Bravo Nenade.
Kazu stari mudraci samo upornost marljiv i predan rad ka uspehu vodi.
Uvekima neke cake za koje ne znamo, ali su isto plod istrazivanja, uspeha i neuspeha i konacnog objektivnog rezultata. Vrlo je zanimljivo .


Heko.d.o.o. Je stvarno velika firma, video sam prezentaciju plantaza.Pedantan i marljiv rad .Odatle se uvoze sadnice u Srbiji.

Velik pozdrav

Dokle god postoji neresiv slucaj dotle postoji nada za uspeh.
Dokazacu svima da se amer. borovnica [ samo one remonentne sorte ] mogu razmnozavati i gajiti i u nizim krajevima a ne samo na planini.
Mnogi misle da su amer. borovnice kalemljene a nikom ne pada na pamet da se stvarno mogu kalemiti .
Pozdrav Nenad.

Da se javim , cekam da mi se smanje slike pa postavljam slike treseta tj. supstrata za oziljavanje borovnice . Ovo jos niste videli . Ne kupuje se , ima ga tamo gde ,,godinama ,, pisem da ga nalazim. treset crnog bora u raspadanju.
Pozdrav.

Za probu sam vec stavio na oziljavanje preko 30 reznica . Ako se kutija sa reznicama nalazi u hladnoj prostoriji onda mora da se greje a ako je u toploj prostoriji moze i ovako samo sto se kutija zatvori i povremeno otvara radi mesanja vazduha.

Konacno da slikam i da vam pokazem kako izgleda treset ili supstrat za oziljavanje borovnice i jos nekih biljaka kojima su potrebni sterilni uslovi i ph od 4.4 do 5.0.
treset crnog bora pomesan sa mumificiranom mahovinom busenjacom. Odlican izolator. Propustljiv tako da kiseonik moze lako da dospe do dna reznice . Odlicno zadrzava vlagu i malo teze se raspada .

Bravo Nenade, vidim ja po saksijama amer. borovnica nesto tamnije..Verovao sam da je humus ( kalifornijskih gl.i jos necega..) Ali mora da je to ovo..

Zdravo Srdjane
pisem javno da bi ljudi mogli da vide i da sami pronadju to u prirodi. Ti si hiljadu puta proso kroz borove ali ti brate gledas drugo a ne u zemlju.
Udjes u bor koji ima minimum 20 godina pa razgrnes one suve i polutrule iglice . Dodjes do sloja treseta koji je u raspadanju ili je potpuno raspadnut.
Tu nema ni grinja ni mrava ni nematoda a ni ikakvog zivog stvora . Tu zive gljive mikorize . To je nesto najbolje za oziljavanje skoro svih reznica ali ne i za dalje gajenje . Velika je kiselost pa samo jedino borovnicama i brusnicama pogoduje .

Da ti kazem i ovo. Nema veze sto drugi citaju. I neka citaju. Treba da nauce a ko zeli neka cita i neka pita slobodno.
Znas kada ides u lov po Cemerniku pa po livadama nailazis na one kupove tj. gomilice kao ,,krticnjak,, Ima toga dosta . kupa od zemlje obrasla travom.
To je najfinija zemlja koju krtice i slepo kuce izbace na povrsinu. Vremenom se te humke ili kupovi zatravne a usled mraza i otvorenosti skroz smrznu tj. izmrznu. To svake godine se desava tako da svo ono korenje i trava koja nikne na prolece do sledeceg proleca izmrzne . Proces potpunog raspadanja je nemoguc jer na prolece ponovo nice novo semenje na humci .
Probaj nekad da razgrnes takvu gomilu od zemlje pa kazi sta u njemu nalazis . Nekada mogu da budu i mravinjaci ali ako ih skupljas u ovo doba godine onda nema mrava .
Znas kako izgleda mahovina busenjaca . Ima je skoro po svim liscarskim sumama i to obicno na severnu stranu. Napunis jedan najlon dzak u prolece i dobro zavezes. Do jeseni ne otvaras a u jesen imas tako fino djubre koje podseca na vatu pomesanu sa sitnim cesticama peska i trule trave .
Mnogo lici na planinsku crnicu . Mislim na zemlju gde raste divlja borovnica .
Pozdrav.

Hvala Nenade.. Pa kada volim prirodu

Ovo bi verujem u mnogome smanjilo cenu borovnica sa sadasnjih 6 eura ... A isto i brusnice... Stvarno je zanimljivo .

Sadnice pitomih borovnica su u Srbiji od 3 do 5 evra . Ali su to trogodisnje sadnice . Ima i jednogodisnjih po 2 evra ali su oko 10 cm. Neko je uvezo iz Bugojna , vidim da ih nude . To nije nikako za sadnju u jesen/zima . samo na prolece .
Brusnice americke , ne razmisljaj o tome . Traze redovno zalivanje i mnogo su zahtevne . Prosle godine su mi iscvetale [ sve je bilo puno cveta ] i za nekoliko dana sav cet je otpao. Pre nekoliko godina mi rode a prosle nista . Imaju i one svojih mana . Suv topao vetar u julu ucini svoje . Nije srbija i Kalifornija isto. To sto kazu Americke brusnice . Amewricke ali iz Kalifornije .
pozdrav i odgovori mi na pitanje . [ Marjan- Jabuka ]

Pogledajte kako izgleda mahovina busenjaca . Slikano na obroncima Planine Cemernik januara meseca .
Ova mahovina se skupi i ostavi da polako truli.
Pozdrav.

Pozdrav svima. Vidim da se ovom temom najviše bavi član Vojvoda, pa imam par pitanja za njega. Da li si pokušavao ožiljavanje reznica borovnice samo sa perlitom i izvorskom vodom? Bilo sterilisano ili ne. Da li si probao poleganjem reznica izmedju mešavine belog i crnog treseta sa donje strane i perlita sa gornje strane. Da li si probao da nadjes na netu recepturu za sastav podloge za mikropropagaciju borovnice?

Zdravo Krusevac
Sve te nacine koje se postavljaju na netu su samo plod maste pojedinaca kako bi ispali ,,pametni,,. Mnogi znaju ali i mnogi neznaju sta je u stvari rod Vacinium i sta mu je potrebno za normalan rast i razvoj. Mnogo je njih u Srbiji pisalo o raznim nacinima razmnozavanja a da niko u tome nije uspeo.
Taj famozni perlit koga reklamiraju svuda pa cak ga preporucuju kao zamenu za lek ja ne smatram za nista .Zasta on zapravo sluzi. Ima samo dve dobre stvari i nista vise . Sterilan je i ima mogucnost da zadrzava vodu. nasuprot njemu imamo gomile prirodnih elemenata koji mnogo bolje akumuliraju vodu i sterilni su.
Pitas me za nacine razmnozavanja .
Probao sam ja sve te nacine i svi imaju po malo mana jer nedostatak vremena i odsustvo od kuce tokom sezone [ terenac sam ] cine svoje ].
Borovnica je biljka ciste prirode pa kao takva se razmnozava samo u cistim i ne zagadjenim sredinama . To sto neki pisu da uspeva samo na vecim nad.visinama , nema veze . Moze i na 100 m.n.visine samo je potreban plastenik i konstatno orosavanje mist sistemom.
Borovnici za uspesno oziljavanje bilo reznica ili polozenica je najbitnije sterilan i kiseo treset tj. kompost koji nije previse hranljiv i u sebi da sadrzi dosta mikoriza .
Mnogi grese pa kupuju kojekakve zajebancije od treseta misleci da je to bas najbolje .
Slusaj me prijatelju. Da bi reznica na donjem delu formirala kalus i kasnije koren potrebni su samo tri uslova najbitnija .
Mnogi ispisase romane ali nista od posla .
da bi reznica postigla ono zasta je zabodena potrebno je da donji deo reznice [ hormon ne treba ] bude u takvoj sredini da nesmetano struji fazduh tj. da reznica slobodno usvaja kiseonik. Pod 2. da sama reznica ima malo vise ugljenih hidrata u sebi nego li azota . I jos ovo. Da gornji delovi reznice budu konstatno vlazni jer samo visoka vlaznost lista borovnice dovodi do nesmetane fotosinteze koja je u prvim nedeljama veoma slaba a sa pojavom korencica krece nesmetani protok materije .
zato svima predlazem prirodne i to potpuno prirodne elemente a ne kojekakve uvozne spangum tresete ili pak beli i ko zna ciji treset.
Ukrajinski treset a desio se Cernobil. i Balticki treseti [ a sta se radi u Balstickom moru] Vi neznate ali raznorazne probe su mi daleko poznate .
I neko ce mi reci da su tresetista Bakltika i Litvanije kao i Ukrajine najbolja .
Neka su ali meni nisu potrebna .
Pozdrav sa juga .

Pozdrav Vojvoda. Nisam nigde video ni pročitao ovo sto sam te pitao. Tj . video sam neki klip na YT, ali sam pre toga došao na ideju. Napisaću ovde kratko o tresetu, čisto zbog posetilaca koji nisu upoznati. Elem, perlit nije toliko bitan, a nije ni sterilan, možda samo u fazi proizvodnje na visokim temperaturama, a već pri pakovanju može da se kontaminira raznim sporama. Uglavnom služi za mešanje i održavanje vlažnosti belog tresteta, jer sašusena raspadnuta sphagnum mahovina ima svojstvo da upija vodu jednom i ako se posle toga osuši mnogo je teško ponovo je navlažiti, zato je tu perlit da održava vlagu. Crni trestet dosta dugo zadržava vlagu, ali kao i beli nema dovoljno hranljivih materija za razvoj zdrave sadnice. Zato im se dodaju vodotopiva djubriva sa mikroelementima. Treset je lagan i kao takav je idealan za razvoj korena. Perlit isto tako. Mislim da je mnogo marketinga prisutno u predstavljanju supstrata, tako da ne bih više o tome, po meni i beli i crni treset i perlit služe kao oplemenjivači zemljišta. Ali kad se radi o biljkama sa jako slabom korenskom strukturom, posebno osetljivim na patogene, onda razmišljam samo o čistom supstratu i to sterilnom. Supstrat koji bi se napravio od površinskog sloja zemlje, raspadnutih iglica borova i sl. mislim da je pun mikroorganizama koji učetvuju u dekompostiranju materija. U tresetima ih nema jer su kroz 1000 i više godina odradili sve što im je bila svrha, ali da ima spora to sam siguran.
Hvala ti na objašnjenju oko stvaranja kalusa. Nedavno sam počeo da se interesujem za uzgoj sadnica borovnice, podstakla me je cena istih, a posebno što jedna poznata domaća firma koja ima najbolje stručnjake i sve uslove, čak i za mikropropagaciju uvozi sadnice borovnice iz Nl. Mogu da zaključim da i njima ne uspeva ožiljavanje ili je neisplativo. Ako je tako male su nam šanse, ali svakako zvuči intrigantno, ima malo tekstova o tome na netu, a ovde možemo da razmenjujemo ideje, ako ništa drugo.
Nemam iskustva praktičnog, ali čitam sve što mogu da nadjem o ožiljavanju borovnice. Koliko sam shvatio čitajući postove na ovom forumu pojedincima uspeva ožiljavanje, ali ne u dovoljnom procentu? Da bih se uključio u priču, a da ne bismo nepotrebno razglabali, pošto se dugo ovime baviš- možda je najbolje da te prvo pitam koji su glavni problemi u ovom procesu, dakle gde nastaju i u kojoj fazi? Pa ćemo dalje da diskutujemo.

Bas mi je drago da naidjem na nekog koga zanimaju iste stvari i ko se bas dobro razume u posao koji predstoji. Mnogo je lakse objasnjavati nekom ko poznaje osnovne probleme i nacine od onih koji pojma nemaju sta je borovnica i kako izgleda.
Bas mi je drago sto ti mogu pomoci i vise nego li sebi.
Ovde mozemo diskutovati i praviti analize i vrsiti eksperimente ali za neke stvari moramo da se cujemo na mejl.
Poznajete materiju i dobro ste potkovani znanjem o supstratima , tresetima i ostalim materijama .
Ali prijatelju moj zapamtite ovo sto cu vam reci. U tresetu sumskih cetinara tj. na dubini gde se godinama raspadaju delovi crnog bora ili smrce nema niceg zivog osim mikoriza u prirodnom stanistu. U to ne moze da me ubedi ni : Ivo Djinovic , ni Aleksandar Leposavic a ni Miloje Stanisavljevic . Svi me poznaju i znaju cime se bavim i koja mi je zelja sa borovnicom.
Preko 30 godina se bakcem sa borovnicom i konacno sam donekle uspeo.
Najiskrenije da kazem da svake godine stavim na oziljavanje oko 2000 do 3000 reznica i do jeseni meni ostane nekoliko stotina sa solidnim korenom i minimum jedim lastarom od najmanje 10 cm.
Mogao bih i vise ali terenac sam i svakog sam meseca osutan od kuce po tacno 15 dana .
Poslusaj me i ovo... Borovnica , rod Vacinium je jedina biljna vrsta koja zivi u simbiozi sa gljivama mikorizama . Mnogi kazu da se vestacki dobijene mikorize ubacuju i da je dobro.
Jedino prirodno staniste gljiva mikoriza je treset crnog bora . Tu brate nema ni miseva , ni crvica ni grinja a ni nematoda . To je toliko sterilno da u takvom tresetu nema zivota osim mikoriza.
Napomenucu i ovo.. Za dobar uspeh u oziljavanju borovnice poptrebno je ispuniti nekoliko uslova . Jedan jedini da se izostavi propada posao.
kao prvo treba napraviti plastenik i u njemu postaviti parapet na kojem ces zabadati reznice . Mora minimum pola metra da bude odignut od zemlje .
Druga stvar je streilan treset a ako nije onda se reznica tretira bilo kojim fungicidom [ ne ovim raznoraznim hormonima ] . Treca stvar koja je potrebna je mist sistem ili u najmanju ruku princip zalivanja po principu vestacke izmaglice .
naravno i ono zadnje treba ti regulator toplote .
Zaboravih da je za zimske reznice koje se seku krajem januara a zabadaju pocetkom aprila [ cuvaju u frizideru] nije potreban nikakav sistem , regulator ali plastenik je potreban.
Nece u podrum ili garazu nego u plastenik .
Zapamti i ovo... Reznica borovnice je ista kao i druge reznice drugih biljaka i da se prilikom odabira reznica mora da se vodi racuna sta se uzima za reznicu.
ne bilo koja reznica .
Za dobro oziljavanje biraju se reznice sa juzne strane zbuna i to prvenstveno one koje su tik iznad zemlje . Tj. proslogodisnji izdanci a ne da seses gore grane .
Za dobro oziljavanje uzimaju se reznice od vec pripremljenih zbunova koji samo sluze za to. To znaci da se majka borovnica mora gajiti malo drugacije od ostalih sadnica .
Visok procenat ugljenih hidrata u zbunu tj. sadnici sa koje se uzima reznica je dobar znak za uspesno oziljavanje . Dok je visok procenat azota mala verovatnoca oziljavanja .
Po meni se lakse oziljavaju letnje reznice koje na sebi imaju listove jer je i visoka temperatura a i konstatno orosavanje tokom leta .
Sve u svemu , javite se na mejl a ne na sajt u potpisu da vam pomognem ako zelite jer planiram da na jesen imam nekoliko hiljada sadnica blu cropa u kontejnerima . Da li je moguce ja mislim da . I uspecu samo zato sto imam koliko toliko znanje a i tvrdu volju u uspeh.
Treba znati i ovo... rane i srednje rane sorte borovnica se mnogo lakse oziljavaju od kasnijih sorti.
I jos ovo. Ako koristis mist sistem , tebi ne treba ni perlit ni bilo sta sto zadrzava vodu. Treset ili supstrat mora da propusta vodu [ nesme voda da se zadrzava ]
Pozdravljam vas i javite se jer mi necete praviti konkurenciju pa da krijem tajne . Meni je potrebno nesto drugo a ne gomila sadnica . Ovde sam iz razloga da na neki nacin poguram pojedince da sami na svoj nacin uspeju u poduhvatu za koji su se opredelili.
Na mejl mi se javi iz sasvim drugih razloga . Ne odnose se na borovnicu ni slucajno.
Pozdrav jos jednom.