pozdrav
da li ovaj beli treset odgovara za mesozderke
ove sam podatke nasao na netu a proizvodjac je Mikskaar
posto kod mene samo imaju veliko pakovanje
da li vredi uzimati
buni me ovaj deo crvenom bojom sadrzaj NPK a


White peat moss

Beli treset

White peat moss
100% beli treset napravljen od mahovine Sphagnum. Koristi se za poboljšanje kvaliteta zemljišta (podešavanje pH vrednosti) ili za spravljanje supstrata. Pogodan je za pripremanje supstrata za proizvodnju i gajenje povrća, hortikulturnih biljaka, drveća…Ima široku profesionalnu primenu.

White Sphagnum sp. Mahovinski treset 100%
EC <0.1 mS/cm
pH (H2O) 2.5 - 4.5
Struktura: 0-40, 0-6, 6-20, 20-40 mm ili neusitnjen
Sadržaj vlage: 35 - 55%
Suva supstanca: ~80 g/l
U balama od 140, 165, 225, 275L, big balama ili slobodan
Oslobodjen od primesa peska i drveta, semena, radioaktivnosti i hemikalija.
Stepen dekompozicije H2 - H4 po skali Von Post.
Koncentracija makroelemenata:
N: 8 - 20 mg/l;
P: 3 - 7 mg/l;
K: 1 - 2 mg/l
Min 95% suve organske materije
Sadržaj soli: 0.05 - 0.10 g/l
Sadržaj prašine ne veći od 5%
Apsorpcija: 7 - 10 puta sopstvene težine
Težina: 150 - 250 kg/cbm

ili na njihovom sajtu www.mikskaar.com/en/pr...white-peat

U tome je i poenta, dodatak hraniva za gajenje drugih kultura. Dosta je tu azota, pa ne kupuj, nego nađi čisti bijeli treset.

ok hvala na brzom odgovoru
malo je falilo da kupim ali bolje sto nisam

@Karirani, cist beli prirodni sphagnum treset bez aditiva, mikro i makro elemenata mozes kupiti kod nas pod nazivom " Klasmann Baltica " , proguglaj malo pa ces bez problema pronaci distributera za Srbiju. Imaju rasirenu maloprodajnu mrezu po Srbiji pa mislim da nije problem da ga nabavis i u svojoj sredini. Bala od 250 l je oko 1500 dinara.

tusta hvala na odgovoru provericu to

Klasmann Baltika se ni meni ni prijetelju nije pokazala dobro za mesozderke, lose su napredovale i bile kilave - bez obzira na to u kakvim su uslovima bile. Na kraju smo ostatke bala iskoristili u za smeše, za 'normalne' biljke.

Mikskaar i Novobalt su dobri, oba sam koristila dugo, a većina biljaka mi je još uvek u Novobaltu.
Na kraju, ako piše 100% white peat / Sphagnum spp. obično je i naglašeno da nema nikakvih dodataka. A 'sporan' sadržaj NPK je normalan za takvu vrstu supstrata i ne pravi nikakav problem biljkama.

Dionaea hvala
znaci ipak odgovara treset
jeste da je veliko pakovanje ali nece se baciti

Karirani, to je jako jako jako veliko pakovanje, nema da se kupi manje od bale od 250l. Ja uzimam za nas troje, tj. biljke od nas troje koji gajimo zajedno, i opet ostane viška. Tek u drugoj-trećoj godini zajedničkog gajenja smo odlučili da uzmemo celu balu, jer ako nema baš puno biljaka, neisplativo je kupovati, a i sam treset je sklon buđanju kada stoji.

Dionaea u pravu si to pakovannje je dosta veeeeeliko.Pre je za vise clanova.
Nisam uzeo u obzir skladistenje
Sada znam da taj treset odgovara pa mozda uzmem nekad sa jos nekim

Ovaj baltika sto ste pricali ima u pancevu agrocentar Volodja
od 200 litara pakovanje cena je 1650

Klasmann Baltika izgleda da se do sada nije dobro pokazao,
kod mene ima Mikskaar 100% white peat / Sphagnum spp mislim da je pakovanje 250l 1800 din

Ajde da malo teorisemo

Sto bi jedan drugar rekao beli treset je beli treset, e sad kvaka je u tome sto i taj najcistiji prirodni treset ima u sebi odredjenu kolicinu NPK-a. Ono po cemu se razlikuju odredjeni brendovi je poreklo samog treseta, a samim tim i njegov hemizam, odnosno koncentracija hem. elemenata.

Ja bih voleo da vidim specifikacije svih spomenutih, evo za sada imamo mikskaar-ovu specifikaciju, a ako bi neko mogao da iskopa specifikacije Novobalt-a, klasman-a pa da uporedimo i vidimo sta to nasim biljkama prija, to bi bilo dobro.

Te razlike makroelemenata u PPM-ima izmedju razlicitih brendova na izgled mogu da budu jako male, ali (na primer) nekada i 1 ppm (manje ili vise) moze i te kako da utice na rast nasih biljaka. Ovo sve pricam iz iskustva biljne akvaristike, gde su takve stvari "doktorirane" i gde imamo sve pod kontrolom. Sa mesozderkama u gajenju imam jako malo iskustva, ali sustina je ista, i njima treba tacno ugoditi, i traziti idealno resenje. Ako na primer Klassman ima manje azota ili nekog drugog elemenata od Novobalt-a, a znamo da je Dionaea rekla da biljke dobro rade u njemu, onda mozemo da nastelujemo rastvorom prostih soli identicnu ili pribliznu koncentraciju makroelemenata u Klassman-u ili bilo kom drugom tresetu i dobiti ciljane vrednosti.

Ja cisto sumnjam da ce jedan prosecan hobista koji ima par mesozderki razbijati glavu sa hemijom, odnosno sa ovim sto kuckam, ali ja jednostavno volim da ulazim u samu srz problematike. Po struci sam hemicar, ali nikada se nisam time u zivotu profesionalno bavio :=) sto ne znaci da je svo znanje izvetrelo iz glave, pa eto ... ako neko ima volje da zadjemo u malo dublju i ozbiljniju diskusiju po ovom pitanju, mogli bi da dodjemo do interesantnih zakljucaka, jer ne zaboravimo treset je na zalost ogranicen prirodni resurs

I da... jos uvek nemam dovoljno biljaka da bih mogao da eksperimentisem, ali boze zdravlje, kada se kolekcija malo umnozi, planiram da probam da drosere uzgajam u kamenoj vuni, (koja je inace hemijski potpuno inertna) u hidroponskim uslovima, samo treba naci ciljanu koncentraciju hem. elemenata koje bi biljkama idealno odgovarale i bile najpribliznije onim u prirodi koje te biljke inace i usvajaju putem korena....

evo ti jedna interesantna stvar
kako imam odredjenu kolicinu sphagnuma koji se nalazi u posudi
taj isti sphagnum moram da orosavam, s vremena na vreme nakupi se vise vode nego sto da kazem treba u posudi. tu vodu kako nisam bacao nego skupljao sve malo po malo u balon od 5 litara.
Kad sam dobio neke semenke saracenia podelio sam ih u vise posuda i onu koju sam tretirao sa vodom iz sphagnuma su brze proklijale. To je zbog kiselosti koju sphagnum sam po sebi nosi.

Ja nisam hemicar niti me to iskreno ikad zanimalo tako da jedino sto bi mogao da uradim jeste da uzmem i da gledam specifikaciju treseta jednog i drugog i iskreno prijatelju mislim da nista ne bi video. Ono sto mi je palo na pamet a to je Dionea vec rekla mozda bi prava kombinacija bila mesavina ovog baltica i jos nekog npr Novobalt ili nesto drugo sto smo do sada koristili.
Ono sto znam jeste da u cistom kokosovom tresetu jedna muholovka mi je rasla kao luda do odredjene granice posle toga je krenula tunjavo.
Medjutim kombinacija kokosovog , perlita i treset neki beli sto koristm se pokazala dosta dobrim za sada.

Ne svodi se 'problem' na stvar hemije, već i pedologije, a onda i na primjenu svega toga u malom saksijskom uzgoju. I naravno na same uslove mesožderki.
Poenta je da mesožderkama nisu potrebne veće količine makroelemenata NPK u zemljištu, već to nadoknađuju hraneći se insektima.
Bijeli, močvarni treset se u biti razlikuje od crnog, baš po tom nižem sadržaju elemenata i većoj kisjelosti. Kod bijelog ne dolazi do razlaganja organske materije (odumiranjem mahovine) već najviše do taloženja. Razlog tome je vjerovatno i nedostatak određenih gljivica ili bakterija, koje ne mogu opstati u takvim uslovima, velike količine vode.
S druge strane, crni, prirodno nastaje u nešto toplijim uslovima, gdje dolazi do većeg razlaganja organske materije, samim tim se dobija veći sadržaj elemenata, NPK, pristupačnim biljci i naravno, blaže kisjelosti (pH).
Zato je za 'obične' biljke najbolja ta blaga kisjelost do neutralna reakcija, sa većim sadržajem humusa, jer je biljkama za normalan rast neophodno da usvajaju razne elemente direktno iz zemljišta. Takođe, u kisjeloj pH sredini, dolazi obično do međusobne inaktivacije raznih elemenata( makro-mikro), pa biljka ne može da ih usvaja.
Ukratko, tako nešto. Zato je i najbolje za mesožderke imati supstrat koji nema nikakvih dodataka, već je samo određenih povoljnih strukturnih i vodno-vazdušnih karakteristika (treset dobro drži vlagu, a perlit obezbjeđuje aerisanost korjena).
Zato kome je milo, može eksperimentisati sa različitim dozama dodatog đubriva u supstratu. A opet, mesožderke su osjetljive na vodu s česme, što je dalje u vezi sa sadržajem Ca (kalcijuma), a dalje i na tvrdoću vode Ca(OH)2, nepovoljne za njih. A onda imamo jone Ca koji određuju i utiču na baznu reakciju zemljišta, što opet povoljno djeluje na 'obične' biljke.
Uzmite paradajz i neku vrstu mesožderke i gledajte kako će se ponašati u različitim supstratima. Paradajz će u čistom bijelom tresetu biti slabih listova, moguće žutih, slabijeg porasta, malih plodova, itd, dok će uz dodatog malo NPK odmah ojačati. Isto tako će mesožderke u čistom tresetu biti fenomenalne, a bilo kojem drugom, ne toliko kisjelom zemljištu imaće problema ili će se spržiti.