Organska proizvodnja hrane temelji se na biološkoj kontroli i suzbijanju upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava. To znači zdrava zemlja, hemijski netretirano seme, te zabrana upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava za prskanje.

Za organsku poljoprivredu važne su tehnike smena useva, mehaničko uništavanje korova, zastiranje tla i td. Zbog veoma velikih zahteva prema farmeru, očekuje se da tek manji deo proizvođača može zadovoljiti postavljene uslove. Cilj organske poljoprivrede je da ojača vezu između grada i sela pomoću recirkulacije hranjive supstance i humusa. Dve osnovne karakteristike ekološke poljoprivrede su briga za osnovne funkcije prirode i ideja globalne solidarnosti.

Da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama, već da se priprema upotrebom stajskog, odnosno biološkog i tečnog đubriva. Ti kriterijumi su prihvaćeni u SAD, Evropskoj uniji i Japanu, a kod nas u Srbiji, trenutno ih ispunjava oko 700 poljoprivrednika.

Već sedam godina u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju organske, među potrošačima poznatije kao zdrave hrane. U Vojvodini je široj javnosti već poznato udruženje organskih poljoprivrednika i proizvođača Teras sa sedištem u Subotici, a svetao primer je i nevladina organizacija Unija ekoloških zadruga - Eko plus, sa sedištem u Kragujevcu. Zahvaljujući njima, seljaci uključeni u ovu organizaciju, u obradi zemljišta i uzgajanju poljoprivrednih kultura sada primenjuju standarde kanadske organizacije Organyc Food OCPP - Procert Canada sa kojom Unije Eko plus tesno sarađuje.

Njive na kojima je prvi put kod nas zasađena organska soja su bile daleko od industrijskih postrojenja, čiste od hemikalija, i skoro zarasle u korov. Ipak, rezultat prošlogodišnjih prvih prinosa je na pet hektara bio 10 tona, a cena fantastična: umesto 12 dinara koliko se dobija za kilogram konvencionalne soje, organska dostiže i 30 dinara. Uz to, potražnja tog roda, koji je sertifikovan kao organski, zdrav proizvod, bez hemikalija i zagađenja, raste iz dana u dan. Za razliku od onih koji su leto proveli u protestima na auto putu, malobrojni proizvođači maline koji poseduju sertifikate organske proizvodnje, nisu imali problema sa izvozom i cenom na evropskom i svetskom tržištu.

Ukupna tražnja za organskim voćem je prošle godine na beogradskom tržištu bila veća od ponude, što pokazuje veliki zaokret našeg stanovništva u pravcu zdrave ishrane, a mladim poljoprivrednicima signal da organske proizvode mogu prodati i na domaćem tržištu.

Zdrava ishrana podržava ono što se popularno zove održivi razvoj, a što predstavlja skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše zemlje, a i planete kao celine sačuvalo i za buduće naraštaje. U prošlogodišnjem izveštaju Worldwatch Institut-a "Stanje sveta 2006", jedan od autora, Danijel Nirenberg, koji se bavi temom "Meso na globalnoj trpezi", u veoma iscrpnoj studiji upozorava da je dramatično povećanje potrošnje mesa u svetu, velikim delom odgovorno za glad u svetu i za ekološku katastrofu, jer se velike šume uništavaju zarad proširenja pašnjaka.

Rasipanje obradive zemlje: bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna otprilike jedna četvrtina obradive zemlje. Na jednom hektaru zemlje može se proizvesti 50 kg goveđeg mesa ili pak 4.000 kg jabuka, 8.000 kg krompira, 10.000 kg paradajza ili 12.000 kg celera.

Rasipanje žitarica: polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40.000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi.

Niko na ovoj Zemlji ne bi trebao umreti od gladi: 100 miliona ljudi moglo bi se dodatno prehraniti ako bi se u industrijskim zemljama samo za 10% smanjila potrošnja mesa. Zašto se danas stoka hrani sa toliko mnogo žitarica? Odgovor je jednostavan: tako najbrže dobija na težini. Na ishranu stoke se najviše troši kukuruz i soja. Oko 90 miliona hektara svetskog zemljišta moraće da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla globalna obezbeđenost hranom, a polovina tih površina trebalo bi da bude dobijena krčenjem šuma što će imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa čak i đubriva.

Isto mnogi ne znaju da se ogromna količina morskog ulova ribe takođe melje i meša sa žitnom hranom za stoku, skoro jedna trećina globalnog morskog ulova. Mnogima nije poznato da je Nikola Tesla bio vegetarijanac, dok je još Albert Einstein rekao da: "Ništa neće tako povećati šansu za preživljavanje na zemlji kao korak ka vegetarijanskoj ishrani."

preuzeto sa:
www.planeta-vegetarian...x.php?id=3

Misli se na specifičnu proizvodnju hrane, bez upotrebe pesticida i ostalih hemikalija. Namirnice dobijene na ovaj način bez sumnje su najzdravije, ali ih treba konsumirati što svežije, jer se bez veštačkih sredstava ne mogu dugo održati. Uglavnom se pod organskom hranom misli na voće i povrće, ali ponekad ovaj izraz upotrebljavamo i za hranu životinjskog porekla (kada su životinje othranjene na zdrav i prirodan način).

Organsku hranu ćete najlakše nabaviti na pijacama ili, ako imate sreće, kod rođaka na selu. Poželjno je razgovarati sa poljoprivrednikom o metodima koje koristi u proizvodnji, da biste bili sigurni šta kupujete. U razvijenim zemljama postoje specijalizovane pijace sa organskim namirnicama. Bilo je najava toga i kod nas, ali zasad dobra ideja još nije sprovedena u delo.

Da bi neko povrće bilo smatrano organskom hranom, ono mora biti odgajano uz poštovanje sledećih pravila:


•Ne smeju se koristiti pesticidi, herbicidi ni slična sredstva.

•Njiva na kojoj se uzgaja organska hrana mora biti najmanje tri protekle godine bez hemijskih sredstava.

•Ta njiva mora imati i jasne granice, da biljke na njoj ne bi dolazile u dodir sa hemikalijama sa susedne njive.

•Zabranjen je genetski inženjering - sve mora biti u skladu sa prirodom.

•Problemi sa štetočinama rešavaju se prirodnim putem - postavljanjem zamki i mamaca; korišćenjem životinjskih vrsta koje su prirodni neprijatelji konkretnih štetočina.
Kada je reč o organskoj hrani životinjskog porekla, pravila su sledeća: u ishrani životinja ne smeju se koristiti hormoni koji veštački pospešuju rast, ni bilo kakvi lekovi, kao ni ostala veštačka sredstva.

Može li organska hrana zaista povoljno uticati na zdravlje? Stručnjaci tvrde da može.

Ako se u velikoj meri hranite organskom hranom, to je najbolji način da nivo toksina u svom organizmu svedete na minimum. U uobičajenoj poljoprivrednoj proizvodnji previše je toksina u vidu pesticida i raznih metala, koji utiču povoljno na trajnost namirnice, ali svakako nepovoljno na sveukupno zdravlje. Neki od njih povećavaju rizik od raznih bolesti - nervnih oboljenja, kancera i dr.

Namirnice proizvedene na organski način sadrže mnogo viši nivo hranljivih sastojaka, kao što su proteini, vitamin C i mnogi minerali.

U jednom naučnom projektu, stručnjaci su se pozabavili konkretnim prednostima organske u odnosu na neorgansku hranu. Da vidimo kako to u brojevima izgleda: organska hrana sadrži 27% više vitamina C, 21% više gvožđa, 29% više magnezijuma i 13% više fosfora.

Vredi se potruditi i uključiti što više organskih namirnica u ishranu. Vrlo brzo ćete primetiti pozitivan uticaj na zdravlje čitave porodice.

Organska ili konvencionalna?
Proces proizvodnje organske hrane je komplikovaniji i zato skuplji, pa se to odražava i na njenu finalnu cenu - organski proizvodi kod nas umeju da budu i do 40 odsto skuplji u odnosu na one koji dolaze iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.
Na primeru ćemo pokazati razliku ove dve vrste proizvodnje. Proizvodnja organskog hleba u mnogome se
razlikuje od proizvodnje uobičajenih vrsta. Ceo proizvodni proces se odvija u ekološki strogo kontrolisanim
uslovima. Organsko žito nema ostatke teških metala niti hemijskih supstanci, što znači da pšenica, ječam, ovas ili raž koji se koriste za pravljenje ovih proizvoda nisu prskani pesticidima i herbicidima, već su štićeni i đubreni prirodnim sredstvima. Žitarice se melju na kamenu.
Zbog toga su troškovi proizvodnje organskog hleba viši. Nemoguće ga je, poput belog, kupiti za 38 dinara.
Organski hleb od 300 grama košta 109 dinara, a vekna sa posipom od lana, suncokreta i semenki bundeve teška takođe 300 grama staje 139 dinara.
Kao što postoji zabluda da se Košer standard odnosi samo na meso i mesne proizvode, tako je malo poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na povrću,žitaricama i voću. Postoji i organsko meso, sir i mleko, ali je to skupo i zahtevno pa u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se u tako nešto upustili. Stoka koja se uzgaja mora se hraniti organskom hranom, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Jedan od malobrojnih vidova ogranskog stočarstva koji je zaživeo u Srbiji je gajenje svinja mangulica na organski način. Srpski brendovi (koji to i nisu, odnosno nisu zvanično postali) – kajmak, sir i kulen će moći da se prodaju kao organski tek kad budu pravljeni od organski gajenih životinja.

To je sve ok, samo ko će kontrolisati stalno te proizvode, mislim na povrtarske proizvode,jer kod nas će i to izigrati.Zato ja sam skeptik u tom pitanju, i ako vidim na pijaci da za nešto piše da je organski kako da mu verujem.

Zloupotreba će uvek biti što nije razlog da se ne radi. Mislim da će malo toga biti od strane proizvodjača jer jednom izgubljena licenca skupo košta. Trgovci i nakupci su nešto drugo i sve zavisi od kaznene politike i da li se ona uopšte poštuje i primenjuje, što je kod nas priča za sebe.
Napravljen je nacionalni znak za organski proizvedenu hranu pa će oni koji su sertifikovani moći da obeleže svoje proizvode i tezge.

OZNAČAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA

Za sada u svetu ne postoje usaglašeni standardi za označavanje organskih proizvoda. U Evropskoj Uniji i SAD proizvođači se moraju strogo pridržavati usvojenih standarda ukoliko žele da svoje proizvode označe kao organske.

Potrošači kupovinom proizvoda koji nose ovaj znak mogu biti sigurni da :

je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda organskog porekla
se proizvod slaže sa propisima inspekcije koju ovi proizvodi prolaze
sam proizvod dolazi direktno od proizvođača i da je zapakovan u propisanu ambalažu
sadrži ime proizvođača, kod i telo koje je izvršilo inspekciju
Kod nas, Zakonom o organskoj proizvodnji, sertifikovan organski proizvod se obeležava oznakom "organski proizvod", kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim znakom. Izgled oznake i nacionalnog znaka propisuje ministar.

U februaru mesecu 2010. godine Evropska Komisija je objavila da je izabran novi logo kojim će se obeležavati organski proizvodi u EU. EU logo će biti obavezan na svim proizvodima iz zemalja EU i to od 1.jula 2010. godine

OVLAŠĆENE SERTIFIKACIONE ORGANIZACIJE




U 2010. godini osam sertifikacionih organizacija su dobile ovlašćenje od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS za sertifikaciju organske proizvodnje.

SGS – Beograd
EVROCERT – Beograd
ORGANIC CONTROL SYSTEM – Subotica
BIOAGRICERT – Beograd
JUGOINSPEKT – Beograd
PANCERT – Novi Sad
EKOCERT BALKAN – Beograd
SUOLO SALUTE BALKAN – Beograd
Rad sertifikacionih organizacija kontrolišu inspektori za organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na osnovu izveštaja ovlašćenih sertifikacionih organizacija Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 2008. godine vodi jedinstvenu evidenciju proizvođača (sertifikovanih i u periodu konverzije), prerađivača i lica koja obavljaju unutrašnji odnosno spoljnotrgovinski promet organskih proizvoda. Deo podataka iz jedinstvene evidencije nalazi se na sajtu Ministarstva.

U Srbiji će, prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede postojati četiri regionalna centra za proizvodnju hrane - u Valjevu za voćarstvo, u Selenči u Vojvodini za ratarstvo, u Svilajncu za stočarstvo i u Leskovcu za povrtarstvo. Regionalni centar za voćarstvo u Valjevu pokrivaće oko 110 kvadratnih kilometara njiva i šuma u zaleđu hidrosistema Rovni na reci Jablanici, na oko 15 kilometara od tog grada. Referentna laboratorija za kontrolu i sertifikaciju zdrave hrane biće u Batajnici.

Organski proizvodi su proizvodi dobijeni iz strogo kontrolisanog načina proizvodnje, koji je zakonski regulisan i zove se organska proizvodnja.

Organski proizvodi su bezbedni, bez prisustva veštačkih materija i hemijsko-sintetičkih pesticida. Samim tim oni su zdraviji i imaju veću nutritivnu vrednost. Istraživanja pokazuju da organski proizvodi sadrže čak 63% više kalijuma, 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i 60% više cinka nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poroizvodnjom.

Organski proizvodi, zbog načina i procesa dobijanja koji je u harmoniji sa prirodom imaju veću životnu energiju i snagu, a ona je upravo odgovorna za održavanje imuniteta, regeneracionih procesa i održavanja vitalnosti ljudskog organizma. Naročito se ističe značaj u ishrani dece.

Zašto organski proizvod
Ne zagađuje životnu sredinu (vodu, vazduh, zemljište)
Zasniva se na korišćenju prirodno postojećih odnosa i interakcija u prirodnoj sredini (biološki ciklusi i očuvanje biodiverziteta)
Poštuje prirodnu ekološku ravnotežu
Koristi održive izvore energije
Osnovni princip glasi: Zdravo zemljište — Zdrava biljka i životinja — Zdravi ljudi

Prednosti organske hrane
Kvalitet i bezbednost hrane - Organski proizvodi imaju povećanu biološku i nutritivnu vrednost koja se ogleda kroz povećan sadržaj vitamina i minerala, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, omega3 masnih kiselina i antioksidanata.
Hrana bez ostataka od pesticida i teških metala
Genetski modifikovani organizmi (GMO) i njihovi proizvodi su apsolutno zabranjeni u organskoj proizvodnji
Hrana bez veštačkih aditiva, konzervansa, emulgatora, veštačkih boja, arome i pojačivača ukusa
Nema ostataka antibiotika, regulatora rasta i ostalih veterinarskih lekova
Organski proizvodi imaju karaktrerističan ukus, miris i boju za datu vrstu koji često zovemo „zaboravljeni ukus namirnica sa sela”.

Kako prepoznati organski proizvod
Obzirom da kod nas još uvek ne postoje specijalizovana prodajna mesta samo za organske proizvode, savetujemo da bez obzira da li kupujete u velikim supermarketima ili prodavnicama zdrave hrane, obratite pažnju na to da li na ambalaži postoji znak "organski proizvod" i znak tj. logo sertifikacione kuće koja je odgovorna da prati ceo proces proizvodnje. U Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede je garant da svaki proizvod koji nosi ovaj znak je proizveden po principima organske poljoprivrede.

Takođe, postoji i oznaka za proizvode koji još nisu dobili status organskog proizvoda jer je proizvodnja u periodu konverzije. Takvi proizvodi nisu u potpunosti organski ali su na putu ka organskom i nose oznaku "Proizvod iz perioda konverzije".

Pljoska citat:

U prošlogodišnjem izveštaju Worldwatch Institut-a "Stanje sveta 2006", jedan od autora, Danijel Nirenberg, koji se bavi temom "Meso na globalnoj trpezi", u veoma iscrpnoj studiji upozorava da je dramatično povećanje potrošnje mesa u svetu, velikim delom odgovorno za glad u svetu i za ekološku katastrofu, jer se velike šume uništavaju zarad proširenja pašnjaka. Rasipanje obradive zemlje: bez proizvodnje mesa bila bi nam dovoljna otprilike jedna četvrtina obradive zemlje. Na jednom hektaru zemlje može se proizvesti 50 kg goveđeg mesa ili pak 4.000 kg jabuka, 8.000 kg krompira, 10.000 kg paradajza ili 12.000 kg celera. Rasipanje žitarica: polovina svetske žetve potroši se kao stočna hrana. U industrijskim zemljama udeo za stočnu ishranu iznosi čak i dve trećine. 60% celokupnog uvoza stočne hrane dolazi iz zemalja u razvoju. Tamo od gladi svakodnevno umire oko 40.000 dece, 1,3 milijarde ljudi pati od neuhranjenosti. 50 miliona ljudi umire godišnje od gladi, odnosno bolesti koje su posledica gladi. Isto mnogi ne znaju da se ogromna količina morskog ulova ribe takođe melje i meša sa žitnom hranom za stoku, skoro jedna trećina globalnog morskog ulova. Mnogima nije poznato da je Nikola Tesla bio vegetarijanac, dok je još Albert Einstein rekao da: "Ništa neće tako povećati šansu za preživljavanje na zemlji kao korak ka vegetarijanskoj ishrani." preuzeto sa: www.planeta-vegetarian...x.php?id=3

Ovakva papazjanija stavova čini loše i promociji organske hrane i uočavanju pravog problema.
Da krenemo od Tesle. I meni se čini da je on u jednom periodu bio vegeterijanac ali bio je i u dobrovoljnom celibatu. Genijalni ljudi su često po malo luckasti, često su teški osobenjaci, često sujeverni...Pa šta? Da li zbog toga treba da propovedamo celibat?
Sa druge strane Njutn se razvaljivao od jagnjetine.
Meso i glad u svetu nemaju nikakve veze. Ako razvijene zemlje smanje potrošnju mesa za 10 % može dodatno da se nahrani 100 miliona. Ako ravijene zemlje potpuno prestanu da koriste meso onda proizilazi da će moći da se nahrani cela milijarda. Ali danas već gladuje više od toga. A šta će biti kada nas na "majčici zemlji" bude još milijarda, 2-3-4...više. Problem je što smo zahvaljujući napredku sopstvenog mozga uspeli da prevaziđemo prirodne regulatore prenaseljenosti a nismo uveli neke nove bilo etičke ili zakonske. Ako ovako nastavimo onda nas čeka "isključivanje" kada dođemo u neproduktivnu životnu fazu da bi smo napravili mesto nekom produktivnom.
Kada sam već spomenuo mozak, onda treba znati da se čovek odvojio od majmuna onog trenutka kada je počeo da jede meso. Tada se desio taj evolutivni skok. Verovali ili ne razmišljanje je jako zahtevno po pitanju energije i hr materija. Biće koje ceo dan provodi u sakupljanju travčica i bobica a zatim u zahtevnom varenju nema ni vremena ni energije da bilo šta smisli. To je naučna činjenica bez obzira što je savremen način uzgoja životinja nehuman, njihova ishrana najčešće nezdrava i što je danas upotreba mesa preterana.
Razgovor o "zdravoj ishrani" vodi u ćorsokak ako je sa druge strane sagovornik kome je vegeterijanstvo filozofija dovedena do religioznih visina. Onda padaju u zapećak tako jednostavni podaci da je svaka hrana životinjskog porekla zabranjena u ishrani preživara. Ne tako davno ali jeste.
Vegeterijanci fanatično promovišu soju u najmanju ruku kontraverznu biljku. Danas je soja simbol GM(genetski modifikavane) hrane. Nalazi se svuda. Pogledajte ona sitna slovca na etiketama; "ekstrakti soje", "sojin lecitin"....Veštački "pica" sirevi, čokolade, peciva, keks,...sve sadrži soju u nekom obliku. I uopšte zašto jesti neku biljku koja je tako puna proteina. Pa zato što su našem organizmu proteini neophodni. Prirodni izvor proteina je meso. Proteini iz biljaka nisu dovoljni. Da bi se ovo razumelo treba znati da preživari, najvegeterijanski organizmi zapravo jedu meso. U malim količinama ali svakodnevno neophodan sastojak su proteini poreklom iz bakterija koje pomažu u varenju biljne hrane ali u značajnom broju i same budu svarene. Danas se zna da je ovaj "mesni" deo ishrane neophodan svim preživarima. To što je reč o vrlo malim organizmima ne menja stvar. Kada bi vegeterijanci znali da se i dobar deo saprofitnih gljiva hrani mesom zapanjili bi se. Dakle neke gljive privuku jednostavnije jednoćeliske ali i višećeliske životinjke, zatim ih anesteziraju, obrastu i svare. Jedna od tih mesožderki je i bukovača..Tako da kada jedete gljive često iz druge ruke jedete meso.
I tako dalje.
Vegeterijanstvo ili ne treba da bude individualan izbor ali pitanje zdrave hrane nije, iz prostog razloga što nam savremena industrija hrane uskraćuje mogućnost izbora.
treba pogledati ovakve teme:
www.google.com/search?...=firefox-a
www.google.com/search?...=firefox-a
Mantranje o "svetskoj gladi" koriste kao glavni argument sve velike multinacionalne korporacije koje se bave GMO.

Pljoska citat:

Organska proizvodnja hrane temelji se na biološkoj kontroli i suzbijanju upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava. To znači zdrava zemlja, hemijski netretirano seme, te zabrana upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava za prskanje. Za organsku poljoprivredu važne su tehnike smena useva, mehaničko uništavanje korova, zastiranje tla i td. Zbog veoma velikih zahteva prema farmeru, očekuje se da tek manji deo proizvođača može zadovoljiti postavljene uslove. Cilj organske poljoprivrede je da ojača vezu između grada i sela pomoću recirkulacije hranjive supstance i humusa. Dve osnovne karakteristike ekološke poljoprivrede su briga za osnovne funkcije prirode i ideja globalne solidarnosti.

Ovo kako je opisano je put u propast tj. konvencioanlnu proizvodnju.

Kao da se namerno prave bauci i mistifikacije oko organske poljoprivrede. Tobož, puno rada malo vajde, ustvari stvar obrazovanja i informisanosti. Poznavanje osnovne biologije a ne "primenjivanja hemije". Danas seljak više zna o pesticidima i veštačkim djubivima odnosno hemiji nego o žabama insektima korovima i njihovoj biologiji i ekologiji.