Vojvoda, Iz Bugarske mi je doneo poznanik. A iz Slovenije je prvo prijatelj uzeo od Marka Vihlera pa poslao Lastinim autobusom. Vozač je uzeo dodatnih 20 eur. da prenese paket.
Nexxogen, Asimina ne može iz reznice. Prednost kalemljenih biljaka jeste ranije cvetanje ali i tačno definisan ukus ploda, veličina ploda, veličina i broj semenki (procenat koji seme zauzima od ukupne mase ploda)
onegreenworld.com/product/wabash-2/
onegreenworld.com/prod...potomac-2/
Ovo su neki od kultivara, pored njih imam Mango, Big Cajuna, Rebeca's gold, Prima, Shennandonah. Ove godine sam nabavio i oko 400 semenki sa tri različite plantaže gde se gaje uglavnom Peterson kultivari. Videćemo za par godina kakvi će plodovi biti, šta ne bude valjalo ću da prekalemim.

Vojvoda citat:

Jedino sto znam da kalemljene sadnice ima u Sloveniji u rasadniku Baznik. Zaboravio sam ime vlasnika . Mislim da je Rast baznik..

Znam da oni imaju ali nema u Srbiji... a kao sto vidis na primeru Atilahunski izadje skupo svercovati od tamo...

nexxogen citat:

Hvala na odgovorima. U suštini, važno mi je da sadnice budu klonovi neke sorte, nebitno da li su reznice ili kalemljene. @Badnjevac Da li je brže cvjetanje zaista jedina prednost kalemljenih asimina? Ja sam po netu čitao da se ukus plodova može drastično razlikovati od biljke do biljke. Neki su čak pominjali da su neke koje su probali imale ukus kao slatki krompir (batat), dok su druge bile kombinacija tropskog voća poput banane, manga itd. Ako je ovo istina, meni se čini da su sijanici poprilična lutrija kada je ukus ploda u pitanju. Ja svakako ne bih želio da mi asimina ima ukus batata. Doduše, možda su u pitanju bile i druge asimine, a ne samo triloba...

Svasta moze da se nadje na Internetu. Postavlja se nekoliko pitanja. Na prvom mestu je pitanje cene:

Da li se placanjem 5-10 puta vece cene za kalemljenu sadnicu dobija isto toliko bolji plod (ukus)?

Da li je ukus ploda subjektivna ili objektivna kategorija?

Mislim da je jedini nacin da se utvrdi istina je da neko zaista kupi kalemljene sorte i uporedi ih sa sadnicama dobijenim iz semena. To zahteva prilicno para i jos vise vremena, ali mislim da je jedini objektivan nacin za uporedjivanje.

Pozdrav,

Badnjevac

Badnjevac citat:

Svasta moze da se nadje na Internetu. Postavlja se nekoliko pitanja. Na prvom mestu je pitanje cene: Da li se placanjem 5-10 puta vece cene za kalemljenu sadnicu dobija isto toliko bolji plod (ukus)? Da li je ukus ploda subjektivna ili objektivna kategorija? Mislim da je jedini nacin da se utvrdi istina je da neko zaista kupi kalemljene sorte i uporedi ih sa sadnicama dobijenim iz semena. To zahteva prilicno para i jos vise vremena, ali mislim da je jedini objektivan nacin za uporedjivanje. Pozdrav, Badnjevac

Nije stvar u tome da li je to koliko puta je bolji ukus proporcionalno tome koliko puta je veća cijena. Stvar je u tome da li ću potrošiti 6 godina života da bih na kraju dobio nešto što je ili malo i puno sjemenja ili je lošeg ukusa ili i jedno i drugo zajedno. To mi je najgora varijanta, pa makar sadnice platio po dinar komad. Pada mi na pamet nešto što često čujem, a nikako ne kapiram: "Kakvi su ćevapi? Za 100 dinara su odlični!"

Ukus je djelimično subjektivna ali i djelimično objektivna kategorija. Najbolja varijanta je naravno probati plod sorte koja se planira za sadnju jer nakon toga nema nikakvih dilema, ali ako je to nemoguće, postoji makar neki opis koliko god on bio neprecizan.

E sad, nevezano za to koliko puta je šta skuplje, ja sumnjam da bih 40 evra dao za sadnicu bilo čega, pogotovo ako se kupuje u inostranstvu pa onda mora i poštarina da se plaća. Zato je moje pitanje bilo da li u Srbiji neko prodaje kalemljene asimine, a pošto je odgovor očigledno "ne", moraću da se zadovoljim sijancima.

Odgovor na svoje pitanje si dobio. Nažalost, niko u Srbiji ne prodaje kalemljene asimine.
A zaista bi bilo korisno da neko (iko) ko ima i kalemljene i nekalemljene plodonosne biljke postavi ovde slike ploda i jednih i drugih pa da se lično uverimo. Jer cela ova priča o kalemljenim asiminama mi liči na onu sa Duškom Dugouškom i kraljem - "da ne znam da je hasenpfeffer zakleo bih se da je šargarepa".

Ja sam video neko nase klasicno voce (tresnje, brskve, kajsije...) koje je bilo iz semenke i bilo je solidne velicine ploda... ukus kod vecine je bio solidan... bilo je i losih... evo sad u zadnje vreme aktuelne su razne selekcije kalemljenih drenova... a dren je inace divlje voce...
Za oplodnju ovih asimina (koje su aktuelne kod nas) koje nisu samooplodne potrebno je najmanje dve vocke i tu dolazi do mesanja gena dve vocke pa sta ispadne - lutrija prirode... o tome sto ce da se pobeli do prvog roda da ne pricamo... a najveci problem je izuzetno neredovan rod i pored truda kacenja trulog mesa ili rad cetkicama... dajte ljudi ko jos danas proizvodi voce iz semenke i ne kaklemi ga... to samo kod nas u Srbiji...

Hmmm...

Da li gresim, ili na osnovu prethodnog posta znaci, da kad se kupi kalemljena Asimina sledi redovan rod, bez kacenja trulog mesa, bez cetkica, itd.?



Badnjevac

Da ako su samooplodne sorte...

Da li bi neko mogao da mi objasni kako to insekti ili bube koje slete na takvu kalemljenu Asiminu znaju da samo nju oprasuju, a ove iz semena izbegavaju, pa moramo da kacimo trulo meso i koristimo cetkicu?



Badnjevac

dajte ljudi ko jos danas proizvodi voce iz semenke i ne kaklemi ga... to samo kod nas u Srbiji...

U Srbiji se seju mnoge drvenaste vocne biljne vrste tj. razmnozavaju iskljucivo semenkama .
Niko u Srbiju ne razmnozava kalemljenjem npr. ove vocke jer se veoma lako razmnozavaju semenjem a to su :

tresnja belica zvana medunka , aronija, borovnica, vinogradarska breskva, kajsija seftelija, orah sorte [ bugarski blagun], jagoda sorte regina, malina polana ali iskljucivo iz semena iz plodova koji sazrevaju u septembru jer tada osim polane i polke nema drugih sorata , dren, dunja provansalka, kaki jabuke sorte vanilija, goumi, kineska urma i jos neke biljke . Sve zavisi koju biljku zelite . Iz kostica stenleja [ iako je odrasla biljka kalemljena ] nice sve i svasta a potomstvo moze biti cak i bolje od same majke .
Cvet je cvet pa bio sa kalemljene ili nekalemljene biljke asimine . Ja sam pre nekoliko dana otiso od kuce i ostavio asiminu koja samo sto nije pocela da cveta . Svakog dana zovem suprugu ali sta cu . jedino da uzmem bolovanje . Ako neki cvet se oprasi sam po sebi dobro je ako ne onda cekam sledecu godinu. Ne zuri mi se jer ova biljka koju imam je iz semenke i radjala je vec jednom. Plod je ukusan i svaki plod ima od 5 do 12 semenki . Neki su plodovi manji od 6 cm. a neki su bili i preko 13 cm.

Ne zuri mi se i ne planiram plantazu asimine da sadim. Ako se pak osusi odrasla biljka pa neka se osusi ...

Pozdrav..

Zdravo drugari. Evo malopre mi supruga mejlom poslala slike cvetova moje asimine . Jos me pita sta da radi. A reko sam joj da uzme cetkicu. da li ce ona to znati da uradi kao ja ili nece sada vise nije vazno .

Pogledajte moju asiminu...

Pozdrav sa radarskog centra Nis na obroncima svrljiskih planina .

Badnjevac citat:

Da li bi neko mogao da mi objasni kako to insekti ili bube koje slete na takvu kalemljenu Asiminu znaju da samo nju oprasuju, a ove iz semena izbegavaju, pa moramo da kacimo trulo meso i koristimo cetkicu?

Evo ja cu da objasnim SAMOOPLODNA
Moj savet: nekoliko vas valja ove nekalemljene sto znaci imate kamaru sejanaca... nabavite neku grancicu ovih samooplodnih i kalemite... iz pocetka mozete malo da nabijete cenu i posteno da zaradite neki dinar...

Samo polako. Nismo ovde dosli da se svadjamo, nego da utvrdimo istinu, tj. cinjenicno stanje.

Koliko je meni poznato, kada se kaze da je neka biljka samooplodna, to znaci da polen sa te biljke moze da oplodi cvet na istoj biljci. Niko ovde ne tvrdi da ne postoje samooplodne selekcije Asimine. Znaci, tu se slazemo.

Kada nema insekata i buba koji bi oprasili cvetove, apsolutno je nebitno da li je biljka samooplodna ili ne. Ovde treba znati da je anatomija cveta kod Asimine takva da je u odredjenom dobu (par dana) cvet u muskoj fazi i tada ispusta polen. Posle par dana prelazi u zensku fazu, tako da samo moze da prima polen. Priroda je tako sredila stvari da isti cvet ne moze sam sebe da oplodi. Opet napominjem, ovo vazi kako za samooplodne selekcije, tako i za "obicne" Asimine.

Odgovor na moje pitanje "Da li bi neko mogao da mi objasni kako to insekti ili bube koje slete na takvu kalemljenu Asiminu znaju da samo nju oprasuju, a ove iz semena izbegavaju, pa moramo da kacimo trulo meso i koristimo cetkicu?" sa tvoje strane je:

"Evo ja cu da objasnim SAMOOPLODNA"

Moj odgovor je:

Insekti ili bube koji slete na samooplodnu Asiminu ne znaju da li je kalemljena, kao sto ne znaju i da li je dobijena iz semena.

Kod samooplodne Asimine, postoji mnogo veca sansa za oplodnju, zato sto insekti ne moraju da prelaze veliko rastojanje da bi oprasili dva cveta. Cak i insekti koji ne lete (na primer, mravi) mogu da vrse polinaciju. Sve se odvija na jednom drvetu. Neki ljudi premazuju grancice medom, da bi privukli mrave.

Kod Asimine koja nije samooplodna, situacija je drugacija, zato sto je potrebno minimum dva stabla na bliskom rastojanju. Sto je rastojanje izmedju stabala vece, manja je verovatnoca oplodnje. U ovom slucaju, samo insekti koji lete mogu da prakticno oprasuju cvetove.

Iz gore izlozenog se vidi da su polinatori potrebni u oba slucaja: i kod samooplodne i kod "standardne" Asimine. Ako se oprasivanje ne vrsi rucno, preporucuje se da se koristi trulo meso, med ili nesto trece, kako bi se privukao sto veci broj insekata u vreme cvetanja.

Ja koristim pilecu kozicu, koju stavim u probusenu plasticnu casu i sve to privezem za granu.



Badnjevac

Naziv samooplodna kod asimine jeste malo dvouman. Koliko je meni poznato su sorte Sunflower i Prima 1216 samooplodne ali to ne znaci da posadis jedno drvo asimine i onda ocekujes da se sve samo od sebe sredi i oprasi i u jesen jedes plodove. Za sorte Sunflower i Prima je dokazano da je polen iz muske faze cveta kompatibilan sa zenskim cvetom iz istog drveta. Za ostale sorte asimine nije bas cesto da su muski i zenski cvetovi kompatibilni sa istog drveta. Da bi imao heavy crop treba ti malo vise sadnica asimine razlicitih sorta. Na vecoj kolicini cvetova budu muve i bube koje prenose polen iz cveta na cvet dosle same i ne treba ti cetkica i smrdljivo meso da ih namamis. Nekalemljene sadnice mogu da sluze kao oprasivac sortnih(kalemljenih) asimina.
Na pitanje zasto imati neku sortnu asiminu umesto semenske je slicno kao kod jabuke...iz semena nikad neznas kakvi ce biti plodovi a kod kalemljene jabuke se ocekuje plodove koji su karakteristicni za tu sortu.
Probao sam plodova nekoliko sorta asimine i moram da kazem da su bas velike razlike u velicini ploda, ukusu, aromi i broju semenki u plodu.

Da pokusam i ja nesto da razjasnim. Pisao sam da je ova moja asimina iz semena i da je jedne godine imala plodove i preko 10 cm. Sacekao sam da plod bude zreo tj. mek pa probao. Probali su svi clanovi porodice. Neki od plodova su bili toliko meki da smo morali da koristimo kasicicu . Koja je sorta u pitanju to me ne zanima ..

Onaj baznik ima nekoliko stabala u dvoristu ali su mu plodovi razlicitog oblika i ukusa. Sve njegove sadnice su sejanci . Odabrao je drvo sa najukusnijim plodovima i sa tog drveta uzima plemke i kalemi. To na neki nacin znaci da i ja sa ovog mog mogu uzimati plemke i kalemiti na sejance koji isto tako mogu ,,ako se ostave ,, da imaju dobar plod .

Sto se tice oprasivanja ja lepo kazem da pustite da priroda sama po sebi resi problem produzenja vrste .
Koliko ja znam samo jos trojica ljudi u Srbiji imaju asimine koje radjaju a sejanci su . Plodovi su bas kvalitetni i ukusni..

Dvojica njih su sa foruma a treci je iz jednog sela kod Trstenika . Bio i video odraslu sadnicu koja se sama oprasuje jer vlasnika a ima ih vise to drvo mnogo ne zanima . Kad rodi , rodi . Reci cu vam. Najvece drvo asimine koje sam video nalazi se u selu Milutovac u krugu ambulante pored cesme u malom parku. Posadio dr. Dodic.. Koja je sorta , nebitno je ali mu svake godine radja .... Ja sam do 5. ili najkasnije do 8. maja na teren i jedva cekam da odem kuci da vidim da li ce ostati neki plod . Da li ce supruga cetkicom da pripomogne ne verujem jer ona se u biljke razume kao ja u sport ili u ,,kulturu ,,..

Pozdrav