Poslato: Pet Avg 25, 2006 8:53 pm----
pozdrav, novi sam ovdje, volio bi ako netko zna da mi objasni kako da smanjim ph vrjednost na mojoj biljci, ima ph 7.5 a htio bi smanjit na 6.5, thx.
Poslato: Pet Avg 25, 2006 9:47 pm----
Smanjivanje ili pojačavanje kiselosti tla (supstrata) se postiže dodavanjem adekvatnih hem. elemenata (u zavisnosti od toga koji efekat treba da se postigne)- kalcijumom, fosforom.. Takođe postoje i preparati predviđeni za to i njima je najsigurnije toi raditi jer ćeš imati uputstvo za doziranje a takvih preparata ima u poljo-apotekama!
E sad, budući da se oni uglavnom koriste za veće površine (npr.voćnjake) ili bašte (za biljke oko kojih se stvlja malč koji raspadanjem menja sastva tla) mislim da bi to m,oglo biti opasno u saksiji da ne dođe do prevelike zasićenosti nekiom elementom u malo supstrata i da ne bude pogubno za biljku! Po meni, ako je u pitanjui saksijska biljka, najbolje je presaditi je u supstrat adekvatne kiselosti!
Poslato: Sub Avg 26, 2006 1:01 am----
Sestro biljka zavrsava s cvjetanjem za 20 dana, ono sto meni treba je neka kemija da joj malo smanjim ph i da to fino odradi do kraja, presadjivanje ne dolazi u obzir
?
Poslato: Sub Avg 26, 2006 3:19 am----
E, pa, brate
, trk u poljo-apoteku po sredstvo za pojačavanje kiselosti tla!
Poslato: Sub Avg 26, 2006 3:36 pm----
jebemu zagreb, tolko toga a nemozes nac poljo apoteku, pffff, budem se potrudio, hvala tebi.
Poslato: Sub Avg 26, 2006 8:11 pm----
Ma, one su često u sklopu željezarija, tzv. sjemenarne, bar je po neka u blizini neke tržnice-naći ćeš lako, znaće ti već reći neko od Forumaša iz Zagreba!
Poslato: Ned Avg 27, 2006 4:47 pm----
Ok, thx, a dali ti ili netko drugi zna jos neki nacin kako dakle pojacat kiselost zemlje u tegli, jel ima neka fora ili moram iskljucivo koristit kemikaliju (PH -) iz poljoapoteke ili iz aquarij shopa
Poslato: Ned Avg 27, 2006 9:20 pm----
Pa, postoje "prirodna" rešenja tj. korišćenje onoga što sadrži te lemente. U suštini, svodi se na malčiranje (recimo borove iglice koje utiči na kiselost, raspadanje malča takođe menja zastupljenost azota/dušika) ali to se koristi za veće površine i dugotrajniji je proces tako da, ako je stani-pani da se promeni kiselost a kažeš da jeste, to ti neće pomoći po mojoj proceni!
Dakle, nisu u pitanju nikakve neprirodne hemikalije, samo čisti hemijski elementi koji su u tom trenutku potrebni! Za neke biljke, kada rastu u neadekvatnom tlu, nikada nije dovoljno koristiti samo ono što sadrži te elemente nego im se redovno mora dodavati određeni element!
Poslato: Čet Sep 14, 2006 12:53 am----
Da li neko zna kolika je ph vrednost beogradske "cesmovace", prokuvane i procedjene ili odstojale?
Poslato: Pet Sep 15, 2006 12:08 pm----
Zabodi u teglu nekoliko starih hrđavih čavala (eksera). To povečava kiselost tla. Ja probao sa hortenzijama uz minimalni uspjeh (gledano po boji cvijeta).
Chainee
Poslato: Pon Sep 18, 2006 2:44 pm----
Neznam zašto insistiraš da ph vrednos sa 7,5 smanjiš na 6,5, u prvom slučaju imaš 7,5 to je blago bazna sredina a 6.5 je blago kisela neutralna je 7, mene interesuje kako si ti merio ph vrednost????
Lako je to regulisati molim te obrati se PP
Poslato: Pet Feb 16, 2007 8:37 pm----
POZNAVANJE uzgoja biljaka , podrazumeva poznavanje SUPSTRATA-zemlje.NAKON DUGOGODISNJEG ISKUSTVA potrudicu se da VAM PRENESEM cinjenice, jako bitne za zivot biljaka.
ZBOG OPSIRNOSTI TEME i manjka vremena temu cu dopunjavati bar 10-ak puta.
ZAVISNO OD VRSTE BILJKE , ZEMLJA SE RAZLIKUJE--manje ili vise. Zato sluze knjige.
Neke stvari se namecu, kao obavezne ,pa cemo morati malo DOUCITI Hemiju ili Fiziku,
P H - vrednost nam govori o KISELOSTI supstrata ili rastvora.
Meri se od 1 do 14 . oznaka 7 je neutralna. ISPOD JE KISELO
a iznad je bazno.
VECINA BILJAKA ZAHTEVA ili vise voli kiselkast SUPSTRAT PH-OD 5.5 DO 6.5 -od pet i po ,- do sest i po.
Poslato: Pon Feb 19, 2007 4:11 pm----
Idemo dalje-
STA ZAKISELJAVA ZEMLJU- Najvise LITVANSKI TRESET PH- oko 4 u odredjenom procentu. Zove se jos i SFAGNUM potice od sitnih trava - mahovina, koje rastu na severu, I NIJE ZARAZEN bolestima koje napadaju nase biljke, iako je organskog porekla. RECIMO DA JE TRESET OBAVEZAN SASTOJAK u dobrom supstratu. POBOLJSAVA I STRUKTURU supstrata,- t.j. VAZDUSNI I VODNI rezim supstrata , pristup kiseonika i vlage korenovom sistemu . Njegova kiselost se moze smanjiti dodavanjem KRECA - VAPNA -3-do-4 KG na kubni metar treseta,najbolje GRADJEVINSKOG t.j. hidrulicnog.Treseta ima u poljoapotekama.TO JE SVETLI TRESET. Skoro da je idealan za uzgoj biljaka, ali ima jednu manu- AKO SE OSUSI TESKO PRIMA VODU !!! Mora se zalivati 10-ak puta ili potopiti u vodu duze vreme. ZEMLJA IZ SUMA JE UGLAVNOM DOVOLJNO KISELA, a zamena za treset je piljevina - trina \LOSIJA_-.
Poslato: Pon Feb 19, 2007 6:58 pm----
sjajna tema!
cekamo nastavke
Poslato: Pon Feb 19, 2007 8:55 pm----
Tema je vise nego potrebna. A ja imam pitenje?
Kako se odredjuje kiselost zemljista, naravno, van laboratorije?
Da li mozda imas informaciju koje smonikle biljke na kom zemljistu rastu. Mislim da je to prihvatljiv nacin za odredjivanje.
Poslato: Pon Feb 19, 2007 10:11 pm----
Tamo gdje hortenzije cvatu plavo-kiselo tlo.
Gdje su hortenzije roze-alkalno.
Jednom sam čula da mahovina raste na kiselom tlu, ali to nije provjereno.
Poslato: Pon Feb 19, 2007 11:52 pm----
Odlična tema....samo lagano da mi sve ovo natenane upijemo!!!
Poslato: Uto Feb 20, 2007 11:49 am----
Stvarno je tema sjajna samo da se nastavi tako dalje
Poslato: Uto Feb 20, 2007 9:40 pm----
super da se netko toga sjetio. ja sam kemičarka pa ću pokušati i ja malo pomoći..
Poslato: Sre Feb 21, 2007 8:18 pm----
O samoniklim biljkama , zavisno od zemljista, sam jos davno citao kod KARASEKA ili kod B. LAZIC, ali to zavisi od podrucja, gde sta raste. Ja se vladam priblizno po korovu -DATULA koja raste u mojim krajevima je biljka baznih zemljista , a KISELJAK je indikator kiselih. ALI KOROVI SU VRLO OTPORNI, rastu i tamo gde im bas nije odgovarajuce. Ako je biljka-indikator lepe bujnosti tada se moze zakljuciti o tipu zemljista.
SIGURNIJA METODA JE LAKMUS PAPIR, ovu metodu i ja koristim. Postoji kutija sa spektrom boja za uporedjivanje, sa listicima koji se nalaze u kutiji. ZEMLJU , CIJU KISELOST HOCEMO MERITI RASTVORIMO U DESTILOVANU VODU, umocimo listic , ON PROMENI BOJU I NA OSNOVU BOJE SE VIDI PH oznacen na kutiji.Najbolji su MERCK-ovi lakmusi.
ZEMLJA moze tokom uzgoja da menja PH , ZBOG ZALIVANJA LOSOM VODOM, ispiranja ili zasusivanja. TRESET , AKO JE VLAZAN ,pri raspadanju odaje kiselost. NEODGOVARAJUCI PH SE VIDI PO UZGAJANOJ BILJCI, lisce ZUTI, jer se ne odvija adekvatna HEMIJA u korenu biljke.O tome cemo na kraju ove teme.
I jos nesto - ZBOG mane treseta da ne upija vodu , kada se osusi, u dobar supstrat ubacuje se GLINA -do 10 procenataa-ako je moguce nezarazena. Ona ima veoma sitne neorganske cestice -koloide KOJI DOBRO PROVODE VLAGU, pa se osuseni treset brze navlazi,
Poslato: Sub Feb 24, 2007 1:03 pm----
Evvo nas opet, jedva se pronadjosmo. pa ako nema vise pitanja o kiselosti supstrata, da zakljucimo ovu lekciju i opredjemo na sledecu.
Treba napomenuti jos da se zemlja moze zakiseliti i cistom hemijom -sumporom rastvorljivim u vodi, gvozdje-sulfatom i sl. To se mahom radi na vecim povrsinama, ali ne i za kvalitetne saksijske supstrate.
Sledeca bitna osobina supstrata bi trebala biti struktura .
Pored treseta, strukturi doprinosi PERLIT. O njemu cu napisati par recenica u temi PERLIT...,jer ocigledno prisutno je dosta zabluda i oko toga.
O VODI sam dosta toga rekao u temi ISTINE I ZABLUDE U UZGOJU bastenskog i balkonskog cveca.
OVO O CEMU JA OVDE PRICAM , PREVASHODNO JE VAZNO ZA SAKSIJSKE BILJKE .
Poslato: Sre Feb 28, 2007 9:02 pm----
Preporucujem SUMPOR rastvorljiv u vodi , ujedno ces i suzbiti neke bolesti -pepelnicu- ili dodaj odozgo litvanskog treseta.
Poslato: Sre Feb 28, 2007 10:10 pm----
Sta pise na pakovanju (kesi ??) tog litvanskog treseta? I da li je zaista toliko dobar koliko ga svi hvale? I gde moze da se kupi u BGD? I koliko kosta?
Poslato: Pet Mar 02, 2007 11:02 am----
Evo informacija za Zagreb:
Litvanski treset se može kupiti na ROBNIM TERMINALIMA ŽITNJAK (U skladištu gdje su cvjećari), u dućanu POLJO POSAVEC, 100 litara vreća je 80 kn.
Pozdrav.
Chainee
P.S. Imaju i zemlju sa perlitom...70 litara - 70 kg
Poslato: Pet Mar 02, 2007 12:15 pm----
Ako je originalno pakovanje, kazi mi sta pise na njemu da bi znala da ga prepoznam ako naidjem na njega
posto ne planiram skoro na tu stranu
Poslato: Pet Mar 02, 2007 2:36 pm----
Bale su od 300L. pise PEAT ... zute boje, staje oko 1100 din. On je kiseo, mora se mesati ili dodati krec - oko 1 l. na balu.
Poslato: Pet Mar 02, 2007 2:48 pm----
300 L, to mi zvuci poveliko za kucnu upotrebu
Ima li manjih pakovanja i GDE?
Poslato: Pet Mar 02, 2007 3:00 pm----
Tu ustvari ima oko 220 L. , samo ako ti nije skupo , potrosices ga . Moze se dodavati i pri sadnji u bastu, moze se s njim oplemeniti - zakiseliti voda.
Poslato: Sre Apr 25, 2007 8:03 pm----
dali znate sta izaziva kiselost zemljista koji elemenat treba da se stavi u zemlju da kisekost zemlje bude veca odanosno ph vrednost dali se stavi u prahu sumpor ili fosfor ili neki drugi elemenat i koliko se stavlja prilikom zalivahja biljaka koje vole kiselo tlo pa ako nije dovoljno kiselo da se sa ti nadoknadi
Poslato: Sre Apr 25, 2007 9:43 pm----
Ako mislis na djubriva to su ureja i amonijum sulfat.A jako je korisno da se oko sadnice pospe i pilotina,opiljci od drveta,jer truljenjem stvaraju kiselu sredinu.Nadam se da sam pomogao
Poslato: Sre Apr 25, 2007 10:40 pm----
A ime nekog dobrog djubriva?
Poslato: Čet Apr 26, 2007 4:04 am----
Pa,rekao sam,UREJA
Poslato: Pet Apr 27, 2007 7:34 pm----
trba mi da pospesujem zemjiste gde su posadjeni rodandendroni zato st im treba kiselo zemljiste dali kiselist moze da se pospisi tako sto bi se ta zemlj zalivala razmucenim sumporom ili razmucenim pticijim izmetom
Poslato: Čet Maj 03, 2007 3:56 pm----
Mislim da su rododendroni i kalcifobi, a ne samo acidofili?
Poslato: Čet Okt 30, 2008 1:39 pm----
Cuo sam da za povecanje kiselosti zemlje,odnosno snizavanje ph treba dodati borove iglize u zemlju,ali ne znam da li se to odnosi na suve iglice koje su otpale sa drveta i koje se mogu skupiti po tlu okolo ili treba ubrati sveze,zelene sagrane?
Poslato: Pet Okt 31, 2008 8:31 am----
Ovo je moglo i u temu o malčiranju.
Svejedno je. Suve su zapravo zelene koje su izgubile vlagu a ona ne utiče na promenu pH. I ako staviš zelene one će se svakako prvo osušiti.
Inače ja to radim na sledeći način. Na placu imam dva stara bora koji godišnje "proizvode" dosta iglica. Deo tih iglica grabljama skupljam na jedno mesto i uvek uzimam one sa dna gomile gde je krenulo truljenje i koje su delimično pretvorene u humus.
Poslato: Pon Jun 01, 2009 1:11 pm----
Molim za pomoć! U saksijama u kojim mi je i prošle godine bilo sezonsko cveće zemlju sam osvežila tako što sam joj dodala ugorelog ovčijeg đubriva i peska posadila sam i ove godine Lepog Jovu i devojačko srce. Međutim po površini kad nije mokro pojacljuje mi se nek bela skrama (kao da je posuto krečom u prahu) ali ne u svim saksijama. Šta da uradim, dok mi cveće još napreduje dosta dobro a da ne zakasnim.
Poslato: Pon Apr 26, 2010 1:46 pm----
Na mom placu je zemlja blago glinovita, ravničarska (blizu Resave), koji je ph ne znam. Na oko 100 m2 gde ću saditi cveće i ukrasno žbunje bih stavio stajskog đubriva, glistenjaka i eventualno tog čuvenog litvanskog treseta da bi zemlja bila rastresitija. Pretpostavljam da doze zavise od tačnijeg opisa zemljišta, ali da bi dobio dobar-visok kvalitet zemljišta na duži rok, koliko bi trebalo otprilike da stavim treseta-djubriva-glistenjaka na tih 100m2?
Poslato: Pet Nov 05, 2010 8:01 am----
Kiselost se lako odredjuje Lakmus papiricima, ali se oni teze nabavljaju.Ne treba da su jako stari. Naspe se destilovana voda i malo zemlje. Kad se zemlja istalozi, u vodi je doslo do odredjene kiselosti [ soli disosuju], pogledaj predhodnu stranu
Poslato: Sre Nov 10, 2010 9:27 am----
| LOLAplastenici citat: |
| Idemo dalje- STA ZAKISELJAVA ZEMLJU- Najvise LITVANSKI TRESET PH- oko 4 u odredjenom procentu. Zove se jos i SFAGNUM potice od sitnih trava - mahovina, koje rastu na severu, I NIJE ZARAZEN bolestima koje napadaju nase biljke, iako je organskog porekla. RECIMO DA JE TRESET OBAVEZAN SASTOJAK u dobrom supstratu. POBOLJSAVA I STRUKTURU supstrata,- t.j. VAZDUSNI I VODNI rezim supstrata , pristup kiseonika i vlage korenovom sistemu . Njegova kiselost se moze smanjiti dodavanjem KRECA - VAPNA -3-do-4 KG na kubni metar treseta,najbolje GRADJEVINSKOG t.j. hidrulicnog.Treseta ima u poljoapotekama.TO JE SVETLI TRESET. Skoro da je idealan za uzgoj biljaka, ali ima jednu manu- AKO SE OSUSI TESKO PRIMA VODU !!! Mora se zalivati 10-ak puta ili potopiti u vodu duze vreme. ZEMLJA IZ SUMA JE UGLAVNOM DOVOLJNO KISELA, a zamena za treset je piljevina - trina \LOSIJA_-. |
Ovo jeste teorijski tako ali ako se sa teorije pređe na praksu ona od zakišeljavanja zamljišta tresetom nema ništa. Možda ako se radi o saksijskom uzgoju ali da zemlju u svom vrtu zakiselite dodavanjem treseta - na to zaboravite.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 9:37 am----
Bas bih voleo da cujem bolje resenje. U rasadniku cetinara, zakiseljavaju [ i popravljaju strukturu] sa piljevinom. Moze i sa koloidnim sumporom, ali je jeko sporo, a najbrze sa gvozdje-sulfatom, Pogledajte, sve moje postove u vezi sa tim, pa cemo u RASPRAVU [vanparnicni postupak
]
Poslato: Sre Nov 10, 2010 9:47 am----
Treset je slab. Pravo rešenje ne postoji, eventualno sumporna kiselina odgovarajuće koncentracije.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 2:25 pm----
Ja sam se sa PH zemlje patio i napatio kad sam "bio zaljubljen u ruzu - Red Berlin" pre ravno 7 godina. Moje prakticno znanje je vec tada bilo na zavidnom nivou, ali je ta ruza bila izuzetna i vrlo inspirativna [vredelo je pomuciti se za nju , - i potrositi se].Sva moja znanja, koja cu ja braniti na ovom forumu su iz prakse, o teoretskom cu pisati u ISTINE I ZABLUDE...Obzirom da ste Vi hemicar, g. Drveni, bilo bi dobro i korisno za mnoge da Vi i ja povedemo raspravu [ ili diskusiju ] na ovu temu PH zamlje. Za sada je tako i krenulo.O Vasem misljenju [ verujem da to niste probali], da bi se zemlja mogla zakiseliti sa sumpornom kiselinom [ ili azotnom-jos bolje], ja cu Vam reci JA PROBAO. I sa Sumpornom, i sa Azotnom i sa Fosfornom. To sam radio sa svojih 25 godina [sad imam dvaput toliko]. Jos mi je u garazi bure puno Azotne kiseline, jer mi vise ne treba -odustao sam od tog nacina. Mogu Vam ga ustupiti pa Vi probajte. Reci cu Vam odmah Ta Kiselost zemljista ce biti promenjiva iz dana u dan [objasnicu, ako treba] i nestace je, sa prvom kisom. Za takav nacin, BOLJI JE SUMPOR [ koloidni ] jer se lagano stvara sumporna kiselina u zemlji, ali je primenjiv kod biljaka koje podnose vece kolicine S u podlozi [ na primer ruza]. Cekam Vas sledeci post u ovoj temi
Poslato: Sre Nov 10, 2010 3:37 pm----
Izgleda da sa elementarnim sumporom, a koloidni to svakako jeste, sve to ide sporo i prilično neefikasno. Pojedini ljudi su izneli svoja iskustva sa sumporom ovde na forumu, pokušaću da to nađem i da stavim linkove ka odgovarajućim temama. Sumpor u zemlji prvo mora da se oksiduje do sulfata pa tek kao sulfatni jon može uticati na povećanje kiselosti.
I meni su od kiselina prvo pale na pamet azotna i sirćetna jer se njihovom aplikacijom ne menja količina i odnos elemenata u zemljištu (sirćetnom pogotovo). Ali onda mi je u sličnoj raspravi jedan forumaš ukazao na bitnu činjenicu da je za usešan uzgoj acidofilnih biljaka prioritet na neki način ukloniti kalcijum karbonat iz zemlje. A to je najlakše obaviti sumpornom kiselinom jer ćete Ca jone vezati u u obliku sulfatnih soli.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 4:01 pm----
Hvala, eto naucih i ja nesto novo.
A sta biste mi rekli o reakciji azotne kiseline sa karbonatima [ i bikarbonatima ] u zemlji, jer ih ovde u Vojvodini "ima za izvoz". Ja sam Azotnu koristio da pripremim vodu za zalivanje [ iz vodovoda] i to je bilo dobro, ali i sa tom kiselom vodom se kiselost supstata u saksiji izgubi za jedan dan. Inace pre 15-ak godina sam posadio Himalajski kedar, u lose zemljiste [mnogo shuta ], pa je posle 4-5 godina "ufitiljio", pozutio i poprilicno se poceo susiti. Otkopao sam zemlju oko korena [7-8 kolica], nasuo bure 220l rastvorenog gvozdje-sulfata -10kg, i umesto zemlje popunio rupe sa "litvancem" -oko 400l. Preporodio se cak toliko da ga moram seci [ mozda i vaditi ]jer mi pravi veliku hladovinu nad plastenikom. Moze "litvancem", ali i kosta. 
Poslato: Sre Nov 10, 2010 4:13 pm----
Poenta je da se Ca2+ prevede u nerastvoran oblik. Svi nitrati imaju izuzetnu rastvorljivost u vodi. CaSO4 je delimično rastvorljiv, u svakom slučaju mnogo manje nego nitrati (ili acetati). Meni je zaista drago ako vaš postupak sa sumporom deluje. Ja sam izgubio 4 stabla pitomog kestena zbog neodgovarajućeg zemljišta. Zanima me takođe i cena i komercijalni naziv koloidnog sumpora kao i dostupnost u poljoapotekama.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 4:38 pm----
Ja sam ruzu gajio 5 godina. Tek u trecoj je bila "prava" -sa lista voda bezi, tamno zelena boja, jaka stabljika, dobar razmak internodija, cvet koji dugo stoji u vazi ... A KORISTIO SAM SUMPOR po preporuci Karolja Karaseka. Treba godina-dve, da on "odradi svoje". Ali ako hocete brze zasto ne FeSO4, izuzetno je jeftin [ u Madjarskoj - bagatela ]. Nastaje kao nuzprodukt u Zeljezarama, pri ciscenju zardjalog gvozdja. Ne verujem da je skuplji od 30 dinara po 1kg u Madjarskoj [ kad sam ga ja kupovao ranije, bio je 15 ]. Madjari imaju skoro sva djubriva u sulfatnom obliku [mono-amonijum sulfat. kalijum sulfat. Mg-sulfat...]. FeSo4 zovu VOSH-GALIC. Ako ste bili u njihovim rasadnicima ukrasnog drveca, vidi se da su oni taj problem PH zemlje uspesno resili. Da Vas podsetim, za reakciju izmedju Azotne kiseline i Kalcijum-karbonata
. Bilo bi korisno u ovoj temi
Poslato: Sre Nov 10, 2010 6:39 pm----
2HNO3(aq) + CaCO3(s) = Ca(NO3)2(aq) + CO2(g) + H2O
Isto se javljalo i na mojim kestenima. U prvo vreme su dobro napredovli ali je lišće iz godine u godinu bilo sve bleđe. Žilice na listu su bile zelene a sam list svetlo zelen ili žut. Svake godine je bilo sve manje lisne mase na stablu a ploda skoro da nije ni bilo, rodilo bi možda desetak plodova i sam plod je bio sitan/degeneričan. I samo jednog proleća stablo više ne bi olistalo. To umiranje bi trajalo iz sezone u sezonu. Najotporniji je izdržao 20 godina da bi se na kraju i on osušio.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:06 pm----
HVALA, Dali biljka moze da usvoji Ca(NO3)2(aq) , tj. da li ta so disosuje
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:43 pm----
He, he, he, eto resismo jedan problem. Naravno, odgovor je DA, biljka ga usvaja i to je djubrivo Kalcijum-nitrat.
Ovo ostalo ce ici lako. Zato sam ja tipovao da je Azotna bolja od Sumporne. Ima fanatika koji koriste, mravlju, oksalnu, huminsku [ ove su jos bolje]. Tako je to kad se covek zaljubi u Njeno Velicanstvo Ruzu 
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:53 pm----
Naravno ali ne i za acidofile. Kod njih bi trebalo izbegavati bilo koji formulu koja sadrži Ca.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:58 pm----
A dali ti acidofili "jedu" kalcijum- nitrat ?
Poslato: Sre Nov 10, 2010 8:14 pm----
Koliko sam ja razumeo metabolizam biljaka... CaCO3 povećava alkalitet zemljišta a sa povećanjem pH menja se dostupnost pojedinih elemenata u tlu. U baznoj sredini gvožđe se vezuje u oksid koji biljke ne mogu usvajati.
Evo slike koja to pojednostavljno prikazuje (inače jako volim ovu sliku, kačim je tri puta na različitim temama
). Nedostatak gvožđa dovodi do hloroze - svetlo lišće, slab prirast, u težim slučajevima biljka propada.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 8:30 pm----
Eh, a podjoste od toga, da ja to ono po teoriji, ali u praksi "na to zaboravite". Gvozdje se lako " dometne" folijarno, ALI NE TREBA,ako koristite gvozdje-sulfat, jer ce on lagano u rekciji sa huminskom kiselinom [ iz zemlje] da se helatizira, pa ce ga biljka imati dovoljno. Hvala za ovu diskusiju, bili ste dobar sagovornik.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 8:38 pm----
Imate li možda sliku, stereohemijsku ili empirisku formulu tog helata gvožđa sa huminskom kiselinom?
Poslato: Sre Nov 10, 2010 9:05 pm----
Nemam tu sliku, nije mi ni trebala, objasnicu zasto. Davne 1988, ukrao sam iz knjizare jednu knjigu "SOBNE,PROZORSKE I BALKONSKE BILJKE" od Vardijan-a i Cermaka-a. Pominjem je po sesti put na ovom forumu. Tamo [u uvodnom delu] cete sve to naci. Od te 1988, do danas sam proveravao [ manje, vise ] sve to. Najbolja knjiga koju sam citao. [ Napominjem da je to jedina stvar, koju sam ukrao, i priznacu i objasnicu ako me budu ispitivali ] Tu knjigu vise nemam [ prodata po nabavnoj ceni], Bila je extra skupa, ali je vredela
Zanesn tom knjigom, mastao sam da jednog dana napisem svoju, jos bolju, ali se to nece desiti. Eto ja malo onako , iskreno... nastavicemo drugom prilikom
Poslato: Sre Nov 10, 2010 10:48 pm----
Korenje nekog bilja može da ispušta materije slične huminskim kiselinama i da na taj način oslobađa "nedostupno" gvožđe iz supstrata.
Davno sam to čitao, pa ne znam o kojm vrstama se radi.
Skoro sam saznao i svrhu dodavanja treseta u akadamu, nije to prosto zato da bi supstrat bio vlažniji, već zbog specifičnog "rada" humisnkih kiselina iz treseta.
(malo sam skrenuo sa teme, izvinjavam se )
U mom kraju je zemlja dosta kisela.
Mislim da se kalcijum karbonat ponaša kao pufer u zemljišnom rastvoru, jer ne dozvoljava da se promeni pH i pri dodavanju kiselina ?
Poslato: Sre Nov 10, 2010 11:52 pm----
Niste Vi uopste skrenuli sa teme, ja sam malo, ali namerno, da dam na znacaju vrednoj knjizi. Ima li smisla da kazem da i to, o huminskim kiselinama u tresetu ima u pomenutoj knjizi. Preporuka od pomenutih autora je : vodu omeksati i zakiseliti svetlim [litvanskom] tresetom. A moja dopuna je , posle je dobro procedite [ ffiltrirajte] jer ce biti chepovanja.
Poslednji izmenio LOLAplastenici dana Čet Nov 11, 2010 11:31 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Čet Nov 11, 2010 8:38 am----
| Bonsai Master citat: |
| Mislim da se kalcijum karbonat ponaša kao pufer u zemljišnom rastvoru, jer ne dozvoljava da se promeni pH i pri dodavanju kiselina ? |
Tačno. Znači da je uklanjanje CaCO3 ključno za izmenu pH vrednosti zemljišta.
Poslato: Čet Nov 11, 2010 8:54 am----
Tako je dragi prijatelju, lepa lekcija . Kazem ja: Cheta mala, ali odabrana. Necu Vam reci da sam to vec znao kada ste me "startovali " onim citatom mog posta, koji je bio upucen shirem auditorijumu. Reci cu Vam: Iskusio sam to
a tada nije bilo ovakvih foruma. I da na kraju ipak ostanemo nedoreceni, u stilu Demostena: Ja ipak mislim da moze i tresetom.
Poslato: Čet Nov 11, 2010 9:16 am----
Pa i ja se slažem da može ali problem je u količini. Koliko bi meni trebalo treseta da pripremim zemljišni prostor za stablo kestena? Verovatno prikolica.
Da sam profesionalac i da od toga živim sigurno bih našao sredstava ali ovako... Odustaću od gajenja kestena.
Poslato: Čet Nov 11, 2010 11:23 am----
Eh da je vise ovakvih diskusija [ pa i rasprava ], ali ruku na srce, Bonsai Master "zna znanje", evidentno je to i u drugim postovima
, i nacinicu malu korekciju predhodnih izlaganja : Pufer u plodnoj Vojvodjanskoj zamlji nije CaCO3, bez obzira u kom obliku bio, vec su za puferski kapacitet "zaduzeni" : -glineni materijali [ sa CaCO3],-oksidi metala [ Fe, Al .. takodje iz gline.] i organske materije [huminska kiselina].
Poslato: Čet Nov 11, 2010 11:40 pm----
Vrlo kompleksno
Nego, imam i jedno pitanjce, kako vam se čini ovaj uređaj:
www.mikroprinc.com/pro...&pid=12030
Poslato: Čet Nov 11, 2010 11:59 pm----
Prvi utisak -povoljna cena. Obzirom da ce te ga koristiti za svoje potrebe [ a to znaci retko] znaci odgovara Vam, jer mi ne deluje robusno za terenska merenja. Verovatno je Kineski, ali ako daju garanciju OK. Tolerancije su u redu, ne treba da je tacniji. [ ja sam ucio ruski - u prevodu ne znam engleski ] Mozemo i na pp. Vi me odusevljavate, stvarno dobro koristite ovaj forum
Pardon, nisam video da ima samokalibraciju [nivelacija u odnosu na temperaturu je automatska] IMA I TO , OK JE
Poslato: Pon Nov 15, 2010 2:44 pm----
Sve je to bolje i zanimljivije kad se tvrdnje malo potkrepe izvestajem sa terena : -Primer Himalajskog [libanonskog ] kedra koji je u 6-7 godini "gadno ufitiljio", pa se nakon intervencije u zemlji [ PH zahvat ], uspesno oporavio, pa se sad sepuri i "zauzima mesto pod suncem drugim [komercijalnim] biljkama.
Poslato: Pon Nov 15, 2010 4:22 pm----
Zaista uzivam citajuci vasu diskusiju i, ruku na srce, vraca mi se onaj polet kao kada sam se uclanila na forum. Razmena znanja i iskustva. I ja sam jedna od onih koji citaju. (Mozda je malo profesionalna deformacija
) Ipak, ne retko u nedostatku koga da pitam eksperimentisala sam, razmisljala i dolazila do zakljucaka kojih, evo sada, vidim da je neko procitao davne '88 u "ukradenoj" knjizi.Sve je receno kada je u pitanju pH zemlje i ja ne bih nista dodavala. Samo mi je zao sto, evo, bas sada videh, da se Lola uclanio "davne 2007" i ima samo 124 poruka
Poslato: Pon Nov 15, 2010 4:49 pm----
Nikad nije kasno
Poslato: Pon Nov 15, 2010 5:22 pm----
Hvala Mary
jel radi sijalica [ vicevi se lakse pricaju uz priguseno svetlo]
Poslato: Pon Nov 15, 2010 6:44 pm----
Za koji dan
Ne stizem. Nema razloga da ne radi. Ovo je malo off ali oprostice nam. Naravno - slika ce biti na temi.
Poslato: Pon Nov 15, 2010 7:03 pm----
Samo stavite link ka temi i ovde, ne stižem da propratim sve teme
Poslato: Sub Jun 11, 2011 9:11 pm----
Bolje postove odavno nisam procitala!Preporucujem svim forumasima.da odvoje petnaestak minuta i procitaju svaki post od pocetka!
Krecem u akciju da pomognem mojim biljkama,sad je lako,dobili smo svi sazvakano dugogodisnje iskustvo!
Veliko hvala!
Poslato: Sub Jun 11, 2011 9:32 pm----
Kakva je kiselost zemlje u vašem vrtu ili u vazi sa vašim rododendronom možemo približno odrediti :
Jednu šaku mokre zemlje posuti sodom bikarbonom, Ako se zapjeni – zemlja je kisela.
Jednu šaku suhe zemlje potrebno je preliti octom. Zemlja koja je neutralna, koja nije kisela će se zapjeniti.
Ovo sam nasla na jednom forumu,bas cu probati sutra,pa vam javim.
Poslato: Sub Jun 11, 2011 9:35 pm----
I ovo mozda pomogne:
Za povećanje pH s 5.0 na 6.5 dodajte kreč:
20 kg kreča na 100 m2 pjeskovitog tla;
35 kg kreča na 100 m2 ilovačnog tla;
70 kg kreča na 100 m2 glinenog tla.
Za smanjenje pH s 8,5 na 6,5 dodajte sumpor:
20 kg sumpora na 100 m2 pjeskovitog tla;
35 kg sumpora na 100 m2 ilovačnog tla;
30 kg sumpora na 100 m2 glinenog tla.
Poslato: Pon Jul 04, 2011 8:34 am----
Nabavila sam u Austriji preparat COMPO Fetrilon 13%,sluzi za regulaciju Ph,tj spusta je ispod 6,5,samim tim leci hlorozu i nedostatak gvozdja.Zalila sam pre desetak dana sve biljke zahvacene hlorozom,i to:hortenziju,hibiskuse,magnoliju i wisteriju.Novi listovi dobijaju lepu tamno zelenu boju,na svim pomenutim biljkama,sem na Wisteriji,mada mislim da je to iz razloga sto sam zaksnila i da sam ranije imala preparat kada je krenila da lista,da bi mi cak i cvetala.Zalivanje se moze ponoviti nkon tri nedelje,pa videcu sta se desava!
Poslato: Pon Jul 04, 2011 9:31 am----
Pokušao sam naći na NET-u to sredstvo..
Da li na pakovanju stoje slični podaci ???
Mikrogranulirano đubrivo koje sadrži kompleks mikroelemenata sa dodatkom magnezijuma i sumpora.
Sastav:
1,5% B
0,5% Cu*
4,0% Fe*
3,0% Mn*
0,05% Mo
4,0% Zn*
2,2% MgO
1,3% S
*Svi metalni mikroelementi su u obliku helata EDTA
Izgled:
Mikrogranule zelene boje.
Prečnik granula
Prečnik 95% granula je manji od 0,5 mm.
Nasipna gustina
Između 730 - 980 g/l
Poslato: Pon Jul 04, 2011 1:21 pm----
Na kesici ne pise uopste sastav,ali opis odgovara.Pise da je za rododendrone,ruze,hortenzije,povrce i voce,klematise.Snizava Ph ispod 6,5,i tako dozvoljava biljci da preuzme hranljive materije,a koristi se kada je biljka obolela od hloroze.
Zaista hortenzije,magnolija i visterija su mi bile skoro belog lista,za dva dana po zalivanju listovi dobijaju boju.Rododendron mi godinama ne cveta iako sam pri sadnji stavila kiselu zemlj,i uredno ga prihranjivala prihranom za rododendrone,a magnolija od prosle god boluje i jedva da je cvetala.a sad joj se makar vraca boja u lisce.
Poslato: Uto Jul 05, 2011 9:52 pm----
Evo kako izgledaju biljke...
Poslato: Uto Jul 05, 2011 9:53 pm----
iiiii
Poslato: Uto Jul 05, 2011 10:22 pm----
Imam jedan predlog. Uslikaj supstrat i saksiju, a zanima me i koliko si platila to 'sredstvo' za popravku PH ( to-jest đubrivo )
U koju 'zemlju' ili supstrat ( od kog proizvođača ) si sadila te hlorotične biljke ??
Poslato: Sre Jul 06, 2011 7:16 am----
Slikala sam ove dve biljke,ali hloroticna mi je i wisterija,kruska,neke ruze puzavice,i sve te biljke su stare po par godina i do sada su bile ok.U stvari,vec prosle godine sam primetila da nisu u bas najboljem izdanju,ali ove god su katastrofa!Hibiskus je kupljen u Flori,a magnolija u rasadniku u Plocicama.Magnolija je prosle godine cvetala,ove je jedva olistala a od cveta ni C,i posadjene su u basti ne u saksijama.
Kada sam ih zalila vec sutradan se videlo da listovi ,ne svi,nekih 50%su poceli dobijati tamniju boju.Hortenzija inace roze boje,procvetala je belo,listovi anemicni,a nakon zalivanja dobila je tamno roze boju.
Preparat sam kupila u Becu i kostao je 3,5evra.kesica je od 0,02kg tezine i u proseku se rastvara ravna kafena kasicica na 10l vode.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 8:49 am----
| tdiki citat: |
| Slikala sam ove dve biljke,ali hloroticna mi je i wisterija,kruska,neke ruze puzavice,i sve te biljke su stare po par godina i do sada su bile ok.U stvari,vec prosle godine sam primetila da nisu u bas najboljem izdanju,ali ove god su katastrofa!Hibiskus je kupljen u Flori,a magnolija u rasadniku u Plocicama.Magnolija je prosle godine cvetala,ove je jedva olistala a od cveta ni C,i posadjene su u basti ne u saksijama. . |
Iskopaj okolo jamice, ubaci svetli treset ( litvanski ), na dubinu vlage i zalivaj baš po tresetu. U vodu za zalivanje stavi oko 5% tog istog treseta, On će zakiseliti vodu.Verovatno ti je i voda loša. Tako je najsigurnije i najbrže,.. pa se čujemo... Već za 7 dana bi trebalo biti bolje. '.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 1:13 pm----
Sa ovim preparatom ima vidnog poboljsanja.Dzabe sam do sad prihranjivala bilke,jer ocigledno nisu mogle uzeti hranljive materije iz zemlje.Predpostavljam da mi je zemlja poprilicno bazna cim su bilke odreagovale dobro sa ovim preparatom.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 2:17 pm----
Nisam sigurna da ti taj preparat menja kiselost supstrata , pogotovo ne tako brzo. Pretpostavljam da je stvar ipak u tome da preparat sadrzi velike kolicine gvozdja 13% , pogodnog da odmah udje u biljni sistem. To se pogotovo vidi iz opisa hortenzije,odnoso vidi da je samo rec o deficitu gvozdja koje je brzo uslo u sistem , u kiseloj zemlji hortenzija bi bila plava ( ako ima aluminijuma) a ne tamno roza.Plus, sama promena kiselosti zemlje nema instant efekat na hortenziju. Ali zato Ph veci od 6.5 moze izazvati deficit gvozda kod hortenzija. Tako da je rec o dve razlicite stvari, nedostatku gvozdja zbog viseg ph , a zatim tek dobijanje kiselog supstrata. Ovim preparatom zalecila si nedostatak gvozdja kod svojih biljaka.
Medjutim ako ipak zelis da se biljka kroz duzi vremenski period brine sama o sebi, npr, rodendron, probaj sumpor sa kojim bi kroz pola godine ,godinu dosla do kisele zemlje, ili nesto drugo. Zdravlje biljaka je u zemlji! :)Ako ti zemlja u koju posadis biljke za kisele supstrate nije vec sama po sebi kisela, samo djubrivo za rododendrone ti nece mnogo pomoci, pogotovo ako zemlju zalivas cesmovacom!
Poslato: Sre Jul 06, 2011 4:27 pm----
Na kesici pise da preparat sadrzi gvozdje,da sluzi za lecenje hloroze i da regulise Ph zemlje ispod 6,5,i da je efekat brz i efikasan.Tako pise,ne verujem da bi austrijanci pisali na deklaraciji tek tako da utice na Ph,a da to sam prepart ne cini.
Hortenziju sam dobila od komsinice pretprosle jeseni,dvorista nam se granice,kod nje cveta roze,a kod mene je bila bela i prosle godine,a i ove,i tek kada sam je ovim zalila,cvet je dobio boju.Imam ljiljane koji su dve godine cvetali tamno bordo,a ove su roze boje!
Kod mene sve se rozi.Prosle godine visegodisnje ruze puzavice su mi poprilicno bile sklone oboljevanju,uglavnom pepelnice,jedna i sada izgleda bas jadno.Redovno prihranjujem biljke i to bas vodim racuna kad kako i sa cim,ali eto,nesto se desva.Imam dve magnolije,jedna je stara preko 10god,a druga 4,ova velika je imala jedva tri cveta,mala ni jedan,i ubrzo po listanju listovi su pobeleli a na rubovima ko sprzeni,a kada sam sa ovim preparatom zalila,bukvalno sutradan se videlo da listovi dobijaju boju.
Sta je sa mojim biljkama pojma nemam,videcemo,pa vam javim!
Poslato: Sre Jul 06, 2011 4:53 pm----
Hocu da se nadovezem na post alijaznam. Slazem se da nedostatak gvozdja i kiselost su dve razlicite stvari. Moje iskustvo do sada je...
rododendroni - zakiseljavanje tla sumporom, pored toga na oko 50 cm zemlja je izmesana sa belim (litvanskim) tresetom. 2-3 puta tokom vegetativne sezone zalivam helatnim gvozdjem.
Magnolia grandiflora - imala sam veliki problem. Rasla je veoma sporo citavih 4-5 godina, sve dok nisam pre 2 godine donela 2 dzaka crvene zemlje, povadila postojcu (cca 4-5 kolica zemlje) i sipala ta dva dzaka, pomesanim sa belim tresetom, a sve to sam prekopala sa postojecom zemljom. Magnolija sjajno izgleda i za te dve godine je porasla 1,5 m. Paralelno s tim svake godine sipam 2 puta u prolece i pocetkom leta po dve kante od 25 l razblazeno helatno gvozdje na grandiflori, rododendronima, velike magnolije, ruzama, hortenzijama... na svim biljkama.
Primetila sam ove godine da su mi biljke mnogo hloroticnije nego ranijih godina, naravno, do prihranjivanja. Da li je moguce da su padale alkalne kise?
Ne znam. Nemam drugo objasnjenje. Zato sam do sada potrosil skoro 5 l koncentrata helatnog gvozdja.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 6:18 pm----
Ne znam,ali ove godine su mi stare biljke u ocajnom stanju.Rodendronu sam prosle godine isto menjala zemlju,ali evo 7 god ne cveta!A prihranjujem ga prihranom za rododendrone,posadjen je ispod Marike stare 30godina.Cvetao je prve dve i od tada ni C od cveta.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 6:33 pm----
Mary i drustvo
. Kroz sve sam to prosao i to pre 10ak i vise godina. Silne pare potrosio. Sve dodavao, prskao, djubrio, menjao zemlju... Nista ne vredi. Pozitivnih efekata je bilo, ali su bili relativno kratkotrajni. Kako su biljke rasle, trazile su sve cesce i obilnije intervencije. Na kraju su sve stradale.Bazna i neutralna zemlja i panonska vodovodska (arteska) voda su nemilosrdne prema acidofima. Tu nema nikakvih "adaptacija" i navikavanja biljaka na neodgovarajucu zemlju. Biljka se lakse aklimaizuje na zimu nego sto se adaptira na neodgovarajucu zemlju. Posebno je tesko trajno ili na duzi period smanjiti pH, ukoliko deo koji tretiramo nije izolovan od okolne neodgovarajuce zemlje. Sve se to brzo izjednaci, kao da se dodaje kap vina u okean
I okean nikada nece postati vino. U vinu se uziva iz case a u acidofilima se uziva iz saksija 
kod nas "alkalnih"
Poslato: Sre Jul 06, 2011 6:36 pm----
Najpre na ključno pitanje :
Nedostatak Fe ( najčešća hloroza) i neodgovarajući PH jesu dve stvari ali vrlo povezane. To je objašnjeno na predhodnim stranama.. ako treba još.. tu smo.
Biljka ne može da uzima ( ili uzima slabo ) potrebne mikroelemente, ako se oni ne jonizuju ( biljka sa korenom usvaja soli i elemente u obliku jona ).
Tih jona neće biti ako nema adekvatne hemijske reakcije. Ta hemija se odvija u odgovarajućoj (kiseloj) sredini .
Voleo bih da ovo razjasnimo ( nije mi Hemija struka, mogao bi se uključiti neko kome jeste..)
Poslato: Sre Jul 06, 2011 6:36 pm----
JOvane, ja nisam u Panoniji
Kod mene je zemljiste vise neutralno nego sto je alkalno i uz intervencije, za sada je sve ok. A tek sam se iznenadila kada sam videla (iskop u susedstvu) da je na oko 4 m zemlja crvena Jeste Lolo, veoma su povezane. Zato sam ja kombinovala - zakiseljavala zemlju i dodavala gvozdje jer kada sam isla samo sa zakiseljavanjem ili samo sa gvozdjem - rezultat je bio skoro nikakav.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 6:47 pm----
| Jovan1. citat: |
| Mary i drustvo . Kroz sve sam to prosao i to pre 10ak i vise godina. Silne pare potrosio. Sve dodavao, prskao, djubrio, menjao zemlju... Nista ne vredi. Pozitivnih efekata je bilo, ali su bili relativno kratkotrajni. Kako su biljke rasle, trazile su sve cesce i obilnije intervencije. Na kraju su sve stradale. Bazna i neutralna zemlja i panonska vodovodska (arteska) voda su nemilosrdne prema acidofima. Tu nema nikakvih "adaptacija" i navikavanja biljaka na neodgovarajucu zemlju. Biljka se lakse aklimaizuje na zimu nego sto se adaptira na neodgovarajucu zemlju. Posebno je tesko trajno ili na duzi period smanjiti pH, ukoliko deo koji tretiramo nije izolovan od okolne neodgovarajuce zemlje. Sve se to brzo izjednaci, kao da se dodaje kap vina u okean I okean nikada nece postati vino. U vinu se uziva iz case a u acidofilima se uziva iz saksija kod nas "alkalnih" |
Jovane, u pravu si 98%,
, prolazio sam i ja kroz isto, dok nisam naišao na one koji znaju da pomire "nepomirljivo".. Imaju biljke posađene u zemlji , u alkalnoj okolini.., a u okolini biljke kiseo supstrat.U zemlji je prednost temperatura korena ( leti je niža, a to je bitno ) , zimi je toplija i to je dobro...
Poslato: Sre Jul 06, 2011 6:49 pm----
| Mary Jo citat: |
| JOvane, ja nisam u Panoniji Kod mene je zemljiste vise neutralno nego sto je alkalno |
i sto je neko dalje od nje (juznije) ima vece sanse da mu zemljiste bude i kiselije Zato ce i tvoja "borba" biti teska ali sa vise izgleda za uspeh .U bg bastama, u urbanoj sredini, na Vozdovcu, naisao sam na prilicno zapusteno dvoriste i bastu sa vidno starim i neodrzavanim hortenzijama-ruzicaste, pink i svetlo plave, jedne pored drugih
. Oko njih neki korov i trava, zemlja neobradjena. "IMA SE, MOZE SE"
Poslato: Sre Jul 06, 2011 8:28 pm----
Više vas pominje da ste dodavali sumpor u zemlju. Opet vas molim da mi date naziv tog preparata (elementarnog sumpora) da znam šta da tražim u poljoapotekama.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 9:21 pm----
Dosta logičnih razmišljanja i zaključaka. Međutim stvar sa hlorozom je kompleksniji problem nego što je napred navedeno.
1. Alkalna sredina otežava usvjanje jona gvožđa zbog prisustva jona kalcijuma poreklom iz kalcijum karbonata
2. Visoka vlažnost zemljišta otežava usvajanje gvožđa
3. Prohladno leto izaziva iste probleme
4. Neizbalansirana ishrana
Rešenje problema leži u kombinovanoj primeni helatnog oblika gvožđa folijarno i zalivanje sa rastvorom na dubinu korenovog sistema višekratno u toku jedne vegetacije. Ovakav tretman pomaže na rok do 4 godine i potom se tretman ponavlja.
Izuzetne probleme mogu da stvore podzemne vode svojim visokim nivoom pri čemu istiskuju vazduh iz zemljišta i prouzrokuju redukcione procese i podizu iz dubljih slojeva soli koje svojom visokom koncentracijom onemogućavaju usvajanje gvožđa.
Kontrolisanje i promena pH ima smisla samo na manjim površinama zbog ekonomskog efekta.
Preparat kupljen u Austriji je izuzetan i pouzdan. Primera radi Sequestren sadrži svega 6% helatnog gvožđa dok ovaj 13%. Pažnju obratiti kod folijarnog tretiranja da se izvodi u kasnim popodnevnim satima kad je iztezitet sunčeve svetlosti smanjen ili još bolje noću zbog fotorazgradnje helatne veze.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 10:10 pm----
| drveni citat: |
| Više vas pominje da ste dodavali sumpor u zemlju. Opet vas molim da mi date naziv tog preparata (elementarnog sumpora) da znam šta da tražim u poljoapotekama. |
Odlično pitanje drveni , ( znam, da znate odgovor
), ali treba da znaju i drugi. Radi se o koloidnom . kvašljivom ili vodorastvorljivom sumporu. ( ikvašljivi i elementarni sumpor nije isto..)
Tako sam i rekao ranije..
| LOLAplastenici citat: |
| U rasadniku cetinara, zakiseljavaju [ i popravljaju strukturu] sa piljevinom. Moze i sa koloidnim sumporom, ali je jeko sporo, a najbrze sa gvozdje-sulfatom, ] |
U prodavnicama sam taj preparat viđao pod imenom -Kvašljivi Sumpor, a objasnili su mi da se mođe naći i pod imenima Kosan, Kolosul i Kumulus, pa sam ga kao takvog i kupovao.
Postoje temperaturna ograničenja u korišćenju ( do 28 C ) i veoma je spor u zakišeljavanju. Ja sam ga koristio u kombinaciji sa malčiranjem svetlim tresetom.
Slažem se sa Miodragom da bi trebalo preparat Kompo Fetrilonn koristiti i folijarno ( brže će pomoći biljci ), jer su biljke na predhodnim slikama u lošem stanju.
Kompo i scotts imaju đubriva namenjena za tvrdu vodu, koja daju odlične rezultate u prihrani biljaka , bez obzira na artersku vodu.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 10:39 pm----
Na preparatu pise kako ga koristiti:
u popodnevnim casovima ili po oblacnom vremenu rastvoriti odredjenu kolicinu u 10l vode,za odredjenu biljku,npr
ruze 20g za 2-3m´to je preporucljivo,a u tezim slucajevima max 20g na 1 m kvadratni.
I dalje je tabela za voce,povrce,hortenzije....
Dalje kaze,nikako folialno tretirati,ali ko se i desi da se poprska list,isprati ga vodom,a cvet se nikako ne sme tretirati ovim rastvorom.
Zalivanje se moze ponavljati na 3 nedelje u trajanju od i to 1-3 puta u toku sezone,tj u peripdu od marta-septembra.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 10:40 pm----
Svojevremeno se mogla nabaviti zelena galica koja je u stvari ferosulfat koji je gore pomenut. Trenutno se može nabaviti samo u Mađarskoj u vrećama od 25 i 50 kg. Primenjuje se kao 10% rastvor u vodi isključivo zalivanjem i to u fazi mirovanja ili u vegetaciji zajedno sa UREA-om u koncentraciji 0,5% folijarno.
O ceni ne znam ništa.
Poslato: Sre Jul 06, 2011 10:47 pm----
Nisu svi helatni oblici primenljivi folijarno. Dugo godina sam radio sa engleskim preparatom Librel sa 13,2% Fe. Trenutno ga ne mogu nabaviti pa koristim belgijski Agrifer sa 6% Fe i sa njim sam zadovoljan. Oba preparata se mogu koristiti i folijarno.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 8:55 am----
Da li mislite na ovaj kvašljivi sumpor? Piše da je to fungicid a ne sredstvo za zakišeljavanja tla.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 9:20 am----
| alijaznam citat: |
| Nisam sigurna da ti taj preparat menja kiselost supstrata , pogotovo ne tako brzo. Pretpostavljam da je stvar ipak u tome da preparat sadrzi velike kolicine gvozdja 13% , pogodnog da odmah udje u biljni sistem. To se pogotovo vidi iz opisa hortenzije,odnoso vidi da je samo rec o deficitu gvozdja koje je brzo uslo u sistem , u kiseloj zemlji hortenzija bi bila plava ( ako ima aluminijuma) a ne tamno roza.Plus, sama promena kiselosti zemlje nema instant efekat na hortenziju. Ali zato Ph veci od 6.5 moze izazvati deficit gvozda kod hortenzija. Tako da je rec o dve razlicite stvari, nedostatku gvozdja zbog viseg ph , a zatim tek dobijanje kiselog supstrata. Ovim preparatom zalecila si nedostatak gvozdja kod svojih biljaka. Medjutim ako ipak zelis da se biljka kroz duzi vremenski period brine sama o sebi, npr, rodendron, probaj sumpor sa kojim bi kroz pola godine ,godinu dosla do kisele zemlje, ili nesto drugo. Zdravlje biljaka je u zemlji! :)Ako ti zemlja u koju posadis biljke za kisele supstrate nije vec sama po sebi kisela, samo djubrivo za rododendrone ti nece mnogo pomoci, pogotovo ako zemlju zalivas cesmovacom! |
Ovo za boju cveta hortenzije sam i ja usvojila kao tacno,ali u Banji Vruice,gde je zemlja glinovita,ima jedno dvoriste kroz koju vodi staza do kuce od kapije.Sa jedne strane staze je roze,a sa druge strane nebo plava hortenzija.Moguce da je zemlja ti na granici neutrealnosti,ili to ne postoji,ne znam,ali to kada sam videla teorije o boji cveta mi je pala u vodu.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 10:03 am----
Uopste ne pada u vodu. Mnogi pozele da promene boju u plavu i zaliju je sa preparatom i ona kroz neko vreme krene da menja boju, pogotovo deo gde je bila zalivena, ali ne promeni boju do kraja, a i treba joj vremena. U Pancevu blizu Rodica u jednoj ulici ima ceo zid u hortenzijama i sve su roze, od svetlo do jarko roze, skoro crvene, i sad tu niko ne zivi cini mi se, ali je pre par godina u toj skupini mjestimicno bilo i plavih, ili bolje reci satiranih.
Jedna od mojih rozih je uz samu ogradu pa kad je gnojimo to je uvek sa iste strane i kad je stitim sa cetinama, isto sa te strane, i ponekad mi bas sa te strane da cvetove koji pomalo vuku na lila, mada ostatak cveta regularno roza.
Ako je staza od betona, a hortenzija pored moguce je da je zato deo roz ako je inace u kiselom zemljistu.
Ne, teorija ne pada u vodu, samo ti je potreban dostupan aluminijum , koji na visokom ph tesko hortenzija usvaja, a pri nizem lako. Cak i ako imas kiselu zemlju a manjak aluminijuma hortenzija ti nece biti plava vec lilasto roza, satirana. Znaci opet nije rec samo o ph vec o aluminijumu.
Da, lolo jeste medjusobno povezano, ali kokos je kokos a petao je petao.
Poslato: Čet Jul 07, 2011 10:54 pm----
I opet mi se namece zakljucak, citajuci ovu 7.stranu, da je u baznom okruzenju nemoguca trajna promena-snizenje pH zemljista. Ako je to jedini uzrok hloroze (neiskoristljivost gvozdja pri visokom pH) "borba" je stalna, preparati skupi, tretiranja cesta (u toku vegetacije ili u toku mirovanja) a tesko postignuti uspeh se vrlo brzo izgubi ako se u toj borbi malo "opusti".
Moje iskustvo me je jako podsecalo na pravljenje kule od karata ili gradnju Skadra na Bojani
Poslato: Pet Jul 08, 2011 12:16 am----
Definitivno je problem od visoko baznog napraviti zaista kiselo da to godi rodendronima ili pierisu, ali popraviti sastav zemljista, da ne bude hloroze ( ako je uzrok prevelik ph) mislim da nije problem. Licno sam davno odustala od rodendrona, ali zato mojim hortenzijama, magnolijama ili mocvarnim hibiskusima nista ne fali.
Zato vidim preparate kao F13% samo kao zalecenje, jer pravi problem nije resen, a to je sam sastav zemlje. Ne mislim da je lose dodati gvozdje, naprotiv, ali ako zelis da biljka dobro napreduje i da ima zdrav razvoj resenje nije dodati joj gvozdje jer pokazuje znake nedostataka, vec spreciti pre nego leciti!
I da dodam da 6.5 jeste kiselo, ali jedva. A za rodendrone ti treba 4.5 do 5.5 eventualno 6, tako da sto se rododendrona tice preparat resava hlorozu ali ne i neadekvatni ph. Pogotovo sto ti, tdiki, i biljke otporne na baznije zemljiste pokazuju znake hloroze sto ce reci bas velik ph.
Inace na klorozu ne utice samo ph, vec i los korenov sistem, previse djubra hemiskog, i previse vode, ma Miodrag je to vec nabrojao, pa je mozda u necem od toga problem, a ne u prevelikom ph. I na kraju opet zelim da naglasim samo zemlju ili biljku zaliti necim je privremeno resenje--PRONADJI I OTKLONI PROBLEM.
Poslato: Pet Jul 08, 2011 7:10 am----
Evo odličnog objašnjenja stanja pod nazivom hloroza:
| SarahKey citat: |
| Malo sam zbunjena, jel' to albicija julibrissin koja je gajena kao sobna biljka ili? Ja moju ipak gajim u dvoristu i dobro joj ide. Albicija je nisko drvo koje obozava jarko sunce i vrelinu, sjajno podnosi periode suse. Kad se gaji na otvorenom nije zahtevna ni po pitanju tipa i kvaliteta zemlje, raste i u siromasnom zemljistu. Inace, zutilo lisca se u literaturi zove hloroza, tj. propadanje hlorofila, biljnog pigmenta koji listovima daje zelenu boju, a ima veoma vaznu funkciju fotosinteze. "Napada" podjednako listopadno drvece i zeljaste biljke, pa i sobno cvece, narocito. Nastaje kao posledica: - loseg oticanja (drenaze) vode - ostecenja korena - zbijenog, stisnutog korena - povecanja baznosti zemlje (povecana pH) vrednost, odnosno krecnjaka u zemlji - nedostatka nutrienata, preciznije mikroelemenata, specijalno Gvozdja (Fe) i mangana (Mn) i cinka (Zn) Ako se radi o nedostatku Fe prvo pocinje da zuti mlado lisce koje se tek stvara, a ako nedostaje Mn ili Zn prvo pozuti starije lisce, nize na stablu. Mislim da ovo nije tesko uociti, pa mozes prepoznati sta se desilo, ili jos uvek desava. Fe je sastavni deo molekula hlorofila, pa ako ga nema dovoljno, nema ni hlorofila, ako nema hlorofila, nema zelene boje lista. Razlozi za nedostatak gvozdja: - u suvise alkalnoj sredini (krecnjacka zemlja) Fe ne moze da se upija iz zemlje (nije rastvorljiv u vodi, abiljka svu hranu uzima rastvorenu u vodi). Ima ga, a kao da ga nema. - prevelika kolicina Ca, fosfora, bakra, Mn i Zn u zemlji ce spreciti apsorpciju Fe - ostecenje korenovog sistema, poremecena funkcija korena - realni nedostatak neophodnih mikropelemenata u zemlji Na osnovu gornjih cinjenica, slozila bih se sa dosadasnjim komentarima - previse vode. - Koren je mozda poceo da truli, tj. gubi funkciju i ne moze efikasno da uzima hranu iz podloge. - promenjen pH zemlje, reakcija zemlje je alkalna. To se neminovno desava ukoliko biljke zalivamo vodom sa cesme koja je veoma "tvrda", ima puno "kamenca", tj. krecnjaka. Vremenom se taj kamenac talozi u saksiji i menja pH zemlje, tako da se desava onaj fenomen, gvozdja ima u zemlji, ali kao da ga nema. Evo sta bih ja uradila. Prvo bih nabavila neku vrstu 'meke" vode, a to je kisnica, izvorska ili recna voda. Potom bih biljku izvadila iz zemlje i koren dobro oprala u toj mekoj vodi. Cilj je da na korenovom sistemu ostane sto manje te stare zemlje. Na kraju bih biljku posadila u novu, svezu zemlju za cvece, kojoj bih dodala malo obicne, bastenske zemlje, i malo grubog peska koji ce olaksati oticanje vode, jer, kao sto smo se slozili, albicije ne vole puno vode. Dozvoli da se zemlja bude na dodir suva pre nego sto ponovo zalijes biljku. I zasto je ne posadis negde vani? Eto toliko. |
Poslato: Pet Jul 08, 2011 10:30 am----
Pre ovog preparata,tretirala sam pomenute biljke VUXALOM,i nista se nije desilo,a po upotrebi ovog Austrijskog preparata sutradan biljke su dobijale zelenu boju.E,sad,ako ovaj preparat sadrzi samo gvozdje,a nije promenio ni trenutno Ph zemlje,onda ne bi mogao delovati nikako.Verovatno za kratak vremenski period uspe promeniti sam Ph,jer pise da se upotrebljava 3 puta u sezoni u razmaku od tri nedelje.
Rodendronu sam menjala zemlju prosle godine,a nekim biljkama koje su velike je prosto nemoguce to raditi i zbog velicine biljke.
Ne znam,probacu jos jednom sa ovim preparatom do kraja sezone,pa cu videti ili jednostvno odustati od nekuh biljaka.
Mada i pojedine ruze lose izgledaju,Wisterija,Magnolija,mozda je problem u necem drugom,ali u cumu,za sad nemam ideju!
Poslato: Pet Jul 08, 2011 11:24 pm----
Tdiki, nisi pazljivo citala. Ako preparat sadrzi helatno (organski vezano) gvozdje, to gvozdje ce biti usvojeno bez obzira na pH. Tako da deluje na svim tipovima zemljista. To pise i na uputstvu, napr. Sequestrene. Preparat je obicno so gvozdja sa nekom organskom kiselinom, pa u rastvoru deluje kiselo. Ali to nije dovoljno da znatnije promeni pH. Biljka jednostavno koristi to gvozdje iz preparata DOK GA IMA u zoni korenovog sistema i tako zaobilazi "blokadu" koju cini visoki (bazni) pH za neorganske soli gvozdja, koje postoje u zemlji ali se ne mogu koristiti zbog slabe rastvorljivosti i jonizovanosti takvog gvozdja. Sve dok se preparat helatnog gvozdja ne ispere iz zemlje, ili se ne raspadne pod dejstvom svetlosti ili bakterija-delovace i biljka nece biti u deficitu gvozdja. Ako se takvo gvozdje iz organski vezanog, prevede u neorgansko, pri baznom pH, biljka ga opet nece moci da koristi.
Zato su preparati sa organski vezanim gvozdjem daleko efikasniji nego recimo "zelena galica", gvozdje sulfat, koji realno zakiseli zemlju nesto jace nego organska kiselina iz helata. Ali i to je kratkotrajno jer ga bazna zemlja svojim visokim sadrzajem alkalija brzo neutralise. Kalcijum se veze za sulfat i stvori se nerastvorni gips koji dodatno "betonira" zemljiste (supstrat).
Vuksal nije namenjen za lecenje hloroze. On za tako nesto nema dovoljnu kolicinu gvozdja. To je obicno, visekomponentno folijarno djubrivo, za prihranu, pa ga ni ne treba uporedjivatl sa sredstvima namenjenim lecenju ili prevenciji gvozdjeve hloroze
Poslato: Ned Jul 10, 2011 1:52 am----
Jedna ispravka na citat Drvenog odnosno Sarah Key - gvožđe nije gradivni element hlorofila. U molekulu hlorofila nalazi se jedan atom magnezijuma, dok je gvožđe neophodno za sintezu hlorofila.
Poslato: Ned Jul 10, 2011 2:04 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Jedna ispravka na citat Drvenog odnosno Sarah Key - gvožđe nije gradivni element hlorofila. U molekulu hlorofila nalazi se jedan atom magnezijuma, dok je gvožđe neophodno za sintezu hlorofila. |
Da, to mi je promaklo u citatu. Ali situacija sa gvožđem je znatno složenija od tog jednostavnog obrazloženja.
Gvožđe ulazi u sastav feredoksina, proteina koji ima ulogu elektron akceptora u procesu redukcije NADP-a. Sunčeva svetlost inicira produkciju elektrona, ekscituje hlorofil i vrši transfer u NADP+ oksidoreduktazu a sve to kao deo necikličnih fotofosforilacionih reakcija...
Koga zanima više o ulozi feredoksina i uopšte gvožđa u fotosintezi ima to na wikipedii:
en.wikipedia.org/wiki/Ferredoxin
Poslato: Pon Jul 11, 2011 9:03 am----
| Jovan1. citat: |
| Tdiki, nisi pazljivo citala. Ako preparat sadrzi helatno (organski vezano) gvozdje, to gvozdje ce biti usvojeno bez obzira na pH. Tako da deluje na svim tipovima zemljista. To pise i na uputstvu, napr. Sequestrene. Preparat je obicno so gvozdja sa nekom organskom kiselinom, pa u rastvoru deluje kiselo. Ali to nije dovoljno da znatnije promeni pH. Biljka jednostavno koristi to gvozdje iz preparata DOK GA IMA u zoni korenovog sistema i tako zaobilazi "blokadu" koju cini visoki (bazni) pH za neorganske soli gvozdja, koje postoje u zemlji ali se ne mogu koristiti zbog slabe rastvorljivosti i jonizovanosti takvog gvozdja. Sve dok se preparat helatnog gvozdja ne ispere iz zemlje, ili se ne raspadne pod dejstvom svetlosti ili bakterija-delovace i biljka nece biti u deficitu gvozdja. Ako se takvo gvozdje iz organski vezanog, prevede u neorgansko, pri baznom pH, biljka ga opet nece moci da koristi. Zato su preparati sa organski vezanim gvozdjem daleko efikasniji nego recimo "zelena galica", gvozdje sulfat, koji realno zakiseli zemlju nesto jace nego organska kiselina iz helata. Ali i to je kratkotrajno jer ga bazna zemlja svojim visokim sadrzajem alkalija brzo neutralise. Kalcijum se veze za sulfat i stvori se nerastvorni gips koji dodatno "betonira" zemljiste (supstrat). Vuksal nije namenjen za lecenje hloroze. On za tako nesto nema dovoljnu kolicinu gvozdja. To je obicno, visekomponentno folijarno djubrivo, za prihranu, pa ga ni ne treba uporedjivatl sa sredstvima namenjenim lecenju ili prevenciji gvozdjeve hloroze |
Meni u poljoapoteci dali VUXAL da lecim hlorozu
,razumeju se ko ja u nuklearnu fiziku!Uglavnom,biljke mi nakon upotrebe onog preprata iz Austrije izgledaju znatno bolje,a sta se desilo sa Ph i da li se upste ista desilo,ne znam
Imam stubastu krusku-jabuku,i njeno lisce izgleda sad fantasticno,sve su mi zalivene biljke dobro odreagovale sem Wisterije,na njoj ne vidim nikakvu promenu,i dalje je lisce zuto
Poslato: Sub Nov 19, 2011 3:36 pm----
ja se izvinjavam citao sam prve cetiri stranice(za sad).
Imam brusnicu koju sam stavio u neutralno zemljiste i u veliku saksiju kojoj je kiselost 7ph a ako dobro znam ona voli zemljiste od3.5-5.5ph.
E sad ja bih to morao nekako skinuti, pa sam dosao na ideju da bih mozda mogao da dovedem kiselost do 5ph dodavanjem kafe zemljistu pri zalivanju ili do 3-3.5ph dodavanjem soka od limuna ili limuntusa, pa sve do soka od narandje.
Teorecki mislim da je izvodljivo ali sta vi mislite dali bi i u praksi to upalilo?
Poslato: Ned Nov 20, 2011 1:08 am----
| sakal22 citat: |
| ja se izvinjavam citao sam prve cetiri stranice(za sad). Imam brusnicu koju sam stavio u neutralno zemljiste i u veliku saksiju kojoj je kiselost 7ph a ako dobro znam ona voli zemljiste od3.5-5.5ph. E sad ja bih to morao nekako skinuti, pa sam dosao na ideju da bih mozda mogao da dovedem kiselost do 5ph dodavanjem kafe zemljistu pri zalivanju ili do 3-3.5ph dodavanjem soka od limuna ili limuntusa, pa sve do soka od narandje. Teorecki mislim da je izvodljivo ali sta vi mislite dali bi i u praksi to upalilo? |
Poslato: Ned Nov 20, 2011 1:54 am----
Prilično se uprošćava da ne kažem vulgarizuja pojam reakcije sredine.
pH je negativni logaritam koncentracije vodonikovih jona koji određuju reakciju sredine. Ovo je sasvim dovoljna definicija za one koji su nekad učili hemiju, za sve one koji nisu, dovoljhno je reći da se manu stavljanja eksera u zemlju radi lečenja Fe-hloroze, ljuske jajeta, taloga kafe, aspirina ...
Ako već hoćeš ta imaš brusnicu, borovnicu ili nekog trećeg acidofila , skokneš na Palićki put do Skale i kupiš najkiseliji supstrat koji imaju. Preporčujem ti Pindstrup, Klasman, Tref ili Schtender..Za zalivanje koristi kišnicu jer je bez karbonata i kupi sporotopivo đubrivo od 6 meseco Osmocot. Iglice četinara mogu da doprinesu ali je njihov uticaj na kiselost slab zbog sporog razlaganja.
Sve druge savete saslušaj ali postupi po ovome.
Poslato: Pet Jun 01, 2012 8:38 pm----
Nisam znao u kojoj temi da postavim pitanje, pa cu ovde jer je jednim delom vezano. A mozda je negde i pisano. Da li je neko koristio aparat (3 u 1) za merenje pH zemljista, vlaznosti i svetlosti? Odnosno ovo www.hidroponika.com/sr...uct_id=284 Nasao sam za manje novca na drugom mestu pa sam u dilemi kupiti ili ne? Koliko li je precizan?
Poslato: Ned Jun 03, 2012 8:29 am----
Niko nista ne odgovara...
Poslato: Ned Jun 03, 2012 3:30 pm----
Evo ja cu pokusati. Pre oko 15ak godina sam dobio tako neki jeftini "merac" pH, od druga iz Kanade. To se kod njih nabavljalo po cvecarama i hoby radnjama. Nista.... najobicnije s..nje. Kazaljka nije mrdala nikako. Na kraju sam elektrodu stavljao u rastvore sirceta i sode bikarbone. Ni to nije bilo dovoljno da se pokrene. Mozda je uredjaj bio pokvaren od pocetaka. Nekako je bio pakovan kao da je proizveden u kini, kao igracka. Davno sam ga bacio.
Ozbiljan uredjaj za tu svrhu, koji daje realne podatke, svakako se ne moze nabaviti za tu cenu.
Poslato: Ned Jun 03, 2012 5:04 pm----
| Borcanin citat: |
| Niko nista ne odgovara... |
Kontaktiraj Savu 1234 preko PP. Juče sam video kod njega da ima taj aparat, on ti može reći iskustva sa njim.
Poslato: Ned Jun 03, 2012 8:05 pm----
Hvala vam
Poslato: Sre Nov 13, 2013 8:09 pm----
Jeli netko zna kako zakiseliti zemljište na način da se nešto zasije i zaore -neku biljku koja bi zakiselila zemlju,plus sam namjeravao navesti podosta pilovine i isto ju zaorati . Zemlja je inače alkalna a htio bih na njoj zasaditi crnogoricu .
Poslato: Sre Nov 13, 2013 11:12 pm----
Već postoji tema: www.svetbiljaka.com/Fo...=5452.html
Poslato: Čet Nov 14, 2013 1:23 pm----
| NOBILIS citat: |
| Jeli netko zna kako zakiseliti zemljište na način da se nešto zasije i zaore -neku biljku koja bi zakiselila zemlju,plus sam namjeravao navesti podosta pilovine i isto ju zaorati . Zemlja je inače alkalna a htio bih na njoj zasaditi crnogoricu . |
To nije izvodljivo na taj način na koji si ti zamislio.
Da, jeste, svi bi mi to radili i Holandija bi odavno prestala da se bavi gajenjem zahtevnih biljaka,
a Litvanija, Letonija,.. Irska,.. i ostale zemlje izvoznice močvarnog treseta (sfagnum-a)., bi odavno bile pred bankrotom (neke, ustvari, ipak jesu,..
). Znači, takve biljke rastu samo u uslovima severne klime i močvarnog zemljišta i prave talog na podlozi u iznosu od jednog milimetra godišnje.To što bi biljni ostaci bilo koje biljke našeg podneblja, zakiselile podlogu je kap u moru, a em veoma kratkotrajno,.. Pri raspadu organske materije biljnih ostataka (naših biljkaka), pH se malo menja, ali se uvek vrti oko 7 (neutralno).
ps: Drveni ,.. ta tema se bavi malo drugačijom tematikom, mada je korisna i za ovo pitanje, ali meni javlja računar, prisustvo nekog MALVER virusa, na toj stranici,..
Poslato: Čet Nov 14, 2013 1:28 pm----
Ne bavi se drugačijom tematikom. Naslov teme je postavljen dovoljno "široko" da u svakom slučaju pokriva i zakišeljavanje tla. Ovo za virus bi trebao administrator da pogleda.
Poslato: Čet Nov 14, 2013 4:02 pm----
Da ispričavam se ,,,,na otvaranju iste teme mada ču ipak pokušati sa susu travom bez košnje -daje puno mase i jako prorahli zemlju ,a onda ču zaorati veču količinu pilovine iz pilane.Molim administratora da ove postove ili obriše ili prebaci u več postoječu temu . Hvala.
Poslato: Čet Nov 14, 2013 11:31 pm----
| Nabuko citat: |
| ... ps: Drveni ,.. ta tema se bavi malo drugačijom tematikom, mada je korisna i za ovo pitanje, ali meni javlja računar, prisustvo nekog MALVER virusa, na toj stranici,.. |
to je bezazleno...
Poslato: Uto Feb 18, 2014 9:30 pm----
Zanima me da li je neko zakiseljavao azotnom kiselinom i koju koncentraciju je koristio.
Poslato: Sre Feb 19, 2014 9:53 pm----
Mislim da zakiseljavanje azotnom kiselinom nije dobra ideja jer su nitrati glavna komponenta veštačkih đubriva.
Mnogo bolje je zakliseljavati sumpornom kiselinom (Jovanova receptura), acidofili jako povoljno reaguju.
Poslato: Pet Jan 16, 2015 11:48 pm----
Стални вишак воде из падавина или из подземних вода доводи до мањка кисеоника у земљишту, што даље доводи до непотпуне разградње биљних остатака, који се таложе као тресет.Главнину ових биљних заједница чине маховине рода Спхагнум, који је по овом станишту добио назив махови тресетари.
sr.wikipedia.org/sr/%D...0%B5%D1%82
Mozda burad puna zelene mase i potopljena u vodi (znaci bez prisustva kiseonika) bi dala na kraju poizvod slican tresetu?
Poslato: Ned Jan 21, 2018 2:58 pm----
Molio bi za odgovor od one koji poznaju ovu materiju.Mozda je pitanje glupo ali ne mogu da nadjem gotov supstrat za borovnicu i zato moram sam da spremim.Nabavio sam balticki treset sa pH 3.5-4.5. E sada pitanje je dali ako na supstrat od 140 litara koji u sebe ima i djubriva i humus i sve ostalo a pH mu je 5.5-6.5 dodam 200 litara baltickog treseta, pH vrednost dobijene smese bi bila negde 4.5-5.5 u koju bi nekako mogla da se gaji borovnica.Hvala unapred.