Poslato: Čet Jan 18, 2007 5:03 am----
posadila sam zir (u 11. mjesecu) i niknuo je mali hrast (pred dva tjedna)...al ne znam koja je tocno vrsta (zir je iz sume sjeveroistocno od medvednice) i kak da se brinem za njega...kolko cesto zalijevat? jel smije van?sunce,svjetlost,temperatura koji mu pasu?kad se treba presadit u vecu teglu?...
Poslato: Čet Jan 18, 2007 1:50 pm----
Kakav presladak hrastuljak!
Na zalost, ne mogu ti reci koja to sorta jeste (nedovoljno znanja i iskustva) ali ti mogu reci nekoliko sorta hrasta koji to nije!
Znaci, NIJE hrast crnika (Q. ilex), americki crveni hrast (Q. rubra) ni luznjak (Q. robur)
Ovo - posto su meni ovi pomenuti nikli, a ne lice na tvoj primerak.
Najvise se priblizuje ipak luznjaku, mada kod mene izdanci istog imaju crveno stabaoce.
Poslato: Čet Jan 18, 2007 3:40 pm----
hvala na komplimentu!
:) to bi trebala bit neka vrsta kojaje najrasprostranjenija po kontinentalnim sumama hrvatske...hmh 
a kak da se brinem za njega?
Poslato: Čet Jan 18, 2007 3:57 pm----
Ima na sajtu vise ljudi mnoooogo strucnijih od mene, koji su sumarski inzenjeri. Koliko ja laicki mogu da pomognem, posto volim drvece i interesujem se za iste,
gajis hrast u saksiji do prestanka mrazeva; Eventualno, ako saksija postane premala, presadis u vecu, da se korenje ne bi upetljalo. (moze napraviti veliki problem kada drvo od deset metara ima upetljan koren koji gusi samog sebe...)
Na prolece, posle mrazeva zasadis u vrtu basti...I eventualno ga zalivas prve godine u susnom periodu.
Prve tri godine u slobodnoj zemlji ga 'pomazes': uklanjas travu, korov isl. da bi se sto pre 'izvukao'.
Kada je poceo da sam dominira okolne trave i rastinje, sam ce i porasti!
P.S. Jos sam malo zagledao sliku. Nisam siguran ali lici na hrast cer (Q. cerris) koji dosta brzo raste (za hrast). Da li je zir imao duboku, cupavu kapicu? Ako jeste, onda je to to . Ako nije, zvacemo 'specijalce' u pomoc!
Poslato: Čet Jan 18, 2007 7:51 pm----
Meni lici na Hrast Lužnjak (Quercus robur) !
ZMIJOBOR bas kao sto si rekao on ima tamnu stabljiku i to
odmah cim nikne ... pa i mene to buni ali po listu je bas taj hrast !
Kontam dal je moguce posto ga je posadila u 11 mjesecu da je pri
nedostatku sunca i prave sunceve svjetlosti stablo mu jos ostalo
zelenkaste boje !?
Ili je ipak rijec o nekom drugom hrastu ...
Poslato: Čet Jan 18, 2007 11:48 pm----
ma, jok. Zima je bila...suncana! Svetla za izvoz. A i 'sve bebe lice'...(osim mami i tati!)
Poslato: Sub Jan 20, 2007 2:28 am----
I ja sam također prije nešto više od mjesec dana posadio žir i nikao mi je mali hrastič vrlo sličan Estejidinom. Žir sam našao na brdu udaljenom nekoliko kilometara od kuće. Prilično sam siguran da se u mom slučaju radi o hrastu kitnjaku a vjerojatno je to slučaj i kod Estejid. Već po izgledu žira može se sa velikom sigurnošću reći kojoj vrsti pripada. Hrast lužnjak ima kratak i debeo žir dok je kitnjakov žir duži i tanji. Čudi me zašto se nitko nije sjetio hrasta kitnjaka jer je ova vrsta tipična za brdske šume dok je lužnjak većinom ograničen na nizinske poplavne ravnice kao što je npr. Lonjsko polje.
Poslato: Sub Jan 20, 2007 3:55 am----
Svi slicno izgledaju, mora se biti stvarno maher, pa prepoznati po sitnim razlikama. Ja pomislih da je cer, jer joj je u kratkom vremenu veoma izrastao. Luznjak (dub) i kitnjak rastu najsporije.
POsto nisam siguran, pitah je za opis zira, i to pomaze. Al' za sada ne dobismo isti!
Poslato: Ned Jan 21, 2007 1:00 pm----
hvala vam puno na trudu!
nisam se stigla ranije javiti...mislim da je palmofan u pravu...zir je bio dugacak i nije imao cupavu duboku kapicu, vec plitku glatku! dakle to je hrast kitnjak! a postoji li iki nacin da ne presadjujem hrast u vrt vec da on ostane u tegli ?i kakvi mu osvjetljenje i temperatura pasu? citavo je vrijeme bio na sjevernoj strani kuce uz prozor malo otvoren...bojala sam ga se stavit na jug jer ima prevec sunca ove godine pa da mu to ne naskodi, jer je sad trebalo bit vrijeme zime i mozda je hrsatic ocekivao zimu,...i koja temperatura mu pase...jel bi mu preko 20°C i juzna orjentacija bilo pretoplo???
Poslato: Ned Jan 21, 2007 1:15 pm----
Postoji, ali u tom slučaju ćeš morati napraviti bonsai od njega. Ako svoj hrastić ne misliš uzgajati kao bonsai (što ni ja neću) onda ga trebaš posaditi u veliku i duboku teglu i na taj način bi hrastić mogla održati nekoliko godina. Ali ćeš naposlijetku hrast ipak morati posaditi vani jer je nemoguće hrast viši od 2 metra održavati u tegli. Ako ipak misliš raditi bonsai od njega onda se obrati bonsaistima na ovom forumu, ima ih mnogo i zaista su stručni te će ti sigurno dati dobre savjete.
Poslato: Ned Jan 21, 2007 1:39 pm----
a koliko mora biti velika i duboka tegla? ne bih radila bonsai!
Poslato: Ned Jan 21, 2007 2:28 pm----
| etejid citat: |
| a koliko mora biti velika i duboka tegla? ne bih radila bonsai! |
Ja mislim da mora barem 30 cm precnik da joj bude a i bar toliko visoka !
Poslato: Ned Jan 21, 2007 2:36 pm----
a-ha...a to mi se ne cini tak veliko...
a ono o osuncanju i temp?
Poslato: Ned Jan 21, 2007 3:09 pm----
Pa hrast ti je vanjska biljka tj. drvo koje zivi u vanjskim uslovima ...
Moras mu prilagodit uslove da budu kao da je i dalje u prirodi , dakle ljeti
mora da bude na vani a zimi nesmije bas da ti bude na terasi jer u tegli
moze da mu zemlja smrzne ako je izlozen niskim temperaturama , a
nesmijes ga ni drzati ni u kuci jer zbog sobne temperature nece uci u
zimsku fazu mirovanja , sto znaci da ga moras drzati u nekoj negrijanoj
prostoriji u kojoj je temperatura zimi od 5 do 10 stepeni , s tim da je sad
ove godine temperatura malko zakazala pa ti svoj mali hrast po danu jos
uvijek mozes drzati na terasi a preko noci ipag ga unesi u neku negrijanu prostoriju ...
Poslato: Ned Jan 21, 2007 6:41 pm----
a-ha...znaci smijem ga setat vamo-tamo
puuuuno hvaaaaaaaaaala na pomoci!!!
Poslato: Sre Jan 31, 2007 12:44 am----
Evo i mojih hrastuljaka: neki su nikli, drugi tek probijaju ljusku svoga zira...Ima ih raznih vrsta: luznjak, americki crveni, kitnjak.
Poslato: Sre Jan 31, 2007 8:21 pm----
Hoces reci da imas Crvenolisni Hrast !?
Hajd ga uslikaj iz vece blizine ... bas da vidim kako mu izgleda list !
Poslato: Sre Jan 31, 2007 8:52 pm----
Bole, imam 'americki crveni hrast'= Quercus rubra.
Ako je to ono sto si mislio, oni su vec na slici - u pozadini (sa spicama na listovima), a listovi koje vidis su mladi, pa ne izgledaju kao na odraslom drvetu. Odavno su opali pa ne mogu ni da odem do parka da ti ih slikam.
To je onaj hrast ciji je zir kraci ali 'burast'n debeo. Moji primerci su pokupljeni ispod jednog kapitalca od 1.5 metara debljine stabla...
Poslato: Sre Jan 31, 2007 9:02 pm----
Svaka cast , znaci na vrijeme si pokupio zirove !
Hoce mu list poslije biti crven ?
Poslato: Sre Jan 31, 2007 9:25 pm----
| boki_bl citat: |
| Svaka cast , znaci na vrijeme si pokupio zirove ! Hoce mu list poslije biti crven ? |
Nadam se! Kad sam kupio zirje, nije vise imao i dlake na glavi, obosio je bio skroz. LIsce po zemlji je bilo vise zuto-bakarno. Ali, bilo je tih nedelja puno kise i vetra - mozda zato ne stize da pocrveni...
Poslato: Čet Feb 01, 2007 8:52 pm----
Onaj najviši hrastić sa najmanjim listovima na slici je potpuno isti kao i moj. Znaš li možda sa sigurnošću o kojoj se vrsti radi? Mladica crvenog hrasta je baš fora sa onim svojim nazubljenim listovima.
Poslato: Čet Feb 01, 2007 8:58 pm----
| palmofan citat: |
| Onaj najviši hrastić sa najmanjim listovima na slici je potpuno isti kao i moj. Znaš li možda sa sigurnošću o kojoj se vrsti radi? Mladica crvenog hrasta je baš fora sa onim svojim nazubljenim listovima. |
Najvisa mladica u ovoj kolekciji na slici je dub (luznjak). Zanimljivo da je on izrastao kao iz vode, a dub u stvari raste najsporije od svih hrastova...
Verovatno je tako moguce objasniti kako to da luznjak ima tako lepo, pravo i dugacko deblo bez cvorova i raslji. Verovatno brzo raste prvih par godina...
Poslato: Sre Maj 30, 2007 9:09 pm----
| palmofan citat: |
| Postoji, ali u tom slučaju ćeš morati napraviti bonsai od njega. Ako svoj hrastić ne misliš uzgajati kao bonsai (što ni ja neću) onda ga trebaš posaditi u veliku i duboku teglu i na taj način bi hrastić mogla održati nekoliko godina. Ali ćeš naposlijetku hrast ipak morati posaditi vani jer je nemoguće hrast viši od 2 metra održavati u tegli. Ako ipak misliš raditi bonsai od njega onda se obrati bonsaistima na ovom forumu, ima ih mnogo i zaista su stručni te će ti sigurno dati dobre savjete. |
Postoji još jedna solucija uzgajati drvo u posudi ali ne kao bonsai. Presađivati ga prvo vrijeme svaki puta u veću posudu. Kada je drvo doseglo željenu veličinu i ne želimo ga saditi u veću na dalje mu obrezujemo grane i držimo ga uvjek u istoj posudi. Svake dvije godine skinemo dio zemlje - sa dna, odrežemo dio korjena, dodamo novu zemlju i posadimo ga u istu tu posudu. Poželjno je takvo drvo prihranjivati.
Poslato: Čet Jun 14, 2007 12:28 pm----
Na placu uz vikendicu imam dva velika bela bora (Pinus sylvestris) i ispod njih mnoštvo malih samoniklih hrastova (pojma nemam odakle oni tu
), najveći od njih ima oko 20 cm. Slab sam stručnjak za hrastove pa ne mogu da procenim o kojoj se vrsti radi ali se po listu jasno vidi da je hrast.Prošle godine sam pokušao dva da prenesem u stan na terasu.
Moj matori kad kosi travu nema naviku da gleda šta kosi pa sam hteo da sačuvam dva primerka.
Da bi to izveo na najbezbolniji mogući način bukvalno sam čitavu kocku zemlje oko korena izvadio ašovom i preneo u saksiju. Misleći da je sve dobro urađeno ponosno sam odneo moje hrastiće kući. Odabrao sam im sunčano mesto na balkonu.
I pored dobrih uslova (redovno sam ih zalivao) oba su se osušila.
Da li je moguće da su se šlogirali od tog sunca pošto su do tad bili u senci borova?
Oko preostalih hrastova sam pozabadao neke kočiće u nadi da će to biti dovoljno da zaustavi mog matorog sa kosačicom
.
Poslato: Čet Jun 14, 2007 3:15 pm----
I ja sam jedno vreme imala nekoliko hrastića koje sam našla na tek iznikle iz žira, i bila je ista priča. Samo što sam ih ja držala u razlčitim uslovima da vidim šta im najviše odgovara. Međutim ni jedan nije preživeo. Dva je napala pepelnica a ostali su se osušili bez meni vidljivog razloga.
Poslato: Čet Jun 14, 2007 3:58 pm----
Tek presadjene biljke nisi smeo na sunce, trebali su da budu u hladovini da se priviknu i ponovo zakorene. Bar ja tako mislim
Poslato: Čet Jun 14, 2007 6:13 pm----
djeka je u pravu, a jos bih dodao da se hrastom posumljava direktnom sadnjom zira, jer presadjivanje ne voli. Eventualno se koristi jos kontejnerska sadnica...
Poslato: Čet Jun 14, 2007 8:51 pm----
| djeka citat: |
| Tek presadjene biljke nisi smeo na sunce, trebali su da budu u hladovini da se priviknu i ponovo zakorene. Bar ja tako mislim |
| Zmijobor citat: |
| djeka je u pravu, a jos bih dodao da se hrastom posumljava direktnom sadnjom zira, jer presadjivanje ne voli. Eventualno se koristi jos kontejnerska sadnica... |
Poslato: Čet Jun 14, 2007 9:40 pm----
Pa ako ce biti pokošene, onda pokusaj ponovo. Ali da što manje oštetiš korenje i da bude u debeloj hladovini duze vreme. Jer leti se drvece ne presadjuje vec u rano prolece i kasnu jesen. Ako moze da saceka do jeseni bilo bi super.
Poslato: Pet Jun 15, 2007 1:48 pm----
ja sam jedan svoj hrast presađivala iz prirode u vrt kad je bio visine oko 70 cm (u rano proljeće). ja sam se živa otelila dok sam to malo drvce dobila van iz zemlje jer sam ga htjela izvaditi sa cijelom žilom srčanicom.
kad sam napokon uspjela, , taj hrastić, koliko mu je bio visok nadzemni dio, tolika je bila i srčanica!
ja ne kužim zaš bi ti to u tegl. šta ćeš sa hrastom u teglu?!
lijepo na tom travnjaku zabi nekakve kolčiće oko tih hrastića, pa nek stari pazi. kad još malo narastu, presadi ih na stalno mjesto po izboru.
izbjegni ti tu avanturu sa teglima
Poslato: Sub Jun 16, 2007 8:33 pm----
Ma hteo sam da ih spasem od kosilice a nisam još odabrao stalno mesto za njih.
Poslato: Ned Jun 17, 2007 9:39 am----
samo ti uvedi te kolčiće
ja sam osobno sama sebi ne znam koliko toga pokosila jer sam zaboravila da sam nešta posadila. otkad sam si počela pikat kolčiće dok biljke malo ne narastu, puno toga je opstalo
Poslato: Pet Jul 20, 2007 11:11 pm----
Imam prastari hrast u dvoristu. Probala par godina presadnju mladica, razne starosti. Nema sansi! Zila srcanica se razvija u mladosti cak i brze od nadzemnog dela. Za sadnicu od 10cm, nekad je duga i pola metra! Planiram da par zastitim mrezom okolo dok ne ojacaju, pa sa nekim jakim radnikom kopaj do besvesti...
Poslato: Pet Jul 20, 2007 11:13 pm----
Jos 1 ogroman problem - klijavci su osetljivi na hladnoca! Zima ih skoro 100%-no ubija. Bolje sakupiti seme, u frizider u pesak ili vlaznu strugotinu, pa u senku na prolece posejati na stalno mesto.
Poslato: Sub Jul 21, 2007 5:19 pm----
E pa ja ću moje presaditi sledeće godine pa šta bude.
Tu gde su sada nemaju perspektivu.
Poslato: Čet Dec 18, 2008 9:19 am----
Jel zna neko (i da li bio ljubazan da to znanje podeli ako zna
) da li ima negde u Srbiji da se kupi (ili još bolje naruči) žir lužnjaka ili sadnice?
Poslato: Čet Dec 18, 2008 12:33 pm----
Raspitaj se u rasadniku nacionalnog parka "Fruška Gora" u Beočinu, oni se bave proizvodnjim sadnica lužnjaka na veliko. Stavi odakle si da bi lakše mogli da ti pomognemo.
Poslato: Čet Dec 18, 2008 2:24 pm----
Iz Milosevca, kod Velike Plane, tako da mi i nije bas blizu da odem do tamo, jel ima sanse da se sa njima komunicira telefonom ili preko maila?
Poslato: Pon Apr 13, 2009 7:19 pm----
Evo da vidite jedan lepi hrast "zapis" iz mog kraja.
Poslato: Čet Jul 16, 2009 8:30 am----
Eh da mi ga je zagrlliti. Volim da grlim drveće, naročito mi prija hrast
. Pa još zapis.
Poslato: Pet Jul 31, 2009 2:10 am----
Na mom hrastu starom 18g sam našla dva komada ovog nečega. Liči na pečurku, ali pretpostavljam da nije pečurka, grana na kojoj se nalazi je zdrava, te ja pretpostavljam da tu stanuje neki parazit. Grana je debela 50-60mm a "pečurkica" je velika oko 12mm. Zna li neko šta se tamo krije?
Poslato: Pet Jul 31, 2009 8:12 am----
I ja mislim da su u pitanju gale koje stvara osica Biorhiza pallida. Vrlo su česte na hrastovima ali ne nanose nikakvu stetu. To je zapravo deformisano lišće. Larva koja se nalazi u gali je dobar pecaroški mamac.
Poslato: Pet Jul 31, 2009 11:38 am----
Ima li pecaroša ovde? Da se menjamo.
Poslato: Uto Sep 22, 2009 1:29 pm----
Interesuje me gde mogu da đođem do sadnica Američkog crvenog hrasta ili do žira.
Količina od 500kom. za ličnu upotrebu.
Pozdrav svima.
Poslato: Sre Mar 31, 2010 4:39 pm----
U Košutnjaku sam nedavno pokupio par tek proklijalih žireva. Želim da ih držim do rane jeseni u saksijama da se formira biljka i malo ojača. Tada bih sadnice presadio u zemlju, recimo u oktobru.
Da li mislite da je ovo OK plan ili je bolje presadjivanje uraditi u neko drugo vreme.
Poslato: Čet Apr 01, 2010 8:15 am----
kao što uvijek kažem ima ovdje pametnijih od mene ali zvući kao ok plan. jedino da ti saksija bude dubokog dna jer hrast odma pušta korjen u dubinu i nevoli da mu se korjen puno dira.
Eto to kaže RHS ova knjiga o razmmnožavanju biljaka
Poslato: Čet Apr 01, 2010 8:48 am----
Ja sam ovog meseca presadio nekoliko komada Quercus rubra i Quercus x hispanica iz školice u saksije pa ćemo videti.
Ovo presađivanje sam ranije pokušavao sa starijim hrastovima i zaista je tačno ono što kažu da ne vole pomeranje. Dugo stagniraju i više puta se desilo da presađen hrast ubije pepelnica. Što kaže Lužnjak, uzmi duboku posudu, presadi pa šta bude.
Poslato: Čet Apr 01, 2010 12:10 pm----
Hvala na odgovorima,
Baš da drvce ne bih mučio sa presadjivanjima iz čaše, odmah sam ih stavio u saksije duboke oko 30 cm.
Pomešao sam 50% zemlje iz krtičnjaka u šumi, 20% peska da se lakše zakoreni i 30% supstrata za cveće. Sve to sam sterilisao u mikrotalasnoj da se ne pojave neke boleštine.
Gajim ih da bi ih posadio u selu pored napuštenih njiva, uz kolski put da budu lepi i da se tu muvaju neke ptice, životinjice i slično.
Nasledio sam od oca neke njive i obzirom da sam rođen u BG i da se nikada neću baviti poljoprivredom, razmišljam da ih vratim šumi. Biće tu oraha, kestenja, hrastova, lešnika...
btw. Nemojte sterilisati zemlju i pesak u mikrotalasnoj, da vam od težine ne knori mehanizam koji vrti onaj tanjir unutra (iskustvo).
Poslato: Pon Apr 05, 2010 1:17 pm----
Hrastu koji se nalazi na placu,koji smo MM i ja kupili, treba pomoć. Imao je na jednoj grani poveću imelu, pa sam zamolila MM da se popenje i odstrani je. Dve grane, prečnika oko 5cm su bile suve, otkinuli smo ih i unutra sam našla debele crve,bele boje.I, po hrastu su svuda debeli,veliki crni mravi. U njegovoj blizini su dva suva stabla bagrema. Treba li ga čime tretirati i kako(visok je oko 10 m). Pošto će uskoro radovi na placu,interesuje me da li da dodam i malo zemlje oko njegovog stabla(vidi se na slici zašto).
Poslato: Pon Apr 05, 2010 2:21 pm----
jedino što možeš je odrezat do zdravog drveta, ako crvi nisu ušli u deblo inače neznam što bi drugo mogli s tim napravit.
Poslato: Pon Apr 05, 2010 8:16 pm----
Lužnjak, ne znam da li su crvi prodrli u stablo. Slikaću ga za koji dan kada još olista. Na nekih 40 m od njega nalazi se hrast koji je star oko 300 god. i on se suši i na preseku njegovih suvih grana vide se kanali. Mene interesuje koliko su crvi opasni za nove biljke,pošto nameravam da na jesen posadim živu ogradu(najverovatnije tuje), par magnolija,tisu,jorgovan i bar jedno drvo(još nisam odlučila koje).
Poslato: Uto Apr 06, 2010 7:46 am----
| BAMI citat: |
| Lužnjak, ne znam da li su crvi prodrli u stablo. Slikaću ga za koji dan kada još olista. Na nekih 40 m od njega nalazi se hrast koji je star oko 300 god. i on se suši i na preseku njegovih suvih grana vide se kanali. Mene interesuje koliko su crvi opasni za nove biljke,pošto nameravam da na jesen posadim živu ogradu(najverovatnije tuje), par magnolija,tisu,jorgovan i bar jedno drvo(još nisam odlučila koje). |
Ako se ne varam radi se o nekakvom hrastovom potkornjaku. Nemaš brige za stabla koja si navela jer ti crvi vole samo hrastovinu.
Poslato: Uto Apr 06, 2010 10:16 am----
Lužnjak,hvala na utešnim informacijama.A,ja ću se boriti i nogama i rukama da spasim ovo stablo hrasta.On je trebalo da se seče zbog ulaza na plac,na šta sam ja rekla da ga obiđu u širokom luku i neka prave ulaz na drugom mestu,drvo ne dam.Još samo da ga otrgnem i od štetočina!
Poslato: Pet Apr 23, 2010 12:38 am----
Svi klijavci što sam ih posadio uspeli su i eto ih sada visoki 15cm a lišće na sve strane. Imam utisak da ako uzmeš one tek proklijale žirove i staviš ih u rastresitu vlažnu zemlju, uspeh je 100%.
Po izgledu žira, stabla i lista, zaključujem da je u pitanju kitnjak. Nastavljam po planu.
Moja ćerkica od 6 godina je izabrala koji je njen (najveći) i naučila je da lišće uzima prljavi vazduh ugljen dioksid a daje čist vazduh kiseonik i da zato ljudi vole drveće.
Poslato: Pet Apr 23, 2010 7:04 am----
amilutinovic, daj nam koju slikicu stavi svojih hrastića....i ja sam uzela iz šume proklijale hrastove lužnjak, posadila u posude, za sada napreduju...
Poslato: Pet Apr 23, 2010 11:04 am----
E to je u ovom trenutku problem, da ti objasnim.
Svoj mobilni sam utopio u wc šolji, onda mi je žena koja je ljubitelj spravica dala njenu fensi Nokiu ali nju sam zgazio automobilom. Digitalni aparat koji imamo jeste ispravan, ali ne radi adapter za punjenje baterija...
Telefon koji sada koristim sam pozajmio od tašte i izgleda da ima samo infrared, istina piše na netu da podržava USB ali nemam kabl. Kabl treba da tražim od tašte koja je u Tunisu na odmoru i dolazi za nedelju dana.
Pa ako tašta zna gde je kabl i ako ne ostane duže zbog vulkanske prašine što i ne bi bilo tako loše, slike stižu
Poslato: Čet Maj 27, 2010 11:09 pm----
| Quote:: |
| Hrastu koji se nalazi na placu,koji smo MM i ja kupili, treba pomoć. Imao je na jednoj grani poveću imelu, pa sam zamolila MM da se popenje i odstrani je. Dve grane, prečnika oko 5cm su bile suve, otkinuli smo ih i unutra sam našla debele crve,bele boje.I, po hrastu su svuda debeli,veliki crni mravi. U njegovoj blizini su dva suva stabla bagrema. Treba li ga čime tretirati i kako(visok je oko 10 m). Pošto će uskoro radovi na placu,interesuje me da li da dodam i malo zemlje oko njegovog stabla(vidi se na slici zašto). |
Je li ti crvi izgledaju kao ovaj na slici?
Ovaj je velik 7 cm.
Ako da, to je hrastova strizibuba, jedan od najvećih štetnika
na hrastu lužnjaku. Uništava drvo, bušeći hodnike.
ovako izgleda u daljnjem stadiju razvitka.
Slika je malo lošija, ali se sve dobro vidi.
Kukac je istog takvog oblika kao na ovoj drugoj slici,
ali je potpuno crne boje, i ima dugačka ticala,
i zna ugrist i boli.
Ako su rupe na stablu takve da se može gurnuti prst unutra
onda je sigurno strizibuba.
Ako su rupe manje možda je ušla hrastova mušica.
DD
Poslato: Čet Maj 27, 2010 11:16 pm----
i zaboravio sam napisati, da i ako jest ušla u njega hrastova strizibuba,
hrast može rasti još godinama, jer je prvenstveno tehnički, a ne fiziološki štetnik i napada iskključivo zdrava stabla.
Borba protiv njega je gotovo nemoguća, no mogu se pokupiti kornjaši koji izađu iz stabla, no i to nije neka praktična metoda
DD
Poslato: Ned Jul 11, 2010 9:06 pm----
Da li neko zna šta se pojavi na listu hrasta kao beli prah i suši se list. Kako da ga spasim, skroz je mali. Hvala
Poslato: Ned Jul 11, 2010 10:46 pm----
Pepelnica.
Poslato: Uto Maj 10, 2011 11:18 am----
| belibreg citat: |
| Evo da vidite jedan lepi hrast "zapis" iz mog kraja. |
Ovo je onaj stari kitnjak kod Bele Palanke, Crvena reka cini mi se?
Poslato: Sub Jan 28, 2012 11:11 pm----
Interesuje me da li neko zna:
deo Košutnjačke šume na potezu Filmski grad - Fakultete za fiz. kulturu je sastojina jedne vrste hrasta. Da li neko zna da l' je u pitanju cer i koji varijetet.
Pozdrav!
Poslato: Ned Jan 29, 2012 11:40 am----
Cer ćeš najlakše preopoznati po žiru, kapica je toliko karakteristična da ga praktično ne možeš zameniti ni sa jednim drugim hrastom.
Poslato: Ned Jan 29, 2012 2:35 pm----
Molim vas za par saveta. Interesuje me kada je najbolje kupiti zireve luznjaka iz sume, kako bih ih sadio, naravno. Jesen, prolece? Kako izabrati najbolje primerke sa najvise sansi da proklijaju? One sa zemlje, zelenkaste, ili smedje, braon?
Kada se izaberu odmah ih saditi u saksije? Da li je mozda bolje staviti ih na kratko u vodu da proklijaju, pa potom u zemlju? Negde sam citao kada se sade da nije svejedno u kom polozaju im je najveca sansa da uspeju. Navodno je najbolje da budu horizontalno posadjeni. Hvala...
Poslato: Ned Jan 29, 2012 8:13 pm----
Moje je iskustvo da je najbolje pokupiti opali zir, i to one koji vise nisu zeleni.
Zreo zir se prepoznaje i po tome, sto mu kapica lako otpada, makar i ako si malko potegnuo. Jer, ako potegnes a ne ispada - nece ti taj lako proklijati! :)))
Doduse, nekad, ako je vreme povoljno - i zelen zir, ako je zdrav - sazri onako opao.
Skupljas ga u jesen, naravno. Ako bi cekao do proleca, najveci deo zira je nestao (odnele zivotinje) istrulio ili se ucrvljao, napukao, smrzao se tokom zime ili se 'sakrio', pa ga je tesko naci pod humusom nastalim tokom zime od opalog lisca.
Najbolje ga je posaditi odmah, ako se moze. Jer dosta brzo gubi klijavost, ako se cuva na suvom. Moze direktno, a moze i u kontejnere (saksije).
Ako moras cekati prolece da bi sadio - evo ti recepta:
To sto si sakupio, skupis na gomilu u neki kraj i prekrijes sa malo zemlje. Sacuvaces gro zira do prvih visibaba, onda krece da klija! :)))
Ja cesto koristim veliku plasticnu kofu, sa dobrom drenazom(!!!), koju napunim zirom, poprskam 'captan'-om (pozdrav Treboru!
) i prekrijem rahlom zemljom za cvece. Kantu nekad do pola ukopam u zemlju i na nju stavim neki poklopac koji ne naleze (da bi vazduh strujao) ali cuva od mnogo vlage (da bi zir sto duze ostao neisklijan). I sve to stavim napolju, ali ne i na direktno sunce. Ovako pripremljen zir (vrsta trapa) nece se isusiti niti smrznuti, a zir ce poceti da klija tek oko kraja marta. Ako ga tada izvadis i osusis - odgodices to klijanje jos vise, ali ce procenat klijavosti poceti brzo da opada.
Meni je, na ovakav nacin pripremljen, procenat klijavosti zira i do 95%.
Poslato: Pon Jan 30, 2012 9:23 pm----
Veliko hvala na savetima
Poslato: Sub Okt 27, 2012 7:52 pm----
Danas sam šetao po Košutnjaku i pokupio prilično žirova hrasta lužnjaka i medunca. Hteo bih to negde da posadim.
Je l može neko iskusniji (ovi što su sadili već žirove) da me posavetuje, kako bih im pružio više šansi da uspeju.
Da li da odmah sadim? To mi se nekako čini najoptimalnije. Dalje, kada sadite žirove, na koju dubinu, koji položaj, koliko udaljeno jedno od drugih i slično?
Hvala unapred
Poslato: Sub Okt 27, 2012 8:47 pm----
Zmijobor je dobro pojasnio ja bih samo dodao da ako je ikako moguće žir seješ odmah na stalno mesto. Hrastovi ne vole presađivanje.
Pogledaj i temu "Sadnja šuma", tamo ima o rasporedu i rastojanju za sejanje.
Poslato: Sub Okt 27, 2012 8:54 pm----
Hvala na odgovoru...
Evo jednog interesantnog eksperimenta koji vam, verujem, može koristiti:
www.sumari.hr/sumlist/...302120.pdf
Dakle radi se o položaju žira koji se sadi u zemlju, da se sadnici da najviše šanse da se razvije u zdravo i pravilno stablo. Najbolje je horizontalno u zemlju. Naravno, ovo je ako se sadi pod motiku, jedan po jedan, a ne bacanjem rukom (omaške). Pročitajte, zanimljivo je....
Poslato: Sub Okt 27, 2012 8:58 pm----
Zmijobor skuvao pasulj, Drveni stavio začine, a ja ću da dodam suvo rebarce
Šalu na stranu, kod setve u jesen obavezno oko žireva postaviti cinkfosfid mamke, inače miševi neće ostaviti ni jedan žir . Posle oraha im je to naj slađa poslastica.
Prošlu zimu moji žirevi su bili na stratifikaciji u vlažnom pesku u kotlarnici. Ni jedan nije falio dok nisu počeli da puštaju klice, a onda sve od reda su miševi pojeli.
Poslato: Pet Feb 01, 2013 11:37 am----
| majdra citat: |
| Koze i drveče ne idu zajedno .Gde su koze tamo je šikara. |
Kod nas je pašarenje, žirenje itd. strogo zabranjeno zakonom o šumama!
Poslato: Pet Feb 01, 2013 3:30 pm----
I kod nas (član 9, stav 6).
Mada kažu da žir poboljšava ukus mesa. Najkvalitetnija pršuta na svetu, španski Jamón ibérico, svoj neponovljivi ukus duguje upravo ishrani svinja žirom.
Poslato: Pet Feb 01, 2013 3:35 pm----
Jedna je stvar otkup žira i prehrana svinja a druga je njihovo puštanje u šumske komplekse da bi se same hranile. Nekada dok su hrastove sastojine bile uglavnom prašumskog oblika bez utjecaja ljudske ruke u postupku gospodarenja, žirovanje je bilo prihvatljivo. Od vremena od kada se hrastova građa prepoznaje kao brend žirovanje se kosi s današnjim načinom gospodarenja. Kada laik razmišlja o tome, on tu ne vidi ništa sporno, naprotiv vidi jednu simbiozu između šume i domaćih životinja, no kada se stvar promatra iz očiju ljudi koji gospodare šumama stvar je dosta kompliciranija. Jedan od osnovnih problema u hrastovim šumama je izostanak uroda sjemena koji je postao već globalni problem zadnjih 100 godina, uz naravno ostale štetočine u smislu fitofaga i entomofaga. Dalo bi se o ovome i više diskuturati ali skrenuli bi s teme...
Poslato: Pet Feb 01, 2013 3:37 pm----
Odličan post.
Prebaciću ovo u temu o hrastu.
Poslato: Pet Feb 01, 2013 4:19 pm----
Hvala. Novi sam ovdje, iako sam znao da je ona tema o Paulowniji nisam mogao odoljeti da ne napišem koju rečenicu, ali nisam znao za ovu mogućnost prebacivanja postova u odgovarajuću temu...
Poslato: Ned Mar 24, 2013 11:02 pm----
Danas sam igrajući se sa klincima u parku, sasvim slučajno, oko hrastića visokog neka 3 metra našao na desetine proklijalih žireva.
Bukvalno je svaki žir na kojega sam naišao imao klicu.
Koliko sa skontao iz postova u ovoj temi treba da ih zasadim direktno u zemlju i to u vodoravnom položaju?
Znači ukoliko vam treba hrast, sada je izgleda pravo vreme. Nađite drvo a ispod njega ćete naći gomilu proklijalih žireva. Priroda to ipak radi najbolje :-).
Poslato: Pon Mar 25, 2013 4:59 pm----
Imao si srece, mnogi zirevi se smrznu, pojedu ih insekti ili zivotinje ili ih izgaze ljudi.
Sadis tako da klica ide na dole. Znaci, izbusis rupu stapicem ili olovkom, i pazljivo gurnes klicu unutra da udje tako da je zir ostao da lezi na zemlji. U sustini, vise nije vazno u kom je polozaju, klica je vec nasla svoj put, a zir je samo rezerva hrane koja mu omogucava da nikne tih 20-30 cm u prvoj godini, iako u stvari nema razvijen koren za tako nesto!
Pazljivo zatisnes visak prostora oko klice, ili nalijes vode tako da ona rastopi zemlju okolo i ne preostane vazduha oko klice.
Poslato: Uto Mar 26, 2013 9:03 pm----
Da ne bi sve išlo kao po loju pobrinula se baba Marta. Koliko sam imao sreće da naiđem na te žireve, toliko me sada omelo vreme.
Zmijobor, hvala na instrukciji za sadnju.
Kako ne mogu da ih direktno posadim u zemlju jer je napadao sneg nekih 15 cm, a bojeći se da se klice ne sasuše, zasadio sam ih u plastične čaše od 2 dl. Jedne sam ukopao, a druge ostavio na površini malo ih pritisnuvši. Poprskao sam ih vodom. Imam 114 proklijalih žireva :-))).
Da li ću ovako da ih sačuvam?
Planiram da ih čim se vreme prolepša presadim u zemlju.
Razmišljam da izrežem plastične flaše od 2 l sa obe strane, da izgledaju kao cev, te da njima zaštitim žireve koje zasadim.
Da li je to potrebno? Postoji li neki drugi način da ih zaštitim u prirodi?
Da li negde grešim ili ima boljih ideja?
U cilju da bar neki od ovih žireva preživi, svaki je savet dobrodošao.
Poslato: Uto Mar 26, 2013 9:49 pm----
Odlicno razmisljas!
Ako ih zasadis u dvolitarske flase, mozes ih cak drzati prve godine, sve do sledeceg proleca.
Ako ih mozes zastititi od brstenja krava ili ovaca, mozes ih posle snega zasaditi direktno na mesto sadnje - dosta su otporni, pa ako nisu u senci i malo ih zalivas, prezivece leto, pa i zimu.
Poslato: Čet Apr 04, 2013 7:50 pm----
grrrr! Kakav peh!Odlučim da ne stavljam zaštitu oko žireva, već nađem teren za koji sam mislio da je prirodno zaštićen od životinja. Unutar petlje na auto-putu, kada se sa petlje uključuješ na auto-put postoje velike površine, sigurno 200x200 m, nema šanse da dođe divljač niti stoka jer postoje ograde. Zasadim 30-ak lipa (reznice) i oko 30 žireva. Danas odem da nastavim sadnju, kad ono, od 30 žireva 20 ih je nestalo ???? Šta ih je pojelo? Danas sam ponovio sadnju i zatrpao sam ih zemljom pa šta bude.
Po povratku kući krenem da obiđem teren na kome sam jesenas zasadio 40-ak javora. Od 40 javora 20 su pojele srne, precvikale ih ili isčupale iz zemlje i ogulile koru, 10-ak su bili veći izdaci i oni su ostali u zemlji ali je kora potpuno oljuštena :mad, preostalih 10 je odnela erozija.
Ajde što propade jedna jesen i jedno proleće :mad, ali šta mi je činiti, ovo je uzaludan trud?
Poslato: Čet Apr 04, 2013 10:33 pm----
Eh, nazalost je tako.
Opstanak zasadjenih stabala u velikom broju - moguc je samo ljudskom negom. Preostaju samo tu i tamo poneki izdanci koji su na u tom trenutku povoljnom mestu i vremenu.
Priroda to resava ogromnim kolicinama semenki kojima bombarduje sve oko sebe, svake godine, decenijama i vekovima, koliko zivi jedno stablo koje jeste uspelo da izraste.
Ali, ne ocajavaj: to sto radis svakako pomaze, jer pridonosis ipak sirenju areala na kojima je suma.
Ja to isto pokusavam i silne sam pare i trud (svoj, ali i prijatelja drvoljubaca) potrosio, pa ipak ne znam sta da kazem kad me neko pita koliko smo postigli!? :)))
Ipak, mi nastavljamo! Potrebne su dvo-tro i cetvorogodisnje sadnice; sadnja u jesen pre nego na prolece; dodatak onog praska koji zadrzava vlagu oko korena za susne godine. Malo nege u uklanjanju trave tokom kisnih godina... i mnogo, mnoooogo srece i upornosti!
Poslato: Čet Apr 04, 2013 10:35 pm----
P.S. Sta je pojelo zireve?
Razni glodari kojima je to bila poslastica nakon duge zime!
Zato sadis mnogo vise materijala nego sto si planirao da ti nikne: po deset puta vise ako treba...
Poslato: Pet Apr 05, 2013 7:40 am----
| Zmijobor citat: |
| ....Potrebne su dvo-tro i cetvorogodisnje sadnice; sadnja u jesen pre nego na prolece; dodatak onog praska koji zadrzava vlagu oko korena za susne godine. Malo nege u uklanjanju trave tokom kisnih godina... i mnogo, mnoooogo srece i upornosti! |
Tačno. Šanse za preživljavanje rapidno rastu sa starosti sadnice. Jednogodišnjim (pa i dvogodišnjim) sadnicama jednostavmo može svaki vrag da dođe glave.
Što kaže Zmijobor, sadite starije sadnice...
Poslato: Pon Maj 06, 2013 6:34 pm----
Evo kako stavri stoje.
Od ponovne sadnje prilikom koje sam ukopavao žireve, niklo je nekih 60% (redovno ih zalivam i čupkam travu). Na zimu šta im Bog da.
Nekih 10-ak komada sam zasadio u dvolitarske flaše, ovi u flašama su već sada barem 3 puta veći od onih u prirodi (verovatno je do kvaliteta zemlje).
Čitam danas temu od početka pa se pominje preplitanje korena koje se dešava u posudama, ne voli presađivanje, a i to da je biljakama mlađim od 2 godine šansa da prežive veoma mala.
Prvo je pitanje šta dalje sa ovim hrastićima, a drugo, može li mi neko reći koja je ovo vrsta hrasta? Interesuje me kako mu se ponaša koren, da li se može saditi blizu betona bez bojazni da će ga vremenom podići?
Žirevi su bili ogromni, u vreme kada sam ih pokupio nisu imali kapicu, niti jedan. Neću preterati ako kažem da su bili velićine malog prsta na ruci, a debljine palca.
Poslato: Pon Maj 06, 2013 7:43 pm----
| PRASUMA citat: |
| Prvo je pitanje šta dalje sa ovim hrastićima, a drugo, može li mi neko reći koja je ovo vrsta hrasta? Interesuje me kako mu se ponaša koren, da li se može saditi blizu betona bez bojazni da će ga vremenom podići? |
Hrast u tim posudama možeš slobodno ostaviti još jednu vegetacijsku godinu bez bojazni da će im nešto biti. S obzirom da ćeš ih preko zime sklanjati u grijani prostor nemoj se iznenaditi ako lišće ne odpadne kada i ostalo u prirodi. Čak se zna kod pojedinih biljaka koje se drže unutra dogoditi da se lišće osuši ali i dalje ostane da visi na biljci.
Za točnu determinaciju pričekaj još par nedelja da se list formira u potpunosti pa postavi slike.
Št se tiče sadnje hrastova blizu stambenih objekata ili nekih drugih objekata se ne preporuča. Svojstveno za hrastove je da razvijaju jaku žili srčanicu koja ide okomito u zemlju (nastavlja ravninu nadezmnog dijela debla) te razvija i jako postrano korijenje koje može u nekom dužem vremenskom periodu znatno da napravi štete recimo na temeljima kuće ili pločnicima. Kad ga budeš sadio možeš staviti ciglu ispod biljke koja će skrenuti žilu srčanicu tako da olakšaš posao praunucima kad ga za 100 godina budu morali vaditi
Poslato: Pon Jul 22, 2013 8:34 am----
Jesenas i zimus sam se potrudio da nadjem i naucim o vrstama drveca koje mogu da rastu u nebranjenom, plavnom podrucju pored reka. Zelja je da pored vrba i topola koje se prirodno sire u tom pojasu zasadim dugovecniju plemenitiju vrstu koja je i pouzdanija. Pre nekoliko godina po nevremenu vrba je pala tik pored mog automobila...
Posle nekoliko meseci raspitivanja i merkanja odlucio sam se za hrast luznjak, jasen i kako bi osigurao da ce makar nesto nici zasadio sam jablan. Mladice hrasta luznjaka dve godine stare sam kupio od gospodina Tibora Bicskeia iz Sente. Nacin na koji su bile zapoakovane i stanje mladica je ostavilo utisak da sam naleteo na pravog profesionalca. Mladice su imale osusene listove cele zime, sto je koliko razumem znak da su bile u saksijama i drzane zimi u zatvorenom prostoru. Dok sam mudrovao o odgovornosti sadnje vrsta koje nisu autohtone na ovom podrucju, kao sto je mocvarni cempres i metasekvoja, voda se podigla pocetkom 2013 i ostavila celo podrucje pod vodom sve do pocetka maja. Voda je ove zime i proleca na Savi bila visoka, prelazila je vrh mladica makar 50 cm sigurno 2 meseca.
Kada smo pocetkom maja mogli ponovo da im pridjemo na nase odusevljenje sva 3 luznjaka su prezivela i terala mlade listove . Iako je mladica bila 10ak cm u vodi pri vrhu su se pojavljivali listovi. Ukoliko se secate pocetkom juna nam je stigla velika voda Dunavom. Sava se podigla i mladice koje su vec pocele sa vegetacijom su opet bile potpuno potopljene. Bio sam siguran da nece odoleti tom izazovu. Medjutim, kada se voda povukla videli smo da su 2 mladice nastavile da pustaju listove pri vrhu stabla. Treca mladica je teze podnela drugo potapanje i pusta listove na dnu stabla! Vrh mladice je mrtav a pri dne pusta lisce?!
Da li treba ovu mladicu da ostavim, ili da secem vrh? Kada i kako da isecem ukoliko treba? Imate li neki zakljucak i savet na osnovu fotografija? Videcete na fotografijama mladice su zasadjene 15m od korita reke, da li je potrebno da ih zalivam leti? Da li za drvece vazi isto pravilo kao i za cvece, zalivati samo ujutru ili uvece dok nije pod direktnim udarom sunca?
Intersantno je da su jaseni takodje preziveli, a jablan se nije primio.
Poslato: Pon Jul 22, 2013 9:34 am----
Ako imaš vremena zalivaj ih bez obzira što je reka blizu. Neće im ništa škoditi. I za zalivanje drveća važi isto kao za zalivanje cveća, ujutro i uveče. Naravno, ako ne možeš da čekaš zali ih bilo kada. Bolje ih zaliti i u podne nego da ostanu nezalivene. Što se tiče ovog hrasta kome je otišao vrh ja ne bih ništa sekao dok se definitivno ne vidi dokle je suvo.
Poslato: Pet Maj 09, 2014 10:20 am----
da li mladi hrast voli direktno sunce ili ipak da ga zasadim u hlad???
Poslato: Pet Maj 09, 2014 2:16 pm----
Ako ga redovno zalivas, moze i na suncu.
Poslato: Uto Maj 13, 2014 8:59 pm----
Pozdrav, da li možda netko zna zašto se lišće kod hrasta počinje kovrčati (skoro pa kao kod breskve)? I kako to tretirati? Hvala.
Poslato: Sub Feb 14, 2015 1:40 pm----
Pozdrav! Da li neko zna zašto se lišće na hrastu kovrdža i zašto se lišće suši? I koje vrste ima u ove 2 posude? Kitnjak, lužnjak?
Poslato: Sub Feb 14, 2015 10:00 pm----
Zdravo
Prijatelju,sadnice su mnogo male da bi se indetifikovale . Trebao si da sacekas sa sadnjom jer nije vreme jos za sadnju zireva . To sto se listovi kovrdzaju i suse je nedostatak svetlosti ili prevelika toplota u prostoriji . Mislim i da je suv topao vazduh.
Zir hrasta se seje pocetkom marta napolju a ne unutra . sada ako izbacis saksiju napolje stradace .
Savet: pronadji negde u prirodi zir i sacuvaj ga do pocetka marta a onda posadi u basti.
Pozdrav
Poslato: Pon Feb 16, 2015 1:42 am----
Hvala Vojvodo. Stavio sam ih u septembru oktobru u frizider ali su poceli klijati i onda sam ih posejao jer sta drugo da uradim s njima. Kada sam ih stavio u frizider nisam pomesao zireve s peskom nego sam ih same stavio u najlon kesu i ostavio u frizideru verovatno sam to zeznio.
Za svetlost nisam siguran da im nedostaje ali je toplo tako da je verovatno to a i vazduh je suv.
Poslato: Uto Mar 03, 2015 3:07 pm----
ako nekome treba hrast luznjak sadnice sa HILANDARA,poklanjam.
Poslato: Uto Mar 03, 2015 7:51 pm----
Lužnjak sa Hilandara?!
To mora da je najjužnije stanište lužnjaka u Evropi. Jeste sigurni da nije u pitanju neki drugi hrast.
Poslato: Uto Mar 03, 2015 11:10 pm----
Drveni a sto se desava sa luznjak-ovim zirom, ne moze se mnogo naci ispravnog semena?
Poslato: Sre Mar 04, 2015 9:32 am----
Pravo da ti kažem, nisam obraćao pažnju. Kad si sakupljao seme?
Poslato: Sre Mar 04, 2015 9:57 pm----
Ma bio sam jesenos u sumi koja se sekla, bilo je par klada jednu sam cak i koracao bila je ravna ko strela a dugacka 22m
A kad sam dosao gledam i ne kontam prvi put sam video hrast tako prav i visok - uglavnom sam vidjao one obicne (verovatno je to kitnjak) i sad vidim ravna dugacka stabla, a dole vidim plod slican crnom orahu.
I pitam ja lugara kakva je ovo topola ili sta je (jer znam da imaju dosta topole, a nisam znao za ovu vrstu hrasta) on me pogleda ko da sam ga zalio kofom vode - kaze "kakva topola - hrast!"
Kaze mi da plod deformisu neki insekti pa lici onako na kvrgavu kuglicu
Po meni to je jedno od retkih bica koje je dovoljno da pogledas da se osetis koliko si mali a opet neverovatno umirujuce - moj favorit
Koja je ovo vrsta znas li?
Poslato: Čet Mar 05, 2015 12:11 am----
| kreketalo citat: |
| Kaze mi da plod deformisu neki insekti pa lici onako na kvrgavu kuglicu |
To što si našao nije plod već gala. Nastaje aktivnošću insekta ali na lisnom izboju mada može da se javi i na čašici žira. Zavisi od vrste ose koja je proizvodi.
en.wikipedia.org/wiki/Oak_apple
| kreketalo citat: |
| Koja je ovo vrsta znas li? |
en.wikipedia.org/wiki/...virginiana
Poslato: Čet Mar 05, 2015 12:39 am----
Toga mislim da ima na Palicu, moracu otici u vreme opadanja zira
Poslato: Čet Apr 09, 2015 7:10 pm----
Ljudi danas sam skontao nekog crva na hrastu. Hrast je mali, a crv je popasio svo lišće i zatekao sam ga na stablu. Dužina 3-4 cm, zelene boje, tanak kao dupla šibica, s jedne strane ima dve hvataljke koje su toliko jake da kada sam okrenuo ruku da padne s nje, frajer je visio kao da mu je moj prst ljuljaška. Crvić je spor kao da nema snage da beži.
Poslato: Sub Avg 08, 2015 7:46 pm----
Pozdrav svima. Imam par pitanja vezana za hrast pa bih zamolio za pomoć. Posadio sam zir i hrast je nikao prošle godine (mart, april). Za godinu i par meseci je porastao oko 2m. Krošnja se lepo razvija i prilično je lisnat za mlado drvo. Mene zanima da li mu je potrebno orezivanje i ako jeste kako se hrast orezuje
Poslato: Ned Avg 09, 2015 9:44 pm----
Hrast se ne orezuje. Može se ukloniti po neka grana koja baš smeta ali se ne orezuje poput šimšira, tuja i sl...
Poslato: Čet Avg 13, 2015 1:15 pm----
Pitanje vezano za sadnju hrasta kitnjaka. Da li mogu sada u septembru posaditi sadnice hrasta kitnjaka stare 2 god, visine oko 1,5 m, ili se mora čekati, pretpostavljam novembar, i kako sačuvati sadnice do tada? Hvala unapred!
Poslato: Čet Avg 13, 2015 1:26 pm----
Jesu u kontejnerima [saksijama]?
Ako jesu najbolje u hladovinu dok ne prodju ove vrucine i onda slobodno moze.
Poslato: Sub Avg 15, 2015 2:08 pm----
| kreketalo citat: |
| Jesu u kontejnerima [saksijama]? Ako jesu najbolje u hladovinu dok ne prodju ove vrucine i onda slobodno moze. |
Poslato: Pon Apr 11, 2016 1:42 pm----
Pozdrav svima na forumu,s obzirom da sam nov na forumu i poprilicno neiskusan po pitanju sadjenja drveca imam bas puno pitanja... Imam jednu neobradivu njivu od 2 hektara tj. nekada je bila obradiva dok se nije izlomila i postala neobradiva u smislu klasicnih poljoprivrednih radova. E sada,ja bih zeleo da je posumim,i to sadnicama hrasta luznjaka i crvenog hrasta...jer jako mnogo volim hrast...takodje razmisljam i o poljskom jasenu. Pa me zanima koje sadnice su najsigurnije za zasadjivanje,jer ima dosta srna ovde? Da li je potrebno ogradjivanje? Unapred hvala na odgovorima
Poslato: Sre Apr 13, 2016 7:38 am----
Na ovoj temi su razna iskustva ljudi koji su se bavili tom problematikom: www.svetbiljaka.com/Fo...t=480.html
Možda nađeš ono šta te interesuje.
Poslato: Sre Apr 13, 2016 9:47 am----
Veliko hvala
Poslato: Pon Avg 28, 2017 9:19 am----
Pozdrav bastovani, ljubitelji prirode:
pre nekoliko dana u Beogradu u parku kod SIVa sam skupljao zirove. Resio sam da da u svojim kucnim uslovima [na terasi] napravim mali rasadnik i vremenom kad i u koliko drvca ojacaju vratim u prirodu. Internet je cudo i tu sam nasao podatke [uglavnom za americke bele i crvene hrastove] da se jedni mogu odma posaditi u zemlju, a da se drugi moraju drzati u frizideru na vlagi odredjeno vreme dok ne proklijaju.
Prvu stvar koju sam uradio sa zirovima jeste bila da sam ih stavio u kantu vode da vidim da li plutaju. Nazalost od pedesetak zirova samo je pet ostalo na dnu kante. Odbacio sam ove sto plutaju i sad se pitam sta mi je raditi.
Ne znam koji je hrast: mozda je luznjak, mozda kitnjak, jedino sto mogu da potvrdim da je list bas ko u badnjaka [napominjem samo zato sto ima hrastova koji imaju totalno drugaciji list]
Sad ne znam jel mozda kasno u avgustu da se ista radi, ili prosto da osusim sad zirove i sacuvam ih za prolece?
Poslato: Pon Avg 28, 2017 12:07 pm----
Žirevi koji padnu u avgustu su obično prazni i nikakve klijavosti. Prvo što bi trebao da uradiš je da okačiš slike hrastova, odnosno lišća da se determiniše koji je u pitanju. Teki onda možeš dobiti proceduru naklijavanja.
Na pomenutoj lokaciji viđao sam lužnjak, crveni hrast i cer.
Priprema semena je jednostavna, zato požuri i daj nam fotografije
Poslato: Pon Avg 28, 2017 12:20 pm----
slikanje ce biti neizvodljivo, jer ja sam jedan od onih. jel to znaci da od ovih pet zireva sto su ostali nema vajde nikakve? da ni ne pokusavam? ja sam mislio ovih dana da ih stavim u zemlju pa da vidim
Okej evo fotkica: izgleda da je luznjak. list ima kratku petiljku, zirevi duge. I izgleda da imam pepelnicu.
imgur.com/a/XIXfp
Na tom linku ima par fotografija, ne znam kako da uploadujem ovde nisam bio odavno
Elem eto: sad cekam vasu pomoc Smile Sta mi je raditi i kako Pozdrav
Poslato: Pon Avg 28, 2017 7:41 pm----
Da lužnjak je. Žirevi se sakupljaju kraj septembra i u oktobru i to garantuje uspeh jer su zreli. Svakako flotacijom se odvajaju isplivali žirevi.
Poslato: Pon Avg 28, 2017 9:26 pm----
okej a sta dalje posle septembra?
jel odma u zemlju, ili da ga stavim na vlazno pa u frizider?
i jel u septembru da ih berem sa grana ili da ih skupljam koji su popadali?
Kad treba da ga pokopam u zemlju? u prolece ili odma posle branja?
Poslato: Ned Sep 10, 2017 6:37 pm----
upravo sam se vratio iz parka: evo slika
imgur.com/a/zNGNh
kitnjaci levo u sredini nesto malo cera. danas doneo
skroz desno na prvoj fotografiji zirevi koji nisu prosli test plutanja. prethodna tura
donja fotografija gomila zireva, luznjak uglavnom, i javor
kako sad, sta sad, kako da dobijem mala stabla :))
Poslato: Ned Sep 10, 2017 8:41 pm----
To na prvoj slici na velikoj gomili levo je uglavnom žir crvenog američkog hrasta (Quercus rubra). On ima takav debeo, okruglast, krupan žir sa plitkom kapicom. Ovi duguljasti su žirevi naših hrastova. Bez kapice ja ne mogu razlikovati žirove lužnjaka, kitnjaka i cera. Možda tu čak ima i žira drugih autohtonih hrastova, sladun (Quercus frainetto) na primer je skoro najčešći hrast u Srbiji. U svakom slučaju ovi debeli veliki su sigurno Q. rubra.
Poslato: Ned Sep 10, 2017 10:41 pm----
Žir cera su ovi doli lijevo sa čupavim kapicama,okruglasti su sigurno rubra.Ona dva zelena s kapicama na desnoj hrpi bi mogli biti od lužnjaka,valjda su i oni smeđi isto.
Bit će to dobar šumarak
Poslato: Pon Sep 11, 2017 3:57 pm----
evo slika:
imgur.com/a/mLEap
imgur.com/a/XIXfp
ovaj zeleni je definitivno cer, zar ne? Nije valjda i to americki hrast - Quercus macrocarpa-?
pa otkud toliko crvenih hrastova u beogradu u parku?
znaci sve posadjeno
od ovih duguljastih na drugom linku je ja mislim luznjak.
znaci ja nikad nisam video hrast kitnjak, i nemam pojma kako izgleda.
inace ja sam u saksijice koje drzim na terasi stavio na par centimetara u zemlju po 4 zira. mislm da ih drzim tako u sakskiji zalivam na nekoliko dana i nadam se da ce da proklijaju do marta.
Da li mozda znate neku bolju opciju kojom bih povecao procenat klijanja.
Da li ako to nije autohomna vrsta, sme da se sadi ovde? mislim da li cu narusavati ekosistem? U smislu ako mi proklija recimo desetak stabala i drzim ih kod sebe do 2.godine i odem primera radi na avalu ili kosutnjak i tamo ih posadim. Ne zelim da ih sadim ako su invazivne vrste ili ako nase zivotinjice ne konzumiraju zireve jer im ne odgovaraju.
i da li mozete da mi kazete gde u okolini beograda mogu da nadjem luznjake i kitnjake. Na internetu sam nasao koje su razlike, ali eto mislio sam za americki hrast da je kitnjak.
Poslato: Pon Sep 11, 2017 4:59 pm----
Quercus macrocarpa nije sigurno.
Američki crveni hrast je dosta sađen u urbanim sredinama, po parkovima jer je jako dekorativan a naravno da i njegov žir tamane šumske životinje.
Lužnjak ćeš naći van grada uz Savu i Dunav. To je drvo nizije i voli plavne udoline mada ne i pravu močvaru. Kitnjak raste na brdovitim terenima i najbliže Beogradu ga ima u Lipovičkoj šumi ali opet ponavljam, u Srbiji je jako čest i sladun koji i raste u zajednici sa kitnjakom pa je veća verovatnoća da ćeš prvo na njega naleteti.
Ovo sa sejanjem si dobro odradio. Izbaci te saksije na terasu, zalivaj s vremena na vreme tokom zime i na proleće spremaj kontejnere za rasađivanje ponika...
Poslato: Pon Sep 11, 2017 6:41 pm----
hvala gospodine Drveni. Napokon konkretno nesto. Mene sad kisa uhvatila, taman sam hteo da odem da nabavim neke kutije da probam da ih stavim u frizider, ali ako vi kazete terasa i zemlja je dobra, onda tako cu da probam.
Inace sve sam skupio iza palate srbije ili starog siv-a. Ako nije q.macrocarpa moguce da je cer? bas je imao ogromne zireve i neki su bili cak i celi u toj dlakavoj kapici.
Inace uz Zemunski kej, ima oko dvadetak relativno mladih stabala ~2m, i ako ne gresim luznjaci su, ali mnogi od njih jos ne daju zireve.
Radujem se drvecu. I najradije bih ih prvo posadio u obliznjim parkovima, ali mislm da tu nemaju buducnost
Niste mi samo rekli da li je invazivna vrta, mislim jel ce remetiti ili ubijati recimo nase hrastove ?:)
pozdrav.
p.s. nadam se da nisam dosadan
Poslato: Pon Sep 11, 2017 7:25 pm----
Naravno da je zemlja na terasi preko zime dobar sistem. Pa kako se hrastovi razmnožavaju u prirodi gde nema frižidera. Veštačka stratifikacija se primenjuje tamo gde imamo malo semena ili se radi o semenu neke retke vrste pa nam trebaju kontrolisani uslovi da bi ga zaštitili od štetočina a i da nam što više nikne. Ja sam grimizni hrast (Quercus coccinea) dobijao tako što u jesen ogradim kočićima i užetom parče zemlje na ranču, izfreziram, istanjiram-usitnim zemlji, pozabadam žireve i ostavim tako. Na proleće niče čitava mala šumica.
To sa dlakavom kapom je sasvim sigurno cer.
Q. rubra je vrsta sa slabim invazivnim potencijalom a od velike koristi za životinjski svet. Neće ubijati naše hrastove, ne brini. Mnogo je manje invazivan nego na primer sibirski brest - drvenasti korov koji se sadi na svakom koraku
Poslato: Pet Sep 15, 2017 5:39 pm----
imgur.com/a/TyIzE
90 zirova hrasta:
vecinski crveni hrast
i nekoliko luznjaka i cera
+
neprlaniranih 10 mesta za rogac
Poslato: Pet Sep 15, 2017 5:54 pm----
Trejevi su ti plitki za hrast. U takvu ambalažu se seje seme povrća i sezonskog cveća.
Poslato: Pet Sep 15, 2017 7:14 pm----
sta da mu radim sad. nemoj da me depresiras, danas sam bas bio ponosan na sebe. Rekao sam: "ponosniji sam sad nego kad sam zavrsio fakultet". nema mi druge. tu su gde su. kad proklijaju prelaze u vece saksije. ima jos par saksija sa strane ali sam tu gurnuo oko 4 zira po saksiji. ove, kako ti zoves trejeve, sam nabavio u poljoprivrednoj apoteci. nisam ni znao da ima vecih.
ima li?
Poslato: Pet Sep 15, 2017 8:00 pm----