Poslato: Sub Okt 22, 2005 6:55 pm----
Misim da se tako zove kupio sam je na izlozbi biljaka u D.sindikata, svetlo je zelene boje kada se protrlja mirise na limun. Biljka je vrlo atraktvivna.
Rekli su mi da je sobna, da se retko zaliva, da se svaki dan orosava, da preciscava vazduh, da ne raste prebrzo, sve u svemu idealna za stan.
Lepo sam je presadio u broj vecu saksiju, orosavao svaki dan pomalo zalivao svake nedelje, ali od pocetka se cinilo kao da kloni, i evo sad nekoliko nedelja nakon kupovine skoro je mrtva, iglice su postle krte celo drvo suvo, i mislim da mu nema spasa, samo mi nije jasno gde sam pogresio ???
p.s. pre neki dan sam pokusao sa totalnim potopom saksije ali slaba vajda
Poslato: Ned Okt 23, 2005 2:52 pm----
ako možeš slikati bilo bi dobro, da znamo o čemu govoriš..
i da, ako imaš neki problem sa biljkom, onda temu postaviš u kategoriju štetočine i bolesti biljaka...
nemoj novu temu sada otvarati, marcus će premjestiti temu...
možda govoriš o biljci araucaria? iako, ona ne miriši kada se protrlja!?
Poslato: Ned Okt 23, 2005 4:44 pm----
Sinisa, bice to da je ova biljka, i ja je tako zovem i isto tako sam je kupila i dobila iste informacije. Odmah sam je presadila i sledila upustva ali rezultata nije bilo sve dok nisam pocela da je zalivam skoro svaki dan a orosavam otprilike dva puta mesecno.Ubrzo je pocela brzo da raste,cak previse brzo i sada joj spremam vecu saksiju i drugo mesto.To je moje iskustvo.Nadam se da ce tvojoj biljci biti spasa, i zelim joj brz oporavak.....
Poslato: Ned Okt 23, 2005 8:57 pm----
pojede mi forum odgovor
Hvala ti Dunja!
To je ta biljka samo ja imam minijaturnu verziju tvoje. Mislim da je problem u losem odrzavanju tj. nezalivanju moje biljke, a to sam radio jer su mi rekli da je vrlo retko i malo zalivam. Ocigledno da to nije pravi nacin da se ova biljka odrzi u zivotu, a kamoli da napreduje, i Dunjina iskustva govore tako.
Zamenio sam danas i zemlju i saksiju, (mada su prethodne bile potpuno ok), videcemo da li ce dati rezultate, ja sumnjam.
Sliku nisam poslao izdao me i dig. fotoaparat. Najgore mi je to sto sam biljku kupio kao poklon, koji ce ocigledno neslavno zavrsiti.
Pozdrav!
p.s. dunja meni su rekli da cak mozes i da je oblikujes, obrezujes, sisas (
ili kako se vec kaze), mada posle onih saveta koje su mi vec dali ne znam da li bih pokusao
Poslato: Čet Feb 02, 2006 12:59 pm----
Vec sam postavila temu pod naslovom POMOC!!! u vezi ove jelkice,i tragala sam po netu za podatke o njoj,medjutim nigde nista! Trazila sam je i u vrstama sobnih omorika,ali tamo je nisam nasla.Ako neko zna nesto o ovoj prelepoj jelkici,molim da mi napise-koja je idealna temperatura za nju(narocito u ovim hladnim danima kad mora biti u sobi),kako se zaliva,i sl. E daaa, kako se uopste zove ova jelkica ?!
Poslato: Čet Feb 02, 2006 2:39 pm----
Zove se nešto kao "sobni čempres". Znam samo da mrzne, drugo ništa...
Poslato: Čet Feb 02, 2006 4:30 pm----
www.svetbiljaka.com/in...amp;t=1624
Pogledaj,mozda ti pomogne...
Poslato: Čet Feb 02, 2006 7:44 pm----
Eh,to je i jedino sto sam pronasla o ovoj jelkici jos kad sam otvorila prvu temu...a ni o sobnim cempresima nisam nista nasla.Vazno je da se ona meni jos uvek dobro drzi,porasla je 3 cm otkad sam je dobila(novembar)
! Ipak,ne bih volela da negde pogresim pri nezi...a mozda bi i bolje napredovala da znam nesto vise o njoj .Svejedno,hvala!
Poslato: Pet Feb 03, 2006 11:14 pm----
jako zahvalna biljcica,umereno sa vodom i nema problema.ja sam je i leti i zimi drzala u spavacoj sobi i bilo joj je ok fino je napredovala inace ne rastu brzo tako da ne brines ako ti se cini da stoji u mestu
Poslato: Sre Apr 25, 2007 8:52 am----
Prije cirka 2-3 mjeseca posadio sam 15ak, 1,5m visokih cempresa gold crest. Prije 20ak dana primjetio sam da su se na 4 biljke a narocito jednoj pocele susiti donje grane. Sumnjam u premalo zaljevanja. Teren je dosta pjeskovit (drenazan, propustan). To je zapravo zemlja koja je ranije bila puna kamena a sada smo je prosijali na cca 7 mm. U toj nasoj zemlji ima pored svakog stabla recimo 200tinjak litara pravog komposta. Osusena stabla su upravo ona koja se nalaze na najsuncanijem djelu.
Od kada intenzivnije zalijevam, izgleda da nema novih suhih grana, a ostale biljke pocele su bacat "zlatne" izdanke.
Druge mogucnosti:
- negdje mi je pobjeglo "malo vise" umjetnog gnojiva za vrijeme sadnje
- kucni ljubimci, psi, urin
- zaljevanje direktno po krosnji po suncu (mart 2007)
Pitanja:
Da li je tocno da zemlja za ovu biljku najbolje da je uvjek malo vlazna?
Da li je OK da sada skratim suhe granchice, i da li se to smije raditi kada je biljka tek zaljevana?
Da li ce prezivjeti, zbog cega je ovo i sto uopce ciniti?
Puno hvala na svim odgovorima.
(dolje) Zdravo drveće:
(dolje) Najkriticniji cempres:
Poslato: Sre Apr 25, 2007 11:23 am----
neznam odakle pises..ali moj goldcrest nije preziveo cak ni proslu blagu zimu
a rekli su mi u rasadniku da je otporan...
Poslato: Sre Apr 25, 2007 12:54 pm----
| kuchlar citat: |
| neznam odakle pises..ali moj goldcrest nije preziveo cak ni proslu blagu zimu a rekli su mi u rasadniku da je otporan... |
Ovo nije od zime. Sadjeni su nakon zime.
U medjuvremenu sam dobio informaciju da bi bilo dobro odrezat suhe grane pa to sada izgleda ovako:
052.com/foru/index.php...een#msg152
(objavio sam na drugo mjesto posto ovdje vec ima puno slika a ne znam da li lokalni moderatori to odobravaju.
Poslato: Uto Maj 01, 2007 10:00 pm----
Ovdje vidim vrvi strucnjacima za bilje.
Poslato: Sre Maj 02, 2007 9:53 am----
Cetinari, pogotovo za zivice, podlezu cesto i gljivicnim oboljenjima, koja se prenose u rasadnicima. Obrati paznju da ne bude to?...U apotekama i garden-centrima postoje 'smese' protiv tih funga ('protiv smedjenja cetinara', napr.)
Mislim da mozes i neselektivno, 'captanom', koji je jak otrov (fungicid), iako je zabranjen u zap. Evropi, moze se naci na Balkanu.
Poslato: Sub Maj 05, 2007 1:24 pm----
| macrocarpa citat: |
| Ovdje vidim vrvi strucnjacima za bilje. |
Poslato: Sub Maj 05, 2007 9:43 pm----
Monterej cempres bi trebao biti jako dobra kultura za primorje jer podnosi odlicno 'slan' vazduh i vetar. Raste dosta brzo (i to i do 40 metara!), te je i to razlog da se izbegava za zivice.
Evo, nadjoh nesto o bolestima: "cesto podlozan CORONIUM-raku" sto bi, pretpostavljam, bilo neko odumiranje krune?
Poslato: Pon Mar 10, 2008 8:50 pm----
Dobila sam ga za 8 mi Mart lici mi na cempres ali
cvekari kazu da je sobna bilka, na dodiru grancice su mu
kao plastica molim vas ako neko zna da mi kaze koje uvjete mu odgovaraju i kako se zove ?????
HVALA UNAPRED
Poslato: Uto Mar 11, 2008 9:34 am----
Cupressus macrocarpa Goldcrest
Poslato: Uto Mar 11, 2008 10:27 am----
Hvala za identifikaciju a jeli neko zna koje uslove su mu potrebne, meni su rekli da je sobna biljka.
Poslato: Uto Mar 11, 2008 5:11 pm----
drveni
Poslato: Uto Mar 11, 2008 10:29 pm----
Drveni ako si ti ekspert onda od tebe trazim savet.
Poslato: Sre Mar 12, 2008 9:41 am----
| bernini citat: |
| Drveni ako si ti ekspert onda od tebe trazim savet. |
Aaaauuuu... Hvala na komplimentu ali kao prvo nisam uopšte ekspert već ljubitelj-amater i hobista a kao drugo uzgoj/nega drveća u loncima mi je slabija strana.
Dobro su ti rekli u cvećari. Nisi stavila odakle si ali taj makrokarpa čempres jeste sobna biljka (mada ne prava sobna) i ne sme na mraz ali isto tako tokom zime mu neće prijati ni centralno grejanje. Najbolje bi bilo proleće-leto-jesen na balkon a preko zime u negrejan prostor sa dosta svetla.
Redovno ga zalivaj, makrokarpa voli nešto veću vlažnost nego drugi čempresi i zemlja ne bi trebala nikad da ostane sasvim suva.
Kad previše izraste trebalo bi ga orezati a pošto je već formiran kao lopta možeš zadržati taj oblik. Jednostavno skrati grane koje štrče.
E sad, za prihranu i presađivanje bi bilo dobro da se javi neko ko već uspešno gaji taj čempres.
Poslato: Sre Mar 12, 2008 9:42 pm----
Hvala na iscrpnu informaciju, bar za pocetak da znam kako dalje, a ako neko zna jos nesto slobodno nek pise.
Poslato: Ned Jan 04, 2009 1:37 pm----
DSC00126.JPG
ovako je u avgustu izgledao nas zlatni cempres.
Kada samo ga kupili imao ke 105 cm, porastao je za dva meseca 15ak cm rasirio grane i poceo da tamni. kao na slici.
sada je potpuno taman, ali ne i zut kao suvo drvo.
ima li ko raesenje sta se desava sa biljkom, koja stoji vec pola godine kod prozora, ne na direktnom suncu, zalivamo ga redovno i prsakmo svakodnevno dva puta dnevno
Poslednji izmenio GOTAM dana Pon Jan 19, 2009 10:48 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Ned Jan 04, 2009 4:37 pm----
Gotam, nemaš fotke ovde! Nemam pojma o kojoj je biljci reč, verovatno su ga u prodavnici gde je kupljen proglasili za zlatni čempres... a predpostavljam da biljka strada od suvog i pretoplog vazduha - pored prozora su obično i radijatori.
Poslato: Uto Jan 06, 2009 10:37 pm----
ako je u zatvorenom prostoru sa suvim i toplim vazduhom bez provetravanja,nikako neće biti dobro ni za jedan četinar...
pozdrav...
Poslato: Čet Jan 22, 2009 11:12 am----
Ova biljka na tvojoj slici je sobni cempres i to sto se pojavilo na njemu je ili od jakog sunca ili je promzao
Poslato: Pet Jan 30, 2009 7:06 pm----
Moram da resim neke zablude koje ovde postoje,a govorim iz licnog iskustva i prakse!
Zlatni cempres,Cupressus macrocarpa Goldcrest,tzv. sobni cempres bez problema moze da prezivi zimu u basti!
Moj je ove zime,do sada, podneo 20 dana konstantnog minusa i minimum od -14C,uz sneg,ledenu kisu,vetar..i nema ni najmanjeg ostecenja,bujan je,zelen,zdrav..
Tako da-NE NIKAKO sa njim u sobu,posadite ga u vrt i uzivajte u jednom od najlepsih cetinara!
Poslato: Sub Jan 31, 2009 2:36 pm----
Nisam znao da makrokarpa preživljava naše zime napolju.
Odlično u svakom slučaju. Palmark daj koju fotku tvoje makrokarpe kad stigneš.
Za ovo drvo je pogubno prezimljavanje u grejanoj prostoriji.
Poslato: Sub Jan 31, 2009 2:38 pm----
e kod mene je riknuo na -7 C, mozda je bila biljka mala....
za secanje
Poslato: Sub Jan 31, 2009 8:00 pm----
imali neki čempres za unutra i da se moze oblikovati.
Poslato: Pon Feb 02, 2009 12:20 am----
Teško da ćeš naći takav,svi četinari vole provetravanje,određen % vlage u vazduhu,itd...
a sve to u kući im se oduzima,mada možeš probati,malo unutra,malo van,orošavanje itd...iskreno preporučujem tuje ili juniperuse oni važe za otporne vrste
pozdrav...
Poslato: Pon Feb 02, 2009 9:21 am----
I ja mislim isto.
Svaki četinar može da opstane unutra do zime. A onda im treba hladan period, mirovanje. I mediteranskim vrstama je neophodno mirovanje od mesec/dva na +5C. Ako moraju zime da provode u grejanom prostoru preživeće možda jednu do dve godine.
Savo možeš probati sa sobnom jelom (Araucaria heterophylla). To je tropski četinar, ima tema o njoj.
Mada će i sobnoj jeli jako smetati suv vazduh zatvorenog prostora.
Poslato: Pon Feb 02, 2009 10:31 pm----
Vazi slikacu ga i staviti fotke od letos-prilicno brzo raste!
Moj je bio mnogo veci nego kuchlarov,ali opet relativno mali!
Ni ja nisam verovao da ce preziveti,resio sam da rizikujem,jer prelep je,a ne unosi mi se jos jedna biljka u kucu u saksiji,medjutim on ispade jos najotporniji od svih egzota!
Poslato: Pon Feb 02, 2009 10:59 pm----
drveni imaš li kod tebe tu jelu ili dali imaju u rasadnicima oko N. Sada da probamo. Oće biti skoro na spensu neka izlozba tamo ima svašta.
Poslato: Sre Feb 04, 2009 10:12 am----
Ima je u svakoj bolje opremljenoj cvećari.
www.svetbiljaka.com/Fo...ic/t=1167/
Poslato: Uto Mar 24, 2009 9:03 pm----
Volela bih da mi neko odgovori dal sobni čempres može da se ožili iz reznica
Poslato: Sre Mar 25, 2009 12:32 pm----
moze, postoji tema o razmnozavanju cetinara
Poslato: Sre Mar 25, 2009 9:15 pm----
E hvala,ja sam nedavno kupila ,ali volela bih da od reznice napravim još koji čisto za svoju dušu.mada o sobnom čempresu i nisam baš mnogo pročitala, šta voli,a šta ne?!
Poslato: Sre Mar 25, 2009 9:23 pm----
prelistaj temu, pisalo se ovde
Poslato: Ned Apr 05, 2009 7:32 pm----
što mislite o cupressus macorocarpa goldcrest ili običan uz samu obalu. ima li toga po rasadnicima i je li skupo?
Poslato: Pon Apr 06, 2009 9:03 am----
Sve jedno koju macrocarpu da zasadiš na Pelješcu to drvo će sa na buri i soli osećati kao kod kuće. Pa stavio sam negde ranije da je prirodno stanište ove vrste Kalifornija i to okeanska obala. Sigurno ga ima po rasadnicima, ovde ga prodaju kao sobne biljke dok suvise ne naraste za sobu, onda ga ljudi obicno izbace napolje pa im se prve zime smrzne. Mada Palmark ima jedan primerak i kaže da je odlično podneo proteklu zimu.
Evo par velikih, starih makrokarpi:
Poslato: Pon Apr 06, 2009 10:08 pm----
Evo ponovo potvrdjujem da je moj cempras macrocarpa goldcrest odlicno prezimeo bez ikakve zastite!
Jeste bilo ostecenja i promrzlih grancica,ali to se sad vec uveliko obnavlja! A zima je bila prilicno ostra!
Poslato: Čet Apr 09, 2009 2:05 pm----
uzeo sam cupressus macrocarpa goldcrest od jedno 1.5m pa sam vas htio pitati mogu li ga posaditi na mjesto gdje je bila araucaria i općenito može li se ostaviti stari korijen ili ga treba u potpunosti izvaditi i tako.
Poslato: Pon Apr 13, 2009 12:22 am----
Ne znam kako se zove ova crnogorica (mi ju od milja zovemo pudlica). Imamo ju 3 godine. Kupljena je s tom formom. Cijelu je zimu bila zelena i sad, prije nekaj 3 tjedna... oplac! samo se počela sušiti.
Jel zna netko zašto i kako se može tako brzo posušiti
Poslednji izmenio Kika_Almodovarova dana Pon Apr 13, 2009 11:59 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Pon Apr 13, 2009 11:39 am----
evo još jedne njegove slike dok je bio zdrav
Poslato: Pon Apr 13, 2009 11:45 am----
tezak ti je taj, i meni je riknuo iz cista mira, radi se o cypressus macrocapa, ja puno ne kapiram oko cetinara objasni ce ti entovi
Poslato: Pon Apr 13, 2009 11:58 am----
tnx, kuchlar.
Poslato: Pon Apr 13, 2009 12:17 pm----
a sad sam stvarno zbunjena: pojma nisam imala da ova vrsta ne podnosi niske temperature! Ovo mu je treća godina kod nas i divno je napredovao. Relativno brzo raste, lagan je za "šišanje" i održavanje kuglastih formi, uvijek ima lijepu svjetliju zelenu boju... kaj je je, baš nas je veselio.
I nikad nisam primjetila da bi mu zima škodila. Snijeg sam uredno uklanjala s njega ali se iglice nisu sušile za vrijeme zime.
Poslato: Pon Apr 13, 2009 2:15 pm----
Divno je napredovao dok se nije smrzo.Pitanje je šta mu se desilo, moguće da mu je ova zima došla glave.
Poslato: Pon Apr 13, 2009 3:33 pm----
Nakon zime došlo je ono kratkotrajno zatopljenje i vegetacija je krenula. I nakon toga jaka promjena u padu temperature. E sad jel slučajnost ili ne ali čini mi se da se nakon toga ovaj moj cupressus počeo sušiti
Sad ne znam jel on gotov ili ne ali čini mi se da postoji jedan mali dio koji je ostao zelen. Mislila sam ga ipak ostaviti pa vidjeti jel moguće to obrezati..
Dakle, ovaj moja "pudlica" nije nikako za našu klimu i niske temperature zimi?
Poslato: Pon Apr 13, 2009 6:16 pm----
U vezi tvog čempresa kad kažeš da je lepo izdržao par zima, pade mi na pamet jedan vic:
Žali se jedan seljak drugom:
-Zamisli, tek što sam izdresirao magarca da ne jede a on krepo.
Ostavi čempresić dok definitivno ne vidiš šta je suvo a šta nije i onda odreži sve suve grane. Pojačaj prihranu, ako preživi da skupi snagu za sledeću zimu. Do jula obavezno završi sa djubrenjem.
Poslato: Pon Apr 13, 2009 7:44 pm----
čuj ti, oš jednu iza uha?
Ostavit ću ga dok ne vidim definitivno razvoj situacije. A kaj se tiče gnojiva, već sam sve prihranila onim dugotrajnim gnojivom u granulama, baš za crnogoricu.
No nisi mi rekao: jel je on zaista za topliju klimu ili može uspijevati i kod u unutrašnjosti?
Poslato: Uto Apr 14, 2009 8:34 am----
Pa Palmark ima jedan u Banovcima uz Dunav koji lepo napreduje. Nije baš sasvim bezbedan u našoj zoni ali uz malo brige nije nemoguće. Na ovu temu bi Jovan mogao dosta da ti kaže, čovek ima veliko iskustvo u gajenju marginalno otpornih vrsta.
Poslato: Pet Maj 01, 2009 10:38 pm----
Pisao sam vec o preranoj smrti Araukarije koju sam ovu jesen posadio. Žalosno ali napravio sam od nje palicu. Bila je potpuno suha. Tako sam odlučio posaditi Cupressu macocarpu na isto mjesto nedaleko od mora na Pelješcu i to sam napravio prije mjesec dana. Zamislite, već se osušio. Nešto tu ne valja. Jedino objašnjenje je da se radi o slučajnosti ili da je problem što je na jedno 60cm dubine ostao sloj betona od gradnje kuće koji sam u radijusu od metra u potpunosti probio pneumatskom bušilicom. U svakom slučaju mislim da na to mjesto više neću saditi ništa. Možda da se pomaknem malo. Možda jednostavno nemam smisla za četinare? Yucce uspijevaju odmah pokraj i Eucalyptus gunnii, Jacaranda je preživjela i ponovo lista, Bugenvillea isto i tako. A crnogorica ništa.
Poslato: Pon Maj 04, 2009 9:17 am----
Jadran, vrlo je moguće da je to razlog sušenja sadnica. Ako si na toj lokaciji imao intenzivne građevinske radove u skorije vreme sigurno je zemlja "zagađena" zidarskim otpadom. Šut, pesak, kreč (vapno), cement, malter,... sve to menja heminizam tla i povećava pH vrednost. Ovo "zagađeno" treba uslovno shvatiti, nekim vrstama to uopšte ne smeta.
Ako ostaješ pri četinarima još jedino da probaš sa nekim borom.
Pinus pinaster i Pinus halepensis podnose skoro svako zemljište a ne smeta ni bura ni so.
Poslato: Pon Maj 04, 2009 2:52 pm----
Koliki je problem presaditi Alepski bor (Pinus halapensis) iz šume da se primi?
Poslato: Pon Maj 04, 2009 4:27 pm----
Nije nikakav problem. Treba odabrati što mlađu biljku i izvaditi je sa što većom korenovom balom. Nikako ne presađivati ogoljenog korena i ne tokom letnjih vrućina.
Možda je sad pravi trenutak.
Dobro učvrsti svoj bor stubcima da ga bura ne rasklima i redovno zalivaj - primiće se sigurno.
Poslato: Ned Nov 01, 2009 6:15 pm----
Ako se Cupressus macrocarpa Wilma preko zime drzi u hodniku koji se ne greje, sa dosta svetlosti (prozor - jug), koliko sam shvatila to je za njega bolje nego da je u toploj sobi, koliko cesto ga treba zalivati i da li je potrebno da se orosava tada?
Da li je ikome ova biljka trajala duze vremena u kuci?
Ja sve mislim da ce se osusiti sta god radila i gde god ga drzala. Ipak, pokusala bih.
Poslato: Ned Nov 01, 2009 9:43 pm----
Ljudi moji sta bre pricate. Nemojte mi zameriti ali moram da vam pomognem iako to ne trazite. Slusajte me molim vas. Cupresus makrokarpa ili loptasta tuja se ne orezuje ,,sama po sebi,, formira loptastu formu. Kao drugo ne unosite je unutra tokom zime . Trece : orezujte je jedino ako se neka od grana osteti ili polomi li zbog hladovine na jednu stranu sporije raste. I jos ovo. Nemojte je slucajno orezivati u jesen ili pred zimu. Ostace te bez nje ako udare mrazevi. Pogledajte u prodavnici SB. ,nikad ih ne orezujem i ne unosim u prostoriju. Ima ih dve sorte [zlatno zuta i smaragdna] Necete pogresiti ako me poslusate. Znaci nikako u jesen pred zimu da je orezujete. Probajte bez orezivanja da je imate. Pozdrav svima i hvala na strpljenju.
Poslato: Ned Nov 01, 2009 11:01 pm----
Našao sam podatke na netu da čempres preferira ravnomjerno vlažnu zemlju ali ne mokru .Isto tako traži lokacije sa puno svijetla .Mislim da se toga treba striktno držati.Sam posjedujem desetak čempresa koje namjeravam preko zime držati na južnoj strani,neposredno uz kuču.Sada zaljevam jednom na 2 – 3 dana,zavisno o vremenu.Preko ljeta sam zaljevao svaki dan.Tri čempresa sam posadio u bašti.(javim na prolječe kako su prezimili).I još nešto
Cupressus macrocarpa Wilma Goldcrest je mutacija čempresa Cupressus macrocarpa Goldcresta . Uzgojen je 1987 u Nizozemskoj.Evo moje slike jednog i drugog. L.P.
Poslato: Uto Nov 10, 2009 10:32 am----
Slikao sam makrokarpu u trenutku zalaska Sunca.Ograda od thuje se nalazi u sjeni a čempresić lovi zadnje zrake svijetlosti.
Trenutak kasnije.... kada se Sunce malo skrije nestane sve te čarolije. (D.C.)
Poslato: Uto Jan 19, 2010 1:23 pm----
sorry, ako sam negdje preskočila da ste pisali, ali kako se može razmnožiti ovaj borić
Poslato: Uto Jan 19, 2010 1:41 pm----
razmnozva se reznicama posto se radi o hibridu...to je mucan i delikatan proces, moras napraviti uslove, kontrolirati temperaturu, vlagu koristiti dobar hormon itd itd
macrocapa u sustini nije skup uvek se nadje za manje od 10 eur, cemu poenta razmnozavanja?
Poslato: Pet Jan 29, 2010 2:57 pm----
da ne otvaram novu temu samo radi jednog pitanja, a i tako su biljke bliske. dakle: jel netko ima ili zna gdje nabaviti cupressus x leylandii sadnice ili reznice ?
Poslato: Pet Jan 29, 2010 5:19 pm----
Zdravo Ivice. Imam ja i reznice i gotove sadnice. Sadnice su oko 50 sm i ima dve nijanse . Jedna tamnije a druga svetlije boje. Vrlo lako ide od reznica ,znas kako sam ti objasnjavao,,granu odcepis,, nikako da je seces. Pozdrav.
Poslato: Pet Jan 29, 2010 6:55 pm----
imaš leylandiia !?! - odlično. ajd pliz sliku na mail ako imaš ovog svijetlijeg.i bilježim se za reznice
Poslato: Pet Jan 29, 2010 10:49 pm----
Ne mogu sad po mraku, izvini imam taj svetle nijanse ali mi ga nekako drugacije zovemo. Nemam vreme sad da gledam ali slikacu pa cu ti na mejl poslati jel u redu prijatelju. Pozdrav.A za reznice nemoj da se belezis ,poslacu ti kolko oces samo pronadji vezu[znas na sta mislim] Pozdrav prijatelju.
Poslato: Uto Maj 11, 2010 7:37 am----
Zdravo drugari! Juče sam kupila biljčicu na kojoj piše "cupressus wilma"...tražila sam malo po internetu i pronašla ovaj sajt (koji je super!) i na njemu se u nekoliko navrata pomilnje ova moja biljčica...samo nigde nisam pročitala kako da je zalivam leti???? Voli li puno vode ili ne? Treba li je prihranjivati?? Ja sam je stavila u saksiju na terasi gde skoro preko celog dana imam sunca .Hoće li joj puno sunca škoditi? Pomozite mi vašim savetima jer sam ja apsolutno neuka po tom pitanju ..:(
Hvala svima !!! :*
Poslato: Ned Nov 13, 2011 3:58 pm----
Jedna novosadska (malo) starija makrokarpa.
Poslato: Sre Nov 16, 2011 12:43 am----
e sada jeste ili nije zimootporan?
Poslato: Sre Nov 16, 2011 10:42 am----
| drveni citat: |
| Jedna novosadska (malo) starija makrokarpa. |
To drvce se nalazi na samom kraju moje ulice i posadjeno je pre 10ak godina ispred jednog hotela, koji je tada bio u izgradnji. Drvce je bilo posadjeno kao "topijar", kugla na stapu i uvek sam smatrao da je to neka od brojnih "zlatnih" formi chamaecyparis-a. Od tog momenta niko ga nije oblikovao i on je nastavio sporo da raste do ove visine koja je sada 3-4 m. Stablo je ostalo golo do visine odakle je počinjala kuglasta krošnjica. Dalje je nastavio da raste piramidalno, kako mu njegova genetika zapoveda ;).
Ja i dalje mislim da se tu radi o nekoj zlatastoj formi chamaecyparis-a ili čak i juniperusa iz nekoliko razloga:
-drvce je na prilično izloženom mestu gde se zimi najviše zadržava led i sneg i gde brišu jaki vetrovi, samo delimično zaštićeno sa severoistoka. Nikada do sada nije pokazalo ni najmanje oštećenje ni od najjačih mrazeva.
-čini mi se da su mu grančice poređane u jednoj ravni (spljoštene), a ne u više, što bi odgovaralo pačempresu a ne čempresu
-sporo mi raste za čempres (svega 3-4 m ukupne visine od momenta sadjenja, a bio je posađen sa oko 1,5 m visine kao kuglasta forma)
-za 10 godina koliko je na tom mestu, nikada nisam primetio niti jednu šišarku (koja bi trebalo da je primetna-macrocarpa), a valjda bi trebalo, posle toliko godina da počne da fruktificira.
@ kuchlar. U zaštićenim baštama u dvorištima u okolini bilo je ovih čempresa, ail su oni bili brzorastući, širi, rastresitiji, i veoma često, posle nekih zima sa pojedinačnim braonkastim (smrznutim) granama i raskrečeni od snega pa nisu ni blizu bili dekorativni kao ovaj primerak na slikama. Rekao bih da je zimootporan ali delimicno, bas onako kako knjige kažu, do zone 7 ali mu više odgovara zona 8.
Poslato: Sre Nov 16, 2011 11:12 am----
| Jovan1. citat: |
| -čini mi se da su mu grančice poređane u jednoj ravni (spljoštene), a ne u više, što bi odgovaralo pačempresu a ne čempresu... |
Mislim da je ovo ključno. Meni (istina uz daljine) deluje upravo suprotno, da grančice nisu u jednoj ravni već da imaju neki 3D raspored. Pre svega zbog ove karakteristike (a i zbog boje) sam predpostavio da je makrokarpa.
Slikaću jednu granu iz bliza pa ćemo proveriti.
Poslato: Sre Nov 16, 2011 1:57 pm----
Možda ovo ne spada u ovu temu ali ima precizan i podatak o izdržljivosti "Cupressus macrocarpa (-14 C)m". Knjiga je inače odlična i delovi iz nje mogu da se pročitaju u google books
SOURCE:
Francine J. Bigras and Stephen J. Colombo (Eds.); ‘Conifer Cold Hardiness’; Kluwer Academic Pulishers, Netherlands; ISBN: 0-7923-6636-0; 2001
Table of species arranged by USDA climatic zone. Values for experimentally determined
frost resistances (°C, maximum of leaf or bud) are given in parentheses with source indicated by superscript.
Zone 1 (<-45.6°C)
Abies sibirica (-7O)g
Lanx gmelinii (-70)j
Larix russica (-l20)j
Picea obovata (-70)g
Pinus cembra (-90)j
Pinus pumila (-90)j
Zone 2 (-40 to -45.6°C)
Abies balsamea (-196)l
Larix laricina (-120)j
Pinus albicaulis
Pinus banksiana (-196)l
Picea glauca (-80)l
Pinus sylvestris (-90)j
Picea jezoensis (-7O)g
Thuja occidentalis (-196)l
Picea mariana (-80)l
Abies nephrolepis (-70)g
Zone 3 (-34.4 to -39.9°C)
Picea pungens (-80)l
Abies veitchii (-7O)g
Picea rubens (-70)j
Juniperus communis (-60)g
Pinus aristata (-90)j
Juniperus davurica
Pinus flexilis
Juniperus sabina
Pinus koraiensis (-90)j
Juniperus scopulorum
Pinus mugo (-90)j
Larix lyallii
Pinus resinosa (-80)l
Microbiota decussata
Pinus strobus (-196)l
Picea engelmannii(-70)l
Zone 4 (-28.9 to -34.3°C)
Abies alba (-30)j
Larix kaempfeti (-40) (spelling as is shown)j
Abies concolor (-80)l
Larix occidentalis (-40)l
Abies fraseri (-30)j
Larix principis-rupprechtii (-55)j
Abies homolepis (70)i
Picea abies (-50)j
Abies nordmanniana (-30)j
Picea alpestris
Ginkgo biloba (-30)f
Picea glehnii (-70)l
Juniperus chinensis (-25)g
Picea schrenkiana
Juniperus horizontalis
Pinus Longaeva
Juniperus monosperma (-25)g
Pinus monticola (-90)j
Juniperus pseudosabina
Pinus ponderosa (-40)l
Juniperus sargentii
Pinus rigida (-70)j
Juniperus semiglobosa
Taxus canadensis
Juniperus virginiana (-25)g
Tsuga canadensis (-60)l
Larix decidua (-70)j
Tsuga mertensiana (-25)l
(page)14 Conifer Cold Hardiness
Zone 5 (-23.3 to 28.8°C)
Abies amabilis (-30)l Picea crassifolia
Abies cephalonica Picea koyamai (-70)i
Abies cilicica Picea neoveitchii
Abies holophylla (-25)j Picea omorika
Abies koreana Picea orientalis (-25)g
Abies lasiocarpa (-80)l Picea purpurea
Abies magnifica Picea wilsonii
Abies procera (-7O)g Pinus balfouriana
Abies sachalinensis (-70)g Pinus bungeana (-30)g
Chamaecyparis nootkatensis (-40)l Pinus densiflora (-60)g
Chamaecyparis thyoides Pinus edulis
Juniperus conferta Pinus heldreichii
Juniperus occidentalis Pinus nigra (-40)g
Juniperus osteosperma Pinus parviflora (-30)j
Juniperus rigida Pinus peuce (-90)j
Juniperus squarnata (-25)g Pinus tabulaeformis
Larix potaninii (-20)fg Platycladus orientalis (Thuja koraiensis given)
Metasequoia glyptostroboides (-3O)f Tsuga diversifolia (70)i
Picea alcoquiana (-40)i
Zone 6 (-17.8 to 23.2°C)
Abies beshanzuensis Picea balfouriana
Abies borisii-regis Picea breweriana
Abies bommuelleriana Picea torano (-30)i
Abies chensiensis (-20)g Pinus densata
Abies fargesii Pinus echinata
Abies firma (-30)g Pinus monophylla
Abies grandis (-30)l Pinus pungens
Abies kawakamii Pinus thunbergii (-40)i
Abies mariesii (-70)i Pinus virginiana
Abies numidica Pinus x schwerinii
Abies pinsapo Platycladus orientalis
Abies recurvata Pseudolarix amabilis (-25)f
Abies squamata Taxodium distichum (-30)f
Abies yuanbaoshanensis Taxus baccata (-21)d
Cedrus brevifolia Taxus brevifolia
Chamaecyparis lawsoniana (-20)j Taxus chinensis
Chamaecyparis obtusa (-30)j Taxus cuspidata
Chamaecyparis pisifera (-20)j Thuja plicata (-30)l
Cryptomeriajaponica (-25)i Thuja standishii (-30)i
P Bannister and G Neuner (page)15
CupressusxCupressocyparis notabilis Thuja sutchuenensis
Juniperus excelsa Thujopsis dolabrata (-30)i
Juniperus komarovii Tsuga caroliniana
Juniperus przewalskii Tsuga chinensis
Juniperus tibetica Tsuga heterophylla (-40)l
Juniperus wallichiana Tsuga sieboldii (-25)i
Picea asperata
Zone 7 (-12.2 to -17.7°C)
Abies bracteata Keteleeria davidiana (-20)f
Abies chengii Larix griffithiana (-20)i
Abies delavayi (-20)g Larix himalaica
Abies fabri Larix mastersiana
Abies forrestii Lepidothamnus fonkii
Abies gamblei Lepidothamnus laxifolius (-13)k
Abies nebrodensis Libocedrus uvifera
Abies spectabilis (-22)g Picea maximowiczii (-20)j
Abies vejari Picea sitchensis (-40)
Abies ziyuanensis Picea smithiana (-22)g
Calocedrus decurrens Pinus armandii
Cedrus atlantica Pinus attenuata
Cedrus libani Pinus ayacahuite
Cephalotaxus fortunei Pinus brutia
Cephalotaxus harringtonia (-25)i Pinus contorta (-80)l
Cephalotaxus sinensis Pinus cooperi
Cunninghamia lanceolata (-13)f Pinus culminicola
Cupressus arizonica (-20)c Pinus gerardiana
Cupressus arizonica var. glabra Pinus henryi
Cupressus bakeri Pinus hwangshanensis
Cupressus chengiana Pinus lambertiana
Cupressus sempervirens (-16)c Pinus massoniana
Cupressus x Cupressocyparis leylandii Pinus taeda (-25)l
Cupressus x Cupressocyparis ovensii Podocarpus lawrencii (-22)h
Halocarpus bidwillii (-23)h Podocarpus macrophyllus (-13)f
Juniperus ashei Podocarpus nivalis (-22)h
Juniperus convallium Podocarpus nubigenus
Juniperus drupacea Pseudotsuga japonica (-25)i
Juniperus erythrocarpa Pseudotsuga menziesii (-40)l
Juniperus macropoda Sequoiadendron giganteum (-20)l
Juniperus monticola Taxodium ascendens
Juniperus morrisonicola Torreya califomica
Juniperus oxycedrus Torreya fargesii
(page) 16 Conifer Cold Hardiness
Juniperus pinchotii Torreya nucifera
Juniperus recurva var. coxii
Zone 8 (-6.7 to -12.1°C)
Abies colimensis Picea chihuahuana
Abies densa Picea farreri
Abies durangensis Picea likiangensis (-25)g
Abies hickeli Picea martinezii
Abies mexicana Picea morrisonicola
Abies pindrow Picea spinulosa
Abies religiosa (-20)g Pinus arizonica
Araucaria araucana Pinus cembroides
Athrotaxis cupressoides (-20) h Pinus coulteri
Athrotaxis selaginoides (-17)h Pinus discolor
Austrocedrus chilensis Pinus durangensis
Cathaya argyrophylla Pinus engelmannii
Cedrus deodara (-23)c Pinus glabra
Cephalotaxus lanceolata Pinus greggii (-15)g
Cephalotaxus oliveri Pinus halepensis (-20)c
Cephalotaxus wilsoniana Pinus hartwegii (-20)g
Chamaecyparis formosensis Pinus jeffreyi (-30)l
Chamaecyparis taiwanensis Pinus johannis
Cupressus abramsiana Pinus luniholtzii
Cupressus duclouxiana Pinus morrisonicola
Cupressus funebris Pinus muricata
Cupressus gigantea Pinus nelsonii
Cupressus goveniana Pinus palustris (-20)l
Cupressus himalaica Pinus patula (-15)g
Cupressus macnabiana Pinus pinaster (-25)g
Cupressus macrocarpa (-14)m Pinus pinea (-16)c
Cupressus sargentii Pinus quadrifolia
Cupressus torulosa Pinus radiata (-19)b
Diselma archeri (-15)h Pinus remota
Fitzroya cupressoides Pinus rudis
Fokienia hodginsii Pinus sabiniana
Glyptostrobus pensilis (-20)f Pinus serotina
Halocarpus biformis (-l3)k Pinus strobiformis
Juniperus blancoi Pinus taiwanensis
Juniperus californica Pinus teocote
Juniperus deppeana Pinus torreyana
Juniperus durangensis Pinus veitchii
Juniperus flaccida Pinus wallichiana (-35)j
P. Bannister and G. Neuner (page)17
Juniperus foetidissima Pinus wangii
Juniperus formosana Pinus yunnanensis
Juniperus procumbens Podocarpus hallii (-13)k
Juniperus saltillensis Podocarpus salignus
Juniperus saltuaria Prumnopitys andina
Juniperus silicicola Pseudotaxus chienii
Juniperus standleyi Pseudotsuga guinieri
Juniperus thurifera Pseudotsuga macrocarpa
Keteleeria evelyniana Pseudotsuga sinensis
Lagarostrobus colensoi (-13)k Pseudotsuga wilsoniana
Lagarostrobus franklinii (-8)e Saxegothaea conspicua
Larix speciosa Sciadopitys verticillata
Lepidothamnus intermedius Sequoia sempervirens (-15)l
Libocedrus bidwillii (-13)h Taxus globosa
Libocedrus plumosa (-7)k Taxus mairei
Microcachrys tetragona (-17)k Taxus wallichiana
Microstrobos fitzgeraldii Torreya grandis
Microstrobus niphophilus Torreyajackii
Nageia nagi Torreya yunnanensis
Nothotsuga longibracteata Tsuga dumosa
Phyllocladus alpinus (-22)h Tsuga forrestii
Picea brachytyla (-18)g
Zone 9 (-1.1 to -6.6°C)
Abies flinckii Nageia wallichiana
Abies guatemalensis Phyllocladus aspleniifolius (-12)e
Agathis australis (-7)k Phyllocladus trichomanoides (-10)k
Amentotaxus argotaenia Pinus amamiana (-13)i
Amentotaxus assamica Pinus apulcensis
Amentotaxus formosana Pinus bhutanica
Amentotaxus yunnanensis Pinus californiarum
Araucaria angustifolia Pinus canariensis
Araucaria bidwillii (-10)h Pinus clausa (-15)g
Araucaria heterophylla (-5)h Pinus devoniana
Callitris endlicheri (-8)h Pinus elliottii (-25)l
Callitris glaucophylla Pinus fenzeliana
Callitris oblonga (-10)h Pinus gordoniana
Callitris rhomboidea Pinus kesiya (-10)g
Calocedrus formosana Pinus Ieiophylla
Calocedrus macrolepis Pinus luchuensis (-15)i
Cephalotaxus griffithii Pinus montezumac
Cephalotaxus hamanensis Pinus oaxacana
(page)18 Conifer Cold Hardiness
Cephalotaxus mannii Pinus oocarpa (-10)g
Cunninghamia konishii (-25)f Pinus pinceana
Cupressus guadalupensis Pinus praetermissa
Cupressus lusitanica Pinus pringlei
Dacrycarpus dacrydioides (-7)h Pinus pseudostrobus (-8)i
Dacrydium cupressinum (-8)h Pinus roxburghii
Halocarpus kirkii Podocarpus matudae
Juniperus bermudiana Podocarpus totara (-7)i
Juniperus brevifolia Prumnopitys ferrugmea (-10)i
Juniperus cedrus Prumnopitys taxifolia
Juniperus phoenicea Taiwania cryptomerioides (-15)g
Juniperus procera Taxodium mucronatum
Juniperus taxifolia Taxus floridana
Keteleeria forturiei Torreya taxifolia
LibocedrusyateensiS Widdringtonia cedarbergensi
Nageia fleuryi Widdringtonia nodiflora
Zone 10 (-1 to +4.4°C)
Acmopyle pancheri Papuacedrus arfakensis
Acmopyle sahniana Papuacedrus papuana
Actinostrobus acuminatus Parasitaxus ustus
Actinostrobus arenarius Phyllocladus glaucus
Actinostrobus pyramidalis Phyllocladus hypophyllus
Afrocarpus falcata Pinus caribaea (-l0)g
Afrocarpus gracilior Pinus chiapensis
Afrocarpus mannii Pinus dalatensis
Afrocarpus usambarensis Pinus densa
Araucaria balansae Pinus herrerai
Araucana columnaris Pinus krempfii
Araucaria cunninghamii (-5)h Pinus lawsonii (-10)g
Araucaria hunsteinii Pinus maximartinezii
Araucaria rulei Pinus inaximinoi
Austrotaxus spicata Pinus merkusii (-10)g
Callitris baileyi Pinus occidentalis
Callitris canescens Pinus rzedowskii
Callitris columellaris Pinus tropicalis
Callitris drummondii Podocarpus coriaceus
Callitris intratropica Podocarpus drouynianus
Callitris macleayana Podocarpus elatus
Callitris monticola Podocarpus elongatus
Callitris neocaledonica Podocarpus henkelii
Callitris preissii Podocarpus lambertii
P. Bannister and G. Neuner (page)19
Callitris roei Podocarpus latifolius
Callitris sulcata Podocarpus longifoliolatus
Callitris verrucosa Podocarpus neriifolius
Dacrycarpus imbricatus Podocarpus oleifolius
Dacrydium araucarioides Podocarpus spinulosus
Dacrydium beccarii Prumnopitys ferruginoides
Dacrydium elatum Pruninopitys ladei
Dacrydium gibbsiae Pruninopitys montana
Dacrydium novo-guineense Prunmopitys standleyi
Falcatifolium falciforme Retrophyllum minor
Falcatifolium taxoides Retrophyllum rospigliosi
Juniperus barbadensis Retrophyllum vitiense
Libocedrus austro-caledonica Sundacarpus amarus
Libocedrus chevalieri Tetraclinis articulata
Neocallitropsis pancheri Widdringtonia schwartzi
Zone 11 (>+4.4°C)
Podocarpus dispermus
(a) Benedefta 1972;
(b)Greer and Warrington 1982;
(c) Larcher 1970;
(d) Pisek et al. 1967;
(e)Read and
Hill 1988;
(f)Sakai 1971;
(g)Sakaj 1983;
(h) Sakai et al. 1981;
(i)‘Sakai and Kurahashi 1975;
(j) Sakai
and Okada 1971;
(k) Sakai and Wardle 1978;
(l)Sakai and Weiser 1973;
(m)Stanley and Warrington 1988.
REFERENCES
Bauer, H., Nagele, M., Comploj, M., Galler, V., Mair, M., and Unterpertinger, B. 1994.
Photosynthesis in cold acclimated leaves of plants with various degrees of freezing
tolerance. Physiol. Plant. 91: 403-412.
Benedetta, G. 1972. Kälteresistenz von Tanne, Larche und Edelkastanie. Ph.D. thesis.
University of Innsbruck, Austria.
Greer, D.H., and Stanley, C.J. 1985. Regulation of the loss of frost hardiness in Pinus radiata
by photoperiod and temperature. Plant Cell Environ. 8: 111-116.
Greer, D.H., and Warrington, I.J. 1982. Effect of photoperiod, night temperature, and frost
incidence on development of frost hardiness in Pinus radiata. Aust. J. Plant Physiol. 9:
333-342.
Hadley J.L., and Smith W.K. 1987. Influence of krunin,holz mat microclimate on needle
physiology and survival. Oecologia, 73: 82-90.
Hawkins, B.J., Sweet, G.B., Greer, D.H., and Bergin, D.O. 1991. Genetic variation in the frost
hardiness of Podocarpus totara. N.Z. J. Bot. 29: 455-458.
Huxley A., Griffiths, M., and Levy, M. 1992. The new royal horticultural society dictionary
of gardening. Macmillan Press Ltd., London.
Judd, W.S., Campbell, C.S., Kellogg, E.A., and Stevers, P.F. 1999. Plant systematics, a
phylogenetic approach. Sinauer Associates, Inc., Sunderland, MA, USA.
(page) 20 Conifer Cold Hardiness
Koppen, W. 1936. Das geographische System der Klimate. Handbuch der Klimate.
Gebrtider Borntraeger, Berlin.
Larcher, W. 1970. Kalteresistenz und UberwinterungSvermogen mediterraner Holzp
Oecol. Plant. 5: 267-285.
Larcher, W. 1995. Physiological plant ecology. 3rd ed. Springer-Verlag, Berlin.
Leinonen, I., Repo, T., and Hänninen, H. 1997. Changing environmental effects
hardiness of Scots pine during dehardening. Ann. Bot. 79: 133-138.
Meniies, M.I., and Holden, D.G. 1981. Seasonal frost-tolerance of Pinus radiati
muricata, and Pseudotsuga menziesii. N.Z. J. For. Sci. 11: 92-99.
Pellett, H., Gearhart, M., and Dirr, M. 1981. Cold hardiness capability of woody on
plant taxa. J. Am. Soc. Hortic. Sci. 106: 23 9-243.
Pisek, A., and Schiessl, R. 1947. Die TemperaturbeeinflUsSb&keit der Frosth~
Nadelhölzern und Zwergstrauchern der alpinen Waldgrenze. Ber. Nat. Wiss. l~
Innsbr. 47: 33-52.
Pisek, A., Larcher, W., and Unterholzner, R. 1967. Kardinale Temperaturbere
Photosynthese und Grenztemperaturefl des Lebens der Blatter versc
Spermatophyten. I. Temperaturminimum der Nettoassimilation, Gefri~
Frostschadensbereiche dec Blätter. Flora, 157: 239-264.
Read, J., and Hill, R.S. 1988. Comparative responses to temperature of the majo
species of Tasmanian cool temperate rainforest and their ecological significance.
frost resistance. Aust. J. Bot. 36: 131-143.
Rehder, A. 1940. Manual of cultivated trees and shrubs hardy in North America, ex
the subtropical and warmer temperate regions. 2nd ed. Macmillan Publishing
York.
Reitsma, L. 1994. The frost resistance of some native plants from the Central
Plateau, North Island, New Zealand, in relation to plant succession. N.Z. J. Bot
226.
Repo, T. 1992. Seasonal changes in frost hardiness in Picea abies and Pinus syl
Finland. Can. J. For. Res. 22: 1949-1957.
Roloff, A., and Bartels, A. 1996. GehOlze Gartenflora (Band 1). Ulmer, Stuttgart.
Sakai, A. 1971. Freezing resistance of relicts from the Arcto-Tertiary flora. New P
1199-1205.
Sakai, A. 1983. Comparative study on freezing resistance of conifers with special re
cold adaptation and its evolutive aspects. Can J. Bot. 61: 2323-2332.
Sakai, A., and Kurahashi, A. 1975. Freezing resistance of conifers in Japan wi
reference to their distributions. Jpn. J. Ecol. 25: 192-200.
Sakai, A., and Larcher, W. 1987. Frost survival of plants. Responses and ada
freezing stress. Ecological Studies Vol. 62. Springer-Verlag, Berlin.
Sakai, A., and Okada, S. 1971. Freezing resistance of conifers. Silvae Genet. 20: 91
Sakai, A., and Wardle, P. 1978. Freezing resistance of New Zealand trees and shru
Ecol. 1: 5 1-65.
Sakai, A., and Weiser, C.J. 1973. Freezing resistance of trees in North America witi
to tree regions. Ecology, 54: 118-126.
Sakai, A., Paton, D.M., and Wardle, P. 1981. Freezing resistance of trees of
temperate zone, especially subalpine species of Australasia. Ecology, 62: 563-5
Stanley, C.J., and Warrington, Ii. 1988. Seasonal frost tolerance of some
evergreen broad-leaved and coniferous tree and shrub species. N.Z. J. Exp Agri
248.
P. Bannister and G. Neuner (page) 21
Sutinen, M.-L., Palta, J.P., and Reich, P.B. 1992. Seasonal differences in freezing stress
resistance of needles of Pinus nigra and Pinus resinosa: evaluation of the electrolyte
leakage method. Tree Physiol. 11: 241-254.
Thornthwaite, C.W. 1948. An approach toward a rational classification of climate. Geogr.
Rev. 38: 55-94.
Poslato: Ned Mar 18, 2012 10:11 am----
Nemamo posebnu temu za rod cempresa u celini, ali tragajuci za najnovijim podacima o osobinama stanista jedne palme (Trachycarpus takil) dosao sam do jednog sajta u kome se obradjuje tema o cempresima tj o ugrozenosti nekih vrsta na njihovim prirodnim stanistima.
www.cupressus.net/
Video sam da pomenuta palma koegzistira sa Cupressus torulosa
www.cupressus.net/pho_...amuni.html
i pronasao u prethodnom mom postu da je neki minimum podnosljivosti mraza za taj cempras USDA zona 8. Posto ima jako mnogo preterivanja i nedoumica oko otpornosti palme T. takil, nekako mi je najlogicnije da se njena otpornost stavi u ravan sa vegetacijom sa kojom deli isto staniste.
Medjutim, ono sto me je "malo" iznenadilo je to da je nutka pacempres ( Cupressus nootkatensis) na tom sajtu, taksonomski uvrsten u cemprese
Da li je to nesto novo ili ja odavno nisam pratio sta se dasava u taksonomiji golosemenjaca.Sajt deluje ozbiljno i ne verujem da su tek tako olako stavili jedan pacempres medju cemprese. Za to mora postojati neki naucno opravdani razlog.
Poslato: Ned Mar 18, 2012 10:54 am----
alexander s eps-a od kojeg sam kupio sjeme takila,prodaje i sjeme ovog cempresa,sad kolko para ne znam. normalni minusi tamo u stanistu takila su oko -16, a najniza izmjerena je -29 C. ako nisi clan eps-a (european palm society-a),logiraj se, ima zanimljivih informacija.
Poslato: Ned Mar 18, 2012 12:13 pm----
U pravu si. Sajt je ozbiljan, čak postoji i najnoviji naziv u sistematici za ovu biljku.
Prvobitni naziv je bio Cupressus nootkatensis (Nutkanski čempres) da bi se posle promenio u Xanthocyparis nootkatensis i nama poznatiji Chamaecyparis nootkatensis (Nutkanski pačempres). Naj noviji naziv je Callitropsis nootkatensis i nadam se da će na tome ostati.
Mesto u sistematici bar kad je familija u pitanju je ostalo nepromenjeno i dalje pripada u Cupressaceae familiju (čempresi)
Botaničari su se sporili oko taksonomskog razvrstavanja po pitanju građe šišarki i one su glavni uzrok dobijanja najnovijeg naziva. I pored toga u praksi je još uvek najviše odomaćen naziv pod kojim ga mi znamo.
Poslato: Ned Mar 18, 2012 3:39 pm----
| Miodrag22 citat: |
Prvobitni naziv je bio Cupressus nootkatensis (Nutkanski čempres) da bi se posle promenio u Xanthocyparis nootkatensis i nama poznatiji Chamaecyparis nootkatensis (Nutkanski pačempres). Naj noviji naziv je Callitropsis nootkatensis i nadam se da će na tome ostati. |
A sada sam opet u nedoumici. Na groblju sam, u blizini porodicne grobnice posadio, pre 6 godina, 3 lejlandova cempresa (pacempresa) Odlicni su ( ali sad malo strahujem, kada odem, da li su dobro podneli ovu zimu) 
Do sada sam svima objasnjavao da je u pitanju "intergenusni hibrid" dva ne bas najsrodnija cetinara. Sta sada mozemo da kazemo za taj cetinar ( cupressocyparis leylandii)?? Hibrid jeste, ali da li je "medjurodni" ili "medjuvrsni" i da li je uopste taj hibrid cempres, pacempres, cupressociparis ili cempresopacempres .Ima li razloga zasto neki smatraju da je nutkanski cempres toliko blizu cempresima da ga u njih i svrstavaju a drugi pacempresi ostaju zasebno u svom rodu. Amaterski gledano, meni je to logicno zato sto nutkanski pacempres rado i lako daje spontane hibride sa cempresima, ali ne znam da li i drugi pacempresi daju hibride sa cempresima???
Poslato: Ned Mar 18, 2012 4:06 pm----
Definitivno se radi o intergenus hibridu. Nešto slično kao hibrid nastao ukrštanjem breskve i badema , o kojem je bilo reči proteklih dana.
Šta je zapravo novonastali hibrid, teško je reći, mislim na genetiku, odnosno kojem je roditelju bliži. Neke osobine se nasleđuju intermedijarno, neke dominantno, neke recesivno. Bilo kako bilo nastao je hibrid oko čijeg naziva postoje sporenja, tim pre što pojedini botaničari još uvek ne razdvajaju čemprese i pačemprese, već ih svrstavaju u jedan isti rod. U takvom slučaju može se pričati i o interspecies hibridu.
Poslato: Pon Sep 10, 2012 12:02 am----
Danas sam po 4.put kupila cupressus goldcrest,ona prethodna tri sam uvek gubila zbog nepoznavanja uslova koji im odgovaraju i sad sam pregledala ovde na našem forumu šta ima,pa nisam našla uputstvo za početnike.
Stoga sam prevela ovaj tekst,mislim da je dobar baš za negu ovih cupresusa što se nude po supermarketima kod nas i što mirišu na limun.Sigurno da nisam uvek izabrala najbolji izraz jer nisam biolog,ali može da posluži.
CUPRESSUS MICROCARPA GOLDCREST
Ako je biljka bila u transportu nekoliko dana pre nego sto ste je dobili treba je odmah dobro zaliti ili potopiti na oko 10 min.u kofu s vodom.Preporučuje se da se biljka što pre presadi u veći,trajniji kontejner.
Ovaj konifer sa divnim žutim listicima emituje miris limuna kad se grančica nagnječi ili odreže.
Uvek je zelen i brzo raste.Odgovara mu puno sunce ili polusena.Dobro podnosi razne vrste tla i klimatske uslove,a može se zasaditi i direktno u vrt ako mu je tamo obezbedjeno dovoljno vode i ako je tlo pogodno.
Lako se šišanjem održavaju topiarne forme (lopta,kupa),dovoljno je jednom mesečno oštrim makazama odrezati novoizrasle delove koji štrče da se zadrži osnovni oblik biljke.Važno je kontrolisati rast biljke i ne dozvoliti da išta raste izvan oblika.Ako se ovo dogodi,malo je ošišajte i doterajte u pravilan oblik kakav je bio ranije.Uklonite takodje rezanjem sve neželjene izbojke sa stabla.Probajte da ne dozvolite da se zimi na krosnji zadrzava sneg i deformise je svojom tezinom.Dok je mraz ne režite ništa.Rukama odstranite suve, mrtve delove biljke ili je samo protresite .To ce podstaci rast novih grancica..
U sezoni rasta proverite da li ima afida (one ostavljaju crnu čadjavu supstancu na biljci) i prskajte na prvi znak zaraze.Afide mogu brzo prouzrokovati velika oštećenja i biće potrebno nekoliko sezona za oporavak.
Zalivajte redovno,neka tlo bude uvek umereno vlažno,naročito u periodu rasta,a i u toku zimskih meseci.Bitno je ne dozvoliti da se growing medium (supstanca,tkivo za rast?) osuši.Ako se ovo desi,biljka ce umreti i nema oporavka.Držite se pravila da u sezoni rasta sipate punu kantu vode svaka dva ili tri dana,a za vreme perioda mirovanja,od oktobra do marta,zalivajte dva puta nedeljno.Zapamtite da je teško previše zaliti,tako da je bolje više nego manje!
U periodu rasta prihranjujte redovno spororastvarajućim ili tečnim djubrivom jednom mesečno, odnosno po uputstvu proizvodjaca.Ipak je najbolje da rasvorite malo djubriva u vodu svaki put kad zalivate.
www.topiaryshop.co.uk/...ntable.htm
Poslato: Pon Sep 10, 2012 12:04 am----
Ah,treba macrocarpa,ne micro...
Poslato: Pon Sep 10, 2012 8:30 am----
Novosadska macrocarpa. sa strane 5 ove teme se zimus smrzla namrtvo. Dakle, drveni je bio u pravu, to jeste bila macrocarpa a siguran dokaz za to je da niti jedan njen delić nije preživeo zimu 2012. (februar). Živela je i lepo napredovala na toj lokaciji oko 10 godina. Dakle, drvo je za zonu 7 i ne može da preživi zimu koja je hladnija, kao što je bila pomenuta zima koja je bila kao u zoni 6 ili niže (ispod -17 C).
Poslato: Sub Avg 23, 2014 4:59 pm----
Upravo sam kupila Cupresus Goldcrest u rasadniku u Aleksandropoliju mestu na severoistpku Grcke.Ocarana njegobom lepotom raskosnocu,mogucnostima za za pravljenje topijarnih formi i nadam se otpornoscu .....Uzela sam jedan topijarni oblik sa loptama dole i gore i tri mladje sadnice pa se uzdam u svoje iskustvo a i njihovu otpornost.Ta biljka je veoma rasprostranjwna u ovim krajwvima trebalo bi da trpi nase zime.....Mogu vam poslati slike i utiske......gaji se prakticno kao i druge tuje i cupresusi.Ovaj tip je jako retko prisutan kod nas i zaista je izuzetan po svojoj raskosnosti ....navodno zenq u rasadnoku kaze da brzo raste i da je otporan.Do 12 metara u visinu i 2-4 mezara u sirinu ima ga svako dvoriste u Aleksandropoliju ipak ke to severoistok .Voli suncana i otvoren prostor umereno zaluvanje i polu propuabo zemljiste bez zadrzavanje vode.Inam pristojno iskustvo sa cetinarima tujama optimista sam da moze da se gaji i kod nas.Nije lose u prvoh dugoh god zastiti koren....srecno!
Poslato: Sub Avg 23, 2014 9:30 pm----
Nažalost, Goldcrest i nije baš najotporniji. Ako govorimo o zimootpornosti. Blage kontinentalne zime prolaze bez broblema dok se kod prosečnih javljaju oštećenja na granama a stradaju i čitave grane. Jake zime kao ona 2011/2012. ne može preživeti čak ni odrasli Goldcrest.
Za naše uslove je bolji arizonski, pa i mediteranski čempres.
Poslato: Sub Sep 20, 2014 7:24 pm----
U nadi da se neće ponoviti zima 2012. moj čempres je posadjen napolju. Braniću ga od zime agril folijom koliko mogu i neću ga puštati da raste preveliki... Ova godina mu je prijala jer je bilo dosta vlage...
Poslato: Sub Sep 20, 2014 8:35 pm----
^ Apsolutno podržavam sađenje makrokarpe na našim prostorima.
Jeste da ne može preživeti najoštrije zime ali tokom 20-25 godina, dok takva zima ne naleti, može predstavljati lep ukras u vrtu. Inače, svi ostali uslovi mu odgovaraju. Od zemljišta, preko količine vlage, pa do godišnje insolacije.
Mislim da je osetljivost ove vrste negde kao kod smokve, možda čak i malo veća. Samo što smokva kad smrzne, potera iz korena. Makrokarpa ne.
Poslato: Sub Sep 20, 2014 8:46 pm----
Hvala Drveni na podršci, u moje i u ime mog čempresa...
A uostalom lepota nije večna, vredi uživati neki bar neki period... Ja obožavam mediteranski čempres ali na žalost nemam mesta za njega.
Sva vremena su GMT + 1 sat