TAJ sam, al' ne mogu pomoći!

Evo ODLIČNIH linkova na ovu temu:

waynesword.palomar.edu/ww0601.htm

www.rmtrr.org/oldlist.htm

www.sonic.net/bristlec...intro.html

www.bethlehemolivewood.net/

www.cathedralgrove.se/...Care-2.htm

www.rampantscotland.co...inglas.htm

Anton, tek sam sada videla ovaj tvoj post (gazda, di je onaj stideći smajli?!)

Dosta toga mozete procitati i na ovoj nasoj temi u kojoj pisemo
-koliko koje drvo moze da zivi- ima dosta toga o najstarijim pronadjenim
primjercima , takodje Anton mi je dosta pomogao u toj temi a vidim
i ovdje je bio bas aktivan

Link do teme : www.svetbiljaka.com/Fo...art=0.html

Evo jedan interesantan tekst iz današnjih ''Večernjih novosti''


''U porti Pećke patrijaršije crni dud star 700 godina

DA POŽIVI GOROSTAS

U porti Pećke patrijaršije nalazi se, najverovatnije, najstarije drvo u Srbiji - ''šam-dud'' čija se starost procenjuje na više od 700 godina! Zaštićeni crni dud ima stablo visoko osam metara i prečnik krošnje 19 metara!

Prema predanju, koje se prenosilo sa kolena na koleno, a koje je zapisano prilikom prvog stavljanja pod zaštitu (1957) ovo stablo crnog duda zasadio je srpski arhiepiskop Sava Drugi, sin Stevana Prvovenčanog, između 1263. i 1272.godine. Navodno, Sava Drugi, po ovratku iz Jerusalima prošao je kroz Pokrajinu ''Šam'' (današnja Sirija) odakle ga je doneo i zasadio u dvorištu Patrijaršije, pa je dud po tome i dobio naziv ''Šam-dud''.

Ovaj spomenik prirode čini svojim karakteristikama gotovo jedinstveni prierak u svojoj vrsti, a najverovatnije i najstariji među biljnim svetom Kosova. Među njegovim raritetnim odllikama posebno mesto zauzima habitus koji je nastao i razvijao se pod specifičnim uslovima. Naime, 1957.godine prilikom oluje, razgranata krošnja i viševekovno deblo raspuklo se na dva dela. Polegle grane na zemlji, onikle su se, i nastavile da ishranjuju krošnju. Ovaj viševekovni gorostas tokom vremena pretrpeo je izvesna oštećenja, tako da su na deblu i granama 1987.godine obavljeni konzervatorski i sanacioni radovi.

- Do kraja juna domaći eksperti, zajedno sa stručnacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, a na inicijativu ''Politike'' utvrdiće o kakvom i kolikom stepenu oštećenja je reč kako bi preduzeli mere za obnovu Šam duda - kaže Maja Radosavljević, pr Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Dakle, stručni tim će proceniti da li je dovoljno primeniti neke biološke preparate, ili je neophodna hirurgija drveta.

A.Šerer''