Razmisli o sistemu podzemnog navodnjavanja - ja o tome razmišljam i planiram da realizujem na proleće, jer mi je već preko glave razvlačenje vatrogasnih creva po leskaru. Nabavio sam kruta creva i cisterne (dve po 2,5 t) i planiram da kamenjem ozidam neko postolje za njih radi boljeg pada, tj. da budu odignute 1 m. Imam 135 kom. na 25 ara kalemljena na mečjoj lesci u 8 - oj godini. Po meni je dobar plan, ali sam malo nesiguran, jer nisam našao nigde konkretno da pročitam da li je bolje da creva ukopam i zašto, tj. prednosti i mane, npr. kako da znam da nije previše vode, pa da čestim zalivanjem ne dam korenu da diše i tako ga oštetim i sl. Ako neko ima koristan link, ili literaturu, ili barem valjan argument da sam u pravu, bio bih mu zahvalan.

Evo na prvu:

www.agr.unizg.hr/cro/n...kripta.pdf

Nemam baš iskustva ali mislim da je logično (onako razmišljam naglas):

Nadzemno navodnjavanje je jeftinije od podzemnog, primjeti se ako je kapaljka začepljena i vidi se koliko je nakvašeno. Međutim, imaš crijeva po površini pa je to problem kod obrade zemlje (košenja, oranja ...) pa je i veća mogućnost fizičkih oštećenja.

Veća je potrošnja vode kod nadzemnog zalivanja jer velika količina vode na površini isparava i potrebna je znatna količina vode da se okvasi zemljište na dubinu preko 20 cm. Mislim da 2 l vode u zoni korjena znače više od 20 l vode na površini.

Takođe, gledao sam na TV nekog starog vinogradara iz Istre koji ne navodnjava svoje vinograde, jer žile uvjek ide ka vlažnom zemljištu, pa umjesto da idu u dubinu, žile idu ka površini (zbog navodnjavanja), a poznati su rizici ako su žile previše plitko (izmrzavanje, izvaljivanje zbog vjetra, ljeti moraš konstantno navodnjavati ...) ima logike

Ne znam koliko je logično ali postoji i mogućnost da kombinuješ, podzemni razvod a u zoni ljeske napraviš izvode na površini.

Shvatio sam da je ovo problem pa sam prilikom sadnje oraha i zamjene ljeski u rupu prije sadnje postavio crijevo za navodnjavanje na dubini od oko 30 cm. Oko 2 m rebravog crijeva za struju smotao u krug prečnika oko 60 cm, izbušio malim ekserom 20-ak rupa i jedan kraj izvukao na površinu.
Kad bude trebao navodnjavati svakih 15-ak dana uspem flašu od 2 l (od koka kole) u crijevo i to bi trebalo biti to. (nadam se)

-Za podzemno zalivanje treba voda idealne čistoće da bi se sprečilo zapušavanje otvora (kapaljki) na crevima.
-Svaki koren teži da što pre dođe do vode i hranljivih materija pa postoji opasnost da prodre u creva i zapuši ih. Zbog toga se rešetkice na otvorima creva namenjenim za podzemno zalivanje tretiraju materijom (poseban fitohormon) koja uništava koren i koja se lagano godinama oslobađa.
-Pošto leska ima izuzetno dug vek eksploatacije kad-tad će se creva zapušiti i moraće se raditi sistem za nadzemno zalivanje.
-Mogućnost prihrane vodotopivim đubrivima kroz sistem?
.....

Sve u svemu skupa i komplikovana rabota sa neizvesnim rezultatom i još na to prilično ograničenog roka trajanja kada je leska u pitanju.

Kada smo se već dotakli teme navodnjavanja, zamolio bi vas da mi neko malo bliže objasni ili me uputi u sisteme kap po kap, a naručito kolege koje već imaju spomenute sisteme.
Prosle godine sam iskopao bunar dubine 10 metara (na 2-3 metra je voda) na sred njive u kome se nadam da ću imati oko 200-300 litara vode u minuti.
U opciji imam tri mogućnosti.
Prva mogućnost mi je da spojim pumpu direktno na sistem creva sa kapaljkama medjutim plašim se da li ću imati dovoljan pritisak za celu plantažu ili ću morati da selektujem odredjene redove (ukupno imam 6 redova po 400 metara, odnosno od bunara 12 redova po 200 metara). Da li neko ima ovakav sistem i kakva su mu iskustva?
Druga mogućnost mi je da napravim platformu za kanistere (plastični od 1000 litara 6 ili 12 kom za svaki red ili pola reda po jedan) koje bih popeo na neku visinu i koji bi bili spojeni na sistem creva. Cisterne bih punio iz bunara. Pošto se plantaža nalazi u ravnome Sremu pitanje za poznavaoce ove tematike je na koju visinu bih trebao da podignem cisterne da bi bio dovoljan pritisak u 400 ili 200 metara creva. Da li neko ima ovakav sistem i kakva su mu iskustva?
Treća mogućnost mi je da pomoću vatrogasnih creva i okiten creva napravim sistem zalivanja prskalicama. Ove godine sam posadio detelinu medjuredno pa bi ovakav sistem prijao i detelini koja bi dala veće prinose. Da li neko ima ovakav sistem i kakva su mu iskustva?
Možda sam nabacao mnogo opcija ali u ovom trenutku nisam pametan da se odlučim za neku od opcija, pa bih zamolio kolege sa praktičnim iskustvima za savet.

@prdzutin
ja takodje radim sistem za navodnjavanje i ovih dana treba da razvedem vodu po njivama,a u aprilu da uradim kap po kap i necu da stavljam nikakve cisterne vec direktno u sistem...a tebi savetujem da odes kod nekog strucnog vodoinstalatera ili drugog strucnog lica kako bi ti proracunao koja ti pumpa treba i koja creva a sigurno mozes direktno u sistem...a i mnogo je prakticnije,ti na primer da bi dobio pola bara pritiska u crevu pri koriscenju cisterni morao bi da je podignes na 5 metara u visinu,a za jedan bar 10 metara...a i jedna cisterna od 1000 litara ti je 12000 dinara pa ti vidi koliko bi para bacio dzabe,plus za platforme...najbolje ti odi kod nekog strucnog lica po pitanju vode...

miloskv920 citat:

ti na primer da bi dobio pola bara pritiska u crevu pri koriscenju cisterni morao bi da je podignes na 5 metara u visinu,a za jedan bar 10 metara...

Mislim da nije baš tako, i prije svega zavisi od količine vode u cisterni.

Kod nas je plastično bure od 500 l oko 30 evra. Ja takvo bure koristim za navodnjavanje jagoda, visinska razlika nije veća od 1 m i imam sasvim dovoljan pritisak. Doduše radi se samo o 50 m crijeva. Kako se nivo vode u buretu smanjuje tako se smanjuje i pritisak ali uvjek sva voda izađe iz bureta.

Postoji i problem tzv "šokiranja" (jako hladna voda iz dubine, a vanjska temperatura +30) pa iz tog razloga direktno navodnjavanje nije baš najbolja opcija. (kao kad se znojan čovjek napije hladne vode).

šokiranja ne bi trebalo da bude jer voda postepeno prolazi do korijena, nije zalivanje preko lista pa da se ''okupa'' kompletno stablo na 40 stepeni. Sta bi bilo sa povrćem koje je njeznije od grma pa mu sistem kap po kap odgovara vise nego ijedan drugi nacin navodnjavanja

Prošle godine sam samo iskopao bunar. Kupio sam pumpu Slap 500 koja ima mogućnost od 100-500 litara u minuti a vuče sa 10 metara dubine. U komsiluku imaju neke vikendice gde mi ljudi kažu da istim sistemom sa pumpama ne mogu da potroše vodu iz bunara. Pre svega na proleće moram da razradim bunar da bih video koliki mu je kapacitet, pa tek posle toga mogu da odem kod stručnjaka koji prodaju opremu za sisteme kap po kap, pa da vidim šta će mi predložiti i kolika je to investicija.

Mene više zanimaju iskustva i predlozi ljudi koji imaju ove sisteme da ne bi napravio pogrešnu odluku a samim tim i pogresnu investiciju.

Da li se pojavljuju kod vas zenski cvetovi... Lesnikari gde ste drugari...

Novi sam član. Želeo bih da gajim lešnike na jednom hektaru zemlje u južnom banatu. Ima li ko nekakvog iskustva koe bi sorte uspevale u tom reionu. Treba imati u vidu da je zemljište na priličnoj strmini.

Neko je na strani oko 180 pominjao zastitu mladih sadnica od zeca a tu se zna zateci i srna. Provjereno rjesenje je da se sadnice malo namazu starom uzeglom svinjskom masti. Mast mora biti stara 3, 4, 5 godina, a ne kao jedna moja komsinica drzala mast 4 dana na suncu pa misli da se uzegla. Ja sam nabavio mast staru oko 10 godina. Poslije mazanja zec nije prisao ni blizu,a tamo gdje nije mazano na polomljenim granama sljive ogulio. Ovo je dobro i protiv srna koje znaju prekratiti bas onu granu koja je za formiranje krosnje. Mast ne smije biti soljena jer so nagriza tkivo debla.

voleo bi da cujem vae misljenje!!!
posadio bi u prolece zbunasti lesnik(znam da nije najsrecnija varijanta i bolje u jesen ali...) i razmak bi bio 5x5 metara.e sad u redu bi posadio izmedju breskvu jer je ona relativno kratkog veka i za 10 tak godina dok lesnik ojaca bilo bi vajde. dali bi smetala ta breskva iz nekog razloga???

Ja nisam za tu varijantu.
Razmak između ljeske i breskve bi bio 2,5 m pa bi se poslije 3-4 godine krošnje, a vjerovatno i korjenje spojilo.

dal je moguce da toliko napreduju.u dvoristu imam beskve par njih na 2,5 metra i dodiruju se ali ne smetaju e sad koliko ce lesnik izrasti u 6,7 godini u koliki zbun nemam bas predstavu.sve jedno hvala za misljenje!!!