evo o ovoj predivnoj biljci.Iskreno do skorije nisam znao da je lekovita!
koristi se kao "grudno cvece",odnosno najcesce za kasalj u narodnoj medicini.U lecenju se upotrebljavaju suvi cvetovi i kora.Cvetovi kao blago sredstvo koje stisava kasalj.caj je dobar narocito kod oboljenja pluca usred nazeba kao i kod astme.doza je 4-6 grama na solju kljucale vode i treba iti 2-3 solje dnevno.u jednoj francuskoj knjizi za spravljanje lekova postoji recept za sirup od cvetova ove biljke-100 grama caja i 180 grama secera.kora je nekad preporucivana kao lek za ciscenje krvi i kod polnih bolesti.kora i cvet se jos i koriste u lecenju otoka i vode u trbuhu,otoka jetre,peska u bubrezima.doza za lecenje reumatizma izazvanog polnim bolestima je 20 grama na litar kljucale vode po 2-3 solje dnevno.ovo je zbunic s tankim granama koje se uvijaju jedna oko druge.raste u juznoj evropi a gaji sei po bastama.na vrhovima grana izraste grozzd cvetova koji kad precveta treba da da grvnu glavicu kao plod.listovi na neplodnim delovima granan s donje strane su plavozeleni i usamljeni a na gornjim plodnim delovima grana rastu po dva u osnovi.moze dostici veliku visinu oko 30-50 metara i dugo zivi oko 30-50 godina.cveta u maju i junu.

Ni ja nisam znao da je lekovita. A pominjali smo je u temi o vrtnim parfemima. Da nije ta francuska knjiga neka od Messsegue-ovih knjiga?
P.S. Vidim da si posetio sajt Marszyinskog. Vrlo korisno za sve koji vole puzavice (između ostalog i aktinidije)

Iii, pa nisam ni ja znala za to. Ja sam kupila dvije vrste i još nisu cvale, baš sam sretna što ju imam

ljudi ja obozavam orlove nokte,taaaakooo dooobro mirisu..... hteo sam da pisem o njima u zbunju,ali mislim da je ovo isto interesantno ima bela i crvena varijacija koliko ja znam,da li neko zna neku drugu?

Mislim da ima i žuta kombinacija, morala bih zagledati u knjige,u svakom slučaju su predivne

Da, Stan, postoji i žuta forma koja je u Nišu najrasprostranjenija, a po naročito je ima dosta u mom kraju grada na moju veliku radost. Inače, postoji još izvestan broj biljaka iz roda Lonicera, od kojih su neke i zimzelene (ova, gajena u primorju, takođe jeste, a i u Nišu za blagih zima).

cek cek,dal govorimo o istome?naime,beli cvet kad prodje oprasivanje polako zuti i postaje na kraju skroz zut.

Ma ono na šta ja mislim kad kažem "žuta forma" je ono sa prve slike, tek sad sam se setio da sam ga negde vid'o ovde (izvini, malo me šutnula ova rakijica koju cirkam celo veče - još i dobro kucam, s obzirom na moje opšte stanje).

Ja ih obožavam, ima ih jako puno na Fruškoj gori, sa belim cvetom

Nas drug Aleksandar mi je doneo roze varijantu. Mislim da je iz Amerike doneo seme.

Kod mene u vrtu, na ogradi su dve varijante: bela/žuta i crvena. Već sam ih pokazivala ovde na forumu, sad ću da potražim...

Simonzec, je upravu: cvet je beo pa kasnije postaje žut, a pošto se svi cvetovi ne otvore istovremeno onda su na jednoj biljci prisutni cvetovi i jedne i druge boje.

našla sam ih u ''baštenskim'':

www.svetbiljaka.com/im...okti-3.jpg

www.svetbiljaka.com/im...-nokti.jpg

Kod mene u vrtu je , mislim, upravo ta biljka.Stavit ću sliku pa prosudite. Inače ova kod mene pušta bile i žute cvjetove istovremeno, možda je razlog podneblje sa puno sunca. Mi smo kao djeca brali cvijetove, pa ih lagano otkidali pri dnu , tako da bi tučak kroz dno vukli prema van. Tada bi pili kap nektara koju tučak skupi na putu prema dnu cvijeta. Super, slatko i medeno! Zato je jednostavno ljudi zovu Medaruša.

Bonanca citat:

Ni ja nisam znao da je lekovita. A pominjali smo je u temi o vrtnim parfemima.

Bonanca, gde je ta tema? Ne mogu da je neđem.

Ovo sam videla na nekom sajtu, ne znam kom, kad sam pročitala odmah sam rešila da je kupim, odoh na Kalenić, valjda ću je naći.

Juče sam kupila loniceru, i evo šta piše na ceduljici koja ide uz nju:
„ ja jako volim suncana i polu osencena mesta i jak oslonac oko koga ću se izviti. najviše bih volela da me zasadite od marta do septembra u bogatoj zemlji. molim vas zasadite koren duboko i blago me nagnite prema osloncu da bi mi olaksali penjanje. nemojte me molim vas skracivati, mada ću ako je potrebno pretrpeti blago sisanje. mnogo vam hvala sto ćete mi redovno dodavati djubrivo od marta do avgusta. nakon toga napravite pauzu, da bih pocela zimu u najboljim uslovima. inače sam jako otporna i ne treba mi nikakva zastita od zime.
vasa lonicera”

Pa ko da joj odoli