Poslato: Sre Maj 30, 2007 4:43 pm----
U Vojvodini se gornji sloj zemlje cesto jako isusi tokom leta, a sa druge strane ima puno (visokih) podzemnih voda. Za Pinus nigru onda nisam bas siguran.
Negde sam procitao clanak o ljudima koji vec par desetina godina rade Pancicku (rasadnik), i to bas u Banatu, peskoviti deo - nakopali su se silnih rezervoara, kako bi tlo stalno mogli da navodnjavaju...
Poslato: Sre Maj 30, 2007 4:51 pm----
Drveni , ajd mi nabavi sadnicu sibirskog brijesta
, ozbiljan sam ! Imam vec ideje za neka mjesta koje treba prekriti sumom ...
Ako je tako brz rast i ako se tako dobro prima onda je to odlicno drvo za posumljavanje , ali kakav je jel lijep ?
Ako je gadan , onda mi javi ima li kako lijepo invazivno drvo ???
Zmijobor , samo su neka mjesta u okolini banjaluke kamenovita ...
Ako krenes od BL prema Jajcu , sve je sami kamen na kamenu , a prema
Prijedoru OK , prema Gradiskoj OK , prema S.Mostu OK ,prema Skender
Vakufu OK , prema Prnjavoru OK , prema Celincu i Kotor Varosi OK ...
Anton , kod nas je Sekvoja autohtona vrsta u Banja Luci
, jesi vidio temu o gigantskoj sekvoji ... slazem se da treba vodit racina
o nasim vrstama ali najradije bih posumio svoj kraj sa gigantskim
sekvojama
Poslednji izmenio boki_bl dana Sre Maj 30, 2007 5:00 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Sre Maj 30, 2007 4:57 pm----
Ma, mozda ga mozes malo oblikovati da raste pravo?
S vremena na vreme mu potkreses grane, i dobijes i kvalitetno drvo!
Poslato: Čet Maj 31, 2007 5:51 pm----
| boki_bl citat: |
| Drveni , ajd mi nabavi sadnicu sibirskog brijesta , ozbiljan sam ! Imam vec ideje za neka mjesta koje treba prekriti sumom ... Ako je tako brz rast i ako se tako dobro prima onda je to odlicno drvo za posumljavanje , ali kakav je jel lijep ? Ako je gadan , onda mi javi ima li kako lijepo invazivno drvo ??? |
Drvo nije gadno samo je nekako obično, nije mi baš za gradske drvorede. Pošumljavanje je sasvim druga stvar.
Evo ti par slika pa sam proceni, nemoj da te zavaraju slike u pitanju je prilično veliko drvo(od prilike kao topola).
Poslato: Čet Maj 31, 2007 6:07 pm----
Moram priznati da mislim da nisam vidio to baš posađeno kod mene u Slavoniji...
Poslato: Čet Maj 31, 2007 6:09 pm----
| Zmijobor citat: |
| Slazem se sa tobom Antone, ali ne u potpunosti: Spacvanski basen je bitan, neophodan za Quercus ruber, varijantu 'Slavonski hrast'. |
Termin "slavonski hrast" se odnosi na Quercus petrea. Jel tako Antone?
Što se tiče crnog i običnog bora oni u Vojvodini odlično uspevaju. Izgleda da im ne smeta teška ravničarska klima a i odlično trpe povremenu sušu (za razliku recimo od jela). Prilikom rešavanja problema Deliblatske peščare prvo je pesak vezan bagremom a onda je sistematski sađen crni bor. To je rađeno posle rata tako da sada imamo šume crnog bora na celom području peščare.
Ja se slažem sa Antonom da treba dati prioritet autohtonim vrstama a u drugom slučaju saditi retke alohtone. Metasekvoja je zanimljiv primer jer se radi o vrlo retkoj, čak ugroženoj vrsti.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 6:09 pm----
| boki_bl citat: |
| Anton , kod nas je Sekvoja autohtona vrsta u Banja Luci , jesi vidio temu o gigantskoj sekvoji ... slazem se da treba vodit racina o nasim vrstama ali najradije bih posumio svoj kraj sa gigantskim sekvojama |
Sve to stoji, ali to možeš raditi ako imaš neki svoj vrt, ili oranicu, ako se radi o šumskom zemljištu, budi siguran da će ti šumarija ukloniti takve vrste, jer je jako bitno da budu autohtone vrste u našim šumama, ne moram ti objašnjavati zašto.Sve je u prirodi povezano, a drveće je samo jedna karika u lancu.
Poslato: Čet Maj 31, 2007 10:03 pm----
| drveni citat: | ||
Termin "slavonski hrast" se odnosi na Quercus petrea. Jel tako Antone? Što se tiče crnog i običnog bora oni u Vojvodini odlično uspevaju. Izgleda da im ne smeta teška ravničarska klima a i odlično trpe povremenu sušu (za razliku recimo od jela). Prilikom rešavanja problema Deliblatske peščare prvo je pesak vezan bagremom a onda je sistematski sađen crni bor. To je rađeno posle rata tako da sada imamo šume crnog bora na celom području peščare. Ja se slažem sa Antonom da treba dati prioritet autohtonim vrstama a u drugom slučaju saditi retke alohtone. Metasekvoja je zanimljiv primer jer se radi o vrlo retkoj, čak ugroženoj vrsti. |
Spacvanske sume, koje su oko 80% u Hrvatskoj (+- 40 000 ha) i oko 20% u Srbiji (Vojvodina, tacnije Srem +- 11 000 ha) su sume hrasta luznjaka, duba. To je svetski poznato kao najbolje hrastovo drvo. Quercus robur (pogresno sam napisao 'ruber' :oops:) je kao vrsta najbolji hrast, a njegova populacija u Spacvi profitira od jako plodnog, dubokog i vlaznog tla da raste veoma pravilno i gradi kvalitetno stablo.
Poslato: Pet Jun 01, 2007 1:28 am----
| drveni citat: |
| Zar to nije kitnjak? Termin "slavonski hrast" se odnosi na Quercus petrea. Jel tako Antone? |
Ne, kitnjak je Quercus petrea, lužnjak je Quercus robur.
Kitnjak raste na malo višim nadmorskim visinama, i voli drukčiji tip tla.
| Quote:: |
| Što se tiče crnog i običnog bora oni u Vojvodini odlično uspevaju. Izgleda da im ne smeta teška ravničarska klima a i odlično trpe povremenu sušu (za razliku recimo od jela). Prilikom rešavanja problema Deliblatske peščare prvo je pesak vezan bagremom a onda je sistematski sađen crni bor. To je rađeno posle rata tako da sada imamo šume crnog bora na celom području peščare. |
Znam to, zato sam i ja savjetovao da se sadi bor u Vojvodini, jer mi je poznata ta problematika.
| Quote:: |
| Ja se slažem sa Antonom da treba dati prioritet autohtonim vrstama a u drugom slučaju saditi retke alohtone. Metasekvoja je zanimljiv primer jer se radi o vrlo retkoj, čak ugroženoj vrsti. |
Ne znam jesi vidio:
svetbiljaka.com/Forums...=4694.html
Poslato: Pet Jun 01, 2007 8:01 am----
| Anton citat: |
| Ne znam jesi vidio: svetbiljaka.com/Forums...=4694.html |
Pa to je to.
Ajde okači noviju fotku ako te ne mrzi.Metasekvoja je prvo pronađena kao fosil iz tercijera a tek kasnije je otkrivena jedna mala grupa stabala u dolini reke Jangce. Ova vrsta je praktično spasena sa ruba izumiranja. Iz tvog ličnog iskustva, treba li mu zaista toliko vode kako pišu? Kako podnosi gradske uslove (smog i ostalo)? Meni to drvo jako podseća na Taxodium dictum.
Poslato: Pet Jun 01, 2007 8:44 am----
ja nemam niš protiv uvedenih vrsta - nek bude šareno!
zašto ograničavati prirodu ako ima potencijala više no što je iskorišteno?
dakako da je to osjetljivija stvar ako se radi o nekim nacionalnim parkovima, organiziranom uzgoju i gospodarenju slično. a nisam baš ni za unos agresivnih vrsta koje će istjerati autohtone.
al ovak mjestimično, na nove površine, nemam niš protiv
Poslato: Pet Jun 01, 2007 2:14 pm----
| drveni citat: |
| Daaaaaa.......... Pa to je to. Ajde okači noviju fotku ako te ne mrzi. |
Ma, nije mi problem, ali nikako da odem do bratića, jer sam je kod njega zasad posadio, u Čepinu kraj Osijeka.Ja živim u zgradi, pa ipak nisam htio još ju zasaditi...
| Quote:: |
| Metasekvoja je prvo pronađena kao fosil iz tercijera a tek kasnije je otkrivena jedna mala grupa stabala u dolini reke Jangce. Ova vrsta je praktično spasena sa ruba izumiranja. |
Točno, tamo sam stavio neke zanimljive linkove.
| Quote:: |
| Iz tvog ličnog iskustva, treba li mu zaista toliko vode kako pišu? Kako podnosi gradske uslove (smog i ostalo)? Meni to drvo jako podseća na Taxodium dictum. |
Taxodium distichum.
Ja sam u principu dosta konzervativan kod ovakvih stvari.Moja politika je ta, da zasadim biljku i ne želim ju tretirati nikakvim gnojivima ili nečemu sličnome.Smatram da to sve biljka može sama, dobro, dakako, ako je stvarno neka kritična situacija, ili ako uistinu treba zalijevati, naravno da ću pomoći ( npr. ako nije vrsta za našu klimu ).Ali uvijek prvo ostavim da vidim kako se ponaša sama.
Dakle, raste kod bratića, u vrtu, nikakav poseban tretman nema, i nitko ju ne zalijeva ( ne nisam okrutan, nego realan, ni u prirodi ju nitko nema zalijevati
), tako da vodu koju dobije, to je ona od kiše.To je izrazito otporna biljka i odgovara joj naša klima, a i još oštrija.Dobro podnosi smog, jer ako odeš u Zagreb u Botanički vrt, koji se nalazi u centru grada, vidjeti ćeš da je jedno od najviših stabala upravo metasekvoja.
Inače, u početku se mislilo, kad je otkrivena, da je to podvrsta močvarnog čempresa, gore spomenutoga Taxodium disctichum, zbog sličnog stabla, oboma otpadaju iglice, a i vrlo slične krošnje imaju.
Vidjet ćemo kako će napredovati, i prvom prilikom šaljem slike.
Poslato: Pet Jun 01, 2007 2:16 pm----
| šaptačica_drveću citat: |
| ja nemam niš protiv uvedenih vrsta - nek bude šareno! zašto ograničavati prirodu ako ima potencijala više no što je iskorišteno? |
Shvaćam ja tebe šta želiš reći, ali samo malim zadiranjem u ekosustav, možeš izazvati velike promjene, nekad i tolike, da neka vrsta, bilo biljna, bilo životinjska, jednostavno nestane.
Poslato: Pet Jun 01, 2007 5:50 pm----
Zmijče će mi poslati (ako već nije
) seme sekvoje i pošto sam svesna da je to vrlo ambiciozan eksperiment, razmišljam gde bih mogla da ga posadim. Pretpostavljam da Fruška gora otpada iz gore navedenih razloga, ali me zanima koga da pitam, recimo, za park? I da li bi mi dozvolili? 
Poslato: Pet Jun 01, 2007 5:55 pm----
| Bibby citat: |
| Zmijče će mi poslati (ako već nije ) seme sekvoje i pošto sam svesna da je to vrlo ambiciozan eksperiment, razmišljam gde bih mogla da ga posadim. Pretpostavljam da Fruška gora otpada iz gore navedenih razloga, ali me zanima koga da pitam, recimo, za park? I da li bi mi dozvolili? |
Pa u principu, mislim da ne bi imala problema, bar sam ja tako planirao zasaditi pred zgradom, ali moraš vidjeti prostor koji bi drvo zauzimalo, s obzirom na habitus odrasle biljke.
I mislim da nije neki velki problem otići do poglavarstva, pitati za sadnju, mislim da bi ti dopustili, ako već želiš ići "legalnim" putem.
Sva vremena su GMT + 1 sat