[quote="vlada"]Zaboravi da dodam, meni se loše pokazalo kad sam ranije radio rezove pred samu zimu. Dešavalo mi se da biljka odbaci ili deo ili celu granu. [/quote]
Javori, pogotovo palmatum i burgerianum sjecom debljih grana u kasnu jesen i prvi dio zime "krvare", odbacuju svoj sok, sto moze biti pogubno za grane.
Ako se to radi u to doba godine, pasta sprijecava prevelik gubitak sokova. Javorima se inace u japanu i na zapadu uvijek rane premazaju pastama, bez obzira na doba godine. One vece rane sa debljom pastom sa hormonima radi brzeg kalusiranja, tj. zarascenja rane. Nije sva bjelogorica ista da se stavlja u isti kalup.

Isekao sam vrhove na dva palmatuma (oko tri centimetra prečnik reza) u Avgustu ove godine i nisam premazao ni sa čim. Nekoliko dana je curila voda, prestala i obe biljke su poterale nove izdanke pre jeseni.

Pojmom vrhovi sam imenovao gornji deo stabla visine oko metar i po, dok je donji deo visine između trideset i četrdeset centimetara. Cela operacija je obavljena za vreme najvećih vrućina ovog leta.

SasaBG citat:

Hvala! Što se tiče "dodavanja" nebarija, da li je neko to već probao u praksi, video sam dosta tutorijala, ali uglavnom ostave biljku (novu) da viri i živi i kao koren sa jedne strane i kao "nova grana" sa druge, što nije uvek lepo. Da li mora da ostane i grana? Da li je neko probao da od grane koja izlazi skroz iz zemlje i raste kao grana, napravi nebari tj. da je spusti nadoje, skrati i vrati u zemlju. Da li je to uopšte moguće?

Mislim da to nije moguće, jer sokovi kroz granu teku u jednom smeru, bez obzira na prostornu orijentaciju. Možda neko zna više o tome, pa neka me ispravi ako grešim.

Pozdrav svima ! Drago mi je da smo se ( stariji i mlađi članovi ) skupili oko mog burgera, mada je tema malo ( nenamerno) skrenuta na jednu opet tako važnu, pa bih ispisao par reči. Japanska škola bonsaija uči i pridaje veliku važnost ožiljcima zaradi zdravstvenog stanja , ali i estetskog momenta bonsaija. Ja kada se posečem, obavezno stavim hanzaplast, a ako je rana dublja , tampon pa onda i zvoj preko svega toga. Isto je (a ne karikiram) i sa biljkom , a do koje nam je stalo. Otvoren rez ili rana je najlepši “slobodan ulaz” za boleštine, viruse i bakterije kako kod čoveka tako i kod biljaka, te je zato neophodno svaki veći ožiljak zatvoriti. Drugi razlog je taj da kroz taj rez bespotrebno ističe linfa, a koja je potrebna biljci, te je žalosno gubiti je bez razloga i kao što reče Braco : citiram “ … radi bržeg kalusiranja, tj. zatvaranja rane.” Ako se pak radi o četinaru ponekad pastu i nije potrebno staviti , jer se je majka priroda pobrinula smolom da reši taj problem, ali nevalja ako drvo mnogo “plače” ( razlivanje smole), jer onda može da isprlja deblo bonsaija, a još gore je ako kaplje po posudi. Spomenuo sam i estetski momenat, koji je jako bitan pogotovu ako se radi o elegantnim, tzv. “ženskim ” bonsajima, (palmatum,lagestruemija,kamelija,bukva,… ) čija je fokusna tačka lepa i glatka (bez vidljivih ožijaka), kora. Ožiljke od tzv. “ grana za žrtvovanje”, takođe ne možemo ostaviti otvorene i neobrađene, jer se uglavnom nalaze na jako vidljivim mestima ,a ako ostanu neobrađeni i ako se ne zatvore veliki su nedostatak, ustvari defekt, kod bilo koje vrste bonsaija, koji bi trebao da se izloži, a što je cilj svakog od nas.
Osvrnuo bih se i na odgovor kojeg je Levi dao SašiBG, mada nisam shvatio Saletovo pitanje. Citiram : Levi - “… sokovi kroz granu teku u jednom smeru. ” Linfa ne teče samo u jednom smeru. Postoje linfni kanali (alburno) koji vuku vodu i minerale prema krošnji i lišću, a koji bivaju procesom fotosinteze obrađeni u tzv. šećere ,ili prerađenu linfu, koja se pak spušta drugim linfnim kanalima (floema) prema korenu , jer i on mora da se nahrani i razvija (jedna vrsta simbioze između korena i listova), a ostatak linfe se pohranjuje u tzv. skladišta (zelena kora , pupoljci.. ), te je biljka koristi po potrebi u zimskom periodu ili u nekim ekstremnom situacijama (npr. defoljacija ). Da bi bilo jasnije puštam deo teksta i crtež iz prvog dela moje knjige “ Bonsai abeceda”, gde sam pod naslovom “ Botanika”, prikazao presek debla .

1 . kora drveta, koja je sačinjena od osušenih vlakana i služi da zaštiti deblo od mehaničkih povreda. Ona takođe štiti drvo i od napada insekata, životinja i naleta bakterija ili gljiva, koji su najčešće nosioca oboljenja.
2. floema, tj. linfni kanali koji odvode obrađenu linfu prema korenu i delovima drveta koji ne obavljaju fotosintezu.
3. xilema je površina između floeme i alburna i služi kao izolacija između linfnih kanala.
4. alburno, tj. linfni kanali koji služe za transport neprerađene hranljive materije u listove i ostale delove drveta. Vremenom linfni kanali odumiru i bivaju zamenjeni drugima, od ovih odumrlih se stvara stub drveta ili duramen.
5. duramen je stub nosač jednog drveta, a koji se formira od linfnih kanala koji više nisu u funkciji, pošto se godinama, kako drvo raste stvaraju novi linfni kanali, koji zamenjuju stare. Tako se po poprečnom presecanju debla može oceniti, ustvari izbrojati “ godove “ i po njihovom broju utvrditistarost drveta, što u slučaju bonsaija nije važno i ne bih preporučio. Ubaciti ću i fotigrafiju Sl.2.), presek debla hrasta, a gde se to isto lepo vidi.
Možda opet preterah, ali drugačije ne može . Puno pozdrava !!

sasabg je verovatno mislio na nadogradnju metodom polozenica... ali mu fali malo terminologije, koju ce ovde neminovno nauciti

Pozdrav! Evo da razrešim Imam stablo sibirskog bresta koje ću u martu da presadim (da ne bi stradalo) na drugu lokaciju i ujedno bih ga isekao odmah kod prve desne grane. Ne znam kakav mu je nebari, videću kada ga izvadim, ali ima dve grane (jedna se samo vidi na slici) koje izlaze iz zemlje i nisam siguran da li će moći izašta da se iskoriste. Palo mi je na pamet ako je uopšte moguće, da njih skratim, oblikujem kao nebari, namažem prahom za ožiljavanje i vratim u zemlju da formiraju koren, a ja ću dobiti dve velike žile za nebari. Da li je ovo moguće? Koliko sam shvatio Saša je napisao da se materije kreću odvojenim kanalima za koren, a odvojenim za grane i lišće. Video sam u prirodi često da se oko korena koji je ostao ogoljen zbog spiranja zemljišta formira kora i da iz njega izraste grana. Pretpostavljam da ako bih sa ove dve grane skinuo koru i pripremio ih u stilu za margotiranje i vratim u zemlju da bih mogao da prevarim biljku da to više nije grana već koren. Evo ni ja nisam ništa kraće, ali nisam znao kako drugaćije da objasnim.

Ćao Sale, ne ljuti se ali imam problema da shvatim kako to misliš da oblikuješ nebar i da prevariš biljku. Nebari se kreira godinama, a postoji nekoliko načina. Otvoriti ću novu temu Nebari (stopalo) i Tachigari vrat bonsaija,( pošto se je ova malo “umrsila”), pa ćeš tu možda naći rešenje za tvoj brestić. Usput bih ti dao dve mogućnosti, za tvoju biljku. Prva je ta da ga ukopaš u baštu i ostaviš da raste u visinu , da bi dobio na debljini debla, a ti da polako selektiraš osnovne grane. Druga je ta, da ga posečeš ukoso u visini prve grane koja će potom biti deblo i da kreneš u formaciju bonsaija u Shoin kategoriji. Grana koja raste u bazi debla je vrlo važna kako za prvu soluciju tako i za drugu, jer je treba iskoristiti kao granu za žrtvovanje, tj. grana kojom se dobija zabebljanje baze debla, a koja se po obavljenom zadatku odseca, pa zbog toga i ima takav naziv. Možda čak i ima mogućnosti da se iskoristi njen površinski koren , a za kreaciju nebarija sa te strane. Možeš je takođe iskoristiti i kao eventualno drugo deblo (pošto raste iz baze jačeg debla), a možeš joj i ukoniti koru sa donje strane, naprašiti to mesto hormonima i kada ona dobije svoj koren onda je odvojiti u krenuti u koltivaciju drvceta za sebe. Nadam se da ti nisam napravio konfuziju, ali polako, uz malo koncentracije sve će lepo leći i odradi onda kada budeš bio siguran u svoj plan. Nacrtaj svoju ideju i stil budućeg bonsaija , pa će ti možda biti lakše da ga “vidiš” u budućnosti. Puno pozdrava !!

Opet ja, pročitah još dva puta , pa shvatih. Šta ćeš, čovek u godinama. Možeš da probaš to što si zamislio sa te dve grančice,radi se to, samo kada dobiješ dve jake žile onda moraš da tražiš rešenje za one prazne delove oko debla, a gde nećeš imati tako izražen koren. Najbolje rešenje za kreciju regularnog nebarija, znači ravnomerno skroz u krug oko deba, je margotiranje ili početak formiranja školskog nebarija počev sa biljkom i semena. Pozdrav !!

Hvala na odgovoru! Sačekaću da izvadim biljčicu )pošto raste iz kamena, pa nisam mogao da pročeprkam mnogo, možda krije još neko iznenađenje. Ova biljka je još mlada i u svakom slučaju ću je pustiti da raste u zemlji, samo mora da se premesti, da tu ne bi stradala. U svakom slučaju, kada je budem izvadio kačim slike pa ćemo videti koje je najbolje rešenje. U međuvremenu dalje čitam i učim i naravno počinjem da crtam Pozdrav!

SAŠA citat:

Pozdrav svima ! Drago mi je da smo se ( stariji i mlađi članovi ) skupili oko mog burgera, mada je tema malo ( nenamerno) skrenuta na jednu opet tako važnu, pa bih ispisao par reči. Japanska škola bonsaija uči i pridaje veliku važnost ožiljcima zaradi zdravstvenog stanja , ali i estetskog momenta bonsaija. Ja kada se posečem, obavezno stavim hanzaplast, a ako je rana dublja , tampon pa onda i zvoj preko svega toga. Isto je (a ne karikiram) i sa biljkom , a do koje nam je stalo. Otvoren rez ili rana je najlepši “slobodan ulaz” za boleštine, viruse i bakterije kako kod čoveka tako i kod biljaka, te je zato neophodno svaki veći ožiljak zatvoriti. Drugi razlog je taj da kroz taj rez bespotrebno ističe linfa, a koja je potrebna biljci, te je žalosno gubiti je bez razloga i kao što reče Braco : citiram “ … radi bržeg kalusiranja, tj. zatvaranja rane.” Ako se pak radi o četinaru ponekad pastu i nije potrebno staviti , jer se je majka priroda pobrinula smolom da reši taj problem, ali nevalja ako drvo mnogo “plače” ( razlivanje smole), jer onda može da isprlja deblo bonsaija, a još gore je ako kaplje po posudi. Spomenuo sam i estetski momenat, koji je jako bitan pogotovu ako se radi o elegantnim, tzv. “ženskim ” bonsajima, (palmatum,lagestruemija,kamelija,bukva,… ) čija je fokusna tačka lepa i glatka (bez vidljivih ožijaka), kora. Ožiljke od tzv. “ grana za žrtvovanje”, takođe ne možemo ostaviti otvorene i neobrađene, jer se uglavnom nalaze na jako vidljivim mestima ,a ako ostanu neobrađeni i ako se ne zatvore veliki su nedostatak, ustvari defekt, kod bilo koje vrste bonsaija, koji bi trebao da se izloži, a što je cilj svakog od nas. Osvrnuo bih se i na odgovor kojeg je Levi dao SašiBG, mada nisam shvatio Saletovo pitanje. Citiram : Levi - “… sokovi kroz granu teku u jednom smeru. ” Linfa ne teče samo u jednom smeru. Postoje linfni kanali (alburno) koji vuku vodu i minerale prema krošnji i lišću, a koji bivaju procesom fotosinteze obrađeni u tzv. šećere ,ili prerađenu linfu, koja se pak spušta drugim linfnim kanalima (floema) prema korenu , jer i on mora da se nahrani i razvija (jedna vrsta simbioze između korena i listova), a ostatak linfe se pohranjuje u tzv. skladišta (zelena kora , pupoljci.. ), te je biljka koristi po potrebi u zimskom periodu ili u nekim ekstremnom situacijama (npr. defoljacija ). Da bi bilo jasnije puštam deo teksta i crtež iz prvog dela moje knjige “ Bonsai abeceda”, gde sam pod naslovom “ Botanika”, prikazao presek debla .

Saša, ovo je netačno, "sokovi" u biljkama nemaju nikakve veze sa limfom, i povrede na biljkama nemaju veze sa povredama na životinjama.
Doduše, praviš jednu klasičnu grešku, verovatno 99% ljudi ovako upoređuje biljke sa životinjama, ali tu stvarno nema logike.

Tokom mog poslednjeg boravaka na planini solidno sam posekao kažiprst prljavim nožem prvog dana i odbio sam ponuđeni hanzaplast. Prva reakcija mi je bila da sam stavio prst u najveće leglo baktreija, to jest u usta. Za pet dana koliko sam proveo na planini, zbog oskudice vode, ruke sam oprao samo jedanput, a da sam pri tome obavljao najrazličitije poslove. Nije došlo ni do najmanje infekcije. Moj organizam je zdrav, a imuni sistem jak. Takve su i biljke na kojima izvodim zahvate. Na drveću u šumi i parkovima se praktikuju veliki rezovi koji se ne tretiraju zaštitnim sredstvima i stabla nesmetano žive. Ako japanski baštovani premazuju svaki rez na biljkama, neka ih, ja ne moram. Estetiku ožiljaka ne povezujem sa premazivanjem zaštitnim sredstvima, jer oni manji zarastaju, a veliki ne i na njima se primenjuju tehnike koje imaju više veze sa duborezom nego sa hortikulturom.

Za sokove sam se pograšno izrazio. Naravno da sokovi teku u dve smera. U jednom smeru voda i mineralne materije idu ka lišću, a u suprotnom ugljeni hidrati i hormoni putuju u koren. Mislim da grana ne može preuzeti ulogu korena kako SasaBG zamišlja. Mada kada malo bolje razmisilm do toga može da dođe posredno. Grana se može ukoreniti u zemlji, potom se odseče zeleni deo i ostaje deo koji preuzima ulogu korena koja joj nije primarna.

Levi citat:

Mislim da grana ne može preuzeti ulogu korena kako SasaBG zamišlja. Mada kada malo bolje razmisilm do toga može da dođe posredno. Grana se može ukoreniti u zemlji, potom se odseče zeleni deo i ostaje deo koji preuzima ulogu korena koja joj nije primarna.

Da li sam dobro razumeo? Granu ne kratim, već je ogolim na delu koji želim da ukorenim i stavim je u zemlju. Ostatak grane ostavim sa lišćem onako kako jeste. Kada se ogoljeni deo grane koji je u zemlji primi i pusti korenje, isečem deo grane sa lišćem, koji je višak, a ostavim deo koji ide od glavnog stabla do novonastalog korena?

Tako nekako. To je samo moje razmišljanje na tu temu.

Sale, mislim da si tek sad u konfuziji. Probaj sam da nađeš sredinu između onoga što je pisano. Usput bih pitao " mastera", da mi ( nama) obijasni razliku između sokova i linfe. Dali to znači da u biljci postoje sokovi sa jedne strane i linfa sa druge strane... ( ?? ). Verovatno sam krivo informisan, pa bi mi bilo drago da i taj deo bolje savladam.
Ps. Nisam uspoređivao životinje sa biljkama već ljudske rane, mada nema neke razlike... između nas i njih ( krvarimo mi, a krvare i one). Levi, niko tebe i nikog drugog ne trera na ništa, obzirom da spominješ Japanske " baštovane", (pred kojima treba kapu skinuti ) i velika je greška uspoređivati drveće u drvoredima i šumama, sa biljkom u plitkoj posudi, kojoj i jači udar vetra zasmeta, a kamoli bezobzirno odsecanje jačih grana.Razmenjujemo mišljenja, pišemo, istražujemo, učimo... i sigurno ćemo se razjačati teorijski, a sve u svrhu boljeg i kvalitetnijeg bonsaija. Pozdrav !! Saša

[quote="Levi"] Ako japanski baštovani premazuju svaki rez na biljkama, neka ih, ja ne moram.

[/quote]
Nitko nista ne mora. Svatko ima pravo na svoje misljenje, svatko moze da razmislja i pokusa da kultivira svoja drva kako hoce. Pitanje je hoce li i kad ce sa ovakvim nacinom razmisljanja uzgojiti svoj prvi bonsai. Mi ipak znamo bolje od Japanaca, zar ne? Mozda mnogi tako razmisljaju, ja ipak ne spadam u tu grupu.