Ja dodajem piljevinu u kompost a ona daje rastresitost kompostu i dobar odnos materija. Nema slepljivanja trave u tom slučaju jer omogućava ulaz vazduha a i manje se oseća...

ja sam isto dodavao piljevinu u kompost, al nisam bio bas zadovoljan. Treba joj dugo vremena da se preradi, pa sam odlucio izbaciti piljevinu.
Od jelovog drveta nije tako losa, al od bukovine..... s njom traje dugo

Nabuko, drveni, hvala

Zbog tog smrada sam pomislio da se nešto uvuklo u kompost i uginulo tamo. Sad je već bolja situacija, kompost polako dobija normalan miris.

Opet ponavljam, anaerobno kompostiranje nije loše. Produkt (digestat) koji se dobija takvim postupkom je odličnih nutritivnih karakteristika i u svetu se dosta koristi za popravljanje lošeg zemljišta. Osim što obogaćuje tlo, digestat popravlja i vazdušno-vodeni režim.
Nažalost, prosečno domaćinstvo uglavnom nema mogućnosti za njegovu proizvodnju a i sigurno bi vrlo brzo zaratili sa komšijama.

en.wikipedia.org/wiki/Digestate

Da li je neko stavljao trsku u kompost? Planiram da nasečem ovu koja sada zeleni, da prosušim listove i koristim kao smeđi deo umesto slame i sena. Pretpostavljam da se suva trska (stabljika) ne bi razgradila.

Trska se jako sporo razgradjuje. upravo zbog svoje otpornosti na truljenje se i koristi za pokrivanje krovova i kao izolacioni materijal. ja mislim da trska nije za kompost a ako bih morao da je stavim to bi moralo biti usitnjeno na najsitnije komadice (obavezno onom masinskom seckalicom za granje) i uz dosta stajnaka. Nesamlevena trska moze godinama da stoji u kompostu i samo da ti smeta kod manipulacije.

Aktuelna je tema,.. pa da još neka svoja iskustva iznesem:
Glavni problem komposta je što je on (skoro) uvek zaražen patogenima,.. gljivicama bolesti, koje će se "razbuktati" čim opadne imunitet biljke i preovladaju uslovi koji više odgovaraju gljivicama nego biljkama. Zato treba izbegavati kompost u proizvodnji rasada (dok su biljke još nejake,.. zato i većina proizvođača koristi gotove uvozne smeše na bazi treseta iz Litvanije).
Ja koristim lišće (i grančixe) bambusa za malčiranje (prekrivka na podlozi, da bi se podloga sporije sušila i korovi slabije rasli) biljaka, naročito ako ću duže vremena biti odutan.
Neki materijali su bolji nekompostirani, kao malč ili da se ufrezuju u podlogu da bi popravili strukturu. Tako ja koristim iglice četinara (od kedra, konike,.. ), a mislim da bi tu bila dobra i trska, ako je usitnjena, kao što pominje Drveni.
Inače stare knjige preporučuju slamu za popravku strukture zemljišta,.. između ostalog i zato što je to (relativno) sterilan materijal (sakuplja se suva i pri visokim temperaturama), može i piljevina. Obzirom da je uloga takvog materijala da što duže održi strukturu, bolje je da se što sporije raspada. Za to mi trska (bambus) deluje najkorisnije.

Pitanje o patogenima, semenu korova, insektima, larvama, jajascima insekata u kompostu koji je u zreloj odlezaloj fazi (prestalo je "vrenje", pa je temperatura niza). Kod mene je to je vise skoro dvogodisnji glistenjak nastao naseljavanjem glista u stari kompost. Kako ih se najbolje resiti? Najvise me brinu krpelji koje se trudim da redovnim kosenjem trave svedem na minimum (nulu), ali sva ta trava pokupljena kosilicom zavrsava na kompositu... Glupo bi bilo da ih onda razbacivanjem komposta ponovo vracam na travnjak oko kuce...

To bi onda trebalo biti pitanje sterilizacije komposta.

To sam radio na tri načina, zavisno od količine komposta (i vremena).
Radio sam bazamid granulat-om, metil-bromid-om (opasan -bojni- otrov) i najstarijim ( i najzdravijim) načinom: sterilizacija vodenom parom .

Ako želite mogu vam opisati bilo koji,.. ili sva tri načina... da otvorimo novu temu (na tu temu )
Za sterilizaciju vodenom parom sam pravio i slike za foto tutorijal.

Nabuko, ako ti nije tesko, objasni nam kako vršiš sterilizaciju vodenom parom Ili postavi link, ako si već objasnio.

Hvala na brzoj reakciji. I ja bih voleo da vidim ovaj deo sa vodenom parom. Deluje mi nekako "najekologicnije". Izbegavao bih "ljutu hemiju". Pretpostavljam da postoji i neka varijanta sa kipucom vodom. Koliko sam shvatio odlezavanje na suncu prosejanog komposta u crnim PVC vrecama za djubre ipak nije dovoljno da se pobije sva gamad...

I samo da dodam da su godisnje kolicine koje ja sakupim sa oko 30ari mog i bratovog placa (trava lisce,...) dovoljne za oko 2 do 3 m3 komposta posle prve godine odlezavanja, a ako ostavim da druge godine odrade i gliste to se jos upolovi po zapremini...

I da sa vama podelim i jedan moj akvaristicki trik za "bolji rad" komposta. Dva tri puta godisnje cistim filtere svojih akvarijuma i tom "supom" prepunom korisnih bakterija obavezno prelijem kompost i promesam. Kompost prosto "eksplodira i usija se" posle ove procedure...

OK, pa da krenemo,.. , potrajaće,.. nekoliko postova.

Uputstvo sam, prvi put pročitao u knjizi "Svet povrća" ( Dr Ivo Đinović) pre 20-ak godina...

Steriliše se količina supstrata od oko 200 litara u metalnom buretu od 200L (220L) :

Metalno bure se otvori sa jedne strane (može sekačem, makazama ili brusilicom).
Ja isecam poklopac sa čepovima.
Izbuši se 20 (do 40) rupa, na "poklopcu.rešetci, sa burgijom od 2 do 3mm, približno ravnomerno raspoređenih, kao na slici.

U bure se ubaci neka odstojnik-rešetka - visine 25 do 35cm. (ja sam koristio blokove za zidanje ili staru metalnu korpu iz samoposluge,.. ).

Napravi se ložište na koje će se podići (prazno) bure. Pre toga se može dobro nakrkati jak ogrev. Osim materijala za potpalu, trebaju i drva,.. poprilično,.. (koristio sam i šapurike) .


U bure se spusti odstojnik, nalije voda (do blizu rešetke, cca 30 do 35 litara) i postavi rešetka.



Trebalo bi ujednačiti otvore kroz koje će isticati vodena para, radi ujednačenog grejanja, tj. ujednačene dezinfekcije celokupnog punjenja. To je važno. (Ja koristim za to, stari agril, mada može i neko džak platno)



Napuni se kompostom, prostor u buretu, od rešetke do vrha.
Slobodno izvršite bure, jer će vodena para složiti kompost ( količina će "usahnuti" ).
Sada možemo upaliti vatru,..

*( za to mi služi mala plinska boca sa brenerom,.. da se vatra što pre dobro potpali,.. sa svih strana)

Kada se vatra dobro razgori, za minimum 45 minuta do sat vremena, kompost će početi da se sleže (krenulo je ključanje vode, vodena para je krenula nagore i ona sleže kompost) :
(Možete odmah dopunjavati kompost, dok se gornji deo bureta (i komposta) još nije ugrejala,.. u više navrata,.. da stalno bude izvršeno bure). Ili to učinite pre pokrivanja komposta:


Vodena para će stići do vrha za (najranije) sat-i-po vremena, ali NA JEDNOM MESTU.
Nagurajte na tom mestu komposta (ili ga dodajte), da bi naterali vodenu paru da probija kompost i na drugim mestima. ( to zavisi i od rasporeda rupa na rešetci i otvora, koje ste prigušili platnom,.. moglo je i krupnijim kompostom, umesto platna),
Tek kada vodena para počne izbijati bar na tri mesta, pokrijte kompost debljim platnom ili ćebetom



Vreme dezinfekcija (od izbijanja vodene pare) je različito (i po raznim knjigama) traje od 10 minuta (msm da je to malo) pa do dva sata,.. uzmite da je minimum 40 minuta.
10-ak minuta, po izbijanju pare, možete prestati sa loženjem,... voda će kljušati još neko vreme,.. a i temperatura u kompostu od 100-tinak stepeni će potrajati još bar pola sata.
Kompost će se i dalje slagati,.. (vidi se to i na slikama)

Dezinfikovani kompost se sporo hladi,.. najmanje 5 sati,( da bi se moglo manipulisati sa njim, a da se ne opečete), pa ja, naprosto prevrnem bure i prospem kompost,.. (odgurnem ga motkom ili nogom,..)
Ako ga ostavite da se ohladi u buretu, pretvoriće se u blato (ako je sitne strukture), a prosut, će se brže ohladiti i zadržati bolju strukturu,.. i pre ćete moći da radite sa njim.

Svaka čast. Hvala za tutorial.