Poslato: Sub Feb 26, 2011 9:29 am----
To za pepeo sam čuo. Ali gdje ga nači u teko velikim količinama ?
Drugo je ako se ima 0,5 ha pa ajde....a za 10 ili više ha...morao bih obići puno sela da to pokupim. JEdino što bi se u kasnijim godinama mogao dobiti spaljivanjem odrezanih grana sa voćki. Ali to treba čekati i količina nije velika.
Jedno vrijeme sam razmišljao o ekološkoj proizvodnji,ali odstao sam od toga. Prekomplicirano,preskupo,a u konačnici nije ništa isplativije nego klasično. Jedan zajeb u prskanju protiv štetočina i ode sve k vragu.
Osim toga i literatura kao i iskustva su mršavi.
Poslato: Sub Feb 26, 2011 1:55 pm----
Zavisi šta su to "velike" količine pepela, koliko se stavlja na hektar? Ja imam CG isključivo na drva, potrošim 20 metara za godinu što je otprilike 1,5 kofa od poludisperzije nedeljno, oko 35 nedelja grejne sezone to je 50 kofa, oko 500kg, za koliku površinu je to dovoljno?
Što se tiče prskanja, jedne godine sam prskao samo zimsko i jedno insekticidom u maju i sada imam sve bolesti i štetočine u zasadu osim pepelnice pa već drugu godinu prskam sa 50% jačim rastvorima 5-6 puta godišnje, rešenje se tek nazire.
Poslato: Sub Feb 26, 2011 2:18 pm----
Previše je tu eksperimentiranja koje skupo i opasno.
Znam da slučaj gdje je između parking-kocki stalno izbijala trava pa su to furili kipućom vodom uz dodatak pepela a dio toga su pali brenerom. Na kraju se bolje pokazalo ovo sa vrelom vodom i pepelom.
Samo za veće površine ne znam kako bi to bilo izvodivo. Osim da se napravi neki pristroj koji koj ibi se vukao za traktorom a imao neke dizne kroz koje bi izlazila vrela voda/par pomiješana sa pepelom pod tlakom.
No, iako bi se time trava ako ne posve uništa barem jako usporila te pobio dosta dio nametnika pitanje je koliko bi to bilo brzo i koliko bi koštalo.
Sva ta kemija koja se dodaje za šricanje mora ostaviti posljedice i na samo stablo lješnjaka.
KOliko sam do sada čačkajući po netu skužio,skor za sve postoji prirodni lijek,bez jakih pesticida,osim za monoliju. Koja je jako opasna.
Poslato: Sub Feb 26, 2011 2:40 pm----
To da pepeo može da se koristi kao herbicid prvi put čujem ali znam ljude koji ga posipaju oko oraha da bi ljuska bila mekša, verovatno isto važi i za lešnik a moja baba ga je iz smederevca posipala u bašti oko povrća kao neko đubrivo.
Inače, da li neko ima iskustva sa kompostom za šampinjone. Jedan prijatelj mi je dovezao 10 tona iz njegovih tunela i to stoji već tri godine uz kraj jedne njive, već se pretvorilo u crni humus, ni traga od slame. Jesenas sam ga stavljao u rupe prilikom sadnje oraha i leske, valjda nisam pogrešio, da li vredi to rasturiti po njivi ili ne?
Poslato: Ned Feb 27, 2011 9:52 am----
| DDejan citat: | ||
Nivo poznavanja voćarske problematike u Srbiji je daleko veći nego u Hrvatskoj. To sam znao i prije ali nisam mislio da je tolika razlika. No, što se tiče lješnjaka...postoje neke bitne razlike od vrsta ,načina sadnje do obrade. Npr u Hr skoro svi sade u oblik stabla dok u Srb uglavnom u grm. Grm mi ima veće logike,no zeznut je za kasnije održavanje. Ja osobno ih išao u neki višlji oblik grma. O sortama da ne pričam jer u Hr su uglavnom istarski+rimski. U Hr 99% ljudi nema navodnjavanje dok je u Srb to kontra. Mogu si misliti kako je bilo onima koji su počeli prije 5-6 godina pa nisu imali gdje pitati nego su eskperimetirali. Što se mene tiče ja bih 2,3, i 4. godine kidao plod da snagu preusmjerim na veličinu stabla. Iako je to blesav posao, daje dobre rezultate. Čime tj kojim umjernim gnojivom uglavnom gnojite voćke ? Mnnogi favoriziraju NPK 7-20-30 koji je skup za nevjerovati,a mislim da do faze rodnosti nije potreban,uglavnom radi malog (7) postotka N (Dušik,azot,nitrogen :-) ) po meni dok ne dođe do rodnosti trebalo bi davati puno više N i K a P smanjiti jer se deklarira kao sastojak bitan za plod. |
Prvo da kazem Visteriji sto se tice orezivanja lesnika.
Kod lesnika su sve grane, rodne grane, zato u samom orezivanju ne mozete mnogo pogresiti tj. ako nesto i ne uradite ispravno lako cete sledece godine to ispraviti.Orezivanje treba poceti sto ranije , tacnije cim sadnica pocne davati vise izbojaka a to moze biti vec njena druga vegetacija.
Treba odrediti 4,5,6 glavnih grana koje pravilno formiraju krunu grma i njih ostaviti a sve ostale izbojke odstraniti.Ako u pocetku niste zadovoljni oblikom krune-zbuna lako cete u sledecim vegetacijama izvrsiti korekciju.
Ne vidim zasto je zbun zeznutiji za odrzavanje od stabla?
Sto se tice vestackog djubriva ovde je ranije pisano na tu temu pa se mozete malo vratiti na te postove.
Tacnije ,ne mozete napamet bacati djubrivo.Uglavnom se za prolecno djubrenje koristi urea ili kan a nije svejedno koje cete od njih koristiti.Izbor ce zavisiti od tipa zemljista.
Takodje, NPK 7-20-30 se koristi za jesenje djubrenje da bi se dalo vockama fosfora i kalijuma koji se dosta izvlaci za rast ploda i sa malim sastojem azota (7) zato sto bi bilo pogubno za vocku kada bi se u jesen dalo vise azota od toga.
Ali je zato velika kolicina azota neophodna u prolecnom djubrenju jer nema ni dobrog roda bez azota.Naravno ni prirasta sadnica.
| Quote:: |
| Samo za veće površine ne znam kako bi to bilo izvodivo. Osim da se napravi neki pristroj koji koj ibi se vukao za traktorom a imao neke dizne kroz koje bi izlazila vrela voda/par pomiješana sa pepelom pod tlakom. No, iako bi se time trava ako ne posve uništa barem jako usporila te pobio dosta dio nametnika pitanje je koliko bi to bilo brzo i koliko bi koštalo. Sva ta kemija koja se dodaje za šricanje mora ostaviti posljedice i na samo stablo lješnjaka. KOliko sam do sada čačkajući po netu skužio,skor za sve postoji prirodni lijek,bez jakih pesticida,osim za monoliju. Koja je jako opasna. |
Poslato: Ned Feb 27, 2011 10:59 am----
Pozdrav svima i hvala Nenadu na odgovoru.Problem je samo sto je propusteno da se odgovori na glavni deo pitanja (koje su to jednogodisnje a koje nove rodne grane kao i da li i u kojoj meri odstranjivati ne-rodne tj.lisnate grane.pisu da se trba stimulisati rast rodnih grana da bi bile duzine od15 do 40 cm.KAKO.)Ono sto si mi napisao tice se manje vise formiranja zbuna sto mi je inace jasno posto su moji lesnici sesta odnosno sedma god.Opet podsecam na disertaciju dr Cede na uticaj orezivanja u povecanju prinosa itd verujem da si upucen u to imas li neku sugestiju.Hvala i jos jedan pozdrav
Poslato: Pon Feb 28, 2011 12:26 pm----
Ajde još jednom da upitam, nije valjda da niko ne zna odgovor. Zeleo bih da dobijem informaciju od onih clanova koji se bave lesnikom. Naime na placu imam dva lesnika, fantasticno rode, relativno krupnih plodova ali imaju jednu manu. Plod je bez jezgra ilije neka simbolicna truncica. Ne znam kad su i kako posadjeni, tako sam ih nasledio pa me interesuje da li da to cupam napolje?
Poslato: Pon Feb 28, 2011 6:09 pm----
A da nisu slučajno kao oni na slici na 144. strani? Kod mene se dešava da nekih mesec dana pred berbu plodovi potamne i opadnu zajedno sa omotačem ( veoma teško se vade iz omotača), ako se polome odmah puni su ali čim se prosuše unutra nema ništa. Izlečivo je alo mora "muški" da se prska.
Poslato: Pon Feb 28, 2011 11:48 pm----
[Pozdrav svima
Prvo da kazem Visteriji sto se tice orezivanja lesnika.
Kod lesnika su sve grane, rodne grane, zato u samom orezivanju ne mozete mnogo pogresiti tj. ako nesto i ne uradite ispravno lako cete sledece godine to ispraviti.Orezivanje treba poceti sto ranije , tacnije cim sadnica pocne davati vise izbojaka a to moze biti vec njena druga vegetacija.
Treba odrediti 4,5,6 glavnih grana koje pravilno formiraju krunu grma i njih ostaviti a sve ostale izbojke odstraniti.Ako u pocetku niste zadovoljni oblikom krune-zbuna lako cete u sledecim vegetacijama izvrsiti korekciju.
Ne vidim zasto je zbun zeznutiji za odrzavanje od stabla?
Sto se tice vestackog djubriva ovde je ranije pisano na tu temu pa se mozete malo vratiti na te postove.
Tacnije ,ne mozete napamet bacati djubrivo.Uglavnom se za prolecno djubrenje koristi urea ili kan a nije svejedno koje cete od njih koristiti.Izbor ce zavisiti od tipa zemljista.
Takodje, NPK 7-20-30 se koristi za jesenje djubrenje da bi se dalo vockama fosfora i kalijuma koji se dosta izvlaci za rast ploda i sa malim sastojem azota (7) zato sto bi bilo pogubno za vocku kada bi se u jesen dalo vise azota od toga.
Ali je zato velika kolicina azota neophodna u prolecnom djubrenju jer nema ni dobrog roda bez azota.Naravno ni prirasta sadnica.
| Quote:: |
| Samo za veće površine ne znam kako bi to bilo izvodivo. Osim da se napravi neki pristroj koji koj ibi se vukao za traktorom a imao neke dizne kroz koje bi izlazila vrela voda/par pomiješana sa pepelom pod tlakom. No, iako bi se time trava ako ne posve uništa barem jako usporila te pobio dosta dio nametnika pitanje je koliko bi to bilo brzo i koliko bi koštalo. Sva ta kemija koja se dodaje za šricanje mora ostaviti posljedice i na samo stablo lješnjaka. KOliko sam do sada čačkajući po netu skužio,skor za sve postoji prirodni lijek,bez jakih pesticida,osim za monoliju. Koja je jako opasna. |
Uzgojni oblik grma mi se čini logučniji od stabla jer ako ništa takav je i prirodni oblik ljeske. No ipak smatram da je sam pristup stablu nešto lakši od grma. Ali kad se sve vagne,ipak bih se složio da je grm bolji izbor.
NEmam zašto ljutiti se,ljudi pričaju svašta. To je očito . Kao što sam rekao već ,glavni razlog što sam došao ovdje na ovaj forum si ti Nenade i Milan. Što se tiče onoga što sam do sada pročitao a odnosi se na tvoje postove mogu reći da bi 95% toga što si rekao moglo copy/paste i primjenjivati se.
Pričao sam s nekima iz Hr kojima si dao savjete te poslušavši ih postigli su pun pogodak. Na forumima su stotine mišljenja raznih ljudi te je jako teško vagnuti čije je mišljenje dobro i ispravno a čije mlaćenje prazne slame ali za Nenada i Milana sam siguran da su osobe čije se mišljenje može itetkako primijeniti te služiti kao orjentir u nekim dvojbama.
Zato poručujem početnicima ali i onima koji nisu posve samostalni i dovoljno iskusni za pregledaju postove od Nenada i Milana jer će sigurno naći kvalitetne odgovre na dosta problema i dilema
Poslato: Uto Mar 01, 2011 9:43 am----
Hvala na odgovoru Brodhead, takvi su i upravo se ponašaju kako si opisao. Znaš li možda sa kojim se sredstvom prska i kako se zove ta pojava ili bolest, šta li je već.
Poslato: Uto Mar 01, 2011 10:41 am----
To je najverovatnije trulež ploda, prska se botricidima (Chorus,Switch,Sumilex i dr.) prvi put kad ženski cvetovi puste crveni končić (to je sada, čim dopusti vreme) i drugi put kad opadne više od 3/4 resa.
Postoji mogućnost i da je bakterioza, plod je "ispeckan" ali ne opada sa čašicom pre berbe i budu i dosta ispravnih, prska se po završetku vegetacije i u toku zime bakarnim preparatima u 30% jačoj koncentraciji od preporučene, konkretno ja dodajem u crveno ulje do 30% još nekog bakarnog preparata i za sada fino funkcioniše.
Poslato: Uto Mar 01, 2011 7:49 pm----
zdravo svima,imam jarku zelju da saznam nesto vise o lesnicima.hocu da zasadim oko 100 sadnica lesnika.imam prijatelja koji hoce da mi da dvogodisnje sadnice pa me interesuje da li mogu da ih zasadim u mart
Poslato: Uto Mar 01, 2011 8:16 pm----
Pozdrav svim kolegama lješnjakoljupcima
Ima li tko iskustva sa ovakvim strojem što mjenja motiku i leđa:
www.calderoniweb.it/video/fps.html
Čim se vrijeme stabilizira bacam stajnjak (ovčiji) i zakopavam sa ovakvim strojem. Jedva čekam isprobati , znate kako je stroj u dvorištu a ja nestrpljiv. Veliki pozdrav
Poslato: Uto Mar 01, 2011 8:27 pm----
Halo Nenade dobro da si se vratio.
Na HR forumu plaču za tobom a ja sam im obećao da ću im te vratiti za 500 evra
Ako misliš da je cifra >ok javi se na pp da ti dam račun za uplatu.
In mean time...
Tvoj program zaštite koga sam se ovde jedva dokopao obzirom da si ključne delove obrisao, uspeo sam da sastavim ali kasno...
Konker se više ne proizvodi, Tiodan, Tiocid i sl isto
Kako ideš ove godine.ž
+ kako savetuješ da idem sa jednogodišnjim sadnicama
a
Poslato: Uto Mar 01, 2011 8:32 pm----
[quote="BGoran"]Halo Nenade dobro da si se vratio.
Na HR forumu plaču za tobom a ja sam im obećao da ću im te vratiti za 500 evra
Ako misliš da je cifra >ok javi se na pp da ti dam račun za uplatu.
In mean time...
Tvoj program zaštite koga sam se ovde jedva dokopao obzirom da si ključne delove obrisao, uspeo sam da sastavim ali kasno...
Konker se više ne proizvodi, Tiodan, Tiocid i sl isto
Kako ideš ove godine.ž
+ kako savetuješ da idem sa jednogodišnjim sadnicama
Nešto mi je promaklo pa je ovaj post ispao less polite
Sva vremena su GMT + 1 sat