Karanfil sam zasejala prosle godine.Prezimio je ,ali se sada sve osusio.Sta moze da mu bude?Cuvam ga u saksiji.

imala sam i ja jedne godine te karanfile iz kesice. nikli i meni, ali su poceli da se suse posle nekog vremena, osusili su se oni koji su imali vlazno zemljiste, a nekima sam cak nasla i mravinjake u korenu. opstali su mi oni koji su bili u rastresitoj zemlji, koja je maltene imala samo vlagu kad joj sipam vode. takodje nisam znala da cvetaju tek druge godine, pa sam ih vecinom pocupala, ostala su mi dva korena koja su bas lepa. toliko, vise neznam

Sta znamo o turskim karanfilima?

Turski karanfil, Dianthus barbatus (sweet william) je dvogodisna biljka..ne cveta prve godine, kod nas se sadi od pamtiveka i zovemo ga Topkaranfilj. daje starinski smek bastama...voli sunce i normalno tlo..zahvalna biljka...

Turski karanfil- Dianthus barbatus se razmnozava semenom i deobom bokora. Seme se seje leti u hladne leje, iz ovih leja biljke se sade na stalno mesto na razmak 30x30 cm. Zahteva umereno vlazno i propustljivo zemljiste, na suncanim do polusenovitim polozajima. Najcesce se moze naci kao rezani cvet, a sluzi i za formiranje cvetnih leja i rondela.

Karanfil

Poslednjih godina se mnogo u saksiji gaji Rivera - karanfil i plemeniti Američki karanfil. Ovaj poslednji ima veoma krupan cvet na dugačkoj čvrstoj drški. Cvetovi ovih vrsta karanfila su dugotrajni, ne uvenu brzo, a divno mirišu. Ima ih raznovrsnih boja, pa čak i šarenih, jednostavnih i duplih.

Karanfila ima mnogo vrsta, i kod nas je veoma raširen i poznat pre svega zbog svog prekrasnog cveta različitih boja, a i zbog toga što njegovo gajenje i nega nisu teški i komplikovani. Ima ga mnogo vrsta, ali uglavnom sve potiču od divljeg karanfila - Dianthus caryophylloc-a. No, najpogodniji za gajenje u saksiji je nama dobro poznati, stari karanfil Dianthus fruticosus, a zatim D. heddwigii; poslednjih godina se mnogo gaji u saksiji Rivera - karanfil i plemeniti Američki karanfil. Ovaj poslednji ima veoma krupan cvet na dugačkoj čvrstoj drški. Cvetovi ovih vrsta karanfila su dugotrajni, ne uvenu brzo, a divno mirišu. Ima ih raznovrsnih boja, pa čak i šarenih, jednostavnih i duplih.

Karanfil se množe razmnožavati semenom, reznicama, položenicama i makrotiranjem. Najjednostavnije i najlakše razmnožavanje je reznicama, jer će se sigurno dobiti ono što se želi, tj. neće biti nikakvih degeneracija ili ukrštavanja. Krajem avgusta do polovine septembra uzimaju se za reznice čvrsti i zdravi vršni mladi izdanci koji se odvoje od staroga korena i odseče donja dva do tri listića, a ostali listići se do polovine skrate. Nije potrebno da reznica bude odsečena sasvim uz donji pupoljak, jer žilice mogu izbiti i iz same stabljike. Više reznica ovako pripremljenih zasade se u zajedničku saksiju u koju se na dno stave crepčići od starih razlupanih saksija ili šljunak, zatim čist rečni pesak, a onda se dobro pritisne i zalije. Zasađene reznice pokriju se čašom ili teglom od stakla, koje se dobro utisnu u pesak u saksiji i ostave na svetlo mesto (ali ne i na sunce. Ožiljava se dosta sporo, ali sigurno). Drugi način razmnožavanja je povijanje. Zdrava i snažna jalova grančica (izdanak) povije se u zemlju, zagrne, dobro učvrsti i pritisne, tako da ne može da se podigne dok se ne ožili; tada se odseče od glavnog korena i zasadi u male saksije. Karanfil ne voli prekomerno zalivanje jer to može dovesti do propadanja korena i uginuća cele biljke.

Karanfilu treba jake, plodna zemlja, izmešana sa dosta peska. Sobni karanfil se može proizvoditi i semenom, ali nije preporučljivo jer može da donese neku ukrštenu sortu. Karanfil mora da prezimi u svetloj, zračnoj, prohladnoj i od mraza zaštićenoj prostoriji. Kada počnu da mu izbijaju pupoljci unosi se u svetliju, topliju prostoriju, najbolje na prozor. Odgovara mu sobna temperatura od 10 do 12?C.

Karanfil zimi češće strada od rđe, zbog čega mu listovi postanu prljavi i otpadaju. Ovu bolest prouzrokuje posebna gljivica, a njenom razmnožavanju naročito prija vlaga. Zato zahteva hemijsku zaštitu.

Mozes i sada da ga posejes direktno u bastu. Nicice i lepo se ubokriti tokom 2007 godine ali ce ti cvetati tek 2008 u prolece.

Imam posađenih nekoliko sadnica karanfila, neke patuljaste vrste, koje sam dobio prošlog proljeća, cvjetovi su dupli, latice roza-crvene, simpa izgleda.

Koliko dugo živi ova biljka? Jel to višegodišnja ili godinu-dvije? Lipo ih je vidit kad cvatu.

Višegodišnja

Turski karanfil se seje od jula do oktobra,kada ga posejete potrebno ga mnogo zalivati. Kada ponikne rasadite ga, cvetace u maju i bice ga do jula meseca,kada prodje cvet i ukaze se seme pocupajte ga i otresite seme na prethodno izgrabljanu zemlju i ponovo pograbljajte,svake godine ce te imati lep turski karanfil.Ne smeta mu nista,voli sunce i vodu a kada je u punom cvatu ne polivajte mu latice posebno posle velike vrucine. Obozavam taj cvet i imam ogrome leje turskog karanfila,kao rezano cvece moze da opstane jako dugo u vazi.

Postoji i nova vrsta turskog karanfila koji je jednogodišnji-isproban lično prošle godine,malo kasno sam posejala pa nije rano krenuo da cveta nego krajem leta ali ako se ranije seje verovatno će ranije i cvetati.

pošto je ovako blaga zima jedan bokorčić je još uvek živ i ima cvetić!

znaci onda ne treba da skupljam seme..
posto ja sam do sada skupljala sebe i onda u prolece ponovo sadila..
znaci kada uvene onda da ograbljam zemlju i da zasejem semena i to je to?

ako misliš na dvogodišnji da.

jel' na ovo mislite?

To je Lara Turski karanfil i dvogodisna je biljka ,seje se iz semena i prva godina ne cveta vec druga.