Himalajski cedar (Cedrus deodara)

.

drveni citat:

Koliki je vremenski razmak između prve i druge slike?

Prošlo je oko 5 godina od 'lečenja' . Kedar se 'povratio' za par meseci...

drveni citat:

Nabuko šteta što ste sklonili post sa "zapletom".

Malo sam se zabrinuo, da ne zabrazdim u scenario Meksičkih serija, a drvo je ipak, poreklom iz Azije...

drveni citat:

Očigledno je drvo bilo otrovano krečom ali se zemljište na neki način isčistilo i kedar je preživeo i ozdravio

Zaštitar bilja, je sugerisao da je problem fiziološki ( nije bilo bolesno ). Uvažio sam njegov stav, pa ga nisam tretirao pesticidima. Dijagnoza je bila - loša podloga. Neodgovarajući PH.
Hemičari su predlagali:
- Gvožđe-sulfat ili MgSO4 , da bi se snizio PH (bio je oko 8), na -ispod 7.
- a DRugi je predlagao Mono-amonijum-fosfat ( ili Di-amonijum-fosfat ).

Ovih dana sam iskopao veću rupu ( za cisternu ) u neposrednoj blizini stabla, pa me je pogled na slojeve u zemlji podstakao, na opis problema sa Deodarom..

Vrlo zanimljive slike. Kao da se vidi do kog sloja zemlje je prodro kalcijum karbonat. Da li ste tretirali tlo nekim od preporučenih hemikalija?

drveni citat:

Vrlo zanimljive slike. Kao da se vidi do kog sloja zemlje je prodro kalcijum karbonat. Da li ste tretirali tlo nekim od preporučenih hemikalija?

Da, i meni se isto čini.( ja to kažem, Kad zemlja pobeli od muke...), manje se vidi i da je zemlja nezdrava, da je sve to nasip, sa dosta šuta..
Kada se problem uozbiljio, razmišljao sam da je u podlozi već prevelik salinitet ( EC * ), a sa malo sulfatne ( ili fosfatne ) soli se ne bi postiglo zadovoljavajuće "kišeljenje". Pitanje (moje) je bilo - sa kojom soli će se postići najveći efekat..Ako bih stavio previše soli u zemlju, ubrzao bih propadanje kedra..
Na primer 1kg , jednog od predložeih đubriva, za koliko smanjuje PH u podlozi... Da li više zakišeljavaju zemljište sulfati ili fosfati... ( no da ostavimo nešto i za drugu priliku... ) koristio sam ono što sam mogao naći na brzinu.. Gvožđe-sulfat = FeSO4

Nabuko citat:

....Pitanje (moje) je bilo - sa kojom soli će se postići najveći efekat..Ako bih stavio previše soli u zemlju, ubrzao bih propadanje kedra.. Na primer 1kg , jednog od predložeih đubriva, za koliko smanjuje PH u podlozi... Da li više zakišeljavaju zemljište sulfati ili fosfati... ( no da ostavimo nešto i za drugu priliku... ) koristio sam ono što sam mogao naći na brzinu.. Gvožđe-sulfat = FeSO4

Evo jedan dobar rad sa preporučenim sredstvima i dozama u cilju povećanja kiselosti tla u zavisnosti od sastava (sadržaja: peska, gline, humusa...):
extension.oregonstate....1560-e.pdf

Nista o hemiji (nije moja struka!) ali, meni izgleda na slikama da je 'sut' onaj gornji, porozniji sloj, a da je ispod neka vrsta (masnije) gline. Gornji sloj se znatno lakse isciscava kisama, ali se onda sve talozi u sloju gline.
Ja bih predlozio, ako zemljiste ima neki pad od kedra ka nekoj manje bitnoj povrsini (put?), da se iskopa rov (moze i par komada) kroz sut, kao i jedno pola asova do asov kroz glinu, te da se rovu da pravac pada, zaspe se onda opet nekim sutom (ne glinom!) - i voda bi trebala da polako spira krec iz gline ka dole.

Zmijobor citat:

Ja bih predlozio, ako zemljiste ima neki pad od kedra ka nekoj manje bitnoj povrsini (put?), da se iskopa rov (moze i par komada) kroz sut, kao i jedno pola asova do asov kroz glinu, te da se rovu da pravac pada, zaspe se onda opet nekim sutom (ne glinom!) - i voda bi trebala da polako spira krec iz gline ka dole.

To može ali ne znam da li je potrebno. Pitanje je da li treba dodavati bilo šta u zemlji, pa vidi se da kedar dobro izgleda. Drvo se oporavilo i nastaviće da odbacuje iglice koje će se raspadati i zakiseljavati tlo.

DA,da, mislim da ste obojica u pravu.
Zmijobore, postoji pad i svi uslovi koje si naveo, ali si mi to trebao predložiti pre 5 godina... kada je problem bio gorući (malo šale ).

Uradio sam nešto drugo, ubacio sam litvanski treset ( PH oko 4, a EC minimalan ) čija je uloga bila da snizi PH i 'razredi' salinitet u svojoj okolini ( da snizi i EC ).
U detaljnijem snimku podloge , vidi se da ponegde ima malo 'zdrave' ( žute ) zemlje.



Vidi se da je, u žutoj ilovači ( glina ), pa i u njenoj okolini, "metabolizam" soli u podlozi, drugačiji.

Intervencija sa 'kišeljenjem ' podloge, doprinela je da koren pronađe novu, bolju podlogu ( da pregura krizu..). Od tada, nikakve intervencije, pa ni prihranu nisam koristio..

Šta se koristi kao podloga za kalemljenje, jel obična deodara ili nešto drugo?



Sliku je Miodrag postavio na temi "Rasadnici"..

Za kalemljenje Cedrus deodara ‚‚Glauca pendula‚‚ preporučljivo je da je podloga Cedrus deodara zbog patuljastijeg rasta, mada svi kedrovi su kompatibilni između sebe u kalemljenju samo se različitim kombinacijama dobijaju različite bujnosti. Kao podloga odlično može da posluži i Larix decidua.

Ali ovo nije pendula nego feeling blue.. jel da?
Moram da sakipim seme, pa za par godina da imam podloge - doći ću na neki čas kalemljenja kod vas
Kad se skupljaju šišarke? Gledao sam ispod nekih stabala, ali nema ni jedna dole, sve su visoko - ne mogu da ih dohvatim xD

Ovaj kultivar koji sam ja pomenuo je malo stariji brat ovog tvog. Razlika je samo u nijansi, ako uopšte i postoji razlika. Danas svako može da da svoje ime nečemu i da to patentira??? Možeš misliti!
Ono što je važno kod naziva ‚‚pendula‚‚ da označava da je sa oborenim ili padajućim granama.

Psycho, ubijaš me sa tom mušicom. Već sam je tri puta lupao po monitoru

MIODRAG22 citat:

Ovaj kultivar koji sam ja pomenuo je malo stariji brat ovog tvog. Razlika je samo u nijansi, ako uopšte i postoji razlika. Danas svako može da da svoje ime nečemu i da to patentira??? Možeš misliti! Ono što je važno kod naziva ‚‚pendula‚‚ da označava da je sa oborenim ili padajućim granama.

Da, da, znam, nego sam ja mislio da je ovo horizontalni, a ne žalosni kultivar..

Nego..kad se skupljaju šišarke? Jel moram da se penjem po njih ili da čekam da padnu (da ne bih pao ja)?

trebor citat:

Psycho, ubijaš me sa tom mušicom. Već sam je tri puta lupao po monitoru

Svi mi to kažu..ali nekako sam se zbližio sa njom i žao mi je da je obrišem

moja knjiga kaže: "Šišarke, sedeće, uspravne, jajaste; nakon dozrevanja (u drugoj ili trećoj godini) se raspadaju."
tako da nećeš dočekati da šišarke otpadnu cele.. zato, ili se penji ili angažuj vatrogasnu službu, kao trebor

Sad mi nije jasno da li treba da uberem zrelu šišarku (staru 2-3 godine) ili mladu pa da čekam 2-3 god da se otvori?
Ili možda neko ima viška semena?