Poslato: Pet Avg 03, 2007 5:44 pm----
Pozdrav svima.
Kako razmnožavati najobičniju zelenu živicu? imam na poslu već formiranu i ja bih htio uzeti grančice i krenuti u stvaranje nove živice kod kuće. ne žuri mi se nikuda. hvala svima
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:12 pm----
prošle godine sam pokupila grančice kad je komšija šišao ogradu, pobola u zemlju i primile se skoro sve, bez ikakvog pokrivanja ili nekog specijalnog postupka... prezimile lepo zimu, orezala ih već 2 puta ove godine i pokušaću da formiram loptice.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:31 pm----
MrVirus (:-)) grančice su bile 10-12 cm dugačke. A može i šimšir da se ožili na isti način. Stručnjak Diva će nam reći jel šimšir beše ono sa sitnijim listovima?
btw, nije to samo u našem kraju, već mnoooogo šire. Gde god krenem po gradu, žive ograde šlogirane od onih vrućina, opustošene crvenim paukom i drugim napastima...
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:36 pm----
evo ga shimshir (shishmish)
Šimšir je najdraži klijent baštovanskih frizerskih salona. Njemu stoji svaka frizura, pa je stoga omiljeni detalj u svakoj bašti, bez obzira na to u kom je ona stilu.
Loptasto orezan šimšir može da posluži kao granica između leja i travnjaka. Tako će biti dovoljno prostora za igru, zabavu i druge aktivnosti. Zahvaljujući šimširu, cveće u lejama moći će neometano da raste. Ovo je jedan od predloga za velike i male bašte.
Za dugačku i gustu živu ogradu od šimšira potrebno je dosta mladih sadnica. Da biste uštedeli, možete sami da uzgajate šimšir. Recept za to je jednostavan. Otkinite izdanke duge desetak centimetara, na gornjem kraju ih malo skratite, na visini od oko tri centimetra s donje strane poskidajte listiće i ukoso pobodite reznice u vlažan supstrat od baštenske zemlje i peska. Na ovaj način možete da imate sopstvenu baroknu baštu džepnog formata.
S dve različite vrste biljaka možete da stvorite upečatljivu sliku. Loptasto orezani šimšir različitih veličina posadite na različitim mestima u leji. Društvo može da mu pravi neka druga biljka, koje će biti dobar pokrivač tla. Tako će ovaj kutak bašte biti veoma atraktivan.
Jezerce s vodoskokom možete da okružite živom ogradom od šimšira. Moguća je i druga kombinacija: velika lopta šimšira koja čuva geranijum, lale, paprat i rododendron. Kombinacija je neobična, ali je i pravi ukras leje u senovitom delu bašte.
A oni malo veštiji i kreativniji mogu sebi da priušte i poneku figuricu od šimšira. Šimšir odlično podnosi orezivanje. Od njega se mogu formirati žive ograde, razne geometrijske figure, poput lopte, kupe, piramide, ali i mnoga umetnička dela, kao što je, na primer, vozić ili pužić. Samo pustite mašti na volju.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:48 pm----
mda, ali ovo Lidijino nije simsir, imah ga pa znam, na zalost moj propade
Ovo Lidijino je zivicus vulgaris, deFFinitivno
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:54 pm----
Hvala vam ljudi na vrlo brzom odgovoru. s obzirom da sam pošišao prije dva dana sve vrhove na poslu, morat ću malo pričekati. a možda je i prevruće, :-)
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:58 pm----
MrVirus imaš još jedan način za razmnožavanje ove (što Diva kaže) živicus vulgaris :-) U našem kraju to, ako ga ne orezuješ, poraste u drvo i ima plodove koje padaju po zemlji, veličine velike narandže i meni liči na - mozak :-) Plod je lepljiv, ako ga uhvatiš sav se ulepiš. E to možeš da sakupiš ako u blizini imaš neku šumicu ili šta slično, kod nas obično raste po obodima livada, prosušiš i poseješ. Jako brzo niče!
Poslato: Pet Avg 03, 2007 7:02 pm----
| LidijaM citat: |
| MrVirus imaš još jedan način za razmnožavanje ove (što Diva kaže) živicus vulgaris :-) U našem kraju to, ako ga ne orezuješ, poraste u drvo i ima plodove koje padaju po zemlji, veličine velike narandže i meni liči na - mozak :-) Plod je lepljiv, ako ga uhvatiš sav se ulepiš. E to možeš da sakupiš ako u blizini imaš neku šumicu ili šta slično, kod nas obično raste po obodima livada, prosušiš i poseješ. Jako brzo niče! |
Poslato: Pet Avg 03, 2007 7:06 pm----
Nema na čemu! A što se tiče šišanja ograde, pa nije ni to loše da nam zapadne, ako se time nešto drugo izbegne i ako ograda nije baš baš ogromna! :-)
Poslato: Pet Avg 03, 2007 7:18 pm----
| LidijaM citat: |
| pojma nemam, sad ću da uslikam, pa da vidiš! :-) Evo:  |
Ligustrum vulgare
Ovo ide izuzetno lako reznicama.
Samo zabodeš u zemlju i zalivaš do besvesti
Poslato: Sub Avg 04, 2007 7:31 am----
gle ove dve!
taj mozak vam je Maclura aurantiaca (= M. pomifera).
samo je ova još zelena.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 8:34 am----
| drveni citat: |
Ligustrum vulgare |
Joooj, vrlo sam ponosna na sebe za ono "vulgaris"
ali moram da priznam da sam ga "ubola", pojma nisam imala
Poslato: Sub Avg 04, 2007 11:12 am----
Moji roditelji ostavili zrele plodove (pokupljene sa zemlje) u nešto peska da se osuše, posle zajedno s tim peskom posejali. Izgleda da je sitno seme, a kad je tako zgodno je pomešati ga sa peskom, tako se bolje rasporedi. Inače, ta ograda je sada na nekim mestima preko 2 m (zato što je teren neravan, a ograda se šiša ravno) i predivno izgleda.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 3:00 pm----
u ovoj živici vulgaris nisam zamjetio takve plodove...
kada se slažu sadnice koliki je razmak među njima najpoželjniji?
Poslato: Sub Avg 04, 2007 3:13 pm----
(MOZAK)
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Familija: Moraceae
Maclura aurantiaca Nutt
Karakterisitke
Drvo do 20m visoko, sa šarenom krošnjim i sa prsnim prečnikom 50-90cm. Kora duboko izbrazdana, tamnonarandžaste boje, plutasta. Izdanci zeleno maslinasti do mrke boje. Listovi naizmenični, po 3-4 na kratkorastima, jajasto do jajasto lancetastog oblika. Cvetovi sa 4-ro režnjevitim cvetnim omotačem. Muški cvetovi u okruglastim, visećim cimoznim cvastima. Ženske cvasti okruglaste. Deblanjem cvetnog omotača ženskih cvetova i vretena cvasti obrazuje se krupna plodova cvast slična limunu ili narandži u kojoj se nalaze uklopljeni mnogi plodovi. Plodovi cvasti su sa valovitom , naboranom površinom, narandžaste boje. Mlečni sok plodove cvasti pocrni na vazduhu. Razmnožava se pretežno semenom. Seme pljosnato; dobro klija u proleće.
Stanište. Dobro uspeva na černozemu, a takođe na staništima lužnjaka – jasena, cera – sladuna, kitnjaka – graba i nizinske bukve.
Opšte rasprostranjenje. Severna Amerika (od Arkanzasa do Oklahome i Teksasa). U Srbiji rasprostranjena. Gaji se kao ukrasno drvo po parkovima i baštama ili kao živa ograda.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 3:30 pm----
| MrVirus citat: |
| u ovoj živici vulgaris nisam zamjetio takve plodove... kada se slažu sadnice koliki je razmak među njima najpoželjniji? |
Kada se formira kao živa ograda, ne dozvoljava joj se da cveta, pa time ni da formira plodove. Može da cveta samo ako poraste u drvo.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 6:03 pm----
| MrVirus citat: |
| u ovoj živici vulgaris nisam zamjetio takve plodove... kada se slažu sadnice koliki je razmak među njima najpoželjniji? |
Ona živica čiju je sliku Lidija okačila je ligustrum i to je potpino druga vrsta od ove koja daje plodove poput mozga (Maclura pomifera).
Ligustrum vulgare je žbun dok maklura ako se ne reže raste kao drvo.
Maklura još ima i trnje a ligustrum nema.
I jedna i druga se sade u razmaku 15-20 cm i to najbolje u cik-cak. Ligustrum lako možeš i sam da ožiliš. Komšija ošiša svoj, ti to orezano pokupiš, zabodeš u zemlju i samo zalivaš.
Za makluru nisam siguran da može reznicama.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 6:38 pm----
E tačno, hvala! Zaboravila sam da ograda ima trnje i to poveliko!
Poslato: Sub Avg 04, 2007 6:46 pm----
hmmm, sad me već pomalo zbunjujete, he he
ja govorim i zanima me u ovom slučaju najobičnija živica, ma kako god se ona zvala. iako je po mojim pretpostavkama sadnja te, slična ostalim.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 7:56 pm----
najobicnija i verovatno najcesca po parkovima i slicno je ligustrum
Poslato: Ned Avg 05, 2007 8:48 am----
| Singa citat: |
| mi se gadjali s tim mozgovima |
maklura se jako lijepo da oblikovati, izvrsna je za živice.
Poslato: Pon Avg 06, 2007 2:43 pm----
| šaptačica_drveću citat: |
| maklura se jako lijepo da oblikovati, izvrsna je za živice. |
Jeste.
I meni se jako sviđa živica od maklure mada naraste znatno viša od ligustruma teže ju je držati "pod kontrolom".
Poslato: Pon Avg 06, 2007 3:30 pm----
sad sam se nesto razocarala jer ima bodlje
Poslato: Uto Avg 07, 2007 6:37 pm----
kad se odlučite za živicu ligustruma (kaline), nije loše znati slijedeće:
Ligustrum vulgare - svo lišće opada u jesen
Ligustrum ovalifolium - lišće djelomično otpadne prek zime, poluzimzelen grm
Ligustrum japonicum - zimzelen grm koji uspjeva u primorju.
Poslato: Uto Avg 07, 2007 7:08 pm----
ja onda imam ovaj vulgarni ligustrum
Poslato: Uto Avg 07, 2007 7:13 pm----
Pa šta ako ima bodlje, zar to nije dobro za živu ogradu?
Poslato: Sre Avg 08, 2007 2:58 pm----
| LidijaM citat: |
| Pa šta ako ima bodlje, zar to nije dobro za živu ogradu? |
da, dobro je kao spoljna ograda, a ja sam mislila da odvojim deo
baste u kome je povrce
sta mislis?
Poslato: Sre Avg 08, 2007 4:43 pm----
Po mom nestručnom mišljenju, ovaj vulgaris je suviše jak za tako nešto... ne verujem da može da se formira uzana ograda, a verujem da ti takva treba? Ako ne može (a to valjda zna neko ko se bolje razume), onda je bezveze da stavljaš široku ogradu na to mesto... Ako imaš dovoljno prostora, možda i nije loše?
Poslato: Sre Avg 08, 2007 10:17 pm----
ma može se ligustrum godinama "mazat" i na 30 cm visine i 30 cm širine, bez ikakvog problema
Poslato: Čet Avg 09, 2007 10:04 am----
| LidijaM citat: |
| Po mom nestručnom mišljenju, ovaj vulgaris je suviše jak za tako nešto... ne verujem da može da se formira uzana ograda, a verujem da ti takva treba? Ako ne može (a to valjda zna neko ko se bolje razume), onda je bezveze da stavljaš široku ogradu na to mesto... Ako imaš dovoljno prostora, možda i nije loše? |
Može.
Ako ti treba šira ograda ligustrum sadiš kako sam naveo (15-20 cm razmaka u cik-cak).
Ako ti treba uža sadiš u jedan red na 10 cm razmaka.
I ne istručavaj se da ga šišaš kako ti odgovara. Ligustrum izvrsno podnosi orezivanje, čak i ono drastično. Budi uporna, redovno šišaj i od njega može svašta da se napravi.
Poslato: Pon Sep 03, 2007 9:45 am----
Moze pitanje... sad sam otkrio koja je vrsta moja ziva ograda (Ligustrum japonicum) koja se dosta prprijedola po dnu mi smo za to okrivljavali psa koi se voli češati oko nje, medjutim malo sam gledao slike po netu i izgleda mi kao da od tog ligustruma gusta ograda moze biti samo do odredjene visine jer se kasnije formira u stablo... imam li pravo tj koliko moze biti visoka a ujedno i gusta do dna ograda od ligistruma
zahvaljujem na eventualnim odgovorima
Poslato: Pon Sep 03, 2007 8:16 pm----
@dean, moja ziva ograda tzv. maclura imas sliku na preth. strani je
prerasla u ogromno drvo jer nije orezivana.
otpao mi prvi mozak
imam i sliku 
Poslato: Uto Sep 04, 2007 8:06 am----
| Dean citat: |
| Moze pitanje... sad sam otkrio koja je vrsta moja ziva ograda (Ligustrum japonicum) koja se dosta prprijedola po dnu mi smo za to okrivljavali psa koi se voli češati oko nje, medjutim malo sam gledao slike po netu i izgleda mi kao da od tog ligustruma gusta ograda moze biti samo do odredjene visine jer se kasnije formira u stablo... imam li pravo tj koliko moze biti visoka a ujedno i gusta do dna ograda od ligistruma |
dakle, ako po dužnom metru imaš 10 sadnica i ako imaš 2 sadnice, svakako će biti gušća ona koja ima 10 sadnica.
što se tiče orezivanja, uvijek su gušće ograde koje se češće orezuju. kod orezivanja je važno da se ono počne provoditi redovito dok su sadnice još male jer na taj način dobivamo gustinu od baze živice.
Poslato: Uto Sep 04, 2007 8:21 am----
Da.
Ima neki trik sa tim ligustrumom. Valjda odmah nakon postavljanja ograde sadnice se skrate onako u glavu, na par cm. I onda kao male krenu da teraju na sve strane pa živica kasnije bude gusta i pri zemlji.
Tako nekako.
Poslato: Uto Sep 04, 2007 11:45 am----
tako je. ne baš na par cm, al na 20-tak je dovoljno.
to nije princip samo kod ligustruma već kod svakog orezivanja, a posebno živica. na taj način se stimuliraju spavajući pupovi koji se aktiviraju i puštaju izbojke.
dakle, umjesto jednog vršnog izbojka, kod ligustruma nakon rezanja tog izbojka imamo nerijetko po 5-6 novih izbojaka izraslih iz pupova koji su smješteni duž grane ispod mjesta reza.
Poslato: Uto Sep 04, 2007 11:50 am----
zato se nikad ne ustručavajte orezivati mladu živicu.
sigurno pomišljate:"ma kud ću je rezat, gle kak je lijepo narasla!"
to je krivo, samo je 'mažite', svaki put je ostavljajući za 10-15 cm višu, nećete zažaliti jer ćete za 3 godine dobiti krasnu, gustu, homogenu živicu
Poslato: Uto Sep 04, 2007 12:50 pm----
Da li je moguće ligustrum rezanjem forsirati da raste u visinu?
Znači, zasaditi samo jedan struk ligustruma i oblikovati ga tako da se dobije malo drvo sa definisanim stablom, granama, krošnjom kao što je to moguće sa npr. lovorvišnjom?
Poslato: Uto Sep 04, 2007 8:03 pm----
kako ne. imam takav nedefinirani grm običnog ligustruma.
ligustrum je nekako zapostavljen kao ukrasni grm, uglavnom se primjenjuje u vidu živice. a zapravo nepravedno: ima krasne metličaste cvatove i kasnije crne bobice.
Poslato: Uto Feb 05, 2008 2:58 pm----
Hm.... čula sam da se od žive ograde može ubrati grančica, posaditi u zemlju, zaliti, i onda od toga iznikne živa ograda, odnosno žbun žive ograde??
Jel to istina ili ne?
Poslato: Uto Feb 05, 2008 3:08 pm----
Zasto ne bi moglo. Ja sam dobila jako puno grancica lovor visnje, bas su bile pedantno rezane onako ukoso i na vrhu i pri dnu i prije jedno 2 mjeseca sam ih samo pozabadala direktno u zemlju na razmake od jedno 1/2 m ili mozda vise. To se biti moja ziva ograda.
Poslato: Uto Feb 05, 2008 3:12 pm----
Hvala!
idem sad odmah da se bacim na posao, lep je dan!
Kada mogu da očekujem da će mi to porasti?
Poslato: Uto Feb 05, 2008 4:12 pm----
Teško da možeš da očekuješ da se grančice prime u februaru... Sačekaj bar april za te radnje, osim ako imaš baš puno grančica.
Poslato: Uto Feb 05, 2008 4:15 pm----
zavisi gde je... a zavisi i koje grancice. ok, ziva ograda ali od cega?
Poslato: Uto Feb 05, 2008 6:30 pm----
Pa ne znam od čega
Obična, živa ograda...Isekla sam grančice, iskopala rupe, pa sam običnu zemlju pomešala sa onom humusnom iz cvećare, zasadila ih, zalila i sad čekam da se prime
Poslato: Pon Sep 01, 2008 11:29 am----
Zna li neko kako da dobijem rasad zive ograde?
Imam komsiju koji ima zivu ogradu, a ja bih da od njega ozmem reznice i da ih ozilim. Posto mi treba preko 300 metara ograde, nisam bas raspolozen da sadnice kupujem ( mozda ne bih imao mesta u gepeku za to :-))) ).
Kad i kako da ih ozilim? Neki kazu da se stave u jesen u pesak, da se pesak odrzava vlaznim, i da se na prolece rasade?
Ne znam kolike treba da budu po velicini i debljini.
Hajde malo, savetujte :-)))
Poslato: Pon Sep 01, 2008 12:31 pm----
Potraži malo po forumu, ima puno tema sa identičnim pitanjem.
Između ostalog, ovde
www.svetbiljaka.com/Fo...ivica.html
Poslato: Pon Sep 01, 2008 4:26 pm----
Hajde, dosta sam sacekao.
Kako se primila ta ziva ograda, Imzadi, daj nam izvestaj !!!
Od koliko komada, koliko se primilo ?
Poslato: Pon Sep 01, 2008 8:46 pm----
A koja je to vrsta zive ograde, jer ako su od tuje ili tise, to nece moci tako lako. Naravno, hormoni bi bili obavezni.
Poslato: Uto Sep 02, 2008 8:16 am----
Pa koja je varijanta sa tim dupliranjem tema???????
Ispod stoji tema o razmnožavanju žive ograde a vi pokrećete novu!!! Zar je toliko teško spustiti pogled dole???
Poslato: Čet Okt 30, 2008 1:47 pm----
E, HAJDE SAD, SAVETUJTE:
IMAM PUN GEPEK OD KOLA TIH "MOZGOVA". SAD, NIJE MI BAS NAJJASNIJE, DA LI TO TREBA RAZBITI, IZVADITI SEMENKE PA SADITI NEKIM REDOM, ILI SAMO TE LOPTE POSADITI U ZEMLJU. I, MOZE LI TO DA SE SADI SAD, U NOVEMBRU?
I, ZASTO SU TE LOPTE, KOJE SU SAME POPADALE SA DRVETA ZELENE BOJE, A NE NARANDZASTE ILI NE ZNAM NI JA KOJE DRUGE?
DA LI TO ZNACI DA TREBA DA SACEKAM DA PROMENE BOJU U NEKU ZRELU, ILA, [u][b]STA JA TREBA DA RADIM SAD S NJIMA DA BIH DOBIO PRAVO SEME ZA SADNJU????
Poslato: Čet Okt 30, 2008 1:51 pm----
E, HAJDE SAD, SAVETUJTE:
IMAM PUN GEPEK OD KOLA TIH "MOZGOVA". SAD, NIJE MI BAS NAJJASNIJE, DA LI TO TREBA RAZBITI, IZVADITI SEMENKE PA SADITI NEKIM REDOM, ILI SAMO TE LOPTE POSADITI U ZEMLJU. I, MOZE LI TO DA SE SADI SAD, U NOVEMBRU?
I, ZASTO SU TE LOPTE, KOJE SU SAME POPADALE SA DRVETA ZELENE BOJE, A NE NARANDZASTE ILI NE ZNAM NI JA KOJE DRUGE?
DA LI TO ZNACI DA TREBA DA SACEKAM DA PROMENE BOJU U NEKU ZRELU, ILA, [u][b]STA JA TREBA DA RADIM SAD S NJIMA DA BIH DOBIO PRAVO SEME ZA SADNJU????
Poslato: Pon Nov 03, 2008 3:37 pm----
Ta zivica se sece sredinom novembra. Seces je na duzinu od 15-20 cm, 2cm iznad "pupoljka" seces ravno, a 2cm ispod donjeg pupoljka seces nakoso. "Pupoljak" je ono sto ostane kad skines listove, zaboravio sam tacan naziv.
E onda, stavis red peska, pa red tih grancica (polozeno, naravno), pa opet red peska. To zalijes vodom, ako je na hladnom mesto, to ce ostati vlazno dosta dugo, nemoj preterivati sa vodom da nebi ubudjalo sve. Za par meseci to ce lepo pustiti koren na delu koji je nakoso zasecen.
Pri sadnji grancicu u zemlju stavis do pola, otprilike.
P.S. Kad seces, pazi da debljina grancice dole bude oko pola cm, gornja debljina je nebitna.
Poslato: Pon Nov 03, 2008 10:27 pm----
Cekaj, nismo se razumeli.
Ja sam nabavio one zelene i zute lopte, sto otpadaju s drveta, i lice na pomorandzu iliti mozak.
E, te lopte su pune semena, ali, mene interesuje kako da pravilno pokupim to seme. Znaci, KAD DA OTVORIM TE LOPTE, DA LI SEMENKE DA SUSIM NA SUNCU, ULI DA IH, CIM IH IZVADIM, POSADIM U ZEMLJU, ILI, STA DA IM RADIM!!!
Sa reznicama ja znam sta cu i kako cu, nego, ovo semenje me izludjuje.
E, to, ako neko zna, to bih ja voleo da mi se objasni.
PA, GDE STE, HORTIKULTURASIIIII !!!
Poslato: Pet Nov 07, 2008 10:39 pm----
Ja bih bolje to uradio sa reznicama. Brze je, lakse, i manje posla. Nisam jos video da je neko tako to razmnozio(naravno, ne mislim da nije moguce).
Poslato: Pet Nov 07, 2008 11:17 pm----
Moja mama je sejala i eno je ograda već 15ak i više godina, lepa, živa i zdrava
Mislim da je skroz zrele te kugle (požute i postanu lepljive i mekane) izmrvila i pomešala s peskom, pa kad se sve lepo prosušilo, posejala. Sejala u proleće.
Poslato: Uto Okt 12, 2010 3:57 pm----
Jel moze ziva ograda da se sadi u jeden ( sada ) ili da se stavi da se uzili pa da se posadi u prolece?
Poslato: Sre Okt 13, 2010 2:03 pm----
Te lopte su Maclura pomiphera. Inače stablo, ali se može pretvoriti i u bodljikavu ogradu (živicu). Plodovi su žuti, veličine glave djeteta i izbrazdani, ne?
Plodove otavi u vodi tijekom mjesec dana dok posve ne omekšaju. Potom ih zgnječi i izvadi sjemenke. Sjemenke operi, osuši te onda natopi kroz dva dana u otopini fungicida pa opet osuši. Sij odmah u kasnu jesen u supstrat 1 ili neku od zemlji za sijanje. Klijavost se skoro 100%. Presadi na stalno mjesto nakon što narastu na visinu d 20 do 30 cm. prve tri do četiri zime štiti od niskih temperatura zasipavanjem donjeg dijela piljevinom ili sličnim materijalom.
Poslato: Čet Jul 14, 2011 5:32 pm----
Uzeli smo grancice neke zimzelene zive ograde sada u junu i poboli u zemlju da se ozile pa mene sada zanima da li da ih posadimo sada u jesen na mesto gde treba da se oformi ograda ili da sacekamo prolece?
Sva vremena su GMT + 1 sat