Poslato: Pet Avg 03, 2007 5:44 pm----
Pozdrav svima.
Kako razmnožavati najobičniju zelenu živicu? imam na poslu već formiranu i ja bih htio uzeti grančice i krenuti u stvaranje nove živice kod kuće. ne žuri mi se nikuda. hvala svima
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:12 pm----
prošle godine sam pokupila grančice kad je komšija šišao ogradu, pobola u zemlju i primile se skoro sve, bez ikakvog pokrivanja ili nekog specijalnog postupka... prezimile lepo zimu, orezala ih već 2 puta ove godine i pokušaću da formiram loptice.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:31 pm----
MrVirus (:-)) grančice su bile 10-12 cm dugačke. A može i šimšir da se ožili na isti način. Stručnjak Diva će nam reći jel šimšir beše ono sa sitnijim listovima?
btw, nije to samo u našem kraju, već mnoooogo šire. Gde god krenem po gradu, žive ograde šlogirane od onih vrućina, opustošene crvenim paukom i drugim napastima...
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:36 pm----
evo ga shimshir (shishmish)
Šimšir je najdraži klijent baštovanskih frizerskih salona. Njemu stoji svaka frizura, pa je stoga omiljeni detalj u svakoj bašti, bez obzira na to u kom je ona stilu.
Loptasto orezan šimšir može da posluži kao granica između leja i travnjaka. Tako će biti dovoljno prostora za igru, zabavu i druge aktivnosti. Zahvaljujući šimširu, cveće u lejama moći će neometano da raste. Ovo je jedan od predloga za velike i male bašte.
Za dugačku i gustu živu ogradu od šimšira potrebno je dosta mladih sadnica. Da biste uštedeli, možete sami da uzgajate šimšir. Recept za to je jednostavan. Otkinite izdanke duge desetak centimetara, na gornjem kraju ih malo skratite, na visini od oko tri centimetra s donje strane poskidajte listiće i ukoso pobodite reznice u vlažan supstrat od baštenske zemlje i peska. Na ovaj način možete da imate sopstvenu baroknu baštu džepnog formata.
S dve različite vrste biljaka možete da stvorite upečatljivu sliku. Loptasto orezani šimšir različitih veličina posadite na različitim mestima u leji. Društvo može da mu pravi neka druga biljka, koje će biti dobar pokrivač tla. Tako će ovaj kutak bašte biti veoma atraktivan.
Jezerce s vodoskokom možete da okružite živom ogradom od šimšira. Moguća je i druga kombinacija: velika lopta šimšira koja čuva geranijum, lale, paprat i rododendron. Kombinacija je neobična, ali je i pravi ukras leje u senovitom delu bašte.
A oni malo veštiji i kreativniji mogu sebi da priušte i poneku figuricu od šimšira. Šimšir odlično podnosi orezivanje. Od njega se mogu formirati žive ograde, razne geometrijske figure, poput lopte, kupe, piramide, ali i mnoga umetnička dela, kao što je, na primer, vozić ili pužić. Samo pustite mašti na volju.
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:48 pm----
mda, ali ovo Lidijino nije simsir, imah ga pa znam, na zalost moj propade
Ovo Lidijino je zivicus vulgaris, deFFinitivno
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:54 pm----
Hvala vam ljudi na vrlo brzom odgovoru. s obzirom da sam pošišao prije dva dana sve vrhove na poslu, morat ću malo pričekati. a možda je i prevruće, :-)
Poslato: Pet Avg 03, 2007 6:58 pm----
MrVirus imaš još jedan način za razmnožavanje ove (što Diva kaže) živicus vulgaris :-) U našem kraju to, ako ga ne orezuješ, poraste u drvo i ima plodove koje padaju po zemlji, veličine velike narandže i meni liči na - mozak :-) Plod je lepljiv, ako ga uhvatiš sav se ulepiš. E to možeš da sakupiš ako u blizini imaš neku šumicu ili šta slično, kod nas obično raste po obodima livada, prosušiš i poseješ. Jako brzo niče!
Poslato: Pet Avg 03, 2007 7:02 pm----
| LidijaM citat: |
| MrVirus imaš još jedan način za razmnožavanje ove (što Diva kaže) živicus vulgaris :-) U našem kraju to, ako ga ne orezuješ, poraste u drvo i ima plodove koje padaju po zemlji, veličine velike narandže i meni liči na - mozak :-) Plod je lepljiv, ako ga uhvatiš sav se ulepiš. E to možeš da sakupiš ako u blizini imaš neku šumicu ili šta slično, kod nas obično raste po obodima livada, prosušiš i poseješ. Jako brzo niče! |
Poslato: Pet Avg 03, 2007 7:06 pm----
Nema na čemu! A što se tiče šišanja ograde, pa nije ni to loše da nam zapadne, ako se time nešto drugo izbegne i ako ograda nije baš baš ogromna! :-)
Poslato: Pet Avg 03, 2007 7:18 pm----
| LidijaM citat: |
| pojma nemam, sad ću da uslikam, pa da vidiš! :-) Evo:  |
Ligustrum vulgare
Ovo ide izuzetno lako reznicama.
Samo zabodeš u zemlju i zalivaš do besvesti
Poslato: Sub Avg 04, 2007 7:31 am----
gle ove dve!
taj mozak vam je Maclura aurantiaca (= M. pomifera).
samo je ova još zelena.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 8:34 am----
| drveni citat: |
Ligustrum vulgare |
Joooj, vrlo sam ponosna na sebe za ono "vulgaris"
ali moram da priznam da sam ga "ubola", pojma nisam imala
Poslato: Sub Avg 04, 2007 11:12 am----
Moji roditelji ostavili zrele plodove (pokupljene sa zemlje) u nešto peska da se osuše, posle zajedno s tim peskom posejali. Izgleda da je sitno seme, a kad je tako zgodno je pomešati ga sa peskom, tako se bolje rasporedi. Inače, ta ograda je sada na nekim mestima preko 2 m (zato što je teren neravan, a ograda se šiša ravno) i predivno izgleda.
Poslato: Sub Avg 04, 2007 3:00 pm----
u ovoj živici vulgaris nisam zamjetio takve plodove...
kada se slažu sadnice koliki je razmak među njima najpoželjniji?
Poslato: Sub Avg 04, 2007 3:13 pm----
(MOZAK)
Razdeo: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Familija: Moraceae
Maclura aurantiaca Nutt
Karakterisitke
Drvo do 20m visoko, sa šarenom krošnjim i sa prsnim prečnikom 50-90cm. Kora duboko izbrazdana, tamnonarandžaste boje, plutasta. Izdanci zeleno maslinasti do mrke boje. Listovi naizmenični, po 3-4 na kratkorastima, jajasto do jajasto lancetastog oblika. Cvetovi sa 4-ro režnjevitim cvetnim omotačem. Muški cvetovi u okruglastim, visećim cimoznim cvastima. Ženske cvasti okruglaste. Deblanjem cvetnog omotača ženskih cvetova i vretena cvasti obrazuje se krupna plodova cvast slična limunu ili narandži u kojoj se nalaze uklopljeni mnogi plodovi. Plodovi cvasti su sa valovitom , naboranom površinom, narandžaste boje. Mlečni sok plodove cvasti pocrni na vazduhu. Razmnožava se pretežno semenom. Seme pljosnato; dobro klija u proleće.
Stanište. Dobro uspeva na černozemu, a takođe na staništima lužnjaka – jasena, cera – sladuna, kitnjaka – graba i nizinske bukve.
Opšte rasprostranjenje. Severna Amerika (od Arkanzasa do Oklahome i Teksasa). U Srbiji rasprostranjena. Gaji se kao ukrasno drvo po parkovima i baštama ili kao živa ograda.
Sva vremena su GMT + 1 sat