E pa kad Vojvoda kaze ovo o kesama onda mislim da smo na dobrom tragu. stvari sadau Srbiji postoji dosta malih zasada ne starijih od pet godina gde bi mogla da se primeni ova metoda.

Sto se tice oziljavanja korenovim reznicama voleo bih da mi Vojvoda potvrdi dali sam pravilno odradio posao sa korenovim reznicama a koji sam opisao u predhodnom postu.

Prijatelju, ja lepo reko tj.napisah da mi je milo sto su me pojedinci poslusali. Ti si prvi i zato samo napred.
Odlicno uradjeno samo nemoj slucajno da zaboravis da ih redovno zalivas a narocito tokom leta jer desava se da zbog velike vrucine iako je koren vlazan dodje do pojave susenja vrsnih listova zbog nedostatka vlage u vazduhu. Ps..ako ti se to slucajno desi upotrebi zasenu od neke mreze jer pod zasenom je temperatura uvek za stepen/dva niza i koliko toliko je usporeno isparavanje iz zemlje . Mada kazu da ce prolece i leto biti kisovito...mada mi je malo cudno.
Pozdrav

Pojavila se rutava buba prije cvjetanja na plantazi Dedevci, Kraljevo.

Dobra ti je ideja prijatelju ali u vreme cvetanja aronije pada i kisa pa ce se sve te posude veoma brzo napuniti.
Ps..ako te ne mrzi uzmi plasticnu flasu pa je okreni tako da zatvarac bude nadole . Flasu predhodno izbusi . Otvori ne veci od 0.5 cm. I to izbusi ne vise od 10 otvora.
U flasu stavi malo etiola i i okreni je na dole . Vezi je za neki kocic i ne diraj nista . Vetar duva i raznosi miris etiola a ako pada kisa , voda ne moze tako brzo da prodre do praha .
Mozes i ovako da uradis .
Na nekom postolju od daske stavi neku posudu kao serpa i sipaj prah. Odozgo stavi neki poklopac ali tako da voda ne moze da udje a miris etiola moze da se oseti.
Ipak po tebi je ovo tvoja najbolja da posude stavis na zemlju pored zbuna ali iz zatvori da ih kisa ne napuni.
Sve to moze na nekoliko sadnica ali kako prijatelju da se sprovede na 2000 ili pak vise zbunova koji su preko 12 godina stari.
Problem nastaje tamo gde ima dosta napustenih vocnjaka pod drugim kulturama pa se larve i sami insekti ove bube razmnozavaju i nanose stete . Zato aroniju sadite tamo gde joj odgovara a ne bilo gde vam padne na pamet.
Mada ja cu koristiti etiol u prahu i to prsnem na zbun [ ovde onde] i bice dovoljno. Nece buba cvet koji nije otvoren. Buba se hrani prasnicima a kada dodje do oprasivanja i formira se plod tada moze da ,,glodje,,kolko oce i nema stete .
Kod mene na 200 metara od Morave nema jos buba iako su pocele da cetaju.
Ostavio sam ih na 7 dana pa sta im bog da. Na teren sam danas dosao pa cu da vidim 31. marta sta je i kako je kada se vratim kuci.
Ps..ako sada posle ovih kisa krene lepo vreme pozurice i cvetanje jabuke i tresnje pa ce dobar deo ovih nemani otici tamo.
Sve u svemu adekvatne zastite nema osim smrdljivih preparata koji se stavljaju i nisu opasni za coveka .
Pozdrav sa Svrljiskih planina .

monetteint citat:

Jedno pitanje u vezi razmnozavanja aronije: Ima li nekog na forumu sem Vojvode a da je probao da razmnozava aroniju korenovim reznicama? Ako ima mozdz bi bilo dobro da nam prenese svoje iskustvo i nacin kako je to izveo. Ja sam od jedne dvogodisnje sadnice aronije po savetu Vojvode, isekao koren na nekih 150 reznica duzine od 7-10cm., kalemarskim voskom sam zastitio rezove i u novembru smestio u posude sa peskom. Povremeno sam kontrolisao vlaznost tokom meseci. Pocetkom ove nedelje sam ih pikirao u pripremljenu zamlju na imanju. Imanje se nalazi u Berzovici(Jedno selo nedaleko od Uba). Sada ostaje da cekam i vidim sta ce se desiti. Kako Vojvoda kaze trebalo bi da tokom godine tu bude mladih biljki...!? Videcemo. [align=justify]:bye2

Nadam se da nisi premazivao voskom kraj reznice koji ide u zemlju, gornji koji je van zemlje u redu
Aronija lako pusta korenje pogotovo ako ti je zemlja treset (ph kisela vrednost) mada oce i ovako

Neke jesam, iz prostog razloga sto smatram da ima dovoljno manjih zilica na parcetu korena sposobnih da funkcionisu. One koje nisam, namerno sam ostavio da vidim eventualnu razliku posto se radi o eksperimentu.

Nikad se donji deo reznice onaj koji ide u zemlju ne maze kalemvoskom
Donji rez koji ide u zemlju se jedino moze tretirati hormonom za oziljavanje

A sta se desava sa pcelama koriscenjem etiola

Evo me , da razjasnimo neke stvari.
Prvo , Kreketalo ovaj sto je mazao reznice voskom nije mazao reznice grana nego korenove reznice . I dobro je uradio.
A sta sa pcelama i etiolom. Pa nista im nece skoditi jer pcele nece ni da pridju ako osete miris etiola . U to budite ubedjeni.
A sto neko rece da se etiolom truje zemljiste pa toboz nemozemo da se bavimo ,,organskom ,,proizvodnjom taj neka menja forum.
Pa jel znate koliko se decenija unazad truje zemljiste raznoraznim vestackim djubrivima i pesticidima a sad ce sacica etiola u prahu da unisti svet.
Daj bre ljudi moji ne zamlacujte se .
40 godina se bacalo sve i svasta na zemlju i u zemlju se mesalo a odjedanput ,,, bavimo se organskom proizvodnjom,,,.
Smesno a narocito za ravnicarske krajeve severa Srbije gde se danima znje da bi se njiva zavrsila . Sta je sve na toj njivi u zadnjih 40 godina od hemije ostavljeno.Preko 40 godina se zadjubrivalo svim i svacim od hemije a od ove godine ,,cemo se baviti,, organskom proizvodnjom.
Ne ide to tako i nikada i nece . Treba vremena i dosta truda da se sve vrati u normalu pa zato molim pojedince da ne koriste etiol u prahu jer ce koriscenjem pokvariti biodiverzitet zemljista koje je prekontaminirano vestackim djubrivima i raznoraznim emulzijama koji su veoma zdravi za coveka i ziva bica koja zive u zemlji.
Pozdravljam vas i slobodno se pridrzavajte uputstva o organskoj proizvodnji. Ps..i ja sam daleko od ove Org. proizvodnje i ne pokusavam da joj se vratim jer je to ,,gubljenje vremena ,, ako me razumete . Godine su potrebne da se sve normalizuje a meni vreme tece . Nemam vremena da cekam i nadam se .....
Pozdrav jos jednom.

Etiol je trgovački naziv preparata čiji je aktivni sastojak Malation, organo-fosforni insekticid (mislim da je i ovicid i slab akaricid). Deluje digestivno (utrobno), inhalaciono i kontaktno, deluje inhibitorno na nervni sistem insekata koji prestaju da se hrane i stradaju.

Na Pčele deluje isto kao i na sve ostale insekte, što znači da se pčele štite samo načinom i vremenom primene. Mislim da malation nije sistemik tj. da ga tretirana biljka ne usvaja. Tretiranje pre cvetanja je što se pčela tiče upitno. U vreme cvetanja ne treba tretirati a nakon precvetavanja biljke i tako nisu pčelama atraktivne i tada su pčele bezbedne.

prilikom aplikacije strogo voditi računa o driftu, ne prskati po vetru a najbolje je u kasnim popodnevnim časovima.

Ako je pitanje postavljeno u vezi suzbijanja rutave bube (Tropinotha hirta) koja je polifagna štetočina i koja se hrani visoko-proteinskom hranom (prašnicima i polenom) šta reći?

Pre izvesnog vremena odgledao sam reportažu iz NR Kine, o oblasti koja se bavi proizvodnjom kruške, na ogromnom prostranstvu i pogrešnom praksom su uništili pčele i sada proizvođači glume male majmune i četkicama od perja, ručno oprašuju cvetove krušaka nebi li oszvarili ikakav rod. Vrlo dobar nauk za Nas jer Mi taj luksuz sebi ne smemo dozvoliti.

Upotreba teške hemije pogotovu u EKO ili kakoj već proizvodnji ne dolazi u obzir.
Insekti su od ljudskog roda stariji nekoliko miliona godina i ovo je planeta biljka, insekata i mikoro organizama a Mi samo smetami i zagađujemo.

Insekti pa i rutava buba imaju vrlo razvijena čula, pogotovu mirisa i svoju hranu kao i srodnike mogu da osete i prepoznaju sa jako velike udaljenosti.Kad bi čovek imao takva čula svig partnera bi mogao namirisati sa par stotina kilometara udaljenosti. Najgore je to što su, insekti, vrlo pokretni pa mogu bez mnogo muke preletati velika rastojanja u potrazi za hranim ili partnerom nebi li produžili vrstu.

Da bi smo se izborili sa jednim takvim štetnikom kao što je rutava buba, moramo poznavati njenu biologijun i navike, šta, kad, kako i samo se tako možemo sa njom izboriti. Ti dolaze u obzir mehaničke mere, kombinovane sa lakom neotrovnom hemijom u vidu feromonskih klopki, mamaca, atraktora i sl. Naj gore je da Nam i klimatske promene ne idu u prilog.
Ova zima im baš pogoduje i verujem da će ih biti prilično.

Aj da vidimo rodjo. Kod mene su pocele da cvetaju a od drugih insekata ni traga . Nema brate ni musica jer su jutra i veceri veoma hladni. Sinoc je temp. u 20 :35. bila samo 2 stepena .
Pozdravljam te .

ako ce svi insekti pa i pcele bezati od mirisa etiola sta biva sa oprasivanjem

Sam miris etiola je etiol, koji i kao para ima inhalaciono dejstvo kako na insekte tako i na uposlenike i zato treba ispoštovati radnu karencu od bar 3 dana.
Što se načina tiče sve je dozvoljeno osim teške hemije.
Rutava buba je starosedelac, nije došla iz amerike, što znači da su i naši preci imali muku sa njom, ali tada su polja bila puna jarebica i fazana koji su se gostili raznim napastima (rutave bube, popci, skakavci, gundelji i sl.).