Moja tužna i jeziva priča počela je kao prava idila. Ne sluteći nikakva zla, početkom jula došli smo u našu vikendicu na Krku: divota od prirode, sve buja, brajda prepuna (još zelenih) grozdova, smokava će biti ko u priči, a veliki dud/murva, u stvari 3 stabla koja ja zovem "Sveto Trojstvo" jer kao da idu iz jednog velikog isprepletenog korijena i toliko su fascinantni, prepuno crvenih i crnih, zrelih boba. Po cijele dane ptice u dudovoj krošnji otkidaju plodove, ali ima i za nas, neću biti škrta. Većinom krešte, neke i pjevaju ali tih je manje, jata dođu i odu, neke se toliko zapletu u grane i bršljan što bogato obavija dud (volim ga i ne, neću sjeći taj bršljan) da padaju niz dud i lepeću opet. Čak i noću ima ptica po granama, cijuću i svade se, nikad mira, ali nema veze, mi uživamo u kućici pod dudom, u tom bogatstvu zelenila i plodova.
Ostatke od hrane, po običaju, bacimo preko žičane ograde ovcama, mačkama i tko već dođe, kao i svake godine do sad.
Sve je bilo idilično 10-tak dana dok... jedne večeri... krenem baciti koru kruha preko orade, a ispod duda, u spletu korijenja, vidim... neku životinjicu, kao kunu, lasicu.. no što li je to?! Dvije životinjice koje se spretno penju po dudu, naganjaju, cijuču... jedna me vidi i KRENE PREMA MENI. Vidim kako je lijepa, siva, zdrava, dobro ugojena, ali kakav je to rep, kao špaga... životinjica ispred mene izvodi ples!!! Svi viču: Štakori, štakori!, vidim i ja da su štakori, a ta jedna (neznam zašto mislim da je žensko) kao da pleše, izvodi za mene nekakav ples zahvalnosti, paradira... jasno da paradira kad ju hranim, jeza me prođe, ali opet tako je slatka. Sin (7 god.) viče: ostavimo ih, hranimo ih, tako su slatki... kuma: "Ja više ne jedem ovaj dud!", svi se razbježali (naime stol za kojim obitavamo je pod dugim granama duda) a ja trknem po fotoaparat, slikam, a ona - štakorica-sve pleše ispred MENE, ulazi u rupe od korijenja i suhozida i izlazi na druge, ja vidim: pa oni STANUJU ovdje!
I onda nešto nevjerojatno: štakorica silazi niz zidić/gromaču, prelazi putić i penje se PREMA MENI. Izađe metar pred mene, gleda me odozdola u oči, ide prema meni i stala bi mi na nogu da ja nisam u zadnji čas uzmaknula! Tada vesela zacijuče (a TO JE TO CIJUKANJE!) i odjuri spretno ko vjeverica na moju smokvu!!!
Imam njezine fotografije, al gadi mi se postavljat... jer od tada ni ja ne jedem dud... imam sliku pred očima kako štakori potežu nezreo crven plod pa ga ostave, on sazri a ja ga mećem u usta... Nisam ni spavala, jer noću čujem kako šuška loza (koja mi ide do prozora) pa skačem i svijetlim da vidim dal su štakori... Što ću, što ću?! Ajde dud, ali loza, ali smokve!!!
Vrhunac je bio kad sam zadnju (neprospavanu) noć čula neki zvukec u dudu, neki mali, tihi... i da, sigurna sam: to štakor KIŠE u granama! Bolestan štakor KIŠE po mojim voćkama!

Sledim se: pa da, NEMA MAČAKA. Bilo ih je, pa lani manje, sad samo jedan, skroz sfrkan i bolestan, ne miče se od svog gazde. odjurim u selo sa ta 2 pitanja u glavi, i jasno, evo odgovora: bilo je TOLIKO štakora da su zvali deratizatore, a oni su im uspjeli potrovati sve mačke ali štakije ne!
Deratizatori kažu: mi smo otrovali samo pšenicu, ali da, mačka ulovi i pojede svježe otrovanog miša ili štakora pa onda umire danima, čak tjednima... kažu da je bilo strašno, jedino je onaj mačak preživio i zato ne jede ništa ako nije iz gazdine ruke, i ne lovi.

...I ŠTA SAD DA RADIM?!

Moja stara smokva, moj ponos i dika, najslađa u kraju, smokva pred kojom se turisti svakodnevno fotografiraju, smokva od koje svake godine nakuham po 2 kašete teglica đema... puna štakora!?
Brajda najfinijega grožđa koje je moja pok.Baka posadila, koja mi pravi hlad i uokviruje pogled kroz prozor - a po njoj trče štakori?!
Na kraju: moja DRVENA vikendica (montažna) - koju je i magarac jednom progrizao kad ga je gazda tamo 2 dana vezao?! Štakijima je to šala progristi!

Iznijela sam SVE jestivo iz vikse, zaprašila oko vrata i prozora neopitroidom, neće oni ući sada kad je vani sve puno blaga Božijega, ali ako nešto ne učinim... A što da JA učinim što grad Jurandvor nije bio u stanju učiniti, nego je samo bez svojih mačaka ostao?

Idemo u viksu opet oko 15.08., brat smokve i grožđe... ako ne... ŠTO DA RADIM??? POMOZITE!

1. nemacki lovni terijer
2. bull terijer
3. sibirski haski


provereno.

Ha, ha, ha!
Blizu si mojim premišljanjima!
Samo trebalo bi nagovoriti nekog iz Jurandvora da nabavi psa štakoraša, jer od toga da ga ja dovedem na 2 x 14 dana godišnje nemam baš puno.
nemacki lovni terijer - to je štakoraš, jelda? Nisam znala za haskija i drugog... Ali kako bi ih oni ulovili kad ti štakori žive NA drveću?! Morali bi se jako pritajiti i čekati da siđu, a ovi hop-hop-hop s jednog drveta na drugo, preko grana, pa na kuću, pa preko drveća u gradić, ljudi kažu da im po tavanima žive, ne dolje. Jer sve je to tamo isprepleteno, krovovi i drveće, pa eto štaksiji žive GORE a ne dole.
Trebao bi RIS

Rekla mi je prijateljica da kupim, bar dok sam tamo, uređaj protiv voluharice - dal tko zna dal bi to djelovalo?

Zbilja mi se gadi i pomisao da jedem nakon njih...

Mozete se i zarazit jer stakori prenose razne bolesti, a nisam shvatila zasto ste bacali hranu uokolo? To se nikad ne radi jer se uvjek skupljaju i mravi i zohari a evo i stakora)

iznenadila bi se da vidis gde se sve nadje nemacki lovni terijer. kod mog prijatelja samo jedan pas cuva oko 200 kvadratnih metara KRCATIH hranom za pse, i do sad se ni jedan jedini mis/pacov nije omastio. osim toga, kolikogod bili snalazljivi po drvecu, jednom moraju da sidju upo hranu,... a tad nastupa jedan od ova tri. e da, dobri su i jazavicari u istu svrhu, mada su manje pokretni "po vertikali".

Da, samo oni NE SILAZE po hranu - njima je hrana GORE. Dud, smokve, grožđe... sušene šunke, sirevi...(tavani)
Jurandvor je uvijek bio grad mačaka, pse nisu ni imali. Sada ima samo 1 rotvajler, ali taj je uvijek vezan. Morala bih nagovoriti nekog lokalca da uzme takvog psa. razgovaraću sa načelnikom općine, i on je morao uvidjeti da su otrovima samo pobili mačke.

Pokušavam staviti fotke, mučim se sa smanjivanjem...

Joj nemoj ni stavljat te stakore vec mi je muka :-(

Tazi, tu stavi sliku

Nevjerojatno da ovi iz deratizacije nisu upozorili vlasnike mačaka kako djeluje otrov. Ma ova priča je fakat živi horor ljudske gluposti. Strašno.

Moja štakorica


img205.imageshack.us/i...6341f.jpg/
img826.imageshack.us/i/img6345.jpg/
img186.imageshack.us/i...6347w.jpg/
img225.imageshack.us/i/img6352.jpg/

Petljala sam vuru cajta s tim fotkama... Sve mi je slađa što ju duže gledam, ta moja štakorica (jelda ima slatke brkece?) a i zbilja me voli ta mala. Kad sam vidjela da se spušta u grabu i penje na zidić PREMA MENI... Šta je htjela, zagrliti me?!
Onda pomislim na to kakve sve bolesti prenose, kakvi su štetočine, u blizini je i kanalizacija i to stara tisuću godina... Pa onaj štakor koji KIŠE onako sitno u granama... Pa opet ONA...

A jel trudna, što mislite? Ono zadebljanje ispod stražnjih nogu?

Ona ti je meni čisti Ratatui!



Daj joj priliku! Možda zna kuhat!

Toliko da vam kažem, "moje" mjesto se zove Jurandvor, iznad baške, otok Krk. Kroz moj famozni (i jedini) prozor vidi se zvonik slavne crkve Sv.Lucije gdje je nađena Baščanska ploča. Jurandvor je star isto oko tisuću godina i još je tamo (sa dodatkom mora odvojenih vila s apartmanima).
Tamo moja obitelj ljetuje od iza 2.svj.rata. Svaka kuća toga "grada" ima svoja polja, svoje smokve, ima svoju mošunu za magarca i koze a u planini ovce. I nikad nije bilo problema sa štakorima, a i zmije su počele silaziti u grad tek nedavno. Znalo se kako održavati ravnotežu.
Ali došla je civilizacija, došao napredak, i sve se poremetilo. Sva polja zapuštena, doslovce SVA, mladi ni neznaju gdje su im polja a stari su poumirali, i sve je zaraslo i puno je zmija i štakora. Mladi (se trude da) žive od turizma, da rade 3 mjeseca a 9 uživaju, svi se bacili isključivo na turizam a drugo zapostavili i to je to. Stari su održavali broj štakora i zmija pod kontrolom, ali starih više nema, evo zadnji deda se još bori sa zmijama a što će biti kad njega nebude-sve se bojim.

E Tazi, Tazi.. svakaj bum ja zbog tebe naučila
Daklem, naučih da štakor, muški, ne, ima jajca kak nerast!
Ono nije cura i nije skotna neg se njemu jajca vleku po podu




gle tu dolje još jednu sliku

A ZATO JE TAK RADOSNO SKAKAL NA MENE!!!