Podokarpusi su veliki četinarski rod od preko 150 vrsta koje većinom naseljavaju ekvatorijalni pojas (Brazil, podsaharska Afrika, Malajski arhipelag, Australija, Okeanija,...). Mada su uglavnom tropsko drveće postoji par vrsta koje rastu u kontinentalnoj i planinskoj klimi.
Ovo drveće je totalno nepoznato na našim prostorima i zanima me da li bi bio moguć njihov uzgoj u Srbiji?
Tu pre svih mislim na Podocarpus nubigenus iz Argentine i Čilea i Podocarpus alpinus sa Tasmanije. Obe vrste podnose zimske temp. do -25 i normalno se uzgajaju na Britanskim ostrvima.
Zmijobore ima li ovoga u Belgiji?

'ce da proverimo - zasad ne znam...

eh, vec sam nesto nasao. 'Totara' - to je drvo koje ima najvise potencijala, ali i ono ne uspeva bez zone 8...Znaci, moglo bi poneko drvo u zaklonjenim ulicama gradova, inace je za klimu Srbije - neodgovarajuce...
Po Belgiji ih nisam vidjao, sto ne znaci da ih nema. Evo, vadim iz malenog mozga, ima slicno lisce kao tisa? (Znam da lici na neki evropski cetinar)Mogao sam proci na sto metara od biljke i misliti da je nesto drugo...OK, obraticu paznju...

evo mene malo na ovoj temi, pisala sam prosle godine kod Bonsai-a, ali ni tamo nemaju ljudi sa njim iskustva.
Mozda mi neko od vas Enta moze pomoci
Ja sam imala nekoliko reznica, koje su (osim jedne) stajale u vodi vise od godinu dana, i formirale su samo neku vrstu izraslina, licilo je na povecu kupinu, onako sitne "kuglice" jedna do druge. Ako znate na sta mislim. Nije bilo ni jednog korencica. Meni je dosadilo da im stalno menjam vodu i pratim grancice casi, i odlucila da ih prosle jeseni posadim u zemlju. Stajale su posadjene i redovno su zalivane, ali ni na sta nisu licile, tako da sam danas odlucila da ih bacim. Pre toga, rekoh, da vidim sta se desilo sa njima. Kad ono, imam sta da vidim, pustile oooogromne zile (zao mi je to nisam slikala, ali sam zurila brze bolje da im promenim zemlju, i ponovo zasadim). Na slici vidite kako to jadno izgleda, imate li neku ideju sta raditi sa njima, da li im ima spasa? I naravno, kako to da razvijaju korenje, a gore "umiru".
Na slici se vide jedan koji je pustio zile u roku od 4 meseca, jedan nesto kasnije, ali je imao nesrecu da se u jednom trenutku izvrnuo iz saksije i nije zalivan - rekla bih mesec dana, i tri krzljavca u jednoj saksiji.

Prvo da ja tebe nešto pitam.
Kako si za ime Boga uspela doći do reznica podokarpusa?!??!!!???
Na osnovu slike se ne može utvrditi koji je tačno podokarpus ali ako je onaj najčešći (Podocarpus macrophylla) za njega stoji da se lako razmnožava reznicama.
E sad, mislim da ti nema druge nego da ih staviš u debelu hladovinu, redovno zalivaš i čekaš.
Pa ako prežive, prežive.

Jeste, u pitanju je P. macrophylla, to sam izbunarila.
Na Floridi (gde smo inace cesto na odmoru) prave od nje fantasticne stvari, pocev od zive ograde do najneverovatnijih skulptura. Ja sam se zanosila mislju da bi kod nas mogla da formiram zivicu, ali s obzirom na njen slabi napredak, bar do sada, izgleda nista od toga.
To sto se reznica tice, i lakog razmnozavanje, eto - vidis i sam, imala sam ukupno sest, bile su oko 20-ak cm dugacke, uzete u avgustu 2006. Da su sve kao ova najnaprednija, bila bih prezadovoljna.
Ja moju planiram da osisam, kada joj bude vreme, mislim da je to negde u avgustu (bar se na Fl tada sisaju intenzivno - mada moram pronaci da li bi im i kod nas odgovaralo tada orezivanje). Pretpostavljam da ce vrh ove najvece biti odgovarajuci za oziljavanje. Ako zelis da eksperimentises - TVOJ JE.