Poslato: Sub Apr 16, 2005 4:36 pm----
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
UNIVERZITETA U BEOGRADU
DIPLOMSKI RAD
VARIJABILNOST OSOBINA HIBRIDNOG SEMENA KUKURUZA ZP SC434 PROIZVEDENOG NA DVE LOKACIJE
MENTOR
PROF. DR. RADOVAN SABOVLJEVIĆ
KANDIDAT
IVANA KNEŽEVIĆ
RA95/56
ZEMUN 2005
1. Uvod
Kukuruz pripada redu Poales, porodici Poaceae, a rodu Zea. Ovaj rod ima samo jednu gajenu vrstu i to Zea mays. Gajena vrsta je nastala u davnoj prošlosti ukrštanjem samoniklih vrsta teozinta i gama trava. Kukuruz je veoma promenljiv po svojim morfološkim i drugim osobinama, pa predstavlja najvarijabilniju vrstu među žitima. Botanička klasifikacija se zasniva na morfološkim osobinama biljke i hemijskom sastavu ploda.
Kukuruz vodi poreklo iz Amerike. Posle otkrića ovog kontinenta prenešen je u Evropu gde je u početku bio gajen kao dekorativna biljka. Kao ratarska biljka prvi put je gajen u Španiji. U našoj zemlji je prvi put gajen krajem 16. veka, a donet je sa juga iz pravca Soluna i sa zapada iz Italije.
U svetu se kukuruz gaji od 350 južne geografske širine do 50 0 severne geografske širine.
zasejan je na površini od 125 miliona hektara i nalazi se na trećem mestu u svetu po zasejanim površinama. Oko polovine svetske proizvodnje kukuruza je u SAD, na drugom mestu je Kina, treći je Brazil. Značajan proizvođač su i zemlje bivšeg SSSR gde se gaji na oko 5 miliona hektara radi zrna i na oko 20 miliona hektara radi zelene biomase.
Kod nas se gaji na oko 1,4 miliona hektara, a prosečan prinos zrna je 5,3 t/ha, a ukupna proizvodnja zrna je oko 7,5 miliona tona.
Privredni značaj proizilazi iz njegove raznovrsne upotrebe u ishrani ljudi, domaćih životinja i industrijskoj preradi. Poseban privredni značaj kukuruzu se daje i to da skoro svi organi mogu da se iskoriste, tako da se raznim tehnološkim postupcima proizvodi više od 500 raznih industrijskih prerađevina.
U ishrani ljudi se koristi kao kukuruzne flekice, kokice, ulje, dekstrini, šećer, organske kiseline i drugih prehrambenih proizvoda.
U stočarstvu, za ishranu domaćih životinja koristi se kao zrno, zatim zelena biomasa, sveža ili za spravljanje silaže, kukuruzna slama ili kao voluminozna hrana.
2. Hibridi kukuruza
Kukuruz je biljka kod koje je pojava heterozisa doživela najveću primenu.
Heterozis je pojava kad su organizmi F1 generacije iznad proseka svojih roditelja. Heterozis i hibridna snaga se koriste kao sinonimi, dok neki smatraju da je heterozis mehanizam pomoću kojega se ispoljava hibridna snaga u razviću biljaka prve generacije. Heterozis se ispoljava na biljkama prve generacije koja nastaje iz hibridnog semena. Zbog toga je neophodno vršiti ukrštavanje svake godine. Ta pojava se koristi u proizvodnji radi dobijanja većih prinosa. Heterozis kod kukuruza se ispoljava u povećanju prinosa 20-30% u poređenju sa sortama kod kojih su dobijene inbreed linije ili sa standardnim sortama.
Proizvodnja hibridnog kukuruza na bazi ukrštanja inbred linija započela je u SAD tridesetih godina prošlog veka zahvaljujući istraživanjima Easta (1908) Shulla (1909) i Jonesa (1917). Pred drugi svetski rat hibridi kukuruza su bili rašireni na oko 55% površina, a posle rata skoro sve površine se nalaze pod hibridima kukuruza.
Postoje različite vrste hibrida: međusortni, linijsko-sortni ili top cross, mežulinijski i to prosti - single cross i dvostruki - double cross.
Za proizvodnju hibridnog semena potrebno je održavati inbreed linije za koje se u prethodnim ispitivanjima pokazalo da mežusobnim ukrštanjem daju heterozis. Svaka inbreed linija se održava u prostornoj izolaciji i ručnoj oplodnji.
Hibridno seme sa klipovima linije matere u sledećoj godini daje heterotične biljke F1 generacije koje nazivamo prosti ili jednostruki hibridi - single cross.
Prinos zrna ovakvih hibrida je nekoliko puta veći od prinosa linija koje su služile kao roditelji, odnosno do 30% veći od prinosa sorti od kojih su nastale linije. Seme dvostrukih hibrida - (AxB)x(CxD) uzima se F1 od jednostrukog hibrida, npr. (AxB) za majku, a F1 drugog jednostrukog hibrida (CxD) za oca. Na majci se otkidaju metlice pre prašenja i tako se na biljkama majke oplođenjem od oca dobija sem dvostrukih hibrida.
Osim ovih kod kukuruza se upotrebljavaju i druge vrste hibrida kao što su: trolinijski (three way cross) - (AxB)xC i sortni hibridi (top cross) - Axsorta ili (AxB)xsorta.
Najveći prinos daju jednostruki, pa onda trolinijski pa ostali.
Hibridi dozvoljavaju primenu najintenzivnije agrotehnike i omogućuju prinose koji su u porseku kreću od 7 do 9 t/ha, a rekordi preko 20 t/ha.
Hibridi imaju nazive po skraćenici mesta instituta u kome su selekcionisani i broj koji najčešće određuje grupu sazrevanja. Kod nas postoje dva velika instituta za selekciju kukuruza: Institut za kukuruz Zemun Polje (ZP) i Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad (NS).
Selekcijom su dobijeni hibridi za posebne namene:
- hibridi sa povećanim sadržajem ulja (nose oznaku "ULJ")
- hibridi sa povećanim sadržajem amilopektina ("WX" hibridi)
- hibridi belog zrna ("b")
- tvrdunci (oznaka "t")
- hibridi sa povećanim sadržajem lizina (oznaka "O2"- opejk hibridi)
tabela: najvažniji hibridi po grupama sazrevanja FAO
3. Proizvodnja hibridnog semena kukuruza
Postoje razne kategoerije hibrida: linijsko sortni, međusortni i međulinijski hibridi. U proizvodnju su najpre uvedeni četvorolinijski hibridi (DC ili dvostruki), a i danas su zastupljeni u sortimentu hibridnog kukuruza.
U proizvodnji semena dvostrukih hibrida razlikuju se tri faze:
1. održavanje i umnožavanje semena roditeljskih inbridovanih linija.
2. proizvodnja semena prostih roditeljskih hibrida.
3. proizvodnja semena dvostrukih hibrida.
Seme koje se dobija u prve dve faze smatra se "elitnim" ili "osnovnim semenskim materijalom".
Ove faze su međusobno povezane i zavisne. Istovremeno treba proizvoditi seme roditeljskih linija, seme jednostrukih hibrida i seme dvostrukog hibrida.
Seme inbred linije se može održavati na tri načina:
1. strogom samooplodnjom
2. sib - oprašivanjem
3. kombinovanjem ova dva metoda.
Seme roditeljskih linija se može sejati "klip na red" ili se može pomešati pa posejati za umnožavanje. Po prvom načinu se netipične biljke lakše uočavaju, i lakše uklanjaju. Pod inbridovanom linijom podrazumeva se potomstvo dobijeno posebnim načinom selekcije u toku pet uzastopnih generacija. Genetički čista linija predstavlja ujednačeni materijal u morfološkim osobinama.
Umnožavanje semena svake linije može se izvršiti na dva načina:
1. prostornom izolacijom
2. veštačkom izolacijom.
Veštačka izlacija podrazumeva upotrebu izolatora i ručno oprašivanje i ima dve varijante: stroga samooplodnja (jedna biljka je otac, a druga majka) i "sib" - oprašivanje.
Veštačka izolacija predstavlja:
a) izolovanje klipa
b) izolovanje metlice
c) oprašivanje
d) pričvršćivanje i kontrola izolacije za vreme i posle izvršene oplodnje.
Izolacija klipova se obavlja pre nego što se pojave žigovi izvan lisnog omotača. Izolatori su obično materijali koji dobro podnose kvašenje i sušenje - pergament, pergamin, i druge vrste papira. Najpovoljnija veličina izolatora za klip je 20x10 cm. Biljke sa dva klipa se koriste tako što se u postupak uzima gornji klip, jer on daje bolji rod. Izuzetak je inbred linija koja daje dva ili više klipova.
Izolacija metlice se vrši kada je srednji deo centralne grane počeo da rasipa polen. Izolatori metlice su veličine 40x15cm. Pri oprašivanju ovi izolatori se prenose zajedno sa polenom, navlače na klip gde ostaju do berbe.
I pred velike ujednačenosti klipovi i metlice se ne pojavljuju u isto vreme na svim biljkama. Obično se počne sa izolacijom klipova, pa ztatim metlica. Izolacija traje 4-6 dana i u tom periodu treba da bude izolovano i oprašeno 80-90% biljaka. U toku istog dana izvrši se izolacija klipa, metlice i oprašivanje. Prvo se izvrši izolacija klipa, zatim se pristupa oprašivanju klopova koji su ranije izolovani.
Postupak kod oprašivanja je sledeći: Prvo se savije vrh biljke zajedno sa izolatorom i metlicom, zatim se metlica protrlja u izolatoru tako da izađe sav polen, a zatim se izolator skine sa metlice. Izolator se potom nanese preko iolovanog klipa. U toku narednih 24 časa dolazi do oplodnje. Ovako postavljeni izolator ostaje do berbe.
Metod prostorne izolacije
Ovaj slučaj podrazumeva oprašivanje između svih biljaka jedne inbridovane linije, na površini dovoljno udaljenoj (prostorno) od drugih useva kukuruza.
Što se tiče kvaliteta, najkvalitetnije seme se dobija metodom ručnog oprašivanja. Međutim, kada se jedna linija gaji više godina izolacijom dolazi do smanjivanja životne sposobnosti, a time do teškoća u njenom održavanju. Zbog toga se u praksi umnožavanje semena inbridovanih linija najčešće vrši tako što se jedne godine seme proizvodi u uslovima stroge samooplodnje, a druge u uslovima prostorne izolacije.
Od svih kategorija semena kukuruza seme inbridovanih linija je najmanje vitalno, zbog toga izboru površina za umnožavanje i obradi treba pokloniti veliku pažnju. Najmanja udaljenost polja za umnožavanje jedne inbrid linije od drugih polja na kojima se gaji kukuruz treba da bude 200m. U praksi je rastojanje 300-500m. u nedostatku izolacije može se pristupiti tzv. vremenskoj setvi tako da se vreme oplodnji susednih biljaka ne podudara.
Plodnost zemljišta treba da bude na visokom nivou. Ako nije primenjen plodored onda se pristupa povećanom đubrenju. Osnovna obrada se vrši na uobičajen način, a posebna briga treba da se posveti uništavanju korova. Setva se vrši ručno, gustina setve se kreće od 30000 - 35000 b/ha, a razmak je najčešće 100x35cm. Setva se obavlja tako što se u svaku kućicu stavlja 1-2 zrna ako treba da ostane jedna biljka, ili 2-3 ako treba da ostanu dve biljke. U nezi useva posebnu pažnju treba posvetiti prvoj fazi, dok su biljke veoma slabe da ih korovi ne bi ugušili. Nega treba da obezbedi održavanje vlage naročito u momentu oplodnje, kada je ona najpotrebnija. Kod umnožavanja semena inbrid linije treba da se vrši čišćenje useva od atipičnih biljaka. Pod pojmom netipičnih biljaka nalaze se sve biljke koje ne odgovaraju osnovnom tipu linije. Do pojave ovakvih biljaka dolazi jer vetar donosi polen, a polja se ne mogu zaštititi od toga. Takođe, kod ručnog oprašivanja polen se prenosi rukama ili materijalima koji se upotrebljavaju u izolaciji. Sve biljke koje vode poreklo iz zrna oprašenog stranim polenom su netipične. Netipične biljke treba ukloniti pre cvetanja i oplodnje. Čišćenje biljaka od netipičnih biljaka se vrši u više navrata, a one se najlakše uočavaju nekoliko dana pre izbijanja metlice. Ovakve biljke se seku u korenu ili čupaju.
Navodnjavanje povoljno utiče na proizvodnju, ali ga treba izbegavati jer gajenje više godina u uslovima navodnjavanja može uticati na genetičko ponašanje linije. Linije otporne prema suši se na ovaj način mogu izgubiti ili oslabiti. Seme linije za dobijanje prostih hibrida se može gajiti u uslovima navodnjavanja, a seme za održavanje linije treba što je više moguće gajiti bez navodnjavanja. Zalivanje treba vršiti ujutru ili uveče, da ne bi došlo do razvijanja oboljenja.
Proizvodnja semena prostih hibrida
Druga faza je ukrštanje inbridovanih linija tj. proizvodnja elitnog semena prostih hibrida. Proizvodnja semena se vrši tako što se roditeljske inbridovane linije gaje u naizmeničnim redovima na prostorno izolovanom polju. Obično se seje jedan red muškog roditelja na dva reda ženskog roditelja. Setvi se pristupa sredinom seyone kada su uslovi najpovoljniji, najčešće se obavlja ručno. Gustina biljaka je ovde 30-35000b/ha. Pošto kod nekih kombinacija jednostrukog hibrida linije nisu iste dužine vegetacije tu se radi podudaranja vremena cvetanja i oplodnje preporučuje vremenska setva. U slučaju primene vremenskle setve pri odnosun 4:2 jedan red očinske linije se seje u prvoj , a drugi red u drugoj vremenskoj setvi. Ako je odnos roditeljskih linija 2:1 onda se preskaču po dva reda majčinske linije, pa se očinski red seje u prvoj, a drugi dosejava u drugoj setvi.
Pre početka oprašivanja uklanjaju se sve sumnjive biljke, a takođe i za vreme berbe je neophodan pažljiv pregled klipova sa majčinske biljke i uklanjanje svih netipičnih. Uklanjanje metlica sa majčinske biljke mora da počne na vreme, treba iztabrati najbolji momenat, a to je kada metlica dobije dovoljno drške da čupanje bude bez opasnosti da se zakine. Čupane se obično vrši kada metlice izađu iz lisnatog omotača. Suviše rano uklanjanje metlica dovodi do uklanjanja jednog od dva lista ili se može zalomiti i tako nepotpuno ukloniti. Takođe se sa zaperaka skidaju metlice.
Prinosi prostih hibrida su mali a zrno je često nepravilnog oblika i neujednačenog izgleda. Takođe se mora voditi računa da se seme zaštiti od povreda u toku žetve, sušenja, krunjenja i lagerovanja.
Šema: semenski usev - raspored redova roditeljskih linija
Proizvodnja semena dvostrukih hibrida
Za proizvodnju dvostrukih hibrida treba izabrati najboja polja; treba izabrati adekvanu gustinu setve i izabrati dobro izbalansiran program đubrenja, a takođe suzbiti štetne insekte i korove. Polja za proizvodnju semena zahtevaju izolaciju od 200m od okolnih polja kukuruza. Kada su u pitanju biljke prostih hibrida koje služe kao polinator polja za proizvodnju semena dvostrukih hibrida seje se u naizmeničnim redovima od šest redova ženskog roditelja i dva reda muškog roditelja. Klipovi od muškog roditelja se koriste za ishranu stoke.
Priprema zemljišta za setvu mora biti besprekorna zbog slabe klijavosti prostih hibrida - roditelja.
Ova polja se seju nešto kasnije a dubina setve ne treba da bude veća od 4-5 cm. U toku vegetacionog perioda treba uklanjati atipične biljke. Uklanjanje metlica se obavlja kada drške budu dovoljne dužine da čupanje ide lako i bez oštećenja listova.
Zbog obezbeđenja dobrog kvaliteta semena berba mora biti pađžljiva da ne bi došlo do mešanja sa klipovima iz muških redova. Posle berbe seme se suši na temperaturi do 43 0C jer ako su temperature veće može doći do oštećenja klijavosti. Za krunjenje semena zrno ne reba da sadrži više od 13% vlage. Veća vlažnost otežava sušenje i skladištenje, a niža nije povoljna jer pri krunjenju dolazi do lomljenja zrna.
Za setvu sejalicom seme treba da je klasirano prema veličini i obliku. Pljosnata i okrugla zrna su podeljena u tri klase:
- pljosnato - sitno, sredne i krupno
- okruglo - sitno, srednje, krupno
Seme se obavezno dezinfikuje jer se tako obezbeđuje bolji sklop useva. Naročito pomaže u suzbijanju gljivica, a fungicidi se primenjuju u obliku rastvora i prašiva. Po stavljanju u vreće i etiketiranu seme se čuva u prohladnoj suvoj i od glodara zaštićenoj prostoriji. Vlaga u semenu ne treba da prelazi 6-10% i ako se čuva na temperaturi 4-5 oC.
Usev koji se dobija iz semena dvostrukog hibrida ne treba koristiti naredne godine ponovo za seme, odnosno komercijalno korišćenje hibridnog semena se završava u prvoj generaciji ili jednom reproducijom. Istraživanja pokazuju da u svakoj narednoj generaciji prinos opada za 10-20%.
4. Marerijal rada
Materijal u mom radu je seme H1 jedne SC komercijalne hibridne kombinacije stvorene u Institutu za kukuruz Zemun Polje. U radu je ova hibridna kombinacija označena kao hibrid H1. Ova hibridna kombinacija je u grupi zrenja FAO 400-500. Seme ove hibridne kombinacije proizvedeno je u vegetacionom periodu 2001. Semenski usevi su bili u regionu Bačke (Bačka Topola) i regionu Srema (Žarkovac).
Posle berbe klipa sa biljaka linije majke i veštačkog dosušivanja sa obe lokacije je uzeto po 500 klipova za ručni postupak dorade. Posle mehanizovanog krunjenja i čišćenja naturalnog semenskog materijala uzeto je po 25 kg iz svake lokacije za dalji rad.
Klipovi su okrujeni ručno i na laboratorijskim uređajima razdvojeni na dve frakcije po obliku: pljosnatu (RP) i okruglu (RO). Semenski materijal (25kg/lokacija) iz mašinskog postupka takođe je na laboratorijskim uređajima razdvojen na dve frakcije po obliku: pljosnatu (MP) i okriglu (MO). Laboratorijska dorada izvršena je na Institutu Zemun Polje.
Znači, materijal u mom radu bile su dve frakcije oblika hibridnog semena sa po dve osnove porekla (region proizvodnje semenskog useva i način primarnog postupanja sa naturalnim semenskim materijalom).
Primenom ovog materijala htelo je da se utvrdi da li način prarnog postupanja sa hibridnim semenom ima uticaj na njegove fizičke i fiziološke osobine.
5. Metodi rada
Materijal rada (frakcije semena prema obliku, prema lokaciji proizvodnje semenskog useva i prema načinu primarnog postupanja sa hibridnim semenom) ispitivan je u laboratoriji na dve osobine:
- masa 100 semena (početna masa suvog semena)
- ukupna klijavost p dva metoda
Početna masa suvog semena je istovremeno i fizičko-mehanička osobina i ontogenetsko-fiziološka osobina. Ukupna klijavost semena je najvažnija fiziološko-semenarska i agrotehnička osobina hibridnog semena kukuruza.
Ukupna klijavost semena ispitivana je u laboratoriji po dva metoda:
- standardna metoda pri t=20/30 oC tokom naizmenično 16/8 časova sedam dana
-hladno ispitivanje klijavosti semena kukuruza (col-test) pri t1=10c const. tokom sedam dana i zatim t2=20/30c naizmenično 16/8 sati tokom sedam dana
Oba ispitivanja izvršena su na filter papiru i kvarcnom pesku.
Standardno ispitivanje klijavosti označeno je 20/30oC, a col test sa 10oC. Sva ispitivanja mase 100 semena i klijavosti tog semena izvršena su u 15 ponavljanja. Laboratorijska ispitvanja hibridnog semena kukuruza izvršena su u laboratoriji za ispitivanje semena Instituta za kukuruz u Zemun Polju.
Eksperimentalni podaci obrađeni su na srednju vrednost x i ukupnu varijabilnost (CV). Razlike srednjih vrednosti masa po varijantama ispitivanja osobina, ocenjene su t testo. Značajnost razlika je ocenjena na tri nivoa verovatnoće: 90%, 95% i 99%.
6.Rezultazi rada
Rezultati rada prikazani su u tabelama 1, 2, 3. U tabeli 1 prikazani su rezultati za ukupnu klijavost semena, u tabeli 2 prikazani su rezultati za masu 100 semena (početna suva masa semena) i u tabeli broj 3 prikazani su rezultati t testa.
Tabela 1 srednje vrednosti (x u %) i varijabilnost (CV) ukupne klijavosti semena hibridnog kukuruza proizvedenog u Bačkoj i Sremu.
Varijabilnost ukupne klijavosti semena hibrida H1 proizvedenog u regionu Bačke i Srema ispitivane na podlozi od filter papira i peska na temperaturi od 20/30C i 10oC.
Ispitivanne frakcije na filter papiru i temperaturi od 20/30oC u regionu Bačke i Srema pokazale su sledeću varijabilnost: gledajući tabelu horizontalno frakcija RO proizvedena u Bačkoj ima varijabilnost CV=2,2% i ona je manja od varijabilnosti frakcija proizvedene u Sremu koja ima varijabilnost CV=3,3%. Frakcija RP proizvedena u Bačkoj ima varijabilnost CV=1,4% i ona je manja od varijabilnosti semena iz Srema CV=1,2%. Varijabilnost frakcije MO proizvedene u Bačkoj i Sremu je ista CV=1,2%. Seme kukuruza frakcije MP proizvedene u Bačkoj ima varijabilnost veću od varijabilnosti semena proizvedenog u Sremu. Najveću varijabilnost hibridno seme kukuruza ispitivano na filter papiru i temperaturi 20/30oC ima frakcija RO proizvedena u Sremu CV=3,3%, najmanju varijabilnost frakcija MP takođe proizvedena u Sremu CV=1,1%.
Seme hibridnog kukuruza H1 ispitivano na filter papiru i t=10oC u oba regiona pokazuje sledeće rezultate: seme proizvedeno u Sremu frakcije RO ima manju varijabilnost od semena proizvedenog u Bačkoj, u prvoj varijanti ona iznosi 2,0%, a u drugoj 1,7%. Frakcija RP proizvedena u Bačkoj ima manju varijabilnost od semena proizvedenog u regionu Srema. Seme iz Srema ima CV= 3,5%, a seme iz Bačke CV=1,6%. Varijabilnost frakcije MO proizvedene u Bačkoj je 2,9% što je veće od varijabilnosti semena iz Srema koja iznosi 1,6%. Frakcija Mp proizvedena u Bačkoj je varijabilnija od frakcije proizvedene u Sremu. Seme ispitivano na filter papiru i t=10oC ima najveću varijabilnost kod frakcije RP proizvedene u Sremu 3,5%, a najmanju ima ista frakcija proizvedena u Bačkoj 1,1%.
Iste frakcije su ispitivane na podlozi od peska i na istim temperaturama i pkazale su sledeću varijabilnost. Frakcije ispitivane na pesku na t=20/30 oC proizvedene u regionu Bačke i Srema. Frakcija RO iz Bačke imala je varijabilnost 2,9%, a seme iz Srema je imalo manju varijabilnost 1,8%. Frakcija RP proizvedena u Sremu pokazuje veću varijabilnost 1,9% od frakcije RP proizvedene u Bačkoj, kod koje je varijabilnost 1,1%. Frakcija MO iz Bačke varijabilnija je od iste proizvedene u Sremu. Varijabilnost frakcije MP proizvedene u Bačkoj je 1,9% i veća je od varijabilnosti semena iz Srema koje iznosi 1,2%. Najveću varijabilnosn na podlozi od peska i t=20/30oC pokazala je frakcija RO proizvedena u Bačkoj 2,9%, a najmanju frakcija RP 1,1% takođe proizvedena u Bačkoj. Frakcije ispitivane na filter papiru i t=10oC proizvedene u Bačkoj i Sremu imale su sledeću varijabilnost: Frakcija RO proizvedena u Bačkoj CV=2,9%, a frakcija proizvedena u Sremu CV=1,8%. Frakcija RP proizvedena u Bačkoj ima varijabilnost 1,4% i veća je od varijabilnosti semena proizedenog u Sremu koja iznosi 1,3%. Frakcija MO proizvedena u Bačkoj je manje varijabilna od frakcije iz Srema koja ima CV=4,2%. Frakcija MP pokazuje veću varijabilnostž
7 Diskusija rezultata rada
Eksperimentalne rezultate dobijeni u ovom radu možemo analizirati, ocenjivati i diskutovati sa različitim pristupom. Međutim, najvažnije rezultate možemo ocenjivati iz semenarsko-tehnološkog pristupa i iz agrotehničko-upotrebnog pristupa.
Hibridno seme proizvedeno u Bačkoj pokazuje vrlo visoke vrednosti za ukupnu klijavost i za oba metoda ispitivanja. Izuzetak je samo klijavos tfakcije MP na filter papiru po Col- testu. Varijabilnost ukupne klijavosti je veoma niska u rasponu od CV=1,1% do CV=3,6%. U više od polovine varijanti ogleda ova varijabilnost je manja od 2%.
Ukupna klijavost hibridnog semena proizvedenog u reonu Srema takođe je vrlo visoka sa odstupanjem za frakciju MO na pesku po Col - testu //X za srednju vrednost//=91%. Varijabilnost ukupne klijavosti semena proizvedenog u regionu Srema kreće se od CV=1,1% do CV=4,2% što je takođe mala varijabilnost i za ovo seme kod više od polvine oglednjih varijanti varijabilnost je manja od 2%.
U pogledu ukupne klijavosti semena, između primenjenih metoda nema razlike ni po jednom osnovu obuhvaćenom u radu: po lokaciji proizvodnje semenskog useva, ili postupanja sa semenom posle berbe semenskog useva (frakcije oblika prema postupanju sa semenom). Visoka vrednost ukupne klijavosi semena i mala varijabilnost ove sosbine pokazuju da su oba regiona proizvodnje semenskog useva povoljni za fiziološke osobine hibridnog semena. Niska varijabilnost ukupnog klijanja takođe potvrđuje iznetu konstataciju.
Ukupna klijavost semena od 88% za frakciju MP kao i ukupna klijavost od 91% za frakciju MO bila bi znatno povećana i pri najobičnijoj daljoj doradi.
Ispoljena fiziološka osoina ukupna klijavost hibridnog semena (po oba metoda ispitivanja) u pogledu oba pokazatelja (sredna vrednost i varijabilnost) pokazuju visoku agrotehničku - upotrebnu vrednost koja je od presudnog značaja u ozbiljnijoj proizvodnji merkantilnih useva hibridnog kukuruza. Ova osobina obezbeđuje ujednačeno klijanje semena i nicanje klijanaca čime se postiže potreban broj biljaka i njihovo ravnomerno rastenje i razviće u merkantilnom usevu kukuruza.
Između frakcija semena (RO, RP, MO i MP) a u odnosu na region proizvodnje semenskog useva ispolene su razlike u masi 100 semena (početna suva masa semena). One su prikazane po varijantama ispitivanja klijavosti. Međutim, srednje vrednosti mase 100 semena veoma su približne. Uočljiva je mala varijabilnost ove osobine u svim varijantama. Ona je svuda manja od CV=4%, a što se smatra tehnološki dozvoljenim kriterijumom. Varijabilnost se kreće od CV=1,1% do CV=3,5%, dok je u 14 varijanti manja od CV=2%, a u sedam varijanti CV=0%. Znači, u 21 varijanti od ukupno 32 varijante varijabilnost mase 100 semena CV<=2%.
Ovi rezultati za masu 100 semena takođe pokazuju da su uslovi za proizvodnju semenskih useva ove hibridne kombinacije u oba regiona bili vrlo slični i vrlo povoljni za osobine hibridnog semena. Ove osobine se ne bi mnogo poboljšale ni daljom doradom.
Rezultati t testa nam pokazuju stepen ujednačenosti hibridnog semena u pogledu mase, a po osnovi postupanja sa tim semenom posle berbe semenskog useva upoređivanje izvršeno po varijantama ispitivanja klijavosti.
Za seme proizvedeno u regionu Bačke postignuta je veća homogenost mase 100 semena, a po osnovi postupanja sa semenom posle berbe semenskog useva za seme proizvedeno u regionu Srema ta ujednačenost skoro da ne postoji. Ovi rezultati t testa pokazuju da region proizvodnje semenskog useva ima značaj u određivanju postupaka dorade.
Cilj svih postupaka dorade semena jeste maksimalno ujednačavanje svih njegovih osobina po svim osnovama.
8. Zaključci
Na osnovu originalnih eksperimentalnih rezultata možemo postaviti sledeće zaključke:
1. Hibridno seme proizvedeno u regionu Bačke i Srema pokazuje vrlo visoke vrednosti za ukupnu klijavost po obe metode i na obe podloge ispitivanja.
2. Oba regiona Bačka i Srem povoljna su za proizvodnju semenskog useva za njegove fiziološke osobine
3. Ispolena fiziološka osobina ukupne klijavosti hibridnog semena pokazuje visoku agrotehničku upotrebnu vrednost.
Poslato: Sub Apr 30, 2005 8:10 pm----
Da dam komentar samo za ovo..
Ovo je deo diplomskog koji je igrom slucaja zavrsio na nasem sajtu kako bi bio backup-ovan.
Poslato: Ned Maj 01, 2005 7:32 pm----
| Marcus citat: |
| Da dam komentar samo za ovo.. Ovo je deo diplomskog koji je igrom slucaja zavrsio na nasem sajtu kako bi bio backup-ovan. |
Marki, shta znachi to "BACKUP-OVAN"
Poslato: Ned Maj 01, 2005 9:41 pm----
To je kad sacuvas nesto od unistenja...
Recimo ja ceo sajt backup-ujem na svakih par dana.. U slucaju da dodje neko i da mi srusi sajt.. izbrise.. ili bilo sta destruktivno da uradi..
Ja bih mogao za neko krace vreme da ga vratim na staro.
Tako je Bonsai Master kucao pomagao ovaj diplomski tako sto je kucao u nekom Internet Cafeu sav ovaj tekst.. i da se ne bi desila neka havarija.. objavio ga je na sajt. Da se nesto slucajno desilo sa njegovim dokumentom .. mogao je da ga skine sa sajta.
Poslato: Pon Maj 02, 2005 12:50 am----
Da ne beše tog diplomskog ja bih i dalje mislila da je Bonsai master muško
Poslato: Pon Maj 02, 2005 1:56 am----
Bonsai Master i jeste musko
. A pomagao je prijateljici ..a sad ja ovde kao baba tracara moram sve da objasnim
Poslato: Pon Maj 02, 2005 9:38 pm----
I treba da objasniš!
Nabedih čoveka
Moje izvinjenje Bonsai Masteru.
Poslato: Pet Maj 20, 2005 6:11 am----
Ma ja sam po potrebi, malo Ivan, malo Ivana...
Šalim se, još uvek sam M, tj Ivan, a Ivani sam kucao diplomski u nekom internet caffe-u, pa sa terminala nismo mogli da prebacimo na server (nije bio dati folder shareovan kako valja, oni nisu umeli a ja nisam hteo da prčkam po njihovoj mašini)
I ja sam šumar, a Ivana je ratar...
Poslato: Pet Jan 12, 2007 2:13 pm----
Zanima me gdje se moze nabaviti sjeme za kukuruz secerac osmoredac?
Poslato: Pet Feb 23, 2007 12:22 am----
Pogledaj na: www.superior-seeds.co.yu
U Velikoj Plani su, 12km. daleko od mene, da nebi bio shat ovde, pusti poruku na moj e-mail, ako ti treba dalja pomoc.
Poslato: Čet Mar 15, 2007 9:25 am----
Hvala !Nema tu ali uspjeli smo naći jučer baš ono što tražimo
Sad idemo po sjeme i odma sadnja 
Poslato: Čet Mar 15, 2007 9:33 am----
Još je rano za setvu kukuruza, za vikend najavljuju zahlađenje, zemlja za kukuruz treba da bude zagrejana na 10 stepeni.
Poslato: Čet Mar 15, 2007 7:15 pm----
mozda ga sije u plasteniku ako moze
Poslato: Čet Mar 15, 2007 10:45 pm----
Ma sijemo ga vani ali sjeme ipak nije pravo pa smo i dalje u potrazi
Zanima gdje mogu naci podatke o eko uzgoju kukuruza?
Poslato: Sub Mar 17, 2007 10:50 am----
ev nes nađoh na netu,nadam se da ce ti pomoci:
SAVJETI ZA PROIZVODNJU KUKURUZA
ORANJE NA PROLJEĆE
Pravilo je da se, osim na lakim pjeskovitim tlima i na vrlo nagnutim terenima gdje prijeti opasnost od erozije tla, ore na jesen jer se na taj način ostvaruju vrlo važni uvjeti za normalan rast i razvoj kukuruza. Ako se ne ore na jesen ne može se postići dovoljno rastresit sloj za razvoj korjena i ujedno čvrsti sjetveni sloj u kojem se klijanje i nicanje brzo odvija, te dolazi do redukcije sklopa koja uzrokuje dodatnu zakorovljenost i veliko smanjenje prinosa. Također, oranjem na jesen povećava se količina akumulirane oborinske vode koju kukuruz koristi u ljetnom razdoblju kad mu je najpotrebnija za razvoj klipa i zrna.
Još uvijek, pojedinci oru na proljeće, te time gube sve prednosti oranja na jesen, a sve što su uložili u naftu, gnojivo, herbicide i sjeme gube jer su prinosi toliko mali da ne mogu pokriti navedene troškove.
Najpovoljniji momenat obrade je kada je tlo umjereno vlažno i ne lijepi se, sve osim toga je manje povoljno ili može biti ne povoljno. U tim uvjetima osnovna obrada ne osigurava zacrtane zadaće i o tome treba i te kako voditi brigu radi mogućih kontraefekata na plodnost i strukturu tla.
Pod utjecajem obrade mijenja se fizikalno stanje tla: čvrstoća, aeracija, propusnost za vodu i temperaturu te kemijsko-biološka aktivnost, što sigurno doprinosi trenutnom podizanju boniteta tla, odnosno utječe na stvaranje povoljnog strukturnog sloja za aktivni život biljke koja je predmet uzgoja, ako zahvat provedemo u uvjetima povoljne vlažnosti tla za obradu.
Najpovoljnija brzina oranja je oko 7 km/h, dok brzina manja od 4 km/h ne osigurava niti dovoljnu učinkovitost a niti dovoljnu kvalitetu.
Dubina tla ovisi o kulturnoj biljci - predmetu uzgoja, odnosno glavnoj masi korijena koji biljka razvija do određene dubine. Kod naglog produbljenja mekote - oraničnog sloja, treba imati na umu da na površinu iznosimo strukturu tla ne aktivnu glede biološke aktivnosti, i obično je to tlo kisele reakcije, neplodno i bez humusa. U takvim uvjetima osnovna obrada treba poprimiti meliorativni karakter, odnosno nedostatke preoranog tzv. mrtvog sloja treba riješiti pojačanom mineralnom gnojidbom i eventualnom kalcifikacijom što uvjetuje podizanje plodnosti tla na duži period.
Obvezno je napraviti analizu tla, radi odabira pravilne gnojidbe.
PRIPREMA TLA ZA SJETVU
Priprema tla za sjetvu trebala bi osigurati zrnu kukuruza tvrdu posteljicu, kako bi doticaj s vlagom bio dobar i stalan, i rahli pokrov kako bi nicanje bilo lako i brzo. To se može postići na način da se po jesensko-zimskom oranju, a po isteku zime, tlo prijeđe
(zatvaranje braze) blanjom ili drljačom te se na taj način tlo poravna, a u isto vrijeme tako se sprječava gubitak akumulirane zimske vode iz tla. Nakon toga prije sjetve tlo se pripremi za sjetvu jednim ili sa dva prohoda drljače ili sjetvospremačem na dubinu na koju će se kasnije sijati. Vrlo često naši poljodjelci za pripremu koriste tanjuraču koja ima dobrih, ali više loših strana. Tanjurača može vrlo dobro usitniti tlo i unijeti razbacana gnojiva na dubinu od 7-15 cm ali samo onda ako se ne radi o vrlo laganom pjeskovitom tlu i ako je stanje vlažnosti tla povoljno. Najčešće greške koje se ovdje događaju su pripremanje lakih tala na veliku dubinu i pripremanje tla kod neodgovarajuće vlažnosti tla. Priprema lakih tala tanjuračom je obično preduboka, čak i više od 15 cm tako da zrno koje se posije na 5-7 cm nema dobar doticaj sa posteljicom te nema dovoljno vlage za početak klijanja i nicanja te dolazi do velikog smanjenja
Priprema srednje teških i teških tala tanjuračom kod prevelike vlažnosti dovodi do prevelikog zbijanja tla, (pogotovo ako se tanjura nekoliko puta u želji da se postigne povoljan sjetveni sloj) tako da je obično donji sloj toliko sabijen da je tvrđi nego što je bio prije oranja. U ovom slučaju sjeme ostaje vrlo plitko bez dobrog doticaja sa vlagom i bez rahlog pokrova te također dolazi do smanjenja sklopa, dodatne zakorovljenosti i smanjenja prinosa.
POKORICA
Vrlo često, tlo se "prefino" pripremi. Kad se previše razbije mrvičasto-grudasta struktura tla, poveća se udio čestica praha u sjetvenom sloju te nakon kiše obvezno dolazi do pojave pokorice koju klica ne može probiti, te se obično (ako se pokorica ne razbije na vrijeme) mora presijavati.
SJETVA KUKURUZA
Staro je ratarsko pravilo: kukuruz treba sijati tako da zrno legne na tvrdu postelju, a da ima rahli pokrivač.
PLITKA SJETVA
Vrlo često nailazili smo na vrlo plitku sjetvu od 1-2 cm, a posteljica je bila na
dubini od 8-10 cm. U ovom slučaju zrno ne može upiti dovoljnu količinu vlage za početak klijanja i nicanja. S druge strane, bilo je slučajeva da je zrno posijano preduboko (čak i do 15 cm dubine) u zbiti sloj gdje su narušeni vodo-zračni odnosi, gdje nema dovoljno zraka i gdje se zrno jednostavno "uguši".
GUSTOĆA SJETVE
Mnogi poljodjelci siju godinama , a da ne znaju
kako se njihova vlastita sijačica podešava za sjetvu određenog broja zrna po jedinici površine. Tako se događa da se svi hibridi siju na isti razmak u redu bez obzira o preporukama proizvođača sjemena o optimalnoj gustoći sjetve za pojedine hibride. Također, još uvijek velik broj poljodjelaca sije prerijetko, a na taj način ne može se postići maksimalni prinos.
ŽIČNJACI
Do sjetve kukuruza uloži se mnogo novca u obradu tla, gnojidbu, zaštitu i nabavu sjemena. Sav uloženi novac i trud vrlo lako može propasti ako se prije sjetve ne utvrdi da li je potrebna ili ne zaštita protiv žičnjaka. Žičnjaci su ličinke klisnjaka žute boje, tvrdog tijela, nalik bakrenoj žici, dugog do 3 cm. Razvijaju se u tlu 3-4 godine i hrane se korijenjem biljaka. Ponekad izgrizu sjeme ili klicu ili tek izniklim biljčicama kukuruza pregrizu vrat korjena. Sve ovo dovodi do prorjeđivanja sklopa, smanjenja prinosa, a u najgorim slučajevima do propadanja usjeva i presijavanja. Suzbijanje žičnjaka provodi se prije sjetve ili u samoj sjetvi te je stoga potrebno prethodno utvrditi da li je zaštita potrebna ili ne.
TRETIRANJE KUKURUZA HERBICIDIMA NAKON NICANJA KUKURUZA I KOROVA
Tretiranje herbicidima poslije sjetve, a prije nicanja kukuruza još uvijek je prevladavajući način zaštite kukuruza od korova u Hrvatskoj. Zaštita kukuruza nakon nicanja kukuruza i korova smatra se rezervom u slučaju da ne uspije tretiranje poslije sjetve, a prije nicanja kukuruza. No u zadnje vrijeme, a nakon otkrića sulfonilurea herbicida, sve se više širi primjena herbicida nakon nicanja korova i kukuruza. Mnoge činjenice doprinjele su tome. Dugogodišnjim korištenjem zemljišnih herbicida potiskivani su bili širokolisni korovi, a u isto vrijeme travnati (sirak, pirika), pa zatim višegodišnji širokolisni korovi (osjak, slak) su dobili više prostora. Pojavili su se i neki novi korovi kao abutilon, ambrozija, čičak.
PRIMJENA HERBICIDA NAKON NICANJA KUKURUZA I KOROVA
Primjena herbicida nakon nicanja kukuruza i korova je nova tehnika kontrole korova koja omogućuje suzbijanje svih korova nakon nicanja bez primjene herbicida nakon sjetve, a prije nicanja kukuruza i korova. Nakon što se posije kukuruz čeka se da izniknu korovi i kukuruz i onda se ide u tretiranje strogo pazeći da se poštuje razvojna faza kukuruza jer ako se tretiranje vrši nakon faze do koje je dopušteno tretirati može doći do oštećenja usjeva kukuruza.
PREDNOSTI OVOG NAČINA KONTROLE KOROVA
Istraživanja, ali i iskustvo farmera pokazali su da na ovaj način mogu biti kontrolirani svi korovi, mnoge korove je lakše suzbijati nakon nicanja, a sulfonilurea herbicidi kontroliraju "nove" korove (divlji sirak, abutilon, ambrozija, čičak). Ovi preparati su skuplji nego zemljišni herbicidi, ali u mnogo slučajeva oni su u stvari jeftiniji. O čemu se zapravo radi? Ako se koriste zemljišni herbicidi i ako je proljeće suho oni neće dobro djelovati jer za djelovanje im je potrebna vlaga. U tom slučaju treba ići u korekciju sa herbicidima koji djeluju preko lista i koriste se nakon nicanja kukuruza i korova te se u stvari herbicid kupuje dva puta i takav tretman je skuplji nego ako se odmah odluči za primjenu herbicida koji se koristi nakon nicanja kukuruza i korova.
Rast i razvoj kukuruza
Sva vremena su GMT + 1 sat