Poslato: Uto Dec 25, 2007 1:27 am----
Imam semenke ovog bora pa me zanima kako da ih posadim,u koji supstrat i na kojoj temperaturi? Da li je potrebna stratifikacija?
Za koliko nice,koliko brzo raste?
Inace,saznao sam da je ovaj mediteranski bor otporan do -20C,ali da mu tokom zime iglice potamne ako padne ispod -12C,-13C~ali se na leto brzo povrati! Meni je prelep!
Poslato: Uto Dec 25, 2007 2:50 pm----
Pretpostavljam da i za njega vazi isto sto i za druge borove, pa evo sta kaze Seed Germination Database:
Pinus
- Niče za 30- 60 dana
- Semenu je potrebno svetlo da bi proklijalo
- Klijanje je nepravilno (neće svi klijanci isklijati u isto vreme)
- Seme treba da bude na temperaturi od 12- 18 C
- Suprstat u koji se seme seje treba da bude propustan
- Seme treba samo blago utisnuti u površinu supstrata, a ne prekrivati ga zemljom
- Seme treba ostaviti potopljeno u vodi 24 sata pre sejanja, a zatim ostaviti da se stratifikuje 4-6 nedelja.
Poslato: Uto Dec 25, 2007 3:10 pm----
to jee onajbor sa dzinovskim sisarkama i 'oklopnim' semenkama sto se klopaju? Mnogo je lepo drvo, samo , moslim da je malo zimogrozljiv...
Poslato: Uto Dec 25, 2007 3:33 pm----
| Zmijobor citat: |
| to jee onajbor sa dzinovskim sisarkama i 'oklopnim' semenkama sto se klopaju? Mnogo je lepo drvo, samo , moslim da je malo zimogrozljiv... |
Meni te tri mediteranske vrste bora dosta liče jedna na drugu (Pinus pinea, Pinus pinaster, Pinus halepensis). Što naravno ne znači da mi se ne dopadaju.
Zna li neko koji je od njih najotporniji na hladnoću?
Poslato: Uto Dec 25, 2007 4:21 pm----
Drveni,ja mislim da je Pinus pinea najmanje otporan na hladnocu,mada kao sto rekoh i on moze da prezivi i do -20C!
Pinus halepensis~ima jedan dosta star primerak kod mene u Banovcima,bas u komsiluku,tako da sigurno nije previse osetljiv,a za Pinus pinaster sam nasao podatak da ga ima na Avali i ponegde u Beogradu-znaci da i on moze da prezivi nase zime!
Jedino za pinjola nije provereno,ali mislim da bi uspeveo na nekoj zasticenoj i osuncanoj poziciji!
Poslato: Uto Dec 25, 2007 8:43 pm----
P. pinea je jedan od mojih 'težih' nesupeha.
Sejao sam ga tokom zime, u grejanoj a nedovoljno osvetljenoj prostoriji, supstrat je bio jako peskovit.
Svi do jednog klijanca su mi polegli.
Posle malo čitanja i zdravologičnog zaključivanja rekao bih sledeće:
Seme zadržava klijavost nekoliko godina.
Nije potrebna stratifikacija.
Bolje sejati sredinom proleća, zbog svetlosti i temperature.
Klija relativno brzo (meni su semenke proklijale za 4-5 dana).
Klijavci su dosta robusni.
Posle tog neuspeha nisam imao prilike da sejem P. pinea, ali pretpostavljam da se sad nebih prevario...
Poslato: Sre Dec 26, 2007 1:54 pm----
| Palmark citat: |
| Drveni,ja mislim da je Pinus pinea najmanje otporan na hladnocu,mada kao sto rekoh i on moze da prezivi i do -20C! Pinus halepensis~ima jedan dosta star primerak kod mene u Banovcima,bas u komsiluku,tako da sigurno nije previse osetljiv,a za Pinus pinaster sam nasao podatak da ga ima na Avali i ponegde u Beogradu-znaci da i on moze da prezivi nase zime! Jedino za pinjola nije provereno,ali mislim da bi uspeveo na nekoj zasticenoj i osuncanoj poziciji! |
Palmark pojavljuju li se šišarke na tom Banovačkom P. halepensisu.
Kako bi bilo dobro doći do semena.
Poslato: Sre Dec 26, 2007 2:11 pm----
Ne znam,nikad nisam obratio paznju! U koje doba godine se pojavljuju sisarke? Ako hoces,ako i kad bude semena poslacu ti tonu! Bor je na ulici,tako da je javno vlasnistvo
Ne znam samo hoce li te semenke biti klijave~to je jedan jedini bor te vrste u Banovcima,a ne znam da li su borovi jednodome ili dvodome biljke!
Poslato: Sre Dec 26, 2007 2:20 pm----
Hvala ti beskrajno...
Daj Bože da je P. halepensis samooplodan.
Poslato: Sre Dec 26, 2007 2:33 pm----
borovke; ovoj porodici pripada veliki broj zimzelenog drveća i grmlja rjeđe listopadnog (ariš), cvjetovi su jednospolni jednodomni, ženski cvjetovi su uglavnom u obliku češerastih cvatova, nakon oplodnje se razvija drvenasti češer koji se sastoji od dvostrukih ljusaka pokrovnih i plodnih
preneseno sa : www.drvodjeljska-skola...halepensis
Poslato: Sub Jan 19, 2008 11:28 pm----
Pozdrav svima. Možda sam malo zakasnila sa odgovorom ali možda neko kasnije pročita i posluži mu.
Pinus pinea tj. Pinjol potiče sa istočne obale Španije ali je pre 6000 god. kultivisan na Sredozemlju i sev. Africi. Raste do 1000m N.V. i često gradi čiste sastojine. Naraste u visinu do 25m na prirodnom staništu, što znači da kod nas to nije u mogućnosti (ako uspe da opstane). Svi ste već primetili prelep kišobranast habitus
Da ne davim sa morfologijom drveta... Šišarice su jajaste i jedne od najvećih u rodu Pinus. Kod većine borova sazrevaju u jesen druge god a cvetaju u proleće, što znači: u ovo proleće procveta (ima i muške cvetove, kod nekih rese... a ženske su šišarice). Pošto su jednodome vrste i golosemenice, oni se lako samooplode i vi berete šišaricu u jesen druge dogine. Ona će već sama početi da se otvara i semena će početi da ispadaju. Kod P. halepensis sazrevaju u trećoj godini. A kod P. nigra u drugoj ali se otvaraju u trećoj godini - šišarice. Pinus pinea je vrsta svetlosi (što se vidi po habitusu - heliofilna je vrsta) i jako je osetljiv na niske temperature. Dobro podnosi posolicu i da ima ga na Avali ali je jadan zakržljao. Seme inače nije afrodizijak... za kulinare Pozdrav
Poslato: Uto Avg 26, 2008 11:01 am----
Da li neki od borova ima slican kišobranast habitus kao Pinus pinea, koji se moze gajiti u Vojvodini, a da je relativno otporan na nase zime. Zeleo bih da zasadim jedan u basti. Inace sam pocetnik u gajenju biljaka tako da mi je svaka informacija interesantna.
Poslato: Uto Avg 26, 2008 11:54 am----
Ja ne znam da jos neki bor ima bas tako kisobranast habitus poput pinjola...
Gde si tacno u Vojvodini? Ako imas povoljnu mikroklimu mogao bi i pinjol da posadis.
Poslato: Uto Avg 26, 2008 11:59 am----
Zaista ne mogu da se setim ni jedne vrste bora sa tako kišobranastim habitusom kao pinija. Ako ne nađeš piniju možeš uzeti Monterey čempres (Cupressus macrocarpa) koji je takođe zimogrožljiv. On kao mlad raste ušiljeno a kasnije mu se krošnja širi kao kišobran. Nakon dosta godina izgleda ovako:
Poslednji izmenio drveni dana Uto Avg 26, 2008 12:01 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Poslato: Uto Avg 26, 2008 12:00 pm----
Takav habitus je karakterističan za mediteran ali ne i za kontinentalne uslove. Čak i ako tvoj kišobranasti četinar ne strada od zime stradaće od snegoloma upravo zbog takve krošnje. Pa reci i sam, gde si kod nas u prirodi video četinarsko drvo sa takvom krošnjom? To je zato što će ti se kod prve zime sa puno snega sa tvojim četinarom desiti ovo:
Poslato: Uto Avg 26, 2008 3:50 pm----
Pinus nigra var austriaca, austrijski crni bor ima veoma siriko piramidalnu krosnju i jake grane koje su otporne na snegolome. Kada se u velikoj starosti odstrane donje, koje nisko pocinju, od stabla i budu najduze , srednji i vrsni deo onda formira kuglu ili kisobran. Naravno, to se desava kod starijih stabala kojima je razvoj vrsnog, centralnog izbojka popustio i bocne grane u vrhu krosnje svojim rastom sustizu i dostizu rast centralne.
Kazu da primerci koji rastu na plitkim kamenitim podlogama imaju nisko deblo i pljosnatu, zaravnjenu krosnju, kao tanjir-dalmatinski crni bor napr.
Na primer, razliciti siroki oblici belog i crnog bora u ovom rasaniku, malo "doterani"
www.landscape-d.com/en...index.html
Poslato: Sre Avg 27, 2008 10:40 am----
Nije bas ni tako tesko gajiti Pinus pineu, cak i u Vojvodini, ako se gleda da ima dobre mikroklimatske uslove. To dokazuju na primer 4 mladja Pinjola u Novom Sadu na cosku jedne ulice kod benzinske pumpe "pecurke". Znam da su bez ikakve zastite zasadjene oko jedne manje zgrade od 2004 (a 2005 je bila surova zima). Jedna stoji u senci od lipe, sto je negodi ali su ostale u odlicnom stanju. Formu kisobrana dobijaju tek u starosti ili ako se ranije rezu grane od dole. Kao mlade su prirodno vise okruglog oblika. Kao staniste bi im odgovaralo suncano mesto, zasticeno pogotovo od kosave.
Ima Pinus pinea i u jednom dvoristu u Sremskim Karlovcima u glavnoj ulici blizu centra. Ona je isto zasticena od vetra koji zimi zna da je isusi.
U Jugozapadu Nemacke (blizu Rajne) se zadnjih 15-ak godine sade neverovatno puno mediteranskih biljaka, izmedju ostalih i hiljade Pinjola. I ovde zna zimi da zahladi. Poneki Pinjoli su se na pocetku i malo osusili, ali su se sledece godine oporavili. Vecina raste odlicno ako se zasadi na odgovarajucim mestima (n.pr. obronci nizih planina, juzne, zapadne strane blizu kuca, zgrada, gradovima, itd.). Pre dvadeset godina, skoro da i nije bilo nijednog pinjola, a sada sigurno ima mnogo hiljada (u svakom selu i gradu se mogu naci kod nas).
Inace, za alepski bor se ovde misli da je manje otporan nego pinjol pa ga zato i nesade.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 12:45 pm----
| Pineo citat: |
| Nije bas ni tako tesko gajiti Pinus pineu, cak i u Vojvodini, ako se gleda da ima dobre mikroklimatske uslove. To dokazuju na primer 4 mladja Pinjola u Novom Sadu na cosku jedne ulice kod benzinske pumpe "pecurke". Znam da su bez ikakve zastite zasadjene oko jedne manje zgrade od 2004 (a 2005 je bila surova zima). Jedna stoji u senci od lipe, sto je negodi ali su ostale u odlicnom stanju.... |
1000 puta sam tu prolazio i nikad nisam video pinije
.Ali verovatno znam na koju lokaciju misliš, čak znam i koja su stabla u pitanju. To je u dvorištu gde su kancelarije Radosnog Detinjstva. Ja mislim da to nisu pinije već himalajski borovi (Pinus wallichiana). Možda i grešim.
Zagledaću ih prvom prilikom, pinija je dvoigličasta a himalajski bor petoigličasti pa ih nije teško razlikovati.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 6:01 pm----
Znam i ja za te borove u Novom Sadu
. Nisu petoiglicavi, pa tako ne mogu biti ni Pinus wallichiana, nemaju srebrnkasto, povijeno lisce. Ja sam dugo mislio, znajuci otprilike kada su posadjeni, da je to Pinus nigra austriaca "Brepo" koja se tih godina bas intenzivno nudila u Plantlandu, jer su dvoiglicavi, tamnozeleni i imaju, vec kao mali prilicno ispucalu koru na deblima. Ali oni su izrasli mnogo brze nego sto to moze "Brepo", mislim da imaju nesto mekse iglice, nesto malo svetlije zelene od nigre i naravno duze jednogodisnje dugoraste od forme "Brepo". Sasvim je moguce da su pinije, mada sam na moru video mlade pinije sa nesto kracim iglicama i bez donjih grana, koje su mozda tamo odsecene ljudskom rukom.U svakom slucaju, na takvom mestu, uz zgradu, nece moci da se lepo razvijaju, s obzirom na sirinu krosnje, karakteristicnu za vrstu
. Naravno, pod uslovom da su zaista pinije 
Poslato: Sre Avg 27, 2008 8:14 pm----
Nalazim se na krajnjem severu, tacnije u Subotici. Zahvaljujem se svima na komentarima. Inace, dopada mi se Cupressus macrocarpa. Malo cu da procesljam internet da vidim jos po koju sliku.
Poslato: Sre Avg 27, 2008 9:26 pm----
Inace, u svakom slucaju, pokusacu da posadim po koju pinjolu,a sta ce da ispadne od toga, videcemo.
Poslato: Pet Avg 29, 2008 12:16 pm----
Jeste, radi se o borovima oko kancelarije Radosnog Detinjstva.
Moguce ce je da sam pogresio i da ti nisu pinjoli, mada sam prilicno siguran da jesu. Pinus wallachiana sigurno nisu. Po meni postoji jedino mogucnost da je neka amerikanska vrsta bora, iako neverujem. Video sam Pinjole (Pinus pinea) na puno mestima oko Mediterana, pa i prirodne sume sastavljene od njih. Kao sto sam naveo, mladi primerci imaju prvih godina (u prirodi) vise okruglu formu, kisobranasti budu tek posle duzeg vremena kad se osuse i odpadnu donje grane. Kad su kultivisani covek im odreze donje grane vec u mladom stanju, tako da vec onda podsecaju na starije primerke. Istina je da su i iglice mladih Pinjola duze od starijih.
Ovde se najcesce sade mladi pinjoli od ca. 2 m. Primerci oko zgrade Radosnog Detinjstva isto izgledaju kao ovde sadjeni pinjoli. Jovan1 je u pravu da, ako su stvarno pinjoli/pinije, ce im biti malo mesta da se rasire u starosti, mada i to moze dovesti do interesantnih forma. U Karlovcima je stariji primerak koji nema dovoljno mesta za razvoj i ipak interesantno izgleda.
U svakom slucaju, kada se pojave prve sisarke ce se definitivno znati koja je vrsta.
Izvinjavam se ako mi srpski nije odlican, pa se ponekad smesno izrazim.
Darkorast, mislim da vredi probati sa Pinijom na jednom zasticenom mestu. Javi nam kakav Ti je uspeh!
P.S.: Na Limanu sam pored jedne zgrade video veliku (ca. 3 m) palmu Trachycarpus fortunei koja i zimi nije zasticena bila.
I stranica sa slikama egzoticnih biljaka i basta iz Nemacke:
exoten.dyndns.org/Bilderlinks.html
Poslato: Pet Avg 29, 2008 6:26 pm----
Danas sam detaljno zagledao one boriće kod zgrade Radosnog Detinjstva i upravu ste da to nije himalajski borovac. Radi se o dvoigličastoj vrsti i sad nakon zagledanja vrlo je moguće da je Pineo upravu. Ti primerci zaista jako liče na pinije. Pinus nigru Brepo nisam uživo video ali ovi borići imaju isuviše svetle iglice da bi bili crni bor. Takođe im je kora crvenkasta a ni to nije karakteristično za crni bor. Koliko sam video Brepo je patuljsti kultivar za jako gustom krošnjom, ovi borovi nemaju tako gustu krošnju.
Pineo možeš li reći gde se nalazi taj trahikarpus na limanu? Ako ne želiš javno pošalji mi, molim te, na privatnu poruku koja je to lokacija.
Poslato: Pet Avg 29, 2008 6:47 pm----
| drveni citat: |
Pineo možeš li reći gde se nalazi taj trahikarpus na limanu? Ako ne želiš javno pošalji mi, molim te, na privatnu poruku koja je to lokacija. |
I mene ovo zanima pa bih voleo da znam gde je to. Moji iz proslog veka su se svi smrzli, a sada imam nekoliko u vrtu i oko 2 m su visoki
Poslato: Pon Sep 01, 2008 11:33 am----
Posto vec odavno ne zivim u Novom Sadu mi nije lako opisati gde se tacno nalazi ta palma. Blizu je bulevara Cara Lazara ali se nevidi sa ulice. Treba se setati izmedju zgrada od Merkatora u pravcu Telepa (sa leve ili desne strane, ne secam se) , mada sam tacnu lokaciju zaboravio jer sam slucajno naisao na nju. Malo je to skriveno izmedju zgrada. Znam da ispred tih zgrada ima malih ogradjenih bastica, sto ih razlikuje od drugih zgrada.
Iako sam palmu video vec dva puta nemogu tacan put da zapamtim, pa je svaki put malo potrazim.
Jovane 1., cestitam Ti na palmama! Citao sam da se dugo bavis sa uzgojom "egzoticnih" vrsta u NSu i da imas veliko iskustvo.
Visina palme naravno ne treba da znaci da je iz semena izrasla u tu velicinu. U Nemackoj ih cesto sade u primercima od oko 1,5m.
Poslato: Pon Sep 01, 2008 3:56 pm----
Pa evo, Pineo, da vidis da sreca prati uporne a ne hrabre
. Ovo je sisarka je proletos doneta iz Crne gore. Seme zasejano bez stratifikacije u saksiju sa nekim STARIM "prosvercovanim" semenom Trachycarpus takil (zvanican naziv) iz nekog britanskog rasadnika, koji je posejan pre 2 godine i NISTA NIJE NIKLO. Sada ne nice pinija a umesto nje nice T.takil koji je lezao u zemlji 2 godine . Pa sta sada to znaci, da posejem neku trecu vrstu u istu posudu, pa da mi nikne pinija i tako u nedogled 
Proverio sam seme pinije i tvrdo je i jedro i nista nije istrulilo, sto se vidi na fotki. Ponovo sam ga prekrio zemljom, pa cu da cekam sve do proleca kada cu da rasadim ova 2 zbijena takila. Kako ide sa nicanjem pinije??? Ima li neko konkretno iskustvo???
Uh, nesto mi nisi bas dobro objasnio lokaciju za limansku palmu. Mozda je Drveni pronadje, on je mislim Limanac
.
Poslato: Pon Sep 01, 2008 8:17 pm----
Nažalost ja sam bivši limanac, i na to sam vrlo ponosan. Mogu reći da su mi limani u srcu i da ih poznam ko rođeni džep. Obići ću ovih dana taj kraj oko merkatora pa do doma zdravlja. Ako je po Pineovoj priči palma bi trebala biti negde među tim blokovima.
Nešto u vezi pinije iz semena. Nikad nisam sejao piniju ali sam sejao sibirski bor (Pinus sibirica) čije se seme takođe jede i koji je zapravo jedna vrsta pinjola. Uz piniju, Pinus cembra, Pinus koraiensis, Pinus gerardiana.... i ostale jestive borove.
Od 47 zasejanih sibirskih pinjola ovog proleća nikao je samo jedan i to tek u julu. Stratifikacija je bila sprovedena po uputstvima sa neta. Rasčeprkao sam nekoliko semenki i one izgledaju sasvim zdrave, kao da su juče posejane. Ostavio sam žardinjeru na otvoreno pa šta im Bog da.
Po mom nestručnom mišljnju ova vrsta ima dvostruku dormantnost, verovatno kao i tisa. I tu se glavni talas nicanja može očekivati tek sledeće godine. Možda je pinija po tom pitanju slična sibirskom boru pa joj treba dve/tri godine da proklija.
Poslato: Uto Sep 02, 2008 10:38 am----
sada ću se malo udaljiti od teme, ali drveni me potaknio s ovim:
"I tu se glavni talas nicanja može očekivati tek sledeće godine. Možda je pinija po tom pitanju slična sibirskom boru pa joj treba dve/tri godine da proklija"
pa da pitam za vaša mišljenja (ako je kome poznato), jel jela (magnifica/procera/pinsapo), cedar (libani), recimo acer rubrum, acer griseum imaju sličnu osobinu ???
Poslato: Čet Dec 11, 2008 1:39 am----
Da li je neko prolazio pored zgrade radosnog detinjstva kod pecurke i da li znate koji je borovi u pitanju sad kad su malo izrasli i razvili se. meni izgledaju napredno ona dva na primerka koja nisu zaklonjena vec postojecim drvecem. mislim da cu ih uslikati i postaviti foto uskoro
Poslato: Čet Dec 11, 2008 10:08 am----
Mnogo smo razglabali o tim borovima i kad bi oni službenici u "Radosnom detinjstvu" znali koje su sorte ušao bih u šalter salu da ih pitam.
Opet sam ih juče zagledao, po svim karakteristikama liče na crni bor sem po kori. Kora im je neke riđe boje, skoro crvenkasta. Takvu koru nema ni jedan crni bor ali ima pinija.
Poslato: Čet Dec 11, 2008 11:17 am----
| savoy citat: |
| sada ću se malo udaljiti od teme, ali drveni me potaknio s ovim: "I tu se glavni talas nicanja može očekivati tek sledeće godine. Možda je pinija po tom pitanju slična sibirskom boru pa joj treba dve/tri godine da proklija" pa da pitam za vaša mišljenja (ako je kome poznato), jel jela (magnifica/procera/pinsapo), cedar (libani), recimo acer rubrum, acer griseum imaju sličnu osobinu ??? |
za jelu ne znam, ali seme c/kedra (libanski ali i atlaski) pocinje da klija u roku od dve nedelje, ako je seme zdravo, ali se moze razvuci i na par meseci, ali nikako godina.
Seme javora je veoma klijavo i brzo pocinje - ako se sadi direktno a ako se dopusti da se osusi, klijavost jako opada.
Poslato: Uto Feb 17, 2009 1:10 pm----
Kako se na engleskom kazu pinjole
Poslato: Uto Feb 17, 2009 1:27 pm----
Pogledaj npr ovde:
www.conifers.org/pi/pin/pinea.htm
Poslato: Uto Feb 17, 2009 6:56 pm----
| Bonsai Master citat: |
| Pogledaj npr ovde: www.conifers.org/pi/pin/pinea.htm |
Pogledah i procitah malo, pa onda i o toj sumi pinjola u grckoj i kako se lose njome upravlja...joooooooj! :-(
Poslato: Uto Jun 02, 2009 2:13 pm----
isklijala su semena pinije ali samo na dole, tacnije samo koren raste. vec je izasao iz saksije. da li da ih prebacim u vece posude ili da sacekam da se pojave prvi pravi listici. sta je ono na drugoj fotografiji ispod semenki i sisarke pinjola?
meni ono lici na palmu.
Poslato: Sre Jun 03, 2009 2:31 pm----
Kod Pinije je normalno da prvo koren isklije. Kad koren stigne do dna posude on i dalje raste u krugu dok ne dobije vecu posudu ili bude zasadjen u zemlju u basti. Ja bi sacekao da se pojave prvi listici i onda bi je presadio u dublju posudu. Koren Pinije prirodno ide u dubinu a ne u sirinu. Pored toga je ipak moguce da se Pinija drzi u saksiji.
Posto je dosta otporna na niske temperature ja bi je zasadio u basti na suncanom zasticenom mestu, koje joj pruzi dovoljno mesta da se kasnije rasiri (ili zelis da bude bonsai?).
Na slici je palma Trachycarpus takil kao sto i pise u tekstu iznad.
Zelim puno uspeha sa pinijom!!!
Poslato: Sre Jun 03, 2009 2:51 pm----
hvala na odgovoru. problem je sto koren izviruje iz saksije a stoji mi u plasteniku na zemlji pa ce verovatno naci put da se ukoreni kroz saksiju. zato cu samo podmetnuti nesto da koren ne bi dalje odlazio...
ako mi isklijaju sve semenke nesto cu ostaviti i za bonsai. ostatak ide u dvoriste.
da li su oni brzorastuci cetinari?
Poslato: Sre Okt 07, 2009 8:32 pm----
meni sve vise lici da sam i ja dobila neko seme palme X nego pinjol. slikacu sutra pa da razmotrimo.
Poslato: Čet Okt 08, 2009 8:06 am----
Kako može pinjol da se pobrka sa palmom? Pa to ne liči uopšte.
Poslato: Pet Jul 09, 2010 11:16 am----
| Jovan1. citat: |
| Ako malo proguglate slike, svašta ćete videti, od svetlozelenih i dugih četina, okruglog habitusa (kao ovi novosadski "pinjoli") do tamnozelenih i kratkih četina na manje bujnim mladim stabalcima. A evo šta Česi tvrde www.havlis.cz/karta_en...ytkaid=330 Drvo za zonu 7 u centralnoj Evropi i -30 "na kratko" Lepo bi bilo, kada bi bilo istinito A taj "Golan" deluje mi prilično ogolelo za mladi pinjol. |
Malo sa zakasnjenjem, ali zelim da podelim par iskustva sa Pinus pinea gajenih u Nemackoj. Vec sam rekao u temi o piniji da se u zadnjih 15-ak godina pogotovo u jugozapadnoj Nemackoj sade na hiljade Pinija (Pinus pinea) i drugih mediteranskih biljka, posto zeli da se stvori juznjacka atmosfera.
Pinija se ispostavila kao veoma otporna (svakako otpornija od alepskog bora, a on opstaje i na otvorenom u Banatu!). Tako da su zadnje dve surove zime, gde su temperature padale do -18°,- 20°C vecina pinija prezivele bez ostecenja. Samo su neke malo pozutele, ali su se na prolece vec ozelenile.
Pinus pinaster su ovde sadili vec i u sumi. Oni su jos i otporniji od Pinija. Video sam Pinus pinaster jednom i kod neke pumpe u NS-u prema Veterniku. A ima ga i na Avali.
Naravno da se radi o mediteranskim biljkama koje zahtevaju topliju klimu. Ali sam ubedjen, da mogu da se gaje i u Srbiji ako im se pruze dobri mikroklimatski uslovi. A to u gradu naravno nije velik problem. A i na otvorenijim mestima se moze gledati da se stvore uslovi (zasticeno od kosave, na juznoj suncanoj strani, itd.) da bi Pinije uspevale.
I dalje mislim da se u NS-u radi o 4 Pinus pinea. A klimatske prilike NS-a preko zime se ne razlikuju mnogo od onih kod mene. Leta su u NS-u jos i znatno toplija.
I smokve se sade po celoj Srbiji, iako se one lakse srmznu nego Pinija. I kod njih se vidi, da koje su u boljim mikroklimatskim uslovima, i bolje rastu (a ima i razlicito otpornih sorta).
U Karlovcima stoji jedna starija Pinija. Nije prelepa, jer je u uskom dvoristu ali raste vec dugo. U Botanickom vrtu u Mariboru ima Pinus pinea i Pinus halepensis. Zasto onda nije moguce to i u Srbiji?
Na sajtu: exoten.dyndns.org/Bilderlinks.html se mogu videti gomilu (treba se potraziti pinus pinea i kliknuti na link) Pinija u Nemackoj. Tu se vide i mladji i stariji primerci, kako su sadjeni, obrezivani, itd.
Svakako bi perporucio da se proba sa Pinijama u Srbiji u toplijim krajevima i pod uslovom da imaju odgovarajuce mesto i zemlju.
Bonanca je dobro rekao da puno "egzoticnih" biljaka mogu da se gaje i na kontinentu, samo treba probati.
Pozdrav
Poslato: Pon Jul 12, 2010 7:50 pm----
Biće ih još...
Poslato: Čet Avg 19, 2010 9:28 pm----
hehe, kakav klicavac!
i ja nasao negde neko seme pinije, ruske(?! doduse, ko zna odakle su uvezli!?) Probao da ih posadim, ali nista nije niklo...
Poslato: Čet Avg 19, 2010 10:05 pm----
Pa drveni, gde su tu kotiledoni? Jesu li se do sada pojavili?
Poslato: Ned Avg 22, 2010 8:36 pm----
Evo kotiledona.
Od 6 zasejanih 4 su nikle, jednu ubile gljivice. Inače niču vrlo brzo, za 2-3 nedelje.
Poslato: Sub Avg 28, 2010 4:47 pm----
Eh da imam vecu bastu a manje godina-jedan klijanac bih ti "maznuo"
A kazu da su prostor i vreme relativni
Poslato: Sub Avg 28, 2010 5:37 pm----
Ovaj u sredini je tvoj. A što mora u baštu? Drži ga par godina u saksiji pa ga zabi negde na ulicu. Mislim da pinija brzo raste, nećeš morati dugo da čekaš.
Poslato: Sub Avg 28, 2010 7:16 pm----
Hahaha, najbolje na groblju. Tamo ima mesta a i buducnost je tamo najizvesnija
Neka oni samo rastu kod tebe. Dug je i neizvestan put od kotiledona do sadnice
Poslato: Ned Jan 16, 2011 6:01 pm----
| drveni citat: |
| Biće ih još... |
Била бих веома захвална за семе или информацију где бих могла да га нађем - купим
Poslato: Ned Jan 16, 2011 6:51 pm----
Joj, zaboravio cirilicu
Poslato: Ned Jan 16, 2011 7:48 pm----
| Sequoiadendron citat: |
| Joj, zaboravio cirilicu |
"Bila bih veoma zahvalna za seme ili informaciju gde bih mogla da nađem - kupim"
Poslato: Ned Jan 16, 2011 8:03 pm----
Propali su mi svi pinjoli.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 8:13 pm----
И ја сам их имала пуно, сви су ми пропали. Треба да се заливају врло обазриво, да буду добро дренирани, пропусно земљиште итд... Сада то знам, али сад више немам семена...
Ако није шала ово са ћирилицом, могу ја да пишем и на латиници...
Poslato: Ned Jan 16, 2011 8:23 pm----
А могло би и семе неког од више врста еукалиптуса. И њега сам имала, није компликован за гајење али...и њега сам...
Молим или за семе или за информацију...
Poslato: Ned Jan 16, 2011 9:48 pm----
Seme eukaliptusa jedino preko stranih sajtova za prodaju semena. A to je najlakši način i za nabavku semena pinjola.
*off: Na forumu se može pisati i ćirilicom i latinicom ali se preporučuje latinica jer osim iz Srbije ima članova sa celog exYU prostora koji teško (ili nikako) čitaju ćirilicu.
Poslato: Ned Jan 16, 2011 10:10 pm----
| drveni citat: |
| Seme eukaliptusa jedino preko stranih sajtova za prodaju semena. A to je najlakši način i za nabavku semena pinjola. *off: Na forumu se može pisati i ćirilicom i latinicom ali se preporučuje latinica jer osim iz Srbije ima članova sa celog exYU prostora koji teško (ili nikako) čitaju ćirilicu. |
Hvala za informaciju, prelazim na latinicu...
Poslato: Ned Jan 16, 2011 11:09 pm----
| drveni citat: |
| Propali su mi svi pinjoli. |
Poslato: Pon Jan 17, 2011 10:16 am----
Topla soba, centralno grejanje, manjak svetla zimi.... ko zna...
Poslato: Čet Jan 20, 2011 5:57 pm----
| darkorast citat: |
| Inace, u svakom slucaju, pokusacu da posadim po koju pinjolu,a sta ce da ispadne od toga, videcemo. |
| drveni citat: |
| Evo kotiledona. Od 6 zasejanih 4 su nikle, jednu ubile gljivice. Inače niču vrlo brzo, za 2-3 nedelje. |
Poslato: Čet Jan 20, 2011 8:58 pm----
Doneo šišarku sa mora.
Poslato: Pet Jan 21, 2011 4:11 pm----
Ja ne volim more :nono, volim planinu! Znači ništa ...
Poslato: Sre Mar 09, 2011 5:26 am----
Pa šta bi sa tim pinijama?
Ja sam imao baš sreće, kupio ih na eba, i jedno 100%su proklijale, ali stari zezno stvar, ostavio ih na otvorenom i otišle sve(ne toluiko radi zime koliko radi glivica i nedostatka svijetla).
Isto tako bih preporučio svima da probaju Pinus Brutiu, ona otrpilike liči na alepski bor, samo brže raste.
Pozdrav,
Edo
Poslato: Sub Sep 24, 2011 9:23 pm----
Evo naših "slovenskih"pinija iz botaničkog vrta u Mariboru.
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
Uploaded with ImageShack.us
A tu su još podaci s tempertaurama za vrijeme od 1996-2006 :
www.arso.gov.si/vreme/...ibor06.pdf
I još 1961-1990, vidi se da su u poslednje vrijeme absolutne minimalne temperature do 5 stupnjeva manje :
www.arso.gov.si/vreme/...ribor.html
Poslato: Sub Sep 24, 2011 9:56 pm----
Sasvim dobro se drzhe .
Poslato: Uto Sep 27, 2011 9:17 pm----
Da li je možda neko ovog leta nakupio na moru pinije i da ima viška? Pa još kad bih mogla da dobijem koju... Šta da vam pričam kad uporno sadim one preparirane koje se jedu, i koje naravno nemaju nameru da niknu...
Poslato: Čet Sep 29, 2011 12:44 pm----
Biljo , mislim da ti te nece nivi , ja sam imao jednu sisarku ali prekasno je ubrana , zato sto jedino mogu doci do njih kada tek padnu na tlo , previsoko je drvo da bih mogao da je uberem u pravo vreme sa istog . U nekim sam pregovorima , pa ako uspem da nabavim , kontaktiracu te
Poslato: Čet Sep 29, 2011 5:50 pm----
| predrag78 citat: |
| Biljo , mislim da ti te nece nivi , ja sam imao jednu sisarku ali prekasno je ubrana , zato sto jedino mogu doci do njih kada tek padnu na tlo , previsoko je drvo da bih mogao da je uberem u pravo vreme sa istog . U nekim sam pregovorima , pa ako uspem da nabavim , kontaktiracu te |
Ćao, meni je problem da nabavim pinjole. Znam da je drvo previsoko, da su šišarke ogromne, mislim da ništa ne smeta ni da se pokupe sa zemlje. Kad bi bio negde u Beogredu neki pino, čučala bih ispod njega dan i noć...A nići će sigurno. Sejala sam ih godinama unazad, niknu k'o od šale, ali uvek ih previše zalivam pa im istruli koren. Sve se nešto mislim da li sam postala malo pametnija posle tolikih uništenih borića...? Daj Bože da bude nešto od tvojih pregovora. Hvala ti u svakom slučaju...
Pozzz...
Poslato: Sub Okt 01, 2011 11:40 pm----
Evo par slika pinjole i P.maritima,maritima je onaj žučkasti i ovaj zadnji.
Poslato: Sub Okt 01, 2011 11:46 pm----
Krivi redoslijed,prva dva su maritima,prvi je onaj u sredini između dvije pinjole.
Poslato: Ned Okt 02, 2011 12:01 am----
| puljka5 citat: |
| Krivi redoslijed,prva dva su maritima,prvi je onaj u sredini između dvije pinjole. |
Da, baš sam se začudila, zna se da pino ima "kišobranast" izgled...
Uživaj
Poslato: Uto Okt 04, 2011 2:49 pm----
Samo da dodam da se za Pinus maritima cesce koristi njen sinonim Pinus pinaster. Ako neko trazi seme, onda bolje pod tim nazivom.
Onaj prvi bor mi lici na neki egzoticni amerikanski bor kao npr. Pinus palustris, jel to moguce?
Poslato: Uto Okt 04, 2011 4:30 pm----
Da si mi misliti,ta dva su uvijek bila malo drugačija,nekad je i onaj širi bio žući,vjerojatno im nešto fali u ishrani,ipak rastu na kamenu,to što izgleda kao travnjak je samo možda desetak cm zemlje,ali ima oko grada još sličnih borova,pa ipak mislim da je riječ o pinasteru,nisu mu iglice ipak tako duge kao kod palustrisa.Isto ću otići malo provjeriti.
Poslato: Uto Okt 04, 2011 10:17 pm----
| Pineo citat: |
| Onaj prvi bor mi lici na neki egzoticni amerikanski bor kao npr. Pinus palustris, jel to moguce? |
To se lako može proveriti. Pinaster je dvoigličasti a palustris troigličasti.
Poslato: Sre Okt 05, 2011 10:19 am----
| puljka5 citat: |
|
Ovde u BL u dvorištu jedne škole sam imao prilike da vidim nešto slično, tri bora tačnije, iste visine, ali malo ,,pravilnija''. Bor je jako neobičan, ima svetle četine dugačke oko 20cm, grupisane po tri zajedno.
Čini se da se radi o Pinus palustris-u. Pošto dotični dolazi sa Juga SAD-a,zanima me kolika je njegova otpornost na mrazeve i da li oni bez problema rastu u kontinentalnoj klimi, ili ih ljudi jednostavno nisu sadili?
Poslato: Sre Okt 05, 2011 11:12 am----
Mislim da ni jedan od tih borova, ni ovaj u Zadru ni ovaj u BL, nije pinus palustris. Palustris ima cetine od 45 cm. Taj bor je toliko karakteristican da ga ne mozete pobrkati ni sa jednom vrstom koja ovde raste.
Poslato: Sre Okt 05, 2011 1:11 pm----
To je taj bor, ovako kad pogledam bolje i ne liči toliko na palustris, ali dugačke četine grupisane po tri zajedno, su nešto što do sada nisam video na ovim domaćim borovima.
Poslato: Sre Okt 05, 2011 3:01 pm----
Taj bor ne mora biti Pinus palustris. Jeste da P. palustris ima cetine do 45 cm, ali to samo kod mladih, malih primeraka. Onda izgleda kao zbun trave. Ali kad poraste u drvo smanji se i duzina cetina na oko 20-25 cm. Voli kiselo, peskovito zemljiste sa dosta vlage ("mocvarni bor"). To bi moglo da objasni zasto u Zadru ne izgleda najbolje. Podnosi po knjizi do -18°C, ali voli topliju, blazu klimu (jugoistok SAD). Ima primerak kod Negotina a znam i jednog iz jugozapadne Nemacke.
Ali postoje jos puno drugih amerikanskih vrsta koje su troiglicne, kao npr. Pinus jeffreyi ili Pinus ponderosa. Mozda se u BL radi o jednoj od Te vrste?
Ako se dobro secam, ima i na Kalemegdanu u BGu interesantnih borova (ali ne mislim na one gde se seta i sedi iznad Save, nego dva tri komada vise prema Dunavu). Zna li neko nesto i o njima?
Poslato: Sre Okt 05, 2011 3:50 pm----
Ja na vikendici imam pinus nigru koji ima iglice preko 20 cm. Pinus ponderosa ima jos duze iglice od nigre. Sliku tog palustrisa iz Negotina je Badnjevac postavio na temi o vajmutovom boru. To je njegov primerak i tamo se moze videti kako izgleda. Meni taj iz Negotina i ovaj iz Zadra uopste ne lice, ali recimo da je to subjektivno.
Poslato: Čet Okt 06, 2011 7:34 am----
Da nije Pinus ponderosa ili Pinus jeffreyi
Poslato: Sre Dec 21, 2011 10:17 pm----
Neznam koja je ovo vrsta bora, ima ga u mojoj blizini i jako mi se dopada.
Mislim da je Pinus..
Poslato: Ned Jan 08, 2012 12:46 pm----
@kuzelka
To su Pinije/ Pinjoli Pinus pinea :-)
Pozdrav
Poslato: Pon Jan 16, 2012 5:49 pm----
meni su isklijale otprilike svih petnestak komada sto sam doneo iz Podgorice, ali su ubrzo svi propali od gljivica...
| drveni citat: |
| Ja na vikendici imam pinus nigru koji ima iglice preko 20 cm. Pinus ponderosa ima jos duze iglice od nigre. Sliku tog palustrisa iz Negotina je Badnjevac postavio na temi o vajmutovom boru. To je njegov primerak i tamo se moze videti kako izgleda. Meni taj iz Negotina i ovaj iz Zadra uopste ne lice, ali recimo da je to subjektivno. |
| drveni citat: | ||
Zna li neko koji je od njih najotporniji na hladnoću? |
Poslato: Sre Jan 18, 2012 5:59 pm----
Kanarinac, u pravu si. Konsultovao sam neku literaturu i navodno je ovako:
Alepski moze na -5 (eventualno do -10-12)
Pinaster je do - 12-15
a pinija cak i do - 20 (!)
Poslato: Sre Jan 18, 2012 6:07 pm----
NO, onda sijemo piniju ove godine. Nakupio sam pola kile sjemena. Jedini problem je što jeako nizak procenat punih sjemenki. Jeli to normalno kod pinije. možda zato što sam češer uzimao sa mladih stabala.
Ti imaš več eksperimentirao šta sa pinijom kod tebe na planini, Zmijobore ?
Poslato: Sre Jan 18, 2012 6:53 pm----
Isti slučaj. Jedva sam nabavio jednu šišarku i na kraju samo jedno ispravno seme. Šišarku sam dobio od Peđe iz Beograda.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 6:59 pm----
| MIODRAG22 citat: |
| Isti slučaj. Jedva sam nabavio jednu šišarku i na kraju samo jedno ispravno seme. Šišarku sam dobio od Peđe iz Beograda. |
meni su pre 3 godine ipak nikle neke 3 semenke od pune sisarke ali nisam uspela da ih spasem od gljivica i brzo su propale.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 7:13 pm----
Da, veliki je problem , kada se četinari siju unutra u ztavorenom prostoru na 20 stupnjeva. Kada počnu prvi klijanci da prpadaju onda sve propada. Predlani sam sijao u doma u sobi kedrove, jele, sekvoje, metasekvoje i kriptomerije. Na prvoj liniji fronte su prve počele da padaju metasekvoje, u pomoč su im krenuli kedrovi, oni popadali i tako dalje. Jedine ratnice, koje su preživjele skoro 100% bez gubitaka, bile su kriptomerije. Izgleda , da su otoprne na ove glive.
A lani sam sijao u 3 mjesecu vani, i nema problema sa nikakvom padavicom, gljivama, i ne triba nikakvih fungidcida.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 9:05 pm----
@Sequoiadendron odlično opažanje. Pogrešno je pri klijanju forsirati rast podizanjem temperature. Ipak su to neprirodni uslovi. Optimalni uslovi su 15-18 stepeni preko dana, za noć ne treba paničiti i ako je svega 8-9 stepeni. U takvom režimu biljke se okale i uspore rast. Takvi uslovi odgovaraju uslovima u prirodi i manje je obolenja. Pošto je u takvim uslovima vrlo teško obezbediti dovoljnu svetlost, biljke budu nešto izduženije.
Vrlo bitno je da sklop biljaka pri nicanju bude optimalan, time se izbegava poleganje, ili brzo pikirati u fazi kotiledona.
U prošlogodišnjem turnusu obolenja sam imao samo na paulovniji i to samo zbog pregustog sklopa, čim sam proredio bolest je nestala.
Drugi problem, ništa manji , je niska relativna vlažnost vazduha u zatvorenim prostorijama sa temperaturom preko 21 stepen. Simptomi prouzrokovani time vrlo često izgledaju kao napad nekih gljivica.
Poslato: Sre Jan 18, 2012 9:55 pm----
Pinije imate, pregrst mladih kod Dajbabskog brda u Podgorici, i sisarke se lako uberu posto nisu visoke, a ujedno su i lepo aklimatizovana semena ,jer tu obicno svake godine bude malo jacih mrazeva i snega... a jednu mladu sam zapazio kod stepojevca ali izgleda da nije jos pustila sisarke... Alepski bor jos nisam video u Srbiji, ali naj blize nasoj klimi sto sam video je u Trebinju... ako neko zna neki primerak alepskog u srbiji neka javi.
to je najbolje ako naletite na, neprzene pinljole u nekom velikom mega marketu, jer te jestive su garant sve pune i dobro klijaju, sem ako su termicki obradjene , onda si bacio lepu grickalicu da istruli....
Poslato: Čet Feb 02, 2012 9:07 pm----
Da li je nekome ostao koji pinjol rado bih kupila?
Poslato: Sre Feb 29, 2012 7:25 pm----
ovako..nabavila sam konacno seme pinije i dve su nikle... nego sam jednu slucajno ostetila tj, otprilike dve iglice, pa se plasim da ce da uvene..
Poslato: Sre Feb 29, 2012 7:30 pm----
Kod mene je led ubio 30 sadnica.Ne mogu sve da popisem bez cega sam sve ostao usljed ovi hladnoca.
Poslato: Pet Mar 09, 2012 3:54 pm----
Stvarno steta ddadoxl. Ali sacekaj malo neke bilke se i oporavljaju na prolece/ leto, dok se kod nekih tek na prolece/leto pokaze da su ostecene.
Jer moze neko da mi kaze kako su borovi kod kuce radosnog detinjstva u Novom Sadu prosle ovaj zimski napad u februaru?
Poslato: Ned Sep 02, 2012 4:39 pm----
Pino je nikao .
I šta sada?
Poslato: Ned Sep 02, 2012 7:09 pm----
Odmah u saksiju prečnika 15 cm.
Poslato: Ned Sep 02, 2012 10:49 pm----
I što dublje,bar 25 cm.i pazi na korjen,sigurno je vrh već stigao do dna.
Poslato: Pon Sep 03, 2012 12:36 am----
| Miodrag22 citat: |
| Odmah u saksiju prečnika 15 cm. |
| puljka5 citat: |
| I što dublje,bar 25 cm.i pazi na korjen,sigurno je vrh već stigao do dna. |
Jeste, koren je već provirio
!A da li postoji mogućnost da u manjoj saksiji manje izraste, ja i tako mogu samo u sasiji da ga držim. Mislim, da mu napravim nešto kao prirodno surove uslove
?
Poslato: Pon Sep 03, 2012 7:54 am----
| bilja3003 citat: |
| A da li postoji mogućnost da u manjoj saksiji manje izraste, ja i tako mogu samo u sasiji da ga držim. Mislim, da mu napravim nešto kao prirodno surove uslove ? |
Može.
Najbolje prvo da nabaviš dobru literaturu koja će te uputiti u osnove bonsaia kako bi znala šta dalje sa svojim pinjolom.
Poslato: Pet Sep 07, 2012 1:57 pm----
Da odgovorim na pitanje koje sam sam stavio. Borovi oko Zgrade Radosnog Detinjstva u Novom Sadu su bez problema pregurali zimu. Jos nemaju sisarke. To bi trebalo jos malo da traje, mozda sledece godine.
Inace sam posetio alepske borove kod Iriga (vinogradski predeo Fruske Gore) i za divno cudo su jaku zimu bez problema podneli. Okaci cu uskoro slike tih borova u temi od alepskog bora.
Pozdrav
Poslato: Ned Sep 09, 2012 10:23 am----
Cekamo slike
I alepski bor kod moje zgrade je preziveo zimu , malo ima suvih iglica , zuckastih, ali evo oporavio se gotovo skroz !!
Poslato: Pet Sep 14, 2012 1:54 pm----
Slike alepskih borova kod Iriga su u u temi alepskog bora
Poslato: Ned Sep 16, 2012 8:17 pm----
Prije nekoliko mjeseci vidio sam u Zagrebu kod okretišta Borongaj u smjeru stadiona Dinama jedan veliki primjerak Pinus pinea. Iako sam prolazio tuda dosta puta tek sam ga ove godine prepoznao (mislim da je taj, trebam potvrdu).
Poslato: Pon Sep 17, 2012 8:14 am----
Po obliku krosnje lici na mladji primerak. Stariji bor lici bas na suncobran! (Ja sam ih prvi put uocio u Dajli kraj Novigrada, na onom spornom 'crkvenom' zemljistu.
Prati malo kad se pojave sisarke - trebalo bi da su prilicno velike (10 - 15 cm) dok su kod obicnih borova od 5-10 cm.
Poslato: Pon Sep 17, 2012 9:39 am----
@ Henoh
U pravu si, to je Pinus pinea. Ovaj bi trebao vec da ima i sisarke, koje su bas specificne za tu vrstu. Pogledaj malo u krosnji.
Kao sto je Zmijobor rekao, Oblik suncobrana dobije prirodno tek u starosti. Ali moze se vec i ranije dobiti orezivanjem donjih grana.
Pozdrav
Poslato: Čet Okt 25, 2012 8:45 am----
Evo zanimljiv naucni tekst o otkricu 3 pinjola u Smederevskoj Palanci i krajnji dokaz da ta vrsta moze da raste u nizim i krajevima Srbije (sa dobrom mikroklimom)
. Cak se i preporucuje za gajenje u dekorativne svrhe. Tekst je iz 2002 a stabla su onda bila vec 22-30 godina stara, znaci da su preziveli i jake zime (kao 1984).Pored toga ima i dodatnih podatka o drugim alohtonim borovima, koji se sade u Srbiji. Naravno da bi korisnici foruma mogli dodati jos nekoliko vrsta, koje u tom tekstu jos nisu navedene.
sfses.com/pdf/07-2002%...Srbije.pdf
Pozdrav
Poslato: Pet Okt 26, 2012 5:34 pm----
Da li je moguće determinisati ove borove?
Poslato: Pet Okt 26, 2012 7:15 pm----
Drveni i ja danas kupili na "NS jeseni" nesto sto u katalogu/cenovniku ima naziv PINUS PINEA
. Nismo baš sigurni šta smo kupili Malca uopste nisam prepoznao. Svidela mi se gustina krošnjice i dužina, boja i raspored iglica na grančicama. Mislio sam da je u pitnju mala smreka
a prodavačica kaže da je mali bor Ja sam insistirao da mi pokaže latinsko ime u njenom katalogu i ona mi pokaze "Pinus pinea"-650 dinara Odmah sam nazvao Drvenog i "većali" smo putem telefona, a ja nikako nisam mogao na celoj biljci da nađem rukavac sa 2 iglice 
Ipak sam odlučio da ga kupim i tek onda sam video da ima neke začetke "kratkorasta", sa dve iglice. Sve ostalo su bili dugorasti sa po jednom iglicom.U knjigama sam pronašao da mlade pinije imaju juvenilno lišće sivo zelene boje, kao ovaj malac. Ali nisam znao da imaju samo jednu po jednu iglicu na dugorastima, u tom stadijumu.
Da li je to uopšte pinjol?
Ja bih voleo da jeste, sad kada sam ga već kupio 
Poslato: Pet Okt 26, 2012 7:23 pm----
A evo i tih novosadskih pinija iz mog ugla danas. Vrlo su blizu mesta na kome se održava NS jesen
Poslato: Pon Okt 29, 2012 12:11 am----
U ovom blogu
kaleidoscopeflux.blogs...rvels.html
izdvajam ovaj pasus:
"What surprised me was the completely bizarre way in which this tree grows. When this tree is young, its leaves grow singly, in contrast to growing in bundles of two as they do in mature trees. What’s more, they’re much shorter, a much more glaucous colour, and much stiffer, looking almost like spruce needles. Not having studied this tree before seeing it, I would have been hesitant to accept that the young specimens and the mature specimens even belonged to the same species... had Casa de Campo not been flooded with beautiful specimens of various stages of this tree from infancy to maturity."
A za Bozicne praznike se prodaju i ovakvi primerci
" Italian Stone Pine is an occasionally available holiday plant. Seedlings of this true pine tree have blue-green needles. Young foliage measures about an inch long, making this young pine tree look a bit like a Colorado Blue Spruce, but without the prickly needle feel. They are native to the
cool climates of Spain and Portugal, and have been used as a source of "pine nuts," so it is also known as the European Nut Pine."Dakle, drveni i ja smo nabavili na vreme novogodisnje drvce
Poslato: Pon Okt 29, 2012 2:17 pm----
Jeste, identičan je.
Razmišljam da li da preko zime svoj ubacim u stan pod uslove kakve je imao i u rasadniku (25°C i veštačko osvetljenje) ili da ide u hladnu prostoriju....?
Poslato: Pon Okt 29, 2012 3:08 pm----
Ja cu svoj na hladno, bez mraza. Razmisljam da odem u gardenzonu i (do)kupim jos jedan
(ako ga bude bilo), pa da ga posadim na malom gradskom groblju. Usred grada, gradska mikroklima a sunca i otvorenog prostora u izobilju. Poslato: Pon Okt 29, 2012 6:13 pm----
Ovi na 4:37 su izgleda kalemljeni. To se inače radi na Pinus pinaster.
Poslato: Pon Okt 29, 2012 6:32 pm----
| drveni citat: |
| Ovi na 4:37 su izgleda kalemljeni. To se inače radi na Pinus pinaster. |
Zasto se to radi? Ne razumem spanski 
pa nisam ni obracao paznju na to da na snimku ima i kalemljenih. Jel' to zbog ploda, tj kloniranja visokorodnih "sorti" ili zbog boljeg rasta na podlozi od pinastera?
Poslato: Pon Okt 29, 2012 6:40 pm----
Treba kraće vreme da počnu da rađaju u odnosu na sejanac.
Poslato: Uto Okt 30, 2012 5:15 pm----
@ Jovan 1. i drveni
cestitam Vam na mladim pinijama!!
Da, mlade pinije imaju te kratke plavicasto sive iglice. Video sam primerke koje su i na dva metra visine imali jos poneke grancice sa juvenilnim iglicama dok su druge grane su imale vec "adultne" iglice.
Na slikama su one pinije kod radosnog detinjstva. Jedna je zasenjena od lipe pa mora da se bori za svetlom.
Jovane, dobra ideja sa grobljem. Tu bi imale dovoljno mesta i svetla za lep razvoj.
Poslato: Uto Okt 30, 2012 9:12 pm----
Pozdrav simpatizerima pinjole,Sl.1.) koja mene vraća u detinjstvo. Ukus semenki je nezamenjiv.Iste se dosta koriste u mediteranskoj kuhinji. Do njih se malo teže dolazi, mora da "radi" čekić, Sl.2.), mada ih ima u prodaji u supermarketima, Sl.3.).
Poslato: Uto Okt 30, 2012 9:32 pm----
Jel' to JEDINI ČETINAR—VOĆKA??? Da li neko zna koji još četinar ima jestivo seme? Ne mislim na seme onih vrsta koje mogu da posluže za "preživljavanje u prirodi" već na stvarno jestive semenke ili mlade "plodove" (šišarke).
Poslato: Uto Okt 30, 2012 9:59 pm----
Seme svih borova je jestivo, samo da li ima smisla hraniti psa buvama?
Izuzetak je samo pinjol zbog krupnoće semenke.
Poslato: Sre Okt 31, 2012 12:32 am----
Kako kaže Miodrag svi borovi imaju jestivo seme ali seme po ukusu u klasi pinjola imaju još samo: Pinus gerardiana, Pinus koraiensis, Pinus armandii, Pinus sibirica, Pinus cembra, Pinus cembroides i Pinus edulis.
Poslato: Sre Okt 31, 2012 5:24 pm----
A ovaj pino, kako vam se čini
?
Poslato: Pet Nov 02, 2012 11:55 am----
@bilja3003
po slici na kesi je tesko reci o kojem boru se radi, pogotovo sto je bonsai. "Pino" znaci na italijanskom "bor" pa tako moze biti pinija, ali i neka druga vrsta u pitanju. Pogledaj dali negde pise latinski naziv bora. To ti je najsigurnije da doznas o cemu se stvarno radi.
Poslato: Pet Nov 02, 2012 12:37 pm----
| Pineo citat: |
| @bilja3003 po slici na kesi je tesko reci o kojem boru se radi, pogotovo sto je bonsai. "Pino" znaci na italijanskom "bor" pa tako moze biti pinija, ali i neka druga vrsta u pitanju. Pogledaj dali negde pise latinski naziv bora. To ti je najsigurnije da doznas o cemu se stvarno radi. |
Bila je puna kesica malih pinjola, to jeste pinus pinea. Međutim, malo sam razdelila, malo mi izniklo pa propalo, sve u svemu, ništa nije ostalo.
Nisam znala da se prodaje i seme bonsai drveća. Probaću da nabavim opet
Poslato: Pet Nov 02, 2012 7:10 pm----
Ne postoji seme bonsai drveća. Taj pinjol sam od sebe neće izrasti u bonsai već u obično drvo. Bonsai se mora napraviti od drveta.
Poslato: Pet Nov 02, 2012 7:27 pm----
| drveni citat: |
| Ne postoji seme bonsai drveća. Taj pinjol sam od sebe neće izrasti u bonsai već u obično drvo. Bonsai se mora napraviti od drveta. |
. Ali je interesantno što je skupljeno seme sa bonsai drvceta. Mali borići koji su nicali bili su jedna trećina normalnih pino borića koji su nicali iz normalnog semena.
Poslato: Sre Nov 28, 2012 9:48 pm----