Zemlja za analizu se nosi pred sadnju. Za biljke koje imaju plitak koren dovoljan je uzorak sa dubine 0-30 cm. U njemu ne sme biti travki niti drugog otpada. Dovoljno je oko pola kg zemlje. Uzorak se uzima sa više mesta na parceli, uzeto zemljište se dobro izmeša pa se odvoji višak do 500g.

Sadnice Evropske i Americke brusnice u prodaji uskoro ,samo preko prodavnice SB.

Hvala mnogo na razumjevanju za moja pitanja,vi ste osobe koje mi mozete pomoci, da napravim pravu stvar kad je u pitanju i izbor i nacin rada... Moram isplanirati sve i sve ispitati, tako da sledece godine sadnice budu na mom posjedu. Inace, zemlja je u okolini Prnjavora u BiH, za Vojvodu. Hvala

Sadnice Americke brusnice -pogledaj u opciji ,,prodavnica,,.

Pozdrav svima!

Želeo bih da se nadovežem na već dosta informacija o brusnici na ovom forumu. Naime, treba razlikovati pristup gajenju brusnice i to za početak da krenemo od EVROPSKE (Vaccinium vitis idea L.):

Da li je pristup gajenju HOBISTIČKI ili INDUSTRIJSKI?

Ovo su dva aspekta, koja su veoma bitna, jer ukoliko želite da zasadite od svega par, pa do stotinak komada evropske brusnice (u vašoj bašti, okućnici) - onda je u pitanju HOBISTIČKI pristup (za ličnu, sopstvenu upotrebu i konzumaciju). U našoj ponudi se trenutno nalazi evropska brusnica (sorta 'Koralle', CAC - standardni sadni materijal) i u njenom slučaju trebalo bi da imate u vidu sledeće informacije i da pribegnete sledećem načinu uzgajanja:

1/ 'Koralle' je samooprašujuća sorta, što znači da se sama oprašuje i nije joj potrebna druga sorta kao oprašivač, već će biti oprašena putem insekata, vetra itd. Nakon 3 do 5 godina dostiže svoj pun rod od 500 do 1000/1300 grama po sadnici u jednoj sezoni i to 2 puta godišnje, u Julu (manji rod) i Septembru/Oktobru (veći rod). Maksimalna visina koju mogu da dostignu je od 35 cm do 50 cm, ali ako su uslovi idealni, onda i više. Rastu i šire se kao mali grmovi.

2/ Zemlja sama po sebi ne mora biti kisela (odlično je ako jeste, ali nije neophodan uslov), na mestu gde se sadi počupajte sav korov, a prilikom same sadnje sadnica morate pripremiti zemlju na sledeći način:

Iskopajte jamu duboku najmanje 25, a najviše 40 cm i ukoliko je to moguće u prvih 5 cm stavite konjsko (idealno, ali ukoliko nemate konjsko, može i drugo) stajsko đubrivo (ono nije neophodan uslov, ali je opet idealan), a u ostalih 30 tj. 20 cm TRESET PH VREDNOSTI 4 (idealna ph je od 3.8 do 4.3), a može da varira od 3 do 5.5. Takođe, treset se delimično (20 – 30%) može pomešati sa piljevinom četinara, ali opet nije neophodno, mada je idealno. Sa zemljom iz saksije, biljka se ubaci u zemlju, ali tako da ni u kom slučaju koren ne dodiruje stajsko đubrivo (ukoliko je ono stavljeno), već da koren bude samo u tresetu.
Na kraju opet da napomenemo, najvažniji i najneophodniji uslov zemlje za sadnju brusnica 'Koralle' je treset Ph vrednosti oko 4 i sam po sebi je on dovoljan.

3/ Brusnica zahteva vlažnost i ČESTO ZALIVANJE tokom godine, a posebno preko leta (najmanje 1-3cm taloga nedeljno, 2-3 puta nedeljno i to preko leta: ujutro ili uveče). Zbog toga je takođe veoma važan uslov da je tlo gde se sadi DRENAŽNO TLO, odnosno da voda može da otiče kroz zemlju (da nije u pitanju glina ili sličan tip zemljišta), jer ukoliko se voda previše dugo zadržava u zemlji (kada se naočigled vidi da ne otiče), može da izazove truljenje korena. To znači da biljku treba zalivati, ali i pustiti da voda otekne (ne preterivati sa zalivanjem). Godišnji talog od oko 800 mm vode je minimalan uslov za rast biljke. Biljke su same po sebi otporne na veoma niske, a uz često zalivanje i na visoke temperature. Biljku ne treba ostavljati bez vode duže od 7 dana. U periodu od kasne jeseni do ranog proleća ih ne treba zalivati, osim ukoliko temperatura nije visoka. Sadnice mogu da se posade tako da jedan deo dana budu u senci (pored nekog zaklona drveća, senke ili slično), međutim ovo nije neophodno, jer ova sorta na industrijskim zasadima raste na otvorenom suncu.

4/ Sade se na rastojanju od 30 do 40 cm u redu i od 70 do 80 cm rastojanja između redova. U toku svake godine, potrebno je dodavati malo treseta (može kombinovano sa piljevinom četinara, ali svega 20%) oko samih biljaka (par cm visine naslage), tako da treset ne dodiruje direktno stabla (oko stabla, u krugu), voditi računa o korovu i travi, tj. uklanjati odmah ako se pojavljuje. Idealno je ako se na proleće i / ili jesen pokosi obična trava i pokošena pospe po zasadu brusnice i na taj način – ostavi da se osuši, jer tako zasad takođe zadržava neophodnu vlažnost. Ne okopava se, ali se prati da li će eventualno doći do uplitanja grana i tom slučaju ih treba razmicati, kako bi mogle kasnije da se oberu. U pred-zimskom periodu se oko biljaka može dodati piljevina drveta (ostaci, strugotina), koju treba pokupiti u rano proleće, jer više ne vrši funkciju, a koja kao i kod borovnice ima ulogu da spreči koren od potpunog smrzavanja, međutim ova sorta je otporna na veoma niske temperature i ne mora se pribegavati ovoj metodi zaštite.

Plod se bere i najbolje je da se opere, smrzne ili suprotno – osuši (zavisi od namene), pa potom koristi za čaj i slično ili pak, opere, potopi u vodu sa šećerom i na taj način, prirodnim putem konzervira. Biljka nema rok trajanja i ne zahteva posebna sredstva zaštite, a ukoliko je potrebno zaštiti ih – treba koristiti sredstva ista kao kod borovnice ili pak i slabije, kao kod Rododendrona. Prirodni neprijatelji su ptice i medvedi, ali to mogu biti i vaši ili slično.

Sigurno već znate da je oko pola cm u prečniku i da je svež, najbogatiji svim onim elementima, zbog kojih se ona i preporučuje.

U procesu prerade brusnice, nakon branja i pranja se prvo tranžira i seče na polovine iz kojih curi sok, koji je najvredniji sastojak i od kojeg se proizvodi koncentrat, koji se dalje razblažen koristi u sokovima. Ostatak ploda se suši, kandira (u šećeru ili fruktozi) i uglavnom ga kao takvog možemo i naći u prodaji. Naravno, i on sadrži važne elemente, ali u mnogo manjoj meri nego sveži plodovi.

I još bih na kraju da dodam u čemu je razlika u hobističkom ili pak industrijskom pristupu gajenju.

U hobističkom, mi možemo manju količinu biljaka da održavamo u životu i činimo je vrlo produktivnom - samom sadnjom u treset ph vrednosti 4 u zemlju i dodavanjem treseta iste ph vrednosti svake godine po par cm oko biljke (gotovo da teren nije važan), ali kod industrijskog pristupa - važno je da kompletno zemljište bude spomenute ph vrednosti.

Što se tiče AMERIČKE brusnice (Vaccinium macrocarpon L.), ona takođe može da preživi i daje rod u gore spomenutim uslovima, sa tim da se ne sadi u redu, već nasumično. U jednoj saksiji se obično mogu naći nekoliko izdanaka i ti izdanci se sade potpuno nasumično i bez ikakvog reda i to tako da u jednoj saksiji imate 3 ili 4 izdanka, a za 1m2 je potrebno od 8 do 12 izdanaka, tj. 2 do 3 saksije američke brusnice. Kod hobističkog pristupa, dovoljno je da naspete treset ph vrednosti 4 po površini u sloju od nekoliko cm i svake godine nasipate ponovo, u jesenjem periodu.

Američke brusnice stvaraju 'zeleni tepih' poput potpunog pokrivača nakon par godina i prilikom inudustrijske sadnje, mora se obratatiti pažnja na razmak koji mora da se ostavlja nakon svakih 10 ili pak 15 metara od najmanje 1 do 2.5 metra.

U industrijskom pristupu i arsko-hektarskoj sadnji, potrebno je da čitavo zemljište bude odgovarajuće ph vrednosti.

I evropska i američka brusnica se beru na SUV način, kada su plodovi zreli za branje i to ili ručno (jedna po jedna) ili posebnom 'kašikom za skupljanje' (što je lakši i brži način).

Američka brusnica se može brati MOKRIM putem, tj. potapanjem kompletnog zasada vodom od oko 0.5 metara iznad vrhova biljaka i njihovim prikupljanjem kada one isplivaju na površinu, ali za to se prethodno projektuju i pripremaju 'bazeni' u koje se ona prvobitno sadi. Ovo je skuplji način sadnje i pripreme zemljišta od tradicionalnog, suvog načina industrijskog pristupa gajenja

Veliki pozdrav još jednom!

Vladislav Vučković

P.S. Nisam spomenuo još koju vrstu navodnjavanja preferiraju i američka i evropska brusnica, a to su rasprskivači, tj. rasprskavanje. Naravno može da dođe u obzir i 'kap po kap', ali rasprskivače prosto obožavaju.

Cao svima, mene samo interesuje dali neko zna gde mogu da nabavim rasad za Brusnicu ili neku korisnu informaciju oko kontakta za nabavku rasada . . .Unapred Hvala

Danas sam kupila sadnicu brusnice u poljoprivrednoj apoteci, 350 dinara, visoka je oko 10-ak cm

Kazi mi ako ti nije tesko koja apoteka i ako moze broj telefona . Pozdrav.

zdravo,jel zna neko gde u Novom Sadu moze da se kupi sadnica brusnice i po kojoj ceni?
I jos da pitam ,jel moze brusnica da se umnozi zelenom reznicom i kako?
Unapred hvala.

Kazi koju brusnicu dal americku ili evropsku trazis. Razmnozava se na sasvim drugi nacin a ne zelenom reznicom. Sve zavisi od vlaznosti vazduha i temperature. Ponekad i moze ali je malo komlikovano i naporno. razmnozavam ih obadve i to vrlo uspesno. Pozdrav.

zdravo,vojvodo pa kad znas kako se razmnozava sto lepo ne stavis u sekciju razmnozavanje da i ostali ljudi vide,napisi kako se razmnozava i jedna i druga.
Hvala.

Ljudi iz Novog Sada i okoline javite se ako vas ima ,jel ima neko da je kupijo sadnicu i po kojoj ceni i gde,i molim vas neko je reko da je kupijo na najlon pijaci u NS ,pa da to podeli sa ostalima.
Hvala.

gargamelu ,objasnio sam u opciji razmnozavanje. Pozdrav.

Hvala,tako treba,bravo!

gargamelM citat:

Ljudi iz Novog Sada i okoline javite se ako vas ima ,jel ima neko da je kupijo sadnicu i po kojoj ceni i gde,i molim vas neko je reko da je kupijo na najlon pijaci u NS ,pa da to podeli sa ostalima. Hvala.

Ja sam kupio prošle godine. Danas sam bio na Najlonu i video ih ponovo. Koštaju 700din (mada ćeš dobiti i za 500). Jedna žena ih prodaje.