Poslato: Čet Apr 28, 2005 4:05 pm----
pozdrav grupi,
kao prvo, ne znam da li avokado naraste do velicine stabla ili pak ostane grmolik, ali ipak saljem na ovaj forum.
uzgojila sam 2 biljcice iz sjemenki. trebalo je dugo da puste korijenje i sad se nekako odrzavaju, ali nije to to. Ovoj jednoj, starijoj, je prije nekog vremena otpalo svo donje lisce, dobilo je tamne mrlje i propalo, sad su ostali samo mladi listovi. Drzim ih u kuci.
Zna li netko mozda nesto vise o tome sto te biljke vole i zasto im se susi lisce? KOja zemlja, koliko vlage, vode i sl?
Unaprijed zahvaljujem,
Poslato: Čet Apr 28, 2005 6:25 pm----
Ćao Snežo,
evo nekih odgovora na tvoja pitanja.Jedino nisi naglasila da li planiraš da ga gajiš u vrtu,jer,budući da si iz Splita i to je moguće sa određenim sortama.
U svakom slučaju,avokado(Persea americana) ne raste kao grm,već kao drvo koje je vrlo slabo sklono razgranjivanju,a čak i orezivanje ne pomaže previše.
Dokle god imaš makar malo zdravog i sjajnog lišća na biljci sve je u redu,ali ukoliko i ono počne da se suši,verovatno je sve gotovo.
Najbolja zemlja za ovo voće je crvenica,koje,koliko znam u primorju ima dosta.Ukoliko se sadi u neku težu zemlju,sa više gline,treba pomešati sa peskom zbog bolje vodopropustljivosti.Ukoliko se sadi u saksiju,slobodno može odmah da ide u veliku saksiju jer se dobro i brzo ukorenjuje.
Navodnjavanje treba da bude redovno,tj.da zemlja nikad ne bude suva ili bar,previše dugo da ne ostane suva.
Veoma bitna je vlažnost vazduha.Naime,za pravilan razvoj listova,a kasnije,još bitnije ,za pravilan razvoj cvetova i podova,potrebna je konstantna vlažnost vazduha,koja ne bi trebalo da pada ispod 50%,a neke sorte traže i veću.
Postoje 3 grupe kultivara koje se razlikuju po otpornosti na mraz,potrebama za vlagom i vremenom cvetanja i plodonošenja.
Meksički kultivari su nastali od biljaka poteklih sa meksičkih suptropskih visoravni.Min t-4-6C.Vlažnost vazduha iznad 50%.Oni bi se mogli gajiti na,od vetra dobro zaštićenim mestima u Splitu i južnije.
Gvatemalanski kultivari su nastali od biljaka iz tropskih planinina Gvatemale gde vlada konstantna važna i sveža klima.Min t.-2C.Visoke temperature mu takođe smetaju.Vlaga iznad 70%.
Karipski ili West Indian kultivari potiču od biljaka iz nižih delova Centralne Amerike i Karipskih ostrva gde vlada konstantno topla i vlažna klima.Min.t+1C.Vlaga iznad 60%.
Poslato: Čet Apr 28, 2005 11:54 pm----
[quote="Bonanca"]Ćao Snežo,
Bok :))
"evo nekih odgovora na tvoja pitanja.Jedino nisi naglasila da li planiraš da ga gajiš u vrtu,jer,budući da si iz Splita i to je moguće sa određenim sortama."
Na zalost, vrt nemam, morat ce ostati zivjeti u pitaru.
Istina je, stalno raste u visinu, medjutim ima fore 230 cm , ne vise.
Hvala ti na dogovorima, jako mi je pomoglo. I cinilo mi se da mu treba velika vlaznost zraka, ne znam kako to postici, prskanjem? S druge strane, ucinilo mi se da bas kad sam ga pocela malo vise zalijevati, da se lisce posusilo, ali zasada se drzi dobro.
Kazes da mu pase crvenica, da ga presadim sad ili je vec prekasno, pa da sacekam neko drugo doba godine? Da pomijesam humus s crvenicom ili samu crvenicu? Da li moze stajati na suncu na balkonu?
I ne znam koja je vrsta, uzgojila sam ga iz sjemena avokada kojeg smo pojeli.
velik pozdrav!
Poslato: Pet Apr 29, 2005 1:38 am----
Vidiš,zaboravio sam ti reći da ga prekomerno zalivanje može ubiti(zato je bitno da ima peska,makar malo da bi voda bolje oticala).Možeš ga držati na suncu,a možeš i na svetlom mestu u poluzaseni,ali kad je reč o plodovima(živi bili,pa biće valjda i njih),za njihovo rađanje moraju biti na direktnome suncu.Možeš slobodno pomešati crvenicu sa humusom,a vlažnost je teško postići samo prskanjem,ali ipak pomaže.Pogledaću okolo koje se sorte uvize u ovaj deo Evrope,pa ću pokušati da odredim kojoj grupi kultivara pripada.
Poslato: Sub Apr 30, 2005 2:49 am----
[quote="Bonanca"] cut
hvala, ma super si!
Inace, gledala sam jos malo okolo po forumima, i svi se zale da nisu uspjeli docekati plodove u "kucnim" uvjetima.
Poslato: Sub Apr 30, 2005 2:59 am----
ja sam, iz radoznalosti, zapocela avocado iz kostice. nije bilo problema da krene, onda sam procitala da ga treba secnuti na vrhu kad mu poraste ne znam koliko listica da ne bi rastao u visinu nego da bi se razgranao, ja to uradila, i sa strane je pocela nova grancica, sve u svemu, moj avokado izgleda kao flamingo sa peruskom. nista nije lep!
negde sam citala da je, da bi plod rodio, potrebno neko posebno oprasivanje koje je maltene moguce samo na plantazama, tako da u kucnim uslovima od ploda nema nista.
Poslato: Uto Maj 03, 2005 1:02 am----
Da,Frau,donekle si u pravu što se tiče toga da je za avocado potreban oprašivač,ali ne zbog toga što bi polovi bili na različitim biljkama(jer nisu,avocado je jednodoma biljka),već zbog toga što se kod nekih sorti otvaranje polenskih vrećica ne poklapa sa krajnjim stadijumom razvoja tučka.Tačno je i da je teško dobiti plodove u unutrašnjim uslovima,bez obzira na sortu,naročito ako je biljka uzgojena iz semena-to se pre dešava sa biljkama nastalim od reznice i,još bolje,kasnije kalemljenim na određenu podlogu,ali i tada se mogu prvi plodovi očekivati kroz 10 godina.Vrlo popularne su podloge od sorti Mexicola i Gainsville za koje se tvrdi da mogu izdržati do -10-12C(a takođe se ove dve sorte mogu gajiti i kao plodonosne biljke,bez podloge,naravno).
Snežo,vrlo je teško pronaći podatke za uvoz avocada u ovaj deo Evrope(dosta teško je naći i za samu evropsku uniju,već,uglavnom za SAD),ali ako idemo analogijom da ovde dolazi nešto slično kao u EU,onda je najverovatnije iz Španije ili Izraela.Po tome bi se moglo reći da je tvoja biljka sorte Hass ili Fuerte,koje se najčešće gaje u ovim zemljama.Prvi pripada gvatemalanskoj grupi i nije mu potreban oprašivač,a drugi je spontani hibrid nekog meksičkog i nekog gvatemalanskog i može se i sam oprašivati ali je bolje da postoji neki od oprašivača kompatibilnih sa njime.U svakom slučaju,biće ti lepa dekorativna biljka.
Poslato: Uto Maj 03, 2005 4:16 pm----
Apel Marku:mogla bi i ova tema da ide u VOĆE.
Poslato: Sre Okt 05, 2005 9:28 am----
Drvce avokada pokušajte uzgojiti iz sjemenke.
Neposredno prije sjetve izaberite posve zreo plod - bjelkastožuto meso mora biti tako mekano da se pri sobnoj temperaturi lako razmazuje, a kožica tvrda, čvrsta, vrlo tamno zelena, smeđa ili čak ljubičastocrna kod nekih sorti - i oprezno ga razrežite do sjemenke, polovice razdvojite rukama i žlicom izvadite sjemenku. Ne čistite je nožem nego prstima operite pod toplom vodom.
Utisnite tri čačkalice i položite ju, proširenim dijelom prema dolje, na čašu ili staklenku napunjenu vodom tako da bude uronjena samo 2,5 cm.
Pri 20 stupnjeva Celzijevih, na lagano zasjenjenu mjestu, za 4-6 tjedana sjemenka će se raskoliti i pojavit će se izbojak i korijenje.
Kad mladica naraste 20 cm i razvije se nekoliko listova, prikratite ju na pola, a kad korijenje odeblja i lišće ponovo naraste, posadite mladi avokado u lončić promjera 10-15 cm u mješavinu za cvijeće bogatu humusom, ostavivši da polovica sjemenke viri van. Pazite da ne oštetite korijenje koje je veoma osjetljivo. Smjestite avokado na prozorsku klupčicu koja je cijeli dan dobro osvijetljena. Kako biste spriječili izduživanje izbojaka i oblikovali lijepo nisko razgranato stabalce, biljku povremeno prikraćujte i otkidajte vrhove izbojaka (uštipnite noktima dok su mekani).
Zalijevajte redovito, ali umjereno, jer avokado ne podnosi premokro tlo. U početku nije potrebno prihranjivanje, tek nakon 4 mjeseca počnite prignojavati tekućim gnojivom jednom na tjedan, počevši s četvrtinom preporučene količine. Avokado presadite u veći lonac tek kad se korijenova bala posve razvije. Ljeti neka bude na balkonu ili u vrtu na suncu sve dok noćne temperature ne budu niže od 0Đu00B0C, a zimi u svijetloj prostoriji pri 5 stupnjeva Celzijevih. Dok avokado miruje, ne gnojite ga. Svake godine u veljači stabalce orežite, a ljeti redovito uštipavajte vrhove da ne bude previsoko.
Cijeli postupak možete i malo pojednostavniti tako da svježu sjemenku avokada - klijava je samo jedan mjesec i ne smije se osušiti - ljeti položite na vlažnu zemlju u balkonskom sandučiću s pelargonijama koje svaki dan zalijevate ili ispod grma u sjenovitu dijelu vrta i jednostavno pričekate da nikne. Avokado iz sjemena može procvasti za 5-13 godina, no uzgojite li samo jednu biljku, ne nadajte se plodovima jer je stranooplodan. Bude li sreće, možda se razvije pokoji plod i bez oplodnje jer je u avokada i to moguće.
Poslato: Sre Okt 05, 2005 11:24 am----
EEEEEEEEEEEEEEe super
Ja sam pre tri god kupila avokado, smazala ga a semenku zasadila tj stavila u casu kao sto si napisao i kad je pustilo korencic i stablo ja ga stavila u saksiju. Tako je meni avokado rastao i rastao i narastao oko 1m ali nije imao grane nego samo stablo i par listova na vrh , tako da mi je dosadio i posle dve godine ja ga bacila neznajuci gde gresim
Poslato: Sre Okt 05, 2005 2:28 pm----
ja sam isto na taj način uzgojila avokado i izrastao je,ali se počeo na vrhovima sušiti (vjerojatno manjak hranjiva ili čega već) pa sam ga i ja hladno bacila u kantu
Poslato: Sre Okt 05, 2005 3:13 pm----
isto se i meni desilo.
Poslato: Sre Okt 05, 2005 5:33 pm----
Još ponešto o avokadu možete pročitati u okviru ovog istog odeljka ali u temi "avokado" (sa malim početnim slovom, skrolnite nešto naniže i naćićete ga).
Poslato: Sre Okt 05, 2005 6:50 pm----
List se skvrči i na njemu se ističu tamne pjege- radi se o fusariumu bolesti
koju liječimo preparatima za zaštitu npr rajčice.
Pozdrav!
Poslato: Sre Okt 05, 2005 8:00 pm----
Spojio sam dve teme o avokadu u jednu
Sva vremena su GMT + 1 sat