Poslato: Ned Jan 21, 2018 5:20 pm----
| Drih citat: |
| @gigoo Gde je leskar, u kom selu kod Čačka? |
Poslato: Ned Jan 21, 2018 10:45 pm----
Ima li neko iskustava ili informaciju da li Lesnik moze da "radi" na visokom tlu?tacnije Sjenica je u pitanju. to je nekih 1000 m. visine...
Poslato: Pon Jan 22, 2018 3:20 am----
Pozdrav ljudi
Ja sam Nikola iz Crne Gore, tačnije živim u Spužu malom mjestu nedaleko od Podgorice.
Čitajući ove lijepe savjete do kojih sam došao istraživanjem o sadjenju oraha, dovelo me do lešnika.
Vidim da većina ljudi posjeduje iskustvo, pa bih želio da znam neke početne stvari vezane za sadnju.
Imam 25 godina, i porastao sam na selu na kojem imam malo više od 2 hektara veoma plodne zemlje koje mi je ostavio deda.. Koliko se sjećam kao mali, što god da je sadio tamo uspjelo je. Mjesto je okruženo rijekom pa samim tim dodje kao neko poluostrvo.
Interesuje me da li su to pogodni uslovi za takvu vrstu drveta, jer bih navodnjavanje mogao vršiti pumpom iz iste rijeke.
Takodje me interesuje potrebni startni budžet ako bih zasadio na 1 hektar zemljišta.
Hvala
Poslato: Pon Jan 22, 2018 7:59 am----
Dobrodosao Nikola evo ja sam naj slobodniji, jer ostali uveliko orezuju 😉.ja cu ti reci par reci, a nadam se da ce me jos neko dopuniti nekim savetom.pre svega ako se odlucos za lesnik, moras da znas da to nije biljka kojoj ne treba nega. isto kao i vecini vocnih vrsta, obrada,zalivanje,orezivanje,zastita.... sto se tice ulaganja imas (ako zelis)da ogradis buduci leskar,kupovina sadnica, (ako zelis ) instalacija sistema za navodnjavanje. to ti je ono osnovno.recica ti je tu blizu, kako kazu imas idealne uslove za uzgoj osim akocti nike previse podvodno tlo. jer lesnik ne voli bas da lezi u vodi
Poslato: Pon Jan 22, 2018 8:24 am----
Без обзира на раније искуство мој ти је савјет да обавезно урадиш анализу земљишта и да видиш какво је стварно стање, да ли су потребне неке поправке. И наравно, ма колико мучно изгледало почни читати тему од почетка, немогуће је препричати колико се корисних савјета може пронаћи, почев од фазе садње па све до бербе и сушења.
Poslato: Pon Jan 22, 2018 9:42 am----
| gigoo citat: |
| drih tek sad video da si me pitao.imas privatnu poruku |
Poslato: Pon Jan 22, 2018 10:33 am----
| Drih citat: | ||
|
Poslato: Pon Jan 22, 2018 3:33 pm----
gigoo leska može da opstane i do 1800 metara nadmorske visine, ali je ne limitira samo visina. To znači da će na nekim terenima uspevati a na nekim neće bez obzira što su na približnoj nadmorskoj visini.
Najsigurniji pokazatelj je prisustvo divlje leske na određenoj lokaciji i to leske koja rađa povremeno ili redovno.
Terraria, dobrodosao. Lepo je videti da mlad čovek voli i želi da se posveti biljnoj proizvodnji. Eto posedujel dobar komad zemlje sa lepom pozicijom i želiš pomoć iskusnijih. Vrlo dobro. Ja bih ti postavio par pitanja i voleo bih da na njih odgovoriš.
-da li je ta parcela izložena vetru (jačina,smer, dužina trajanja)?
-Kakve su i kolike zimske i latnje padavine?
-Kolika je visinska razlika terena u odnosu na reku?
-Da li se dešava da ti reka poplavi makar i na kratko parcelu?
-Kakav je mehanički sastav zemljišta i koliko je ono duboko?
Pre nego li se upustiš u bilo kakvo ulaganje prostudiraj malo ozbiljnu literaturu, neosporno je da na raznim forumima pa i ovom možeš da iznađeš obilje korisnih saveta ali to ne znači automatski da su korisni i za tebe zbog razlike u uslovima isl. Ne postoji univerzalno znanje niti iskustvo, svaka je situacija za sebe. Međutim postoje principi i pravila koja su univerzalna i njih treba naučiti. I da još jedna bitna stvar, ima li u tvojoj okolini divlje, samonikle leske? Pozdrav.
Poslato: Uto Jan 23, 2018 5:39 am----
Hvala na dočeku.
Naravno da nisam mislio da ću da sjedim i čekam lješnike
Jesam Crnogorac, ali ne iz viceva. :)) Mnogo volim prirodu, i često boravim u njoj.
Tlo nije pod vodom, u to sam siguran a ispitaću zemljište na biološkom fakultetu pa ću se još dalje konsultovati sa vama.
Čitao sam nekih 50tak strana, i nastaviću..
Recite mi samo koliko novčanog uloga imam ako bih obradio 1 hektar zemljišta, onako vaše slobodne procjene, ubrajajući sistem za navodnjavanje i sadnice?
Čitajući prosjeke po drugim sajtovima kažu da "na hektar staje oko 500 stabala",
I kad su vrste u pitanju, potrebno je posaditi 4-5 vrsta radi oprašivanja, od kojih će jedna dominantna biti 70%?
Ipsravite me ako griješim, sve sam pokupio sa neta pa možda i lupam.
Hvala i oprostite na neskladnom postavljanju pitanja.
Pozdrav
Zemlja je rastresita i sitna..
Poslato: Uto Jan 23, 2018 6:00 am----
Scotch
Zdravo, hvala na lijepim riječima.
Pa znate kako, smatram da je pravo vrijeme za sadjenje uvijek, zato ću sa više godina bit zreliji i iskusniji. Čitao sam skoro knjigu od Petera Volebena - Tajni život drveća. Dopala mi se, iako ne pominje lješnike odredjeno.. ako niste, pokušajte je pronaći, možda se i vama dopadne.
E sad da vam odgovorim:
- Parcela jeste djelimično izložena vjetru, ali ne toliko često tokom godine, jer je Bjelopavlićka ravnica dosta zavučenai ispod brda. Jačinu ne znam, ali sjever češće duva nego jugo. Sjutra ću da pitam dedu, zna sve u prste pa ću vam odgovorit tačnije.
- visinska razlika u odnosu na rijeku je dovoljno velika da parcela ne može da poplavi, u to sam siguran jer je izdignuta kao ispupčenje.
- mehanički sastav? Ako su to informacije koje moram sačekati sa biološkog fakulteta onda ne znam odgovor, a mogu vam opisati. Zemlja je rastresita i crveno braonkaste je boje. Znam da je deda sadio kukuruz, duvan, lozu. Zemlja je za lozu veoma dobra, pa eto ako po tome možete procijeniti..
Duboko je dosta.
U doba Tita je na toj velikoj ravnici gdje imam 2.3 hektara započet veliki poljoprivredni sistem zbog kvaliteta zemljišta ali nije realizovan. Odradjena je drenaža sa kamenim cijevima prečnika 2 metra, pa zbog toga mislim da je dovoljno duboko da ne bi bilo brige, osim ako lješniku dubina smeta.
Poslato: Uto Jan 23, 2018 8:21 am----
Што се тиче броја садница он ти увелико зависи од димензија саме парцеле, прво мораш одлучити који ћеш размак заузети између садница, видјешећ да многи препоручују веће размаке 6x5, 6x6, 8x6, што опет зависи од планиране сорте и њене бујности, а онда тај размак пренесеш на скицу парцеле па видиш како се то уклапа, и нормално рачунаш да од међе са сусједном парцелом оставиш размак (минимално 2 метра, посебно ако је комшија незгодан :).
Poslato: Uto Jan 23, 2018 11:14 am----
Kakvih bre dva metra od ograde...najmanje cetri,pet...!
Poslato: Uto Jan 23, 2018 2:34 pm----
Terraria ili ti Nikola sinko, imam i ja sina Nikolu(91.god.) i zbog tog mi je jako drago da mlad čovek uzima "stvar" u svoje ruke. Za svaku pohvalu.
Postavio sam Ti pitanja baš zato da ne bi došao u situaciju da ulažeš vreme, novac i sebe u zalud.
Znaj da svaki upit ima svoje obrzloženje. Mehanički sastav tla je bitan jer ako na određenij dubini postiji sloj šljunka, taj sloj automatski preseca dovod vode u slojeve bliže površini gde će se uglavnom nalaziti korenov sistem budućeg zasada.
Visinsaka razlika vodotoka i parcele je bitna zbog kapilarnog savladavanja, moćnosti pumpi koje bi obezbeđivale vodu za navodnjavanje isl.
Prisustvo divlje leske u neposrednoj okolini pokazuje da su mikro klimatski uslovi pogodni za datu vrstu i ako se tu javlja divlja sigurno će uslovi odgovarati i sortnoj pus što će divlja ispomagati svojim polenom.
Vetrovi su bitni jer su sve voćne vrste koje imaju kratku peteljku ploda ili su plodovi "sedeći" osetljive na jake i iznenadne udare vetra koji omlati plodove pre vremena. Isto tako su štetni i letnji vrući vetrovi koji izazovu opadanje plodova .
Pre svega bih Ti preporučio da na nekoliko mesta u parceli iskopaš nekoliko "rovova za stojeći stav", ako ne znaš pitaj nekog ko je služio vojni rok. S obirom da je na tom terenu kako kažeš urađena drenaža na dnu rova nebi trebalo da se pojavi voda ali bi teren trebao da bude vlažan, pored toga u iskopu će se videti grublji mehanički sastav (kamen, krupan šljunak, sitniji šljunak, pesak glina isl.) Ja predpostavljam da je u pitanju aluvijalni nanos na šljuku s obzirom da je to krivina reke. Možda i grešim, no bez obzira trebao bi uarditi kvalitetno uzorkovanje a zatim i analize zemljišta i na osnovu dobijenih rezulata ćeš preduzimati preporučene mere. Sve ostalo je igra brojki. Pozdrav.
Poslato: Uto Jan 23, 2018 10:37 pm----
Pozz Ljesnikari...
Pratim forum i procitao sam sve do sada. Imam mali zasad ljesnika u okolini Prijedora, oko 450 sadnica, posadjenih u jesen 2016. 140 kom tonde djentile, 170 halskog dzina, 100 rimskog, oko 40 kosforda i oko 10 tonde romana. (tako bar kaze rasadnicar).
Zasad je pored kuce mojih roditelja, prosle godine je bilo ok 10-ak plodova i moji kazu da su bili "grki"!?!? :shock:
I ovih dana cuo sam da je neki covjek koji ima zasad u Vrbasu (Srbija) imao nekoliko dzakova ljesnika koji su takodje bili grki...
Dali je to moguce i zbog cega, ako jeste?
Poslato: Uto Jan 23, 2018 10:41 pm----
I da, zemljiste je ipitivano i sve je uradjeno kako su rekli i uz nadgledanje strucnjaka.
Sva vremena su GMT + 1 sat