skoteinos citat:

Ne bih da te razočaram ali borovi se teško primaju ako im sa korena spadne busen. To je iskustvo onih koji se bave bonsaijem.

Ali nije doslo do kidanja korena, osim sto sam bocno morao da skratim zbog prevelike duzine. Otpalim busenom sam zatrpao koren.

Ok, vreme će pokazati...

Vitomiricanin citat:

Na plazu U zemlju naravno. Ko sto reko 1m visine, dosta grana. Korenje nista spektakularno, 2 deblja korena sa strana i jos 2-3 tanja korena ispod, svi 50cm duzine. Vrhove korenja sam blago orezao zbog ostecivanja tokom vadjenja, takodje i uklonio par suvisnih grancica. Busen je otpao ali sam ga vratio tokom zatrpavanja. Danas sam ga nadjubio stajskim kokosjim djubrivo i zalio. I da, posadjen je na suncanoj poziciji.

A, za čega si ga sada nađubrio stajskim kokošijim ?

drveni citat:

Ako ne žuriš iz nekog razloga, za vađenje bolje sačekaj novembar-decembar. Može se vaditi i zimi ako zemlja nije smrznuta. U bašti imam ogromnu smrču koju je moj otac izvadio 1988. negde na Kordunu na putu Karlovac-Zagreb.

post pisan 1. septembra

jedna moja priča:
Na sajmu hortikulture u NS, sam stekao nekoliko prijatelja iz Velikog Šiljegovca... posetio sam ih istog leta.
V. Šiljegovac ima na stotine hektara rasadnika.
Bio sam jako lepo dočekan ( kod Čabrić-a), pa mu ponudih da mu reklamiram sadnice na-jesen, kada ja budem prodavao hrizanteme i viole (imao sam dva udarna prodajna mesta u svom gradu).

- A, zašto tek u kasnu jesen - pitao me Čabrić - mi sadimo već od kraja avgusta i veći je procenat primanja
(na četinare je mislio - sade i po nekoliko stotina na placevima, - benzinskih pumpi - na primer).

Je li moguće? - pitao sam,...


I ja sada sadim što ranije (septembar,... mada to zavisi i od godine,.. ali pre Miholjskog leta), da malo 'ožili' pre zime.

Nabuko citat:

[ A, za čega si ga sada nađubrio stajskim kokošijim ?

Zasto ne? Uzet je iz sume, malo su mu zile skracene i djubrivo bi valjda trebalo da mu regenerise i stimulise koren. Naravno ima ovde ljudi koji vise znaju pa neka me isprave ako gresim.

Vecina sumskih cetinara trazi iskljucivo kiselo zemljiste tako da nisi trebao djubriti . Ali kada si to uradio ,onda ce biti sve u redu. U pravu je taj iz Velikog siljegovca sto kaze da se cetinari sade od jeseni . Sadio sam ih ja verovali ili ne 24. juna i to bez ikakvog djubriva , gole zile . Pozdrav

Vojvoda citat:

Vecina sumskih cetinara trazi iskljucivo kiselo zemljiste tako da nisi trebao djubriti . Ali kada si to uradio ,onda ce biti sve u redu. U pravu je taj iz Velikog siljegovca sto kaze da se cetinari sade od jeseni . Sadio sam ih ja verovali ili ne 24. juna i to bez ikakvog djubriva , gole zile . Pozdrav

Znam za to Vojvodo, ali posto je vec tako izvadjen onda sam resio da mu djubrenjem oporavim koren i obogatim tlo. Ima jos jedna stvar koju sam uradio a to je da sam dodao malo Jabukovog sirceta u vodu i tako zalio jer cuo sam da regulise Ph faktor biljkama koje vole kiselost plus stimulise rast korena. Tako da sam uradio 2 stvari, najdjubrio i zalio samo vodom, i sutradan zalio vodom i sircetom.

Bice dobro . pozdrav

Bož' pomozi da bude dobro,..
alii,..

Ako se sadnice golog korena, ne prodaju pred zimu,.. utrape se ...
--- u pesak (smatra se 'sterilnim' medijumom - nema (puno) patogena (gljivica i bakterija), jer patogeni tu nemaju šta za jesti,.. razmnožavati se itd.. )
--- može i u piljevinu (trinju od drveta - dobro drži i propušta vlagu, štiti od mraza, i drvo ima neku supstancu kojom se štiti od patogena - - - daska za meso od drveta je zdravija od plastične - dokazanoo)
--- može i u treset (kiseo je - ima manje patogena...)
Šta bi bilo da se sadnice utrape u zemlju sa dodatim stajnjakom ??? - Oboleo bi koren ,.. zbog patogena (iz stajnjaka ili iz zemlje...).

Zašto bi stavljali zimi stajnjak na sadnicu, koja ima rane na korenovim žilama ?
A ne vegetira, pa se i ne može braniti od patogena (ne može sama da "izliže" rane, da zacele brzo )?

Vitomiricanin citat:

Nabuko citat: [ A, za čega si ga sada nađubrio stajskim kokošijim ? Zasto ne? Uzet je iz sume, malo su mu zile skracene i djubrivo bi valjda trebalo da mu regenerise i stimulise koren. Naravno ima ovde ljudi koji vise znaju pa neka me isprave ako gresim.

Lepo si ovo objasnio ali treba da citaju a ne da samo pogledaju i ostave komentar tek da se vidi . Stvarno . Zamisli rasadnicare oko Krusevca i Trstenika koji u jesen povade po nekoliko stotina hiljada sadnica raznog voca . Jel treba da utrapljuju i da stavljaju stajnjak . Samo urade ovo sto ti kazes. Patogeni ucine svoje jer biljka utrapljena ne raste i ne trosi hranu. Borovi se primaju lako i bez djubrenja . Sadio sam ih i nikada nisam djubre koristio . 3600 smrca smo ja i moja baba nekada za mesec dana sami posadili. Ona umrla , njeni sinovi podelili imanje i meni ostalo ,,nista ,, Nisu smrce moje . Jos mi veli stric ,, ko te sibao prutem po usi da sadis u tudje ,, Tako ispade i ostade .

Pozdrav i svako dobro.

Ok sklonio sam djubrivo.
Da li onda da nastavim da zalivam vodom pomesanoj sa jabucnim sircetom? To bar stvara kiselost i deluje kao hormon rasta za koren i biljku ?

Napisao
sam jedan post u drugoj temi a može da se odnosi i na ovu temu>

Nabuko citat:

Da iskoristim ovaj post kao dilemu - stajnjak da ili ne kod presađivanja? Neki moji zaključci (i iskustva): Ako će se pri presađivanju imalo oštetiti korenove žile (ili dlačice) NE stavljati stajnjak, jer su 'rane' na korenu problem,... biljka treba da je u intenzivnoj vegetaciji, da bi ih brzo zacelila ( "izlizala", što se kaže). Ako biljka ide iz kontejnera - u saksiju ili u zemlju može pregoreli, (ne oštećuje se koren) ali više može u proleće, negoli u jesen ili zimu. Kad ide u zemlju, - najbolje u donji ašov (iskopa se dublja rupa - jedan ašov dublja, pa se tu ubaci prvo šljunak, pa stajnjak, pa ostalo..). ... a danas skoro sve rešava (njegovo Veličanstvo) Osmokot,.. ali uz Osmokot, treba i malo Litvanca. I još jedna stvar: Kad posadim u zemlju, malo nagazim,.. bacim još malo peska, koji će voda da unese dole i popuni eventualne praznine - (radi boljeg kontakta tla i korena )

Znači, pesak je taj koji će da popuni i ostvari bolje naleganje (kontakt) korena i podloge. A, kada se biljka primi (posle mesec dva , može stajnjak

Vitomiricanin citat:

Ok sklonio sam djubrivo. Da li onda da nastavim da zalivam vodom pomesanoj sa jabucnim sircetom? To bar stvara kiselost i deluje kao hormon rasta za koren i biljku ?

O tome ne znam ništa, (nisam nigde čitao da jabukovo sirće ima hormonski efekat) pa se nadam da će ti neko drugi odgovoriti o jabukovom sirćetu .

Imaju podaci da malo jabukovog sirceta pomesanog sa vodom snizava Ph sto pogoduje biljkama koje to vole, plus deluje kao hormon rasta.

Ostali prirodni hormoni rasta su navodno ili nenavodno: vrbin caj/ voda, cimet, med, aspirin.

Pa sad taj aspirin i nije neka priroda a od njega oce se izlize pamet, pa se kotrlja svasta.
Pre sadnje bilo cega vezano za dendrologiju i vocarstvo, teren se preore ili prekopa, da se materijal koji ce doci u kontakt sa korenom sadnice aerira i usitni.
Neposredno pre sadnje koren se po obodu poreze ostrim makazama a zatim uroni u rastvor svezeg stajnjaka(govedjeg) i gline i bez obzira na kontaminaciju rana na korenu prijem je bio pa stoprocentan. LP

, ***(malo off-a za opuštanje tenzija)
Smešno mi je, jer: Vazda su provokatori dizali bune,.. i revolucije (ali i ratove),.. pa što ne bi digli i jedan ovakav forum ( i sebe ubrajam )

Scotch citat:

Pa sad taj aspirin i nije neka priroda a od njega oce se izlize pamet, pa se kotrlja svasta. Pre sadnje bilo cega vezano za dendrologiju i vocarstvo, teren se preore ili prekopa, da se materijal koji ce doci u kontakt sa korenom sadnice aerira i usitni. Neposredno pre sadnje koren se po obodu poreze ostrim makazama a zatim uroni u rastvor svezeg stajnjaka(govedjeg) i gline i bez obzira na kontaminaciju rana na korenu prijem je bio pa stoprocentan. LP

Koristio sam sličan recept kod sadnje voćnjaka (Vljamovka i kajsija i bio je uspeh 100%,... ),
ali recepte (iz starih knjiga) treba prepisivati tačno,..
,.. a ne-koristiti tercijalno značenje nekih ključnih reči (trećerazredno - značenje).
Stajnjak (u pitanju je sveža kravlja balega - iliti sveži izmet preživara - goveđa balega,.. a možda i "stajnjak" ( slama tu smetaa,.. nije kontaminirana - ako je suva) .
Kontaminacija u punom smislu znači Zagađenje ( ali i ne mora po di-foltu)).
Ne mislim da bi takva kašasto tečna smesa škodila i sadnici Belog bora (štaviše koristila bi,.. u proleće - naročito, ili u jesen pre Miholjdana- da biljka to potroši i pripremi se za zimu...) . Rekoh,.. smatraju je i lekovitom...

Vitomiricanin citat:

Imaju podaci da malo jabukovog sirceta pomesanog sa vodom snizava Ph sto pogoduje biljkama koje to vole, plus deluje kao hormon rasta. Ostali prirodni hormoni rasta su navodno ili nenavodno: vrbin caj/ voda, cimet, med, aspirin.

. Imaju ti podaci na R*******o.net - na Netu, ali i na autobusu piše lasta,.. pa ne leti i na tarabi,.. piše...
(internet nema recenzije a ni cenzure, za razliku od starih knjiga..)
a kad vidim šta taj sajt sve zanimljivo nudi (i predviđa - datum moje smrti na pr..) onda baš i ne poverujem ni u one (možda) istinite stvari.
Da jabukovo sirće zakišeljava.. verujem,.. i znam. ali da deluje hormonski,.. moždaa..
I puno je sada tih Fitohormona (organskih, prirodnih,.. itd,..), ali za kiselost (kontinuiranu), Litvanski treset nije prevaziđen,...
niti Indol-3-buterna kiselina, .. Naftil-1-sirćetna kiselina, fenilbuterna, . , β-indolsirćetna kiselina...
- kao hormoni - rasta , - ili za brže zaceljivanje i regeneraciju korena.. nisu prevaziđeni ( niti se može govoriti o nekoj .... sirćetnoj zameni,..).

Ne razumem, litvanac, pa litvanac, ajd da je neka litvanka, ukrajinka, moldavka,rumunka, al bas litvanac?
Ne bih ja lako odbacivao stara znanja i iskustva. U principu su u ovoj oblasti primenjljive mnoge organske kiseline, pa zar i stajnjak ne pokazuje kiseli karakter, sterilni supstrat podrazumeva primenu razne hemije i suplemenata koji poskupljuju procese da ne kazem proizvodnju. Istovremeno oni garantuju uspesnost procesa do nekog stadijuma a onda se sve vraca prirodi i teoloskoj zastiti.
Ni jedna hemija ne moze zameniti biohemijske i mikrobioloske procese zdravig tla ili supstrata a tu o sterilnosti nema ni s.Pozdrav