Poslato: Sre Nov 10, 2010 3:13 pm----
Poenta je da se Ca2+ prevede u nerastvoran oblik. Svi nitrati imaju izuzetnu rastvorljivost u vodi. CaSO4 je delimično rastvorljiv, u svakom slučaju mnogo manje nego nitrati (ili acetati). Meni je zaista drago ako vaš postupak sa sumporom deluje. Ja sam izgubio 4 stabla pitomog kestena zbog neodgovarajućeg zemljišta. Zanima me takođe i cena i komercijalni naziv koloidnog sumpora kao i dostupnost u poljoapotekama.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 3:38 pm----
Ja sam ruzu gajio 5 godina. Tek u trecoj je bila "prava" -sa lista voda bezi, tamno zelena boja, jaka stabljika, dobar razmak internodija, cvet koji dugo stoji u vazi ... A KORISTIO SAM SUMPOR po preporuci Karolja Karaseka. Treba godina-dve, da on "odradi svoje". Ali ako hocete brze zasto ne FeSO4, izuzetno je jeftin [ u Madjarskoj - bagatela ]. Nastaje kao nuzprodukt u Zeljezarama, pri ciscenju zardjalog gvozdja. Ne verujem da je skuplji od 30 dinara po 1kg u Madjarskoj [ kad sam ga ja kupovao ranije, bio je 15 ]. Madjari imaju skoro sva djubriva u sulfatnom obliku [mono-amonijum sulfat. kalijum sulfat. Mg-sulfat...]. FeSo4 zovu VOSH-GALIC. Ako ste bili u njihovim rasadnicima ukrasnog drveca, vidi se da su oni taj problem PH zemlje uspesno resili. Da Vas podsetim, za reakciju izmedju Azotne kiseline i Kalcijum-karbonata
. Bilo bi korisno u ovoj temi 
Poslato: Sre Nov 10, 2010 5:39 pm----
2HNO3(aq) + CaCO3(s) = Ca(NO3)2(aq) + CO2(g) + H2O
Isto se javljalo i na mojim kestenima. U prvo vreme su dobro napredovli ali je lišće iz godine u godinu bilo sve bleđe. Žilice na listu su bile zelene a sam list svetlo zelen ili žut. Svake godine je bilo sve manje lisne mase na stablu a ploda skoro da nije ni bilo, rodilo bi možda desetak plodova i sam plod je bio sitan/degeneričan. I samo jednog proleća stablo više ne bi olistalo. To umiranje bi trajalo iz sezone u sezonu. Najotporniji je izdržao 20 godina da bi se na kraju i on osušio.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 6:06 pm----
HVALA, Dali biljka moze da usvoji Ca(NO3)2(aq) , tj. da li ta so disosuje
Poslato: Sre Nov 10, 2010 6:43 pm----
He, he, he, eto resismo jedan problem. Naravno, odgovor je DA, biljka ga usvaja i to je djubrivo Kalcijum-nitrat.
Ovo ostalo ce ici lako. Zato sam ja tipovao da je Azotna bolja od Sumporne. Ima fanatika koji koriste, mravlju, oksalnu, huminsku [ ove su jos bolje]. Tako je to kad se covek zaljubi u Njeno Velicanstvo Ruzu 
Poslato: Sre Nov 10, 2010 6:53 pm----
Naravno ali ne i za acidofile. Kod njih bi trebalo izbegavati bilo koji formulu koja sadrži Ca.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 6:58 pm----
A dali ti acidofili "jedu" kalcijum- nitrat ?
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:14 pm----
Koliko sam ja razumeo metabolizam biljaka... CaCO3 povećava alkalitet zemljišta a sa povećanjem pH menja se dostupnost pojedinih elemenata u tlu. U baznoj sredini gvožđe se vezuje u oksid koji biljke ne mogu usvajati.
Evo slike koja to pojednostavljno prikazuje (inače jako volim ovu sliku, kačim je tri puta na različitim temama
). Nedostatak gvožđa dovodi do hloroze - svetlo lišće, slab prirast, u težim slučajevima biljka propada.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:30 pm----
Eh, a podjoste od toga, da ja to ono po teoriji, ali u praksi "na to zaboravite". Gvozdje se lako " dometne" folijarno, ALI NE TREBA,ako koristite gvozdje-sulfat, jer ce on lagano u rekciji sa huminskom kiselinom [ iz zemlje] da se helatizira, pa ce ga biljka imati dovoljno. Hvala za ovu diskusiju, bili ste dobar sagovornik.
Poslato: Sre Nov 10, 2010 7:38 pm----
Imate li možda sliku, stereohemijsku ili empirisku formulu tog helata gvožđa sa huminskom kiselinom?
Poslato: Sre Nov 10, 2010 8:05 pm----
Nemam tu sliku, nije mi ni trebala, objasnicu zasto. Davne 1988, ukrao sam iz knjizare jednu knjigu "SOBNE,PROZORSKE I BALKONSKE BILJKE" od Vardijan-a i Cermaka-a. Pominjem je po sesti put na ovom forumu. Tamo [u uvodnom delu] cete sve to naci. Od te 1988, do danas sam proveravao [ manje, vise ] sve to. Najbolja knjiga koju sam citao. [ Napominjem da je to jedina stvar, koju sam ukrao, i priznacu i objasnicu ako me budu ispitivali ] Tu knjigu vise nemam [ prodata po nabavnoj ceni], Bila je extra skupa, ali je vredela
Zanesn tom knjigom, mastao sam da jednog dana napisem svoju, jos bolju, ali se to nece desiti. Eto ja malo onako , iskreno... nastavicemo drugom prilikom
Poslato: Sre Nov 10, 2010 9:48 pm----
Korenje nekog bilja može da ispušta materije slične huminskim kiselinama i da na taj način oslobađa "nedostupno" gvožđe iz supstrata.
Davno sam to čitao, pa ne znam o kojm vrstama se radi.
Skoro sam saznao i svrhu dodavanja treseta u akadamu, nije to prosto zato da bi supstrat bio vlažniji, već zbog specifičnog "rada" humisnkih kiselina iz treseta.
(malo sam skrenuo sa teme, izvinjavam se )
U mom kraju je zemlja dosta kisela.
Mislim da se kalcijum karbonat ponaša kao pufer u zemljišnom rastvoru, jer ne dozvoljava da se promeni pH i pri dodavanju kiselina ?
Poslato: Sre Nov 10, 2010 10:52 pm----
Niste Vi uopste skrenuli sa teme, ja sam malo, ali namerno, da dam na znacaju vrednoj knjizi. Ima li smisla da kazem da i to, o huminskim kiselinama u tresetu ima u pomenutoj knjizi. Preporuka od pomenutih autora je : vodu omeksati i zakiseliti svetlim [litvanskom] tresetom. A moja dopuna je , posle je dobro procedite [ ffiltrirajte] jer ce biti chepovanja.
Poslednji izmenio LOLAplastenici dana Čet Nov 11, 2010 10:31 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Čet Nov 11, 2010 7:38 am----
| Bonsai Master citat: |
| Mislim da se kalcijum karbonat ponaša kao pufer u zemljišnom rastvoru, jer ne dozvoljava da se promeni pH i pri dodavanju kiselina ? |
Tačno. Znači da je uklanjanje CaCO3 ključno za izmenu pH vrednosti zemljišta.
Poslato: Čet Nov 11, 2010 7:54 am----
Tako je dragi prijatelju, lepa lekcija . Kazem ja: Cheta mala, ali odabrana. Necu Vam reci da sam to vec znao kada ste me "startovali " onim citatom mog posta, koji je bio upucen shirem auditorijumu. Reci cu Vam: Iskusio sam to
a tada nije bilo ovakvih foruma. I da na kraju ipak ostanemo nedoreceni, u stilu Demostena: Ja ipak mislim da moze i tresetom.
Sva vremena su GMT + 1 sat