Osnovna uputstva o gajenju kaktusa i sukulenata

Za razliku od drugih hobija na nasim prostorima, kaktusarstvo jos uvek nije masovna pojava. Ali zato ga mnogi smatraju biserom u odnosu na druge hobije.
Kao prvo, to je relativno jeftin hobi, pun zivota, egzotike i radosti. Neki su za svoj hobi uzeli lov. Zamislite tridesetak do zuba naoruzanih lovaca na jednog malog zecica! Ubijati bespomocne i to nazivati hobijem? AVAJ! U kaktusarstvu ste postedjeni takvih neugodnosti. Gotovo da nema tuznih dogadjaja, ili ih ima vrlo malo, ali uzrokovanih nekom silom izvan nase moci.

Obicno kad neko udje u svet kaktusarstva, jedina "jadikovka" koja se moze cuti jeste zaljenje sto ranije nije otkrio taj svet neodoljive lepote i neizmerne radosti. Na malom prostoru, uz malo angazovanja i za kratko vreme moze se sakupiti veliki broj biljaka, citavo malo bogatstvo, jer kaktusi su uistinu male biljke za velike radosti.

Danas je, za razliku od pre dvadeseak godina lako biti kaktusar. Dostupni su nam: literatura, biljke, seme, tehnicka sredstva, strucni saveti.
U Srbiji postoji nekoliko znacajnih kolekcija dostupnih za razgledanje.
Od 1994. godine postoji DRUSTVO KAKTUSARA SRBIJE sa preko dve stotine clanova iz cele Srbije i Crne Gore.
Ako i Vas privlace ove biljke, probajte da ih gajite. Radovacemo se zajedno.

Kaktusi poticu sa americkih kontinenata, i to od rta Ognjene Zemlje pa sve do Velikih jezera blizu Kanade. To su biljke koje svrstavamo u grupu sukulenata (mesnatica).
I dok su svi kaktusi sukulenti, svi sukulenti nisu kaktusi.
Ovaj pojam bice razjasnjen u delu o sukulentima.

Po izgledu kaktusi se izricito razlikuju od biljaka na koje smo navikli. Posmatrani u skupini deluju vanplanetarno. Umesto grana i lisca imaju samo mesnato stablo: stubasto, kuglasto, ili clankovito, redje u obliku rozete.
Listovi su im preobraceni u bodlje ili dlacice cija je uloga odbrambena: od prejakog sunca ili zivotinnja. Proces fotosinteze obavlja stablo.
Zavisno od vrste, cvetaju u razlicito doba godine, ali najvise njih cveta u prolece. Cvetovi im traju od nekoliko sati pa do 10-12 dana, zavisno od vrste.

Ako imamo u vidu da poticu iz dvanaest klimatskih podrucja, sa sigurnoscu mozemo tvrditi da ce i u nasim uslovima moci da zive sa radoscu. Kaktusi koje mi gajimo odavno su prilagodjeni nasim uslovima pa svako nastojanje da im obezbedimo sto prirodnije uslove njihove postojbine nema svrhe.
Generacijama gajeni u kucnim ili staklenickim uslovima, nasi ljubimci bi verovatno stradali u svojim inace prirodnim stanistima.
Vazno je da imamo zdrave, lepe biljke, sposobne za cvetanje, reprodukciju i dug zivot.
Zato im moramo obezbediti sto optimalnije uslove. Bitna su cetiri uslova: TOPLOTA, KOLICINA SVETLOSTI, SASTAV ZEMLJISTA (SUPSTRAT) I REZIM ZALIVANJA.

Kaktusi vole toplotu, ali vecina ipak voli blago zasencenje. Leti ih iznosimo napolje, godi im boravak na otvorenom prostoru, obezbedjujemo zastitu od kise jer prejaki pljuskovi mogu izbaciti supstrat iz saksije.
S druge strane, dugotrajne kise i letnja zahladjenja koja traju vise dana, mogu stetno delovati.
Kaktusi ne vole "mokre noge". Supstrat mora da bude vodoprooustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, sumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska i usitnjene cigle numeracije 1-5 mm.

Kaktuse sadimo u male, plitke, plasticne saksije, tamnosive (najbolje), crne ili braon boje. Providne i bele treba izbegavati. Naravno, u obzir dolaze i keramicke, ukrasne, samo da ne budu prevelike. Presadjujemo mlade biljke svake, a starije svake druge godine, i to u februaru, pred pocetak vegetacije, ili krajem jula, u vreme letnje stagnacije prirasta.

Pred sadnju biljke ne zalivamo 7-8 dana, vadimo ih iz starih saksija, otresemo stari supstrat. Osteceno korenje skratimo i prilikom ponovne sadnje pazimo i vodimo racuna da vrhovi korena ne budu okrenuti na gore.
Ako je potrebno biljke presadjujemo u za jedan broj vece saksije i to samo ako je biljka "veca" to jest prerasla spoljne mere saksije. Supsrat blago utisnemo ili samo stresemo saksiju. Ne zalivamo narednih 5-7 dana.

Zimi kaktuse drzimo na svetlom i prohladnom mestu sa temperaturom od 5-8*c. Ako se desi da zimi, usled suncanih dana, temperatura predje 15*c, otvaramo prozore i provetravamo. Kaktuse na navedenoj temperaturi ne zalivamo uopste od oktobra pa sve do pocetka marta.
Ako ih drzimo u dnevnoj sobi, priblizimo ih tik uz juzni ili istocni prozor i jednom u 20-30 dana dodajemo po kasicicu-dve vode za male, odnosno pola kafene solje za vece kaktuse.
Ako ih zalivamo vecom kolicinom vode, pocece da rastu. To ne smemo dopustiti jer ce zbog nedovoljne kolicine svetlosti doci do deformacije.

Na prolece kaktuse budimo orosavanjem mlakom vodom najmanje 2-3 puta u razmaku od jednog do dva dana, zavisno od temperature, pa tek onda obilno zalijemo mlakom vodom. I orosavanje i zalivanje obavljamo ujutru do 9 sati tako da se biljke do mraka osuse, odnosno supstrat procedi.
Prolecna zalivanja su redja na 7-10 dana, letnja na 4-7, da bi s jeseni opet proredili na 10-15 dana.
Za kaktuse koji cvetaju zimi (to su vrste iz roda Zigokaktusa), gajenje je nesto drugacije. Takvi su opisani u gotovo svim knjigama o sobnom cvecu.

Sve biljke, pa i nasi kaktusi, imaju period mirovanja. Za vecinu to je vreme od oktobra do marta. Za pocetnike se preporucuju sledece vrste kaktusa za uzgajanje: Rebucije, Notokaktusi, Mamilarije i drugi.

Sukulenti nisu kaktusi iako se gaje na gotovo isti nacin.
Sukulenti su jos uvek sacuvali listove koji, pored toga sto cuvaju vodu, jer su mesnati i najcesce presvuceni vostanom prevlakom, obavljaju i fotosintezu.
Ima sukulenata, narocito iz roda Euforbije, cija su tela slicna nekim vrstama kaktusa. Ali to je samo prvi izgled.

Sukulrnti koje gajimo u kolekcijama, poticu uglavnom iz Afrike, Juzne i Srednje Amerike, podrucja sa mnogo sunca i svetla. Neki od njih podnose najjace sunce (Eceverije, Agave, Sedumi), dok neki traze zasencenje (Havortije, prekrasna africka sukulenta).
Sukulenti cije ime znaci sok-socan, mogu dugo da izdrze bez vode, cak duze od nekih kaktusa.

Zimi ih stitimo od smrzavanja. Za neke je dovoljna temperatura od 5*c. (Euforbije, Havortije, Krasule) a drugi vole prezimljavanje na temperaturi od oko 12*c. Najlepse su i najvrednije one kolekcije u kojima pored kaktusa ima i sukulenata.

Za zalivanje najcesce koristimo vodu iz vodovoda. Za naze biljke ona je pretvrda. Da je ucinimo povoljnijom ostavljamo je da odstoji nalmanje 24 sata u otvorenom sudu (bokal, kofa).
Nikako flasa ili balon. Pred zalivanje vodu ne muckamo, samo je odlijemo tako da nivo od 4-5 cm. pri dnu ne koristimo za zalivanje jer su tu natalozene soli koje vodu cine tvrdom.

I leti i zimi voda treba da ima temperaturu vazduha. Zimi je pozeljno da bude koji stepen toplija. Ne zalivamo po suncu i izbegavamo da kvasimo listove sukulenata, posebno je to pozeljno za Eceverije sa cijih listova voda sporo isparava, i ako ubrzo ogreje sunce moze doci do ozegotina. Da bi izbegli negativne posledice po nase biljke zbog tvrde vode, pribegavamo cescem menjanju supstrata, to jest presadjivanju. Naravno kisnica je u redu, ali u gradovima ona uglavnom nije cista.

Osnovni razlozi sakupljanja i gajenja ovih biljaka lezi u njihovoj lepoti i nasoj radosti. Zato moramo nastojati da nam biljke budu lepo odnegovane. Majka priroda nam je podarila tu lepotu na uzivanje i mi nemamo prava da je skrnavimo.

Ovo su prve informacije za potencijalne kaktusare. Kontaktiranje sa iskusnim kolekcionarima i odgajivacima, kao i koriscenje strucne literature i pomoci, omogucice zainteresovanima da steknu potrebna znanja iz ove zaista siroke oblasti. NEKA VAM JE SRECAN POCETAK.

(Tekst pozajmljen od odgajivaca kaktusa g-dina Janjic Novice iz Cuprije, nasta mu ovim putem neizmerno zahvaljujem.)

Hvala Saba! Ovaj dio o zalijevanju printam i stavljam na pano! Nikad neznam koliko zaliti! Reci da li su ti poznati epiphhyllumi, oni navodno trebaju češće zalijevanje od ostalih kaktusa?

E, hvala Sanjamarija, vidi ti nje kako dobro pamti !
Epiphylumi mi inače i uspijevaju jer trebaju više vode, neznam koliko je to više, ali cvatu, a to je bitno! A kaktusići hmmm!

'''Supstrat mora da bude vodoprooustljiv, ocedljiv. Zato se uvek u supstrat, pored treseta, sumske zemlje i stajnjaka, dodaje i oko 30% ispranog peska i usitnjene cigle numeracije 1-5 mm. ''

samo da nešto pitam.dobila sam sjeme kaktusa a totalni sam laik za katuse. potražila sam zemlju u polj. apotekama. našla sam jednu na kojoj piše sastav: treset sa dodatkom pijeska. hoće to biti dobro? ne spominje se ostatak gore nabrojanih

Evo jednog od osnovnih recepata za pripremu zemlje t.j. supstrata za sukulente i kaktuse:
1/4 delova zemlje (iz baste)
1/4 delova humusa
1/4 delova drobljene opeke (velicine do max 4-5mm)
1/8 delova sitnog recnog peska
1/8 delova kamencica (promera od 2-5 mm)
Svu mesavinu mozete proprziti u rerni na 250*c., a nakon hladjenja u nju mozete dodati i jos malo gipsa, malo drobljenog maltera i malo kostanog brasna. Pre setve seme i zemlju istretiraj nekim fungicidom, seme pospi po povrsini i utapkaj ga (blago utisni). izuzetno krupne semenke mozes pokriti sejanim supstratom. Potopi posude u vodu da se dobro napiju pa sve ostavi na toplom i dobro osvetljenom mestu (ne na direktnom suncu). Redovno fajtaj dok seme ne nikne a onda samo povremeno, da se ne izgubi vlaznost.
Sa semenom bas treba znanja. Ni meni bas ne uspeva da odgajim biljke iz semena svaki put kako treba. I ja pravim negde neku gresku, ali se trudim, ucim i pitam iskusne, sto preporucujem i tebi. Razmnozavaj bilke koje se lako proizvode iz reznica ili izdanaka. Kreni sa prostim vrstama, i uci na mjima.

saba citat:

Sa semenom bas treba znanja. Ni meni bas ne uspeva da odgajim biljke iz semena svaki put kako treba. I ja pravim negde neku gresku, ali se trudim, ucim i pitam iskusne, sto preporucujem i tebi. Razmnozavaj bilke koje se lako proizvode iz reznica ili izdanaka. Kreni sa prostim vrstama, i uci na mjima.

saba hvala na savjetima. evo samo da se pohvalim da mi je proklijalo jedno sjeme. ostali su nabubrili pa se nadam da će i oni uskoro moj prvi kaktus. tako sam

mogu li se kaktusi saditi u pitarice bez rupica na dnu ili je neophodno da pitar ima rupice? moze li se na dno pitara staviti stiropora u svrhu drenaze?

Ne. Ne mogu se saditi bez rupica jer moraju imati jako dobru drenažu. Još je preporučljivo da se na dno vaze ( ne znam što je pitarica, pretpostavljam isto ) stavi šljunka ili komadiće cigle da bi se povećala drenaža. Ako misiš na konkretnu sadnju kaktusa, nemoj eksperimentirati sa stiroporom. Pijeska ili sitnih kamenčića možeš pokupiti u svakom parku.

Ja sam dugo koristila drobljeni stiropor, on je u redu! I ne ide samo na dno nego se pomeša i sa supstratom! Stiropor je naročito dobar za kaktuse osetljivog korenovog sistema (npr.astrophytumi) jer dobroi drenira ali nije suviše krupan niti oštar i ne može oštetiti korenove dlačice kao drobljeni kamen oštrih bridova!
Drenažne rupice mora imati saksija za sve biljke a za kaktuse je posebno opasno ako ih nema!

Eh, savjeti pršte na sve strane samo tako cure..dobro je da imam ponavljanje gradiva prije sijanja da opet negdje ne pogriješim kakva sam..

Ne znam Majči, ja nisam baš za taj stiropor. Baš ću probati, možda promijenim mišljlenje.

nizozemski sukulenti koji se mogu kod nas nabaviti uvijek su puni stiropora pomiješanog sa supstratom

Da, i ostale biljke se često mogu kupiti sa stiroporom u supstratu! U principu, granule su iste veličine kao perlit dakle, odgovarajuće samo je razlika u tome što stiropor, za razliku od perlita, u sebi ne zadržava vlagu, što je sukulente čak i bolje. Nema, Pinki, velike razlike ni u odnosu na kamenčiće osim što stiropor sigurno neće biti prekrupan i preoštar pa je čak i sigurniji (ima ono pravilo da šljunak za dreniranje kaktusa tj. njihovog supstrata ne bi smeo biti u prečniku širi od 20mm a to je nekad teško naći ako se nema komercijalni supstrat!)
Uostalom, stiropor ima jednu ogromnu prednost- jeftin je tj. uglavnom džabe!