PH zemlje

Mary Jo citat:

JOvane, ja nisam u Panoniji Kod mene je zemljiste vise neutralno nego sto je alkalno

Znam, ti si na OBODU panonije i sto je neko dalje od nje (juznije) ima vece sanse da mu zemljiste bude i kiselije Zato ce i tvoja "borba" biti teska ali sa vise izgleda za uspeh .
U bg bastama, u urbanoj sredini, na Vozdovcu, naisao sam na prilicno zapusteno dvoriste i bastu sa vidno starim i neodrzavanim hortenzijama-ruzicaste, pink i svetlo plave, jedne pored drugih . Oko njih neki korov i trava, zemlja neobradjena.
"IMA SE, MOZE SE"

Više vas pominje da ste dodavali sumpor u zemlju. Opet vas molim da mi date naziv tog preparata (elementarnog sumpora) da znam šta da tražim u poljoapotekama.

Dosta logičnih razmišljanja i zaključaka. Međutim stvar sa hlorozom je kompleksniji problem nego što je napred navedeno.
1. Alkalna sredina otežava usvjanje jona gvožđa zbog prisustva jona kalcijuma poreklom iz kalcijum karbonata
2. Visoka vlažnost zemljišta otežava usvajanje gvožđa
3. Prohladno leto izaziva iste probleme
4. Neizbalansirana ishrana
Rešenje problema leži u kombinovanoj primeni helatnog oblika gvožđa folijarno i zalivanje sa rastvorom na dubinu korenovog sistema višekratno u toku jedne vegetacije. Ovakav tretman pomaže na rok do 4 godine i potom se tretman ponavlja.
Izuzetne probleme mogu da stvore podzemne vode svojim visokim nivoom pri čemu istiskuju vazduh iz zemljišta i prouzrokuju redukcione procese i podizu iz dubljih slojeva soli koje svojom visokom koncentracijom onemogućavaju usvajanje gvožđa.
Kontrolisanje i promena pH ima smisla samo na manjim površinama zbog ekonomskog efekta.
Preparat kupljen u Austriji je izuzetan i pouzdan. Primera radi Sequestren sadrži svega 6% helatnog gvožđa dok ovaj 13%. Pažnju obratiti kod folijarnog tretiranja da se izvodi u kasnim popodnevnim satima kad je iztezitet sunčeve svetlosti smanjen ili još bolje noću zbog fotorazgradnje helatne veze.

drveni citat:

Više vas pominje da ste dodavali sumpor u zemlju. Opet vas molim da mi date naziv tog preparata (elementarnog sumpora) da znam šta da tražim u poljoapotekama.

Odlično pitanje drveni , ( znam, da znate odgovor ), ali treba da znaju i drugi.
Radi se o koloidnom . kvašljivom ili vodorastvorljivom sumporu. ( ikvašljivi i elementarni sumpor nije isto..)
Tako sam i rekao ranije..

LOLAplastenici citat:

U rasadniku cetinara, zakiseljavaju [ i popravljaju strukturu] sa piljevinom. Moze i sa koloidnim sumporom, ali je jeko sporo, a najbrze sa gvozdje-sulfatom, ]

U prodavnicama sam taj preparat viđao pod imenom -Kvašljivi Sumpor, a objasnili su mi da se mođe naći i pod imenima Kosan, Kolosul i Kumulus, pa sam ga kao takvog i kupovao.
Postoje temperaturna ograničenja u korišćenju ( do 28 C ) i veoma je spor u zakišeljavanju. Ja sam ga koristio u kombinaciji sa malčiranjem svetlim tresetom.


Slažem se sa Miodragom da bi trebalo preparat Kompo Fetrilonn koristiti i folijarno ( brže će pomoći biljci ), jer su biljke na predhodnim slikama u lošem stanju.

Kompo i scotts imaju đubriva namenjena za tvrdu vodu, koja daju odlične rezultate u prihrani biljaka , bez obzira na artersku vodu.

Na preparatu pise kako ga koristiti:
u popodnevnim casovima ili po oblacnom vremenu rastvoriti odredjenu kolicinu u 10l vode,za odredjenu biljku,npr
ruze 20g za 2-3m´to je preporucljivo,a u tezim slucajevima max 20g na 1 m kvadratni.
I dalje je tabela za voce,povrce,hortenzije....
Dalje kaze,nikako folialno tretirati,ali ko se i desi da se poprska list,isprati ga vodom,a cvet se nikako ne sme tretirati ovim rastvorom.
Zalivanje se moze ponavljati na 3 nedelje u trajanju od i to 1-3 puta u toku sezone,tj u peripdu od marta-septembra.

Svojevremeno se mogla nabaviti zelena galica koja je u stvari ferosulfat koji je gore pomenut. Trenutno se može nabaviti samo u Mađarskoj u vrećama od 25 i 50 kg. Primenjuje se kao 10% rastvor u vodi isključivo zalivanjem i to u fazi mirovanja ili u vegetaciji zajedno sa UREA-om u koncentraciji 0,5% folijarno.
O ceni ne znam ništa.

Nisu svi helatni oblici primenljivi folijarno. Dugo godina sam radio sa engleskim preparatom Librel sa 13,2% Fe. Trenutno ga ne mogu nabaviti pa koristim belgijski Agrifer sa 6% Fe i sa njim sam zadovoljan. Oba preparata se mogu koristiti i folijarno.

Da li mislite na ovaj kvašljivi sumpor? Piše da je to fungicid a ne sredstvo za zakišeljavanja tla.

alijaznam citat:

Nisam sigurna da ti taj preparat menja kiselost supstrata , pogotovo ne tako brzo. Pretpostavljam da je stvar ipak u tome da preparat sadrzi velike kolicine gvozdja 13% , pogodnog da odmah udje u biljni sistem. To se pogotovo vidi iz opisa hortenzije,odnoso vidi da je samo rec o deficitu gvozdja koje je brzo uslo u sistem , u kiseloj zemlji hortenzija bi bila plava ( ako ima aluminijuma) a ne tamno roza.Plus, sama promena kiselosti zemlje nema instant efekat na hortenziju. Ali zato Ph veci od 6.5 moze izazvati deficit gvozda kod hortenzija. Tako da je rec o dve razlicite stvari, nedostatku gvozdja zbog viseg ph , a zatim tek dobijanje kiselog supstrata. Ovim preparatom zalecila si nedostatak gvozdja kod svojih biljaka. Medjutim ako ipak zelis da se biljka kroz duzi vremenski period brine sama o sebi, npr, rodendron, probaj sumpor sa kojim bi kroz pola godine ,godinu dosla do kisele zemlje, ili nesto drugo. Zdravlje biljaka je u zemlji! :)Ako ti zemlja u koju posadis biljke za kisele supstrate nije vec sama po sebi kisela, samo djubrivo za rododendrone ti nece mnogo pomoci, pogotovo ako zemlju zalivas cesmovacom!

Ovo za boju cveta hortenzije sam i ja usvojila kao tacno,ali u Banji Vruice,gde je zemlja glinovita,ima jedno dvoriste kroz koju vodi staza do kuce od kapije.Sa jedne strane staze je roze,a sa druge strane nebo plava hortenzija.Moguce da je zemlja ti na granici neutrealnosti,ili to ne postoji,ne znam,ali to kada sam videla teorije o boji cveta mi je pala u vodu.

Uopste ne pada u vodu. Mnogi pozele da promene boju u plavu i zaliju je sa preparatom i ona kroz neko vreme krene da menja boju, pogotovo deo gde je bila zalivena, ali ne promeni boju do kraja, a i treba joj vremena. U Pancevu blizu Rodica u jednoj ulici ima ceo zid u hortenzijama i sve su roze, od svetlo do jarko roze, skoro crvene, i sad tu niko ne zivi cini mi se, ali je pre par godina u toj skupini mjestimicno bilo i plavih, ili bolje reci satiranih.
Jedna od mojih rozih je uz samu ogradu pa kad je gnojimo to je uvek sa iste strane i kad je stitim sa cetinama, isto sa te strane, i ponekad mi bas sa te strane da cvetove koji pomalo vuku na lila, mada ostatak cveta regularno roza.
Ako je staza od betona, a hortenzija pored moguce je da je zato deo roz ako je inace u kiselom zemljistu.
Ne, teorija ne pada u vodu, samo ti je potreban dostupan aluminijum , koji na visokom ph tesko hortenzija usvaja, a pri nizem lako. Cak i ako imas kiselu zemlju a manjak aluminijuma hortenzija ti nece biti plava vec lilasto roza, satirana. Znaci opet nije rec samo o ph vec o aluminijumu.
Da, lolo jeste medjusobno povezano, ali kokos je kokos a petao je petao.

I opet mi se namece zakljucak, citajuci ovu 7.stranu, da je u baznom okruzenju nemoguca trajna promena-snizenje pH zemljista. Ako je to jedini uzrok hloroze (neiskoristljivost gvozdja pri visokom pH) "borba" je stalna, preparati skupi, tretiranja cesta (u toku vegetacije ili u toku mirovanja) a tesko postignuti uspeh se vrlo brzo izgubi ako se u toj borbi malo "opusti".
Moje iskustvo me je jako podsecalo na pravljenje kule od karata ili gradnju Skadra na Bojani

Definitivno je problem od visoko baznog napraviti zaista kiselo da to godi rodendronima ili pierisu, ali popraviti sastav zemljista, da ne bude hloroze ( ako je uzrok prevelik ph) mislim da nije problem. Licno sam davno odustala od rodendrona, ali zato mojim hortenzijama, magnolijama ili mocvarnim hibiskusima nista ne fali.
Zato vidim preparate kao F13% samo kao zalecenje, jer pravi problem nije resen, a to je sam sastav zemlje. Ne mislim da je lose dodati gvozdje, naprotiv, ali ako zelis da biljka dobro napreduje i da ima zdrav razvoj resenje nije dodati joj gvozdje jer pokazuje znake nedostataka, vec spreciti pre nego leciti!
I da dodam da 6.5 jeste kiselo, ali jedva. A za rodendrone ti treba 4.5 do 5.5 eventualno 6, tako da sto se rododendrona tice preparat resava hlorozu ali ne i neadekvatni ph. Pogotovo sto ti, tdiki, i biljke otporne na baznije zemljiste pokazuju znake hloroze sto ce reci bas velik ph.
Inace na klorozu ne utice samo ph, vec i los korenov sistem, previse djubra hemiskog, i previse vode, ma Miodrag je to vec nabrojao, pa je mozda u necem od toga problem, a ne u prevelikom ph. I na kraju opet zelim da naglasim samo zemlju ili biljku zaliti necim je privremeno resenje--PRONADJI I OTKLONI PROBLEM.

Evo odličnog objašnjenja stanja pod nazivom hloroza:

SarahKey citat:

Malo sam zbunjena, jel' to albicija julibrissin koja je gajena kao sobna biljka ili? Ja moju ipak gajim u dvoristu i dobro joj ide. Albicija je nisko drvo koje obozava jarko sunce i vrelinu, sjajno podnosi periode suse. Kad se gaji na otvorenom nije zahtevna ni po pitanju tipa i kvaliteta zemlje, raste i u siromasnom zemljistu. Inace, zutilo lisca se u literaturi zove hloroza, tj. propadanje hlorofila, biljnog pigmenta koji listovima daje zelenu boju, a ima veoma vaznu funkciju fotosinteze. "Napada" podjednako listopadno drvece i zeljaste biljke, pa i sobno cvece, narocito. Nastaje kao posledica: - loseg oticanja (drenaze) vode - ostecenja korena - zbijenog, stisnutog korena - povecanja baznosti zemlje (povecana pH) vrednost, odnosno krecnjaka u zemlji - nedostatka nutrienata, preciznije mikroelemenata, specijalno Gvozdja (Fe) i mangana (Mn) i cinka (Zn) Ako se radi o nedostatku Fe prvo pocinje da zuti mlado lisce koje se tek stvara, a ako nedostaje Mn ili Zn prvo pozuti starije lisce, nize na stablu. Mislim da ovo nije tesko uociti, pa mozes prepoznati sta se desilo, ili jos uvek desava. Fe je sastavni deo molekula hlorofila, pa ako ga nema dovoljno, nema ni hlorofila, ako nema hlorofila, nema zelene boje lista. Razlozi za nedostatak gvozdja: - u suvise alkalnoj sredini (krecnjacka zemlja) Fe ne moze da se upija iz zemlje (nije rastvorljiv u vodi, abiljka svu hranu uzima rastvorenu u vodi). Ima ga, a kao da ga nema. - prevelika kolicina Ca, fosfora, bakra, Mn i Zn u zemlji ce spreciti apsorpciju Fe - ostecenje korenovog sistema, poremecena funkcija korena - realni nedostatak neophodnih mikropelemenata u zemlji Na osnovu gornjih cinjenica, slozila bih se sa dosadasnjim komentarima - previse vode. - Koren je mozda poceo da truli, tj. gubi funkciju i ne moze efikasno da uzima hranu iz podloge. - promenjen pH zemlje, reakcija zemlje je alkalna. To se neminovno desava ukoliko biljke zalivamo vodom sa cesme koja je veoma "tvrda", ima puno "kamenca", tj. krecnjaka. Vremenom se taj kamenac talozi u saksiji i menja pH zemlje, tako da se desava onaj fenomen, gvozdja ima u zemlji, ali kao da ga nema. Evo sta bih ja uradila. Prvo bih nabavila neku vrstu 'meke" vode, a to je kisnica, izvorska ili recna voda. Potom bih biljku izvadila iz zemlje i koren dobro oprala u toj mekoj vodi. Cilj je da na korenovom sistemu ostane sto manje te stare zemlje. Na kraju bih biljku posadila u novu, svezu zemlju za cvece, kojoj bih dodala malo obicne, bastenske zemlje, i malo grubog peska koji ce olaksati oticanje vode, jer, kao sto smo se slozili, albicije ne vole puno vode. Dozvoli da se zemlja bude na dodir suva pre nego sto ponovo zalijes biljku. I zasto je ne posadis negde vani? Eto toliko.

Pre ovog preparata,tretirala sam pomenute biljke VUXALOM,i nista se nije desilo,a po upotrebi ovog Austrijskog preparata sutradan biljke su dobijale zelenu boju.E,sad,ako ovaj preparat sadrzi samo gvozdje,a nije promenio ni trenutno Ph zemlje,onda ne bi mogao delovati nikako.Verovatno za kratak vremenski period uspe promeniti sam Ph,jer pise da se upotrebljava 3 puta u sezoni u razmaku od tri nedelje.
Rodendronu sam menjala zemlju prosle godine,a nekim biljkama koje su velike je prosto nemoguce to raditi i zbog velicine biljke.
Ne znam,probacu jos jednom sa ovim preparatom do kraja sezone,pa cu videti ili jednostvno odustati od nekuh biljaka.
Mada i pojedine ruze lose izgledaju,Wisterija,Magnolija,mozda je problem u necem drugom,ali u cumu,za sad nemam ideju!

Tdiki, nisi pazljivo citala. Ako preparat sadrzi helatno (organski vezano) gvozdje, to gvozdje ce biti usvojeno bez obzira na pH. Tako da deluje na svim tipovima zemljista. To pise i na uputstvu, napr. Sequestrene. Preparat je obicno so gvozdja sa nekom organskom kiselinom, pa u rastvoru deluje kiselo. Ali to nije dovoljno da znatnije promeni pH. Biljka jednostavno koristi to gvozdje iz preparata DOK GA IMA u zoni korenovog sistema i tako zaobilazi "blokadu" koju cini visoki (bazni) pH za neorganske soli gvozdja, koje postoje u zemlji ali se ne mogu koristiti zbog slabe rastvorljivosti i jonizovanosti takvog gvozdja. Sve dok se preparat helatnog gvozdja ne ispere iz zemlje, ili se ne raspadne pod dejstvom svetlosti ili bakterija-delovace i biljka nece biti u deficitu gvozdja. Ako se takvo gvozdje iz organski vezanog, prevede u neorgansko, pri baznom pH, biljka ga opet nece moci da koristi.
Zato su preparati sa organski vezanim gvozdjem daleko efikasniji nego recimo "zelena galica", gvozdje sulfat, koji realno zakiseli zemlju nesto jace nego organska kiselina iz helata. Ali i to je kratkotrajno jer ga bazna zemlja svojim visokim sadrzajem alkalija brzo neutralise. Kalcijum se veze za sulfat i stvori se nerastvorni gips koji dodatno "betonira" zemljiste (supstrat).
Vuksal nije namenjen za lecenje hloroze. On za tako nesto nema dovoljnu kolicinu gvozdja. To je obicno, visekomponentno folijarno djubrivo, za prihranu, pa ga ni ne treba uporedjivatl sa sredstvima namenjenim lecenju ili prevenciji gvozdjeve hloroze