Ljudi jel moze neko da mi kaze kad se presadjuje sad na zimu voce ? jel mogu sada ili treba da cekam jos?

ZunaMilan, bez obzira što su pojedine sadnice samooplodne, a druge ne, uvek su prisutna dva najveća i neizostavna oprašivača, a to su vetar i pčele. Što se oprašivanja tiče, možete mirno spavati.

I ja sam ljubitelj krupnih i aromatičnih trešanja. Recimo, odlična sorta je Džin, međutim malo rađa. Sorte koje bih izdvojio, a koje se odlikuju finom aromom, kvalitetom i veličinom, pritom relativno dosta rađaju su: Burlat, Germersdorfska i sortu koju ste pomenuli, Hedelfingerska.

misoo83, na sledećoj temi je pisano o podizanju zasada, pogledajte: www.svetbiljaka.com/Fo...rt=15.html

Godinama citam savjete na ovom forumu.Mnogo prije nego sam imala imanje i kucu na selu. prije tri g. ostvarih i to. citala do iznemoglosti o ruzama, travnjacima...., kao o vocu cu kasnije, kada budem pripremila dio imanja koji je planiran za vocnjak. Kako ce to biti, ko zna kada, rijesila sam da posadim nekoliko sadnica na dijelu imanja ispred i iza kuce.
Sa takvom tremom i nedoumicama pristupam tome i ako u svom okruzenju vazim kao za uspjesnog pocetnika bastovana. Trema? Imanje je u Bjelopavlicima, izmedju Podgorice i Danilovgrada. Kvalitet zemje, katastrofa. Desetak i li manje cm neke kao dobre zemlje, pa 30cm neka siva zbijena pa do u beskonacno zuto bijela .To kada se kisa ispada, ne propusta ni kapi. Zbijena, teska . Pri tom niko od mjestana nema skoro ni jednu vocku. Posadjeno voce je samo u dvoristima ljudi koji nijesu porijeklom odatle, i nije lose. Da li se upustiti u rad( kojeg me nije strah,naprotiv) i da nista zbog takve zemlje ne uspije?

Dok me neko ne primijeti i bude zneo da me savjetuje, ja imam jos pitanja.
Planirala sam da posadim, tresnje:Germendzorfska, Burlat, Stela, Regina, Van i Kordija x1kom. Visnja: Oblacinska i Hajmanova x2kom.
Dunja:Vranjanska i Leskovacka x1kom. Kruska: Kaludjerka, Viljamovka, Junska ljepotica x1kom. Jabuka: Gala, Jonogold x1kom. Smokva: Petrovaca, Sultanija x1kom. Sljiva:Obilnaja 1kom.
Sta mislite o ovim sortama? Da li kretati u taj poduhvat, obzirom da trba snage iskopati adekvatne rupe, pripremiti, posaditi a veci dio posla ako ne i sve radim sama? Pa novac za sadnice koje ko zna da li mogu prezivjeti takvu zemlju.

Vocari spavaju, ili su u provodu kako je vikend. Plasim se da mi niko nece odgovoriti na vrijeme, sada uocih da je zadnja poruka prje moje jos iz novembra/2010.

Mozda vec ima tema sa ovim i slicnim pitanjima, pa molim administratora, ako sam pogrijesila da to ispravi dok ja ne 'udjem u stos'.

tunbergija citat:

Vocari spavaju, ili su u provodu kako je vikend. Plasim se da mi niko nece odgovoriti na vrijeme, sada uocih da je zadnja poruka prje moje jos iz novembra/2010.

Beše lepi dani, pa voćari u voćnjacima. Počelo se sa orezivanjem, mada već dva dana kod mene sneg. No da se osvrnemo pitanjima.

Bez obzira što je zemlja niskog kvaliteta, zašto biste gledali komšijske voćke. Kažete da je samo prvih 10-ak cm zemlje relativno plodno, a ostatak glina. Jedan od predloga je da se unese dodatna količina kvalitetnije zemlje u rupu sa više đubriva no obično, a druga, teža varijanta, jeste da se kopaju dosta veće rupe i da se tako pripremljena rupa popuni isključivo tom kvalitetnijom zemljom uz adekvatno đubrenje (zgoreli stajnjak i/ili đubrenje nekim kompleksnim đubrivom dva puta godišnje). Svakako je najteži posao iskopati rupe.

Što se trešanja tiče, pored ovih sortimenata, možete posaditi i jedan komad Hedelfingerske.
Junska lepotica je odlična letnja kruška za konzumaciju. Nju sam zavoleo još kao klinac zbog šmeka, arome, ukusa i boje.



O Viljamovci da ne dužim, a što se tiče Kaluđerke mogu dati dosta krupan plod, međutim ima gorčinu i nisam oduševljen njom. Druardova je takođe zimska sorta, i po meni kvalitetnija.

Oblacinska i Hajmanova su industrijske višnje, dosta su kisele i relativno sitne. Ako se već sadi sadnica dve, preporučio bih marelu, tako ih zovemo u mom kraju. Krupan plod sa prijatnijom kiselošću.

Jonagold je tradicionalna sorta, a za Galu nisam čuo. Lično više volim nakisele jabuke, tako da je moja omiljena Ajdared, mada i Melroze u prvim nedeljama nakon branja.

Smokve nemam, i volim ih jedino sušene, a što se tiče šljive tu je izbor širolik.

Timocanin, hvala Vam na ogovoru. Nekako sam ga od vas i ocekivala.
Sugestija za sortu visnje i kruske je ok, slazem se ali nijesam pronasla druge sorte sem ove.
Prpremila sam vec kamion plodne zemlje i pregoreli ovciji stajnjak.
Da li ce biti dovoljno da rupa bude 60-70 centi dubine i sirine?

Evo jedan post o pripremi rupe i sadnje.

Timocanin citat:

Evo par saveta pri podizanju zasada. Kada ste odredili parcelu, sadržaj mikroelemenata u zemljištu, položaj, rastojanje između sadnica, pristupa se kopanju rupa. Brzina napredovanja sadnica upravo zavisi od toga kako ste i na koji način pripremili jamu. U jesen, pre snega, valjalo bi iskopati jamu dubine 50... 60, širine 60...70 cm. Prvi ašov odvajati na jednu stranu, a ostala dva na drugu. Ovako iskopana rupa treba da "prezimi". Ukoliko u toku zime nema snega, ili se on istopi, a sadržaj vlage bude optimalan, rupe treba zatrpati, i to, na dno ide prvi sloj koji ste iskopali, a potom drugi i treći. Na ovaj način ste pripremili rupu, sa relativno homogenom zemljom koju je mraz učinio takvom. Time je obezbeđeno dobro napredovanje voćaka, žilice lakše "rade" u mekoj zemlji. Kada nabavite sadnice, pristupa se sadnji. Morate proveriti korenov sistem, i poželjno je da svaku žilicu skratite voćarskim makazama, a one koje su suve ili trule, skratiti do zdravog dela. Neki, pre sadnje, korenov sistem utapaju u posudu sa razblaženim stajnjakom. Motikom razgrnete zemlju, postavite sadnicu, i po mogućstvu oko korena staviti što sitniju zemlju (krtičnjak). Zatim, ide sloj zemlje, pa preko stajnjak 10...15 kg (može i 200 gr NPK 8:16:24, ili pak pepela od drveta, nikako uglja). Gledati da je kalem iznad visine tla, a zatim svu preostalu zemlju navući oko sadnice. Pobosti kolac, pričvrstiti sadnicu kanapom i sve to dobro zaliti sa 30 L vode, kako bi izašao sav vazduh. Sadnju bi valjalo završiti do kraja godine, ako vreme pogoduje tome. Ukoliko voćnjak nije ograđen, obavezno sadnice uviti hartijom od nemilosrdnih zečeva ili srndaća.

U Vašem slučaju, možda bi trebalo ići u širinu i do 100 cm. Inače, stajnjak od ovce spada u najkvalitetnije. Takođe, zgoreli stajnjak uvek ide iznad korena, a ne ispod jer će "izgoreti" koren.

Hvala puno. Uradicu sve tako, pa sta Bog da,kako kazu.
Javicu kako sam obavila posao, ako nista, ono radi podrske.
Hvala Vam jos jednom.

Važi, čujemo se.

Dok sam obilazio poljoprivredne apoteke video sam organsko djubrivo fabrički spakovano. (ni pet ni šest, već uvozno, majko moja )
Kažu kokošije,mada ja to nigde nisam video da piše
Ima sledeći sastav,pa da čujem vaše mišljenje o ovom djubrivu.
Suva materija 90%
Organska materija 55%
Azot 5%
Fosfor 3%
Kalijum 2%
Pepeo 34%
Kalcijum 10%
Magnezijum 0.6%
Gvoždje 0.06%
Mangan
Cink
Bakar
Kobalt

Pakovanje je od oko 10-tak kg i košta oko 650 dinara

na kolikoj udaljenosti od oraha min se moze saditi drugo voce a da mu orah ne steti?

Interesuje me kad treba zadnji put zalivati voce da ne bi izmrzlo preko zime, a posto je bila prilicna susa ovog leta, da li da vise uopste ne zalivam?

Jesen je stvarno bila sušna pa čak do kasno u jesen voćke nisu imale dovoljno vlage u zemlji. Zalivanje mu je prijalo u svakom slučaju utoliko više što donedavno nije bilo ni hladnog vremena. Međutim i da je bila temperatura ispod nule zalivanje nebi škodilo. Voda se brzo apsorbuje u zemlji. Voćka vrlo teško smrzne u zemlji. Ako već hladnoća naškodi biljci to će se desiti na nadzemnom delu biljke a smrzavanje u zemlji je skoro nemoguće ili vrlo retko.