? Ne zamerite sto se ne razumem, pa mozda pitam gluposti lana1, ove moje komsije prskaju svake nedelje, a nekad i po dva puta nedeljno
Poslato: Sre Maj 16, 2012 8:40 pm----
Kad budu zrele i kad ih smažete ili pretvorite u pekmez ili rakiju, par koštica spakujete u koverat i pošaljete nam :-)
Unapred hvala!
Poslato: Sre Maj 16, 2012 9:07 pm----
Izvinite, ali kako ce iz kostice kajsije da nikne kajsija??
Ja sam mislio da se kajsija dobija kalemljenjem...
Poslato: Čet Maj 17, 2012 5:53 am----
Pa šta drugo nego kajsija?!?
Naravno danas se sve kalemi, moje mišljenje je da nema boljeg drveta od sejanca. Naravno postoji veliki rizik da se dobije loša voćka, čeka se duplo duže do prvog ploda, ali ako se posreći da bude dobra onda si dobio pravu voćku kojom će i sledeće generacije da se slade.
Dalikala hvala i od mene unapred :-)
Poslato: Čet Maj 17, 2012 6:27 am----
@ gogidj
Posadis kosticu sljive nikne sljiva ,kajsiju kajsija i tako dalje a sto se tice kalemljenja voca to je da bi dobio pouzdanu sortu kojoj ces unapred znati koje ce biti boje velicine i ukusa kalemljenje je tako receno kloniranje, grancica koja se uzme sa vocke koja daje dobre plodove kad se kalemi na sejanac i na prenosi sve karakteristike (osobine) vocke sa koje je uzeta.
Poslato: Čet Maj 17, 2012 8:31 pm----
Ok hvala..
Nije mi bilo bas jasno..
Jer kod mog djeda je bila kajsija dosta stara..dali kalemljena ili samonikla ne znam... ali nikada ispod nje nije nikla druga kajsija, iako je ispod nje uvijek bilo kostica...mi djeca smo ih tamanili onako sa grane, i kostice razbacivali okolo..
Sad jos nesto..ako posejem kajsiju i ona nikne, kad stize u kom mesecu..?
Ja sam imao okalemljenu na dzenariku i uvjek je mraz sredi u cvatu...
Dali ova samonikla kasnije stize..?
Poslato: Pet Maj 18, 2012 8:18 am----
Sve podloge za kajsiju su problematične i imaju neke mane. Tako je džanerika previše rana i bujna pa strada od mraza. Evo malo o podlogama za kajsiju:
psss.rs/e107_plugins/f...#post_7120
Ustvari se zbog neadekvatnih a opšteprihvaćenih sistema kalemljenja pojedine voćke teško primaju i uspevaju u odredjenim uslovima u kojima bi prirodno gajena mogla da uspe. Kakve šanse ima kajsija na džanerici kada imate mraz u maju, zato su krajevi uz reku kao što je Grocka uspešni voćarski krajevi u kojima takve kombinacije mogu da prodju.
Poslato: Čet Maj 24, 2012 4:06 pm----
Zdravo, moracu da se umesam iako sam procitao sta pisu strucnjaci iz ove oblasti.
Kajsiija
za podlogu kajsije se u nasim krajevima uzima sadnica -divljaka belosljive a moze i bilo koje druge samo da je divlja . Tu ima i svojih nedostataka jer sve podloge nisu bas na svim terenima dobre.
da bi se sprecilo izmrzavanje ,po meni , koriste se podloge sa velikom otpornoscu na hladnocu . Treba odabrati pravu sortu za svoj kraj ili oblast gde je klimat neujednacen ili varira .
Sejati kajsiju iz kostice je besmisleno i nikada necete dobiti ono sto ste trazili. zato se pribegava kalemljenju.
Po meni najbolji nacin je da kada se kalem grana primi na podlozi u 2. godini je odvojite od korena divljaka na specifican nacin -oziljavanjem prstena [ malo komlikovano] i onda je gajite na svom sopstvenom korenu.
Nema uticaja korena sljive i sve osobine plemke ostaju . Ako se saceka nekoliko godina onad nema nista od toga .
Jedino SEFTELIJA se seje iz kostica i prenosi sve osobine roditelja . Ne mislim na vinogradarku jer ona je divlja breskva .
Sve sto vas zanima oko kalemljenja i uticaj mentora , posrtednika i vestackog uticaja na osobine plemke i korena cu vam objasniti.
Postoje mnogi nacini kako da imate zdravu i uspesnu sadnicu koja ima samo najbolje osobine . One sto ne valjaju se pod uticajem mentora i posrednika izgube .
za pocetnike je to komplikovano ali za one koji zele da nauce stojim na raspolaganju.
Ovo o cemu pisem nema ni u jednim knjigama . Ovo se uci kroz zivot i mnogo znaci onima koji u biljci vide zivo bice a ne sadnicu koja se prodaje po pijacama .
Pozdrav Nenad.
Poslato: Pet Maj 25, 2012 5:59 am----
Ma nema veze ako nije onakva kakva je roditeljska, neka me iznenadi prijatno ili neprijatno :-)
Ja ustvari sadim šumu i zato skupljam svo seme voća do kojeg mogu da dodjem i koje ima iole šanse da bude dobra voćka. Jako gusti sklop koji će kasnije da se proredjuje. Ili će ga prorediti srne i zečevi.
Poslato: Pet Maj 25, 2012 12:19 pm----
Nikola javi se u jesen da ti posaljem semena svih ovih divljih i poludivljih biljaka ako te zanimaju.
Pozdrav Nenad.
Poslato: Sub Maj 26, 2012 5:16 am----
Kako da me ne zanimaju, držim te za reč.
Hvala unapred
Pozdrav
Nikola
Poslato: Sub Maj 26, 2012 2:54 pm----
Neko mi se zalio kako je borovnicama i brusnicama bacao vestacko djubre i kako su mu dobro radjale a onda naglo pocele da se suse . Moli covek za pomoc .
Sta da mu kazem.... Mnogim biljkama je potrebno vestacko djubre da bi dobro radjale ali isto tako mnogim biljkama je potrebna i gljiva mikoriza da bi zivele i plodonosile .
Konstantnim unosenjem vestaka u zemlju unistava se flora tih gljiva i normalno da biljka koju gajimo polako nestaje .
Nemci ako nemaju kiselo zemljiste za borovnicu koriste sve i sade ih u saksijama . Mi ne , sadimo gde stignemo pa onda ,,vestak,, i mislimo da smo pametni.
Eto dokle nasa pamet doseze i samo napred i sto vise vestaka po biljci.
Pozdrav.
Poslato: Sre Dec 12, 2012 11:16 pm----
| IZVORbg citat: |
| Knjiga godine, ORGANSKI UZGOJ cela besplatna online books.google.com/books...mp;f=false naravno jedna knjiga ne čini proleće vidi moj raniji post.... |
Imaš li ovakvu ali sa prevodom ?
Poslato: Ned Mar 31, 2013 12:13 am----
Odakle mi dobri druze. Ja sve sto nalazim nalazim na Ruskim sajtovima . Znaju Rusi sta je dobro a sta ne . Pozdrav
Poslato: Uto Apr 09, 2013 4:51 pm----
Pozdrav svim forumasicama i forumasima, dosta prakticnog ima na ovom forumu pa ujedno koristim priliku da pohvalim sve ucesnike u raznim temama. Svoj doprinos organskoj proizvodnji voca , musmule (250) plus drenjine (110). Svaki savet je dobrodosao.
Poslato: Pon Maj 20, 2013 1:31 am----
Zdravo junacka Topolo. Dobro doso moj Sumadinac. Ako zelis savete spremi se za odgovore.
250 musmula ... na sta su kalemljene . Ako je dunja provansalka kao podloga budi na oprezu od ,,monilije,, jer veoma cesto se desava da cela biljka strada usled monilije.
Pozdrav
Poslato: Čet Jul 04, 2013 5:51 pm----
Zdravo.Pozdrav svim forumasima.
Prosle jeseni sam posadio bademe koje pokusavam da uzgajam organski.
Pre nekoliko dana sam na nekim od badem primetio "izgorelo" lisce
na slici. Moze li mi neko pomoci neznam dali je ovo gljivicno zabolenje ili nesto drugo, i naravno ako neko zna neki lek.
Poslato: Pet Jan 02, 2015 11:22 pm----
Posto vidim da je tema "ostarila" malo cu je oziveti. Ja se ne bavim bas ovako veliko kao vi vec za kucne potrebe. Imam dva zbuna borovnice, dve aronije, vinogradsku breskvu sorte "Indian Blood", koja bi mi trebala cvetati na prolece, i nekoliko kupina. Sve organski!
Poslato: Pet Jan 02, 2015 11:50 pm----
Poslato: Sub Jan 03, 2015 4:47 pm----
Pa da osvežimo temu...na Fruškoj gori imam pčelinjak, obilje voća koje ne mora da se prska posadih : krimske džanarike, bademe, dud kalemljenu murgu, oskoruše, brekinje, jarebike, elaeagnus multiflora, amelanchier canadensis, aronije, hibridne šumske jagode, stare sorte jabuka i krušaka, kalemljenih na divljake, kesten morun, oblepihe...na desetine vrsta lekovitog bilja i nadam se od ove godine na većeoj površini chiu.