Kod mene u vrtu čitava šuma . Jedna je visoka preko 6 metara. Vec sam pisao o tome. Ovih dana intenzivno cvetaju, pa ću ih " uslikati" malo kvalitetnijim aparatom. Ako se uzgajaju iz semena, biljke se veoma razlikuju po visini, boji cveta, dužini cvetanja, vremenu kada počinju da cvetaju, ali i po otpornosti na mraz. Mlade biljke lako izmrzvaju, posebno one koje imaju nešto dužu vegetaciju. Ali iz veće grupe semenjaka, uvek se izdvoji par njih sa dobrom tolerancijom na hladnoću i takve bilje treba dalje razmnožavati reznicama.

Jovan1.
vidim da si iz Novog Sada, imas li koju sadnicu na prodaju? Interesuju me naravno one sto duze i lepse cvetaju, i otpornije su na hladnocu. Nisam luda, ha?
Cekam odgovor

patuljak citat:

Jovan1. vidim da si iz Novog Sada, imas li koju sadnicu na prodaju? Interesuju me naravno one sto duze i lepse cvetaju, i otpornije su na hladnocu. Nisam luda, ha? Cekam odgovor

Na žalost, prošao me je onaj maladalački entuzijazam, kada sam proizvodio sadnice egzotičnog bilja, koje niko nije hteo ni na poklon da primi . I ja sam maštao o tome, kao i mnogi ovdašnji forumaši, da svoju sredinu učinim lepšom i plemenitijom tako što će biti više magnolija, lagerstremija, albicija po ulicama i parkovima, ali 90-te nisu bile baš pogodno vreme za tako nešto. Niko nije ni znao šta je to što nudim, tako da sam ja shvatio da NE VREDI . Ali nisam računao na novo doba, internet i drugačiji i brži način komunikacije, pa eto sada mogu da pomognem svojim iskustvom . Dakle, sadnice nemam ali uvek se može naći neka zgodna reznica , pa, Patuljak, ako si vična, javi se na pp .

Što se tiče lagerstremija, mislim da tu "problematiku" poznajem jako dobro, zahvaljujući iskutvu, knjigama i internetu. O ovoj biljci gotovo svaki dan ima neki zanimljivi članak u svetu, a najviše u SAD, jer je to postalo gotovo nacionalno drvo koje krasi vrtove i ulice svih država i gradova južne ( toplije ) polovine SAD. Jak me čudi što nikako ne stiče popularnost i u našim, "kontinentalnijim" krajevima, jer tu može dosta dobro da uspeva uz malo više pažnje pri izboru mesta za sadnju i pri daljoj nezi

ima nas jos novosadjana zainteresovanih.

Na jesen, u novembru, po opadanju lišća, bude i dosta zrelih semenih čaura. Oplodnju cvetova najbolje obavljaju bumbari, ali ove godine ih baš i nema mnogo. To me uglavnom raduje, jer što manje bumbara, manje je i plodova, pa biljke stvaraju više cvetova na istoj cvasti i cvetanje se produžava , do oktobra, ako je lepo vreme. Znači, ko ima vremena, strpljenjai prostora, može ih razmnožiti semenom koje se može sakupiti iz zrelih, neotvorenih semenih čaura sa bilo koje biljke koja raste po parkovima. Takvih pimeraka ima puno na jadranskoj obali. Ubiranje semenih čaura ni na koji način ne oštećuje biljku. Ove čaure same pucaju i otvaraju se na sobnoj temperaturi za mesec dana, mada se mogu i "silom" otvoriti.

Seme je sitno i okriljeno ( ima jedno krilce, kao invalidna muva ). Ovo krilce treba otkinuti pre setve da ne bi trulilo u setvenom supstratu u kome su posejane semenke. Najbolje je da se seje plitko, u februaru ili martu, na sobnoj temperaturi i pri umerenoj vlažnosti, isto kao što se seje rasad letnjeg cveća. Niče za oko 1-2 meseca u proseku, na oko 20 C. Ima 2 klicina listića koja su srcastog ili bubrežastog oblika a rasađuje se kada dobije još 2, normalna, ovalna listića. Rasađuje se u posebne male saksije ( kontejnere ) i stalno se drži na veoma svetlom mestu. To je izrazito heliofilna biljka i ne podnosi ni sopstvenu senku, kao i nar i albicija. Ako se mlade biljke prihranjuju i presađuju 2 ili 3 puta u veće kontejnere, neke mogu da procvetaju već u kasno leto iste godine. Uzbrano seme sa biljke određene boje ne garantuje da će i potomstvo biti te boje, kao ni ostale osobine od biljke roditelja.

Jovan 1,shvatila sam za semnke. Kako stoji stvar sa reznicama? kada je najpogodnije vreme da se uzmu? Uskoro cu proci kroz Novi Sad pa bi bilo zgodno, naravno ako je avgust odgovarajuce vreme, da te zamolim za par reznica. Vuk_ul mi je poslao jesenas ali, nazalost veoma brzo su poterale lisnu masi i iscrpljujuci zalihe, nisu uspele da se ozile. Ziva sam se pojela.

Jel to to za sto ja mislim da je to!

Izgleda da jeste to.Niko nece da slika iz blizine listove da i ja uporedim sa jednom sadnicom za koju ne znam sta niti ko je.

Mary Jo citat:

Jovan 1,shvatila sam za semnke. Kako stoji stvar sa reznicama? kada je najpogodnije vreme da se uzmu? Uskoro cu proci kroz Novi Sad pa bi bilo zgodno, naravno ako je avgust odgovarajuce vreme, da te zamolim za par reznica. Vuk_ul mi je poslao jesenas ali, nazalost veoma brzo su poterale lisnu masi i iscrpljujuci zalihe, nisu uspele da se ozile. Ziva sam se pojela.

Ovako stoje stvari, kada već ne leže . Za reznice nikad nije kasno, ali najbolje se primaju POLUZRELE. Takvih ima od juna do septembra, ali na različitim mestima na drvetu. Najbolje su one junske koje potiču od ovogodišnjih KRATKORASTA iz krošnje. One se brzo prime i mogu da cvetaju već iste godine, slično kao oleander. Neki tvrde da takve daju i niže biljke ali to već ne mogu da potvrdim, moje uvek "podivljaju" . Ona moja najveća je trenutno najviša koju sam igde video, 7m i svake godine još malo naraste ( ali ona je semenjak ). Zatim ovi kratkorasti jako odrvene u julu i počinju da cvetaju, kao i dugorasti, tako da nisu pogodni za reznice. Ali, uvek u krošnji a najčešće pri bazi ima IZDANAKA koji nikada nemaju svoj koren ali mogu da posluše kao reznice jer su na svom vrrhu u to vreme POLUZRELI. Na žalost, većinu sam uklonio jer to je osnovna mera nege. Uvek se ovi izdanci uklanjaju da drvo ne bi dobilo formu žbuna, što je inače njegov prirodan način rasta. Ali oni uporno nastavljaju da izbijaju. Sada moram videti koliko ih ima ali sigurno ima 10ak. Ima već zainteresovanih mijih sugrađana, pa ko požuri... I ona velika ima jedan. Ona mi je posebno interesntna zato sto jako brzo raste, dobro cveta i nikada se za svojih 14 godina života ni najmanje nije smrzla , tako da je uvek imala dobar start u proleće.

Zimi, već od januara se mogu koristiti i tanje , DRVENASTE reznice, ali procenat ožiljavnja je upola manji, mada su i takve biljke jednako vitalne i kvalitetne. Naravno, biljke dobijne iz reznica su KLONOVI i potpuno su identične po svim osobinama sa roditeljskom biljkom.

Fatka citat:

Izgleda da jeste to.Niko nece da slika iz blizine listove da i ja uporedim sa jednom sadnicom za koju ne znam sta niti ko je.

Jeste sigurno . I ja sam slikao nešto ali ne stižem da slike smanjim do potrebne veličine za forum, tako da se mogu videti detalji. Biće slika obećavam.

Niklo je ,ima neke bobice što bi valjda trebao biti cvet kada se otvori
trebalo bi biti lagerstroemia-ako nisam zamenila natpise kada sam sejala ,baš je malo nekako mi ne liči na ovoliko veliko drvo-šta li je na kraju?

dzeljka citat:

Niklo je ,ima neke bobice što bi valjda trebao biti cvet kada se otvori trebalo bi biti lagerstroemia-ako nisam zamenila natpise kada sam sejala ,baš je malo nekako mi ne liči na ovoliko veliko drvo-šta li je na kraju?

Slika je jako mala ali ovko iz daleka, LIČI, samo nekako je zakržljavila. Inače, lagertremije baš ne vole život u saksijama, u kojima se obično prezalivaju u preiodima kada in treba manje vlage ( proleće, jesen, naročito zima ). Kada se otvori cvet, neće biti dileme. Slikaj ga u "makro" modu, da ga svi vidimo i koje je boje

Nije zakržljala,super napreduje obzirom da je tek proletos posejano i od posejanih semenki samo dve biljčice-ja zadovoljna i presretna!

Evo i slika, konačno. Namučih se dok sam komprimovao na veličinu koju prima ovaj forum. Ipak i dalje nisam zadovoljan kvalitetom jer se ne može dovoljno uvećati . Ako neko stekne utisak da je malo " gusto", to je tačno. Gotovo sve je podređeno lagerstremijama, to mi je omiljena biljka .

Evo još, ne može sve u istoj turi .