Robert88 citat:

Pa da znam al prskam jednom godisnje protiv trave.Mislim znam da i to nesme ako je oganska hrana al to je ono minimalno u odnosu koliko bi trebalo da se prska.90% je vrsta Stenli i nesto malo Cacanska rana.Pa ima malo mahovine i onako sitne trave.A jel treba negaseni krec ili gaseni???I dal tu piljevinu stavljam samo oko drveta,ako imas neke slike postavi da vidim kako to izgleda.Hvala na pomoci

http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak


MALČIRANJE
Kolika je krošnja toliko po zemlji malčiraj- slama je odlična za posipanje, ne raste ništa ni od trave ni od korova. Ali bitno je da je postaviš za vreme kiša da bi se zalepila za zemlju, posle je sve ok i za vreme suša. Ako je staviš dok je suša raspe je vetar...
Što se tiče malčiranja struganim drvetom (odpadna piljevina) ne sme biti sitna jer zemlja MORA da diše...dakle treba ti što krupnija piljevina recimo komadi strugotine...bitno je da znaš da sloj ne sme biti deblji od prsta! Strugotina drveta je lošiji način od slame. Probaj na jednom stablu jedno a na drugom drugo i vidi šta u tvom kraju i tokom različitih temperatura bolje prija biljkama...


Savetujem ti da knjigu Downloaduješ i odštampaš...
Inače knjiga je na hrvatskom kreč zovu vapnenac

Ukratko očisti stabla četkom, plastičnom od lišajeva.
Zemlja je sigurno kisela ako ima mahovine, za vreme SUVIH dana posipa se kreč. Može i gašen i negašen.

Orezuje se u rano proleće pre nego što bude 8 stepeni...dok biljke miruju ili u kasnu jesen.

Tokom leta možeš da uklonoš samo suve grane, i obavezno PIJAVICE to su one koje idu direktno u vis jer crpe snagu a ne radjaju, i možeš da ukloniš neke u samoj krošnji jer ako se krošnja unutra ne provetrava u centru, zna da oboli...

Kada orezuješ, grana sme da ima najviče tri grananja (čvorna) pa svaka u njoj još tri...Pazi da kada orezuješ debele grane, pri kraju sečenja, ne puknu i ne odvale pola grane i oljušte koru. To se rešava lako, grana se veže kanapom da ne može da padne za zemlju (deo koji otpada) , takodje se podboči Y račvom i jako bitno grana se zaseče sa svih strana pre sečenja u krug pa se tek onda seče.

MORAŠ orezati jer nema uroda, zapravo opada svake godine ako se ne orezuje. Prvi put se radi veće orezivanje posle se godinama samo pijavice jako uspravne nove grane uklanjaju i neke nove koje su izbile a koje su preduge skratiš .

Veće rane gde je odsečeno stablo se zamažu kalemarskim voskom da biljka ne pati. Ima vosak koji mora da se greje i onaj koji je tečan i ne mora. Bolje uzmi tečan. Ako nemaš novca ima recept kako se pravi.
Orezuje se kada ne pada kiša.
Sada nije vreme za orezivanje NIKAKO.
Rekoh da se orezuje u RANO proleće do + 8 C (biljka miruje), zatim po najvećoj vrućini zna da miruje ali kratko, i u kasnu jesen ide na spavanje - tada se orezuje.


Azot - fali ako je lišće svetlo sa crnim tačkama, azot u zemlju ubacuju pasulj buranija i detelina.
Kalijum - fali ako stablo gubi lišće na vrhu u list ranije otpada, kalijum otiče na stvaranje šećera u šljivi ako ga ima dovoljno sladja je. kalijum daje otpornost stablu na mraz i bolesti.
Fosfor - pomaže stvaranju cvetova i semena
Kalcijum - diže rodnost voćke, ako ga nema ona ne radja

KALCIJUM = kreč !!!

Ne preteruj odnosi su bitni.

OBAVEZNO djubri stajskim djubrivom. Nikako ptičijim ili svinjskim - opasni su jer su prejaki i znaju da spale biljke, idealno je govdje ili ovčije.
Djubri se u vreme cvetanja i tokom nastanka ploda.


Veštačka djubriva takođe nisu dozvoljena u organskoj poljoprivredi jer truju zemlju.


I seti se da za vreme pre velikih kiša, mora da se odvede voda iz voćnjaka, može pored voćnjaka da se iskopa odvodni kanal, ili onaj specijalan konzervacioni plug koji ne ore već buši rupu za odvod viška vode.

čisto da znaš oranje je jako opasno i loše. Dobro je da ponekad predješ frezom plitko, ali znaj da ono što umre u pocvršinskom sloju zemlje /to su posebne KORISNE gljivice i bakterije - DAJU 80% azota biljci.
Zato frezu uključi samo u neko neutralno vreme - recimo dug period oblačnih dana i to jednom godišnje samo freziraj...

Jako je bitno da u blizini imaš pčele da opraše cvetove voćki. Ako nisi pčelar ne pokušavaj sam, nego nabaci divlje cveće po obodu voćnjaka da privuče divlje insekte da ti oprašuju ...Dobro je visoko ljubičasto divlje cveće i žuto...Insekti vole i malo vode i nekom buretu ali OBAVEZNO u njemu da pliva lepa plosnata daska da se ne dave. bez oprašivača insekata nema plodova.
Ako ima pčela u krugu od 5 do 10 km onda je ok. Neki voćari pčele mame šećerom kod sebe.



ISPOD NA LIKU JE KNJIGA "STARINSKI VOĆNJAK" kako se obnavlja, održava neguje, djubri...tu ti je sve...

http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak

Malo da dopunim predhodni post.
Kalcijum nije kreč već kreč sadrži kalcijum. Kao i krečnjak i saturacijski mulj. Sve se to dodaje ako postoji deficit kalcijuma što po pravilu znači kiselo zemljište. To se ne radi ni malo ni mnogo već po obavljenoj analizi. Znači na nekom zemljištu mnogo na nekom malo a negde ni malo. Količina zavisnosti i od kulture. Na primer većina bobičastog voća voli kisela zemljišta i ako se ubacuje kreč biljke uginu. Isto važi i za domaći kesten.
Odokativnom metodom može da se zaključi da nema potrebe za kalcifikacijom tamo gde uspeva lucerka.
Lucerka, i ona može dase seje između vocaka i da veže značajne količine azota kao i grašak ili razne grahorice, žuti zvezdan. Postoje i višegodišni divlji grašci pa čak i šumske vrste koje dobro podnose zasenjenost.
Ne znam kakvi su zahtevi šljiva u odnosu na kalcijum ali u Šumadiji ima puno kiselog zemljišta a šljive dobro uspevaju. Za takve terene kao prateća leguminoza odgovara detelina ili žuti zvezdan.
Što se stajnjaka tiče ne čini mi se da je goveđi najbolji. On je najčešći i ima ga najviše. Generalno bolji je konjski ili ovčiji ili koziji a pileći je dobar ali prejak kako je rečeno, pa sa njim treba biti oprezan.
U principu stajnjak mora da se ubaci u zemljište. U suprotnom gubi na kvalitetu. Malčiranje je super ali čini mi se da je zeleno malčiranje bolje od slame. Tako se obezbeđuje dobra hrana za gliste. ono što uđe u glistu izlazi kao najbolje prirodno đubrivo, glistenjak. Usput gliste dobro provetravaju zemljište . Generalno što više glista zemljište je bolje.

Koja sljiva daje veci prinos po stablu cacanska rodna ili lepotica? Pravio bih rakiju pa me zanima koju posaditi?

Dobar dan svima,
evo danas sam se učlanio nakon što sam slučajno našao ovaj sajt i forum. Po godinama sam senior, medjutim o temi ne znam mnogo iako sam pre jedno 40 i nešto više godina napravio voćnjak na placu iza Avale u kome je naravno bilo dve tri vrste šljiva. Na žalost isti sam prodao pre petnaestak godina i šre sedam dana sam otišao prvu put da ga obidjem. Razlog je bio što sam se uželeo knedli sa šljivama i želeo sam da naberem kilo dva. Sadašnji vlasnik je bio ljubazan ali na žalost ceo se voćnjak promenio, iskrčen dlimično i ostalo je smao tri šljive. E sad problem i molim za strpljenje iskusne članove. Moj otac je 1936 godine došao is Slavonuije iz Velikih zdenaca u Beograd. Kada smo kupili plac za pomenuti voćnjak sa šljivama doneo je iz svog rodnog mesta jedno dvadesetak sadnica koje su se razvile u lepa stabla. Te šljive su neka utohtona vrsta i ko hoće da mi veruje ok, ko neće ne želim nikoga ubedjivati. Plod te šljive je poseban i odgovorno sa svojih 68 godina tvrdima da nigde ni na jednoj beogradskoj pijaci ili po vikend imanjima mojih prijatelja nisam našao takav plod. Radi se o vočki koja je prilično grubog izgleda raste slično kao jablan, plodovi su jajasti, prilično krupni. Kada su sreli kada se otvore unutra je meso ljubičasto žuto, akada se skuvaju ( u knedlama) ispuštaju obilje crvenog kiselastog soka. Probao sam najrazličitije šljive, ali takvu ( za knedle) nisam našao.
Imao sam sreću i na mom bivšem placu našao sam samo jedno drvo sa jedna kilo preostalih plodova ( ostali su popadali jer rada valjda početkom avgusta ili kraja jula). Naravno knedle su bile fantastične. Vidim da sam odužio pa ću se opet javiti.Marika1

Marika1
Re šljiva ko može pomoći ?
I kratak nastavak - završetak. Kako mogu dobiti jednu sadnicu ili buduću voćku, koju bih držao na terasi ( imam dosta mesta) ? Ja pročitao negde na Internetu da treba da očistim koštice šljive i da ih zarežem po sredini na najdebljem delu i stavim u saksiju zarezom nadole . To sam uradio o stavio u humus od cveća jedno pet šest koštica. Medjutim da ovom jedinom starom preostalom drvetu sa strane neznatno ispod zemlje izbile su dve tri mlade grančice visine do 30- 40 santimetara. Razmišljam i pitam mogu li nešto učinitisa njima. Molim poznavaoce da mi savetom pomognu, radi se o želji da ostavim to ili tih par sadnica mom sinu za uspomenu ali i o želji da još koji put uživam u ovom divnom voću.
Hvala na svakom savetu.
Marika1

Pozdrav svima. Ja bih imao jedno pitanje ako neko zna. Da li je nova šljiva ZLATKA za rakiju, negdje sam pročitao da je za slatko ili tako nešto.

Ne mogu da vjerujem da još nema informacija o šljivi zlatka.

Zdravo Todore. Pa pobogu brate daj malo pojasni pravi naziv. Mozda se kod nas na jugu ta sljiva drugacije zove a ista je .
Mislim da govoris o Ruskoj dzanarici ili Ringlovu. Postoji i belosljiva ali ona je divlja . Jel se ta tvoja kalemi ili je divlja .
Za slatko se koriste: pozegaca i moravka ali njih retko ko da ima u Srbiji, Sarka ih unisti. Najvise korite stenlej i svapku [moravku] ako je nadju.
Neko je pitao gore da sadi sljivu na terasu. Moze ali da posadis sljivu patuljastu ili stubastu u saksiju. Pozdrav Nenad.

Šiljiva Zlatka je nova sorta stvorena na institutu u Čačku.Trenutno ni kalemari iz okoline Kruševca koji sarađuju sa institutom je nemaju u ponudi, za razliku od npr.Timočanke koju imaju već dve-tri godine.Tako da njene odlike zna samo neko sa instituta.

Pa dobro prijatelju. Oni koji saradjuju ce je nadju a mi ostali ce da cekamo. Cekacemo samo do proleca jer kada se otopi sneg eto nas u Blacu i Brusu. Vas kraj je nadaleko poznat po najkvalitetnijim i najboljim sortama sljiva na Balkanu. Ne salim se ,poreklo mi je otud pa znam .Pozdrav Nenad.

Hvala na trudu a naći će se neko iz instituta da mi odgovori. Navodno da će je ove godine biti u prodaji.

Potrebno oko 300-400 kg šljive za rakiju, javite ako neko ima?

Evo da vidite kako izgleda pun rod Ruske dzanarike .

Pozdrav!

Pokusao sam da skinem ovu knjigu, ali mi trazi registraciju i placanje...
Ima li sanse da je dobijem na neki drugi nacin?

Hvala!


ISPOD NA LIKU JE KNJIGA "STARINSKI VOĆNJAK" kako se obnavlja, održava neguje, djubri...tu ti je sve...

http://www.scribd.com/doc/431707/Vocnjak[/quote]

Registruj se na sajt i ne treba nista da platis, nego da uplodujes jedan fajl (neka knjiga ili nesto sto ce drugima posluziti) i onda mozes taj da skines.