@ VladaR - Naravno, i ja sam svaku slikao po 5 puta pa odabrao jednu. I bas je bilo trajalo ceo dan na suncu i 38 stepeni... Ali, barem sam extra pocrneo!

Vlado šta reći osim predivne slike još lepše biljke i što je interesantno većina sa istorijom.Tako jei kod mene uglavnom me većina biljaka asocira na nekoga ili nešto što je još jedna posebna draž.Mogu tako sa nama dok smo živi (ako ih pre toga sami ne utepamo uglavnom neznanjem,ili nepažnjom).
Onaj Echinofoskulo presadi u nešto veću saksiju i malo bogatiju zemlju, kod mene to obično upali kad se neko uzinati.

Prelepi kaktusi stvarno zadivljujuće i dalje me jaaaako oduševljava ona M. Bocasana jer je preeelepa a bogami je i teško pronaći..još ne uspevam!
A oni maleni Espostoa lanata ...heh imam i ja jedan i kao što reče imam utisak da se uoopšte ne pomeraju već mesecima moraću da ih uslikam ne bih li primetila razliku.... i još jednoom Sve pohvaleee!!!!!!

@verran
U pravu si, što su biljke duše sa nama, više će priča biti da se ispriča. Ja sam se zaustavio, jer bi postalo naporno za čitati.

Prebacio sam još na početku godine Stenocactus u nešto veću saksiju, ali baksuz ništa. Tako da krećem na sledeću fazu stimulacije. Zanimljivo, eto uz njega sam svašta naučio, šta je field number, i kako sakupljanje semenki funcioniše. Baš sam se radovao, biljka sa pedigreom, znam odakle je, gde su mu roditelji, ko je pokupio seme, i sad samo da se razraste i rascveta, kad ono ... Ni makac ...

Naravno, mora da je do mene, a ne do njega. Reagovao bih ja i ranije, ali nisam znao šta je normalno i šta treba da očekujem. Utešno je da je živ, dakle, samo mu se nešto ne sviđa, a to može da se prevaziđe

@wanna
wanna nisam znao da M. bocasane nema u ponudi. Ja sam nekoliko pelcera ukorenio i poklonio, i stvarno nije težak za razmnožavanje. Ja sam ga dobio kao poklon, odvojen od velike biljke na licu mesta, i da nije bilo tako, ne znam da li bih ikada posegnuo da ga kupim jer kao mali ne pleni izgledom. Nit je dovoljno čupav, nit ima upadljiv cvet. A sa svojim kukicama od bodlji, joj kakva je to fešta bila, kačio se za mačke, nosili su po kući zakačenog za odeću, a kad se zakaci za ruke, nema šanse da se oslobodiš tek tako.


Jedan mali pelcer koji je našao drugi dom...

Meni je često problem, kad vidim malo biljke, ne mogu da naslutim kakve će zapravo lepotice biti kad odrastu. Tek posle, kad proverim u knjigama ili na netu, živ se pojedem što je nisam kupio.

Zato sada imam listu to-buy / za kupiti, ali o tome drugi put...

Vlado grešiš, divan si za čitanje (ja bar uživam), kolekcija ti je sjajna, mala ali odabrana verujem da će i ti sa liste biti isto tako odabrani!
A što se fotografija i stradalih tiče, znaš već sta mislim, pa da se ne ponavljam

Bravo Vlado,odlicna ti je kolekcija!

He, he, znači da se bacim na pisanje i kaktuse, ionako me ovaj posao izluđuje.

U međuvremenu sam ipak uspeo da se izborim sa mojim računarom i pobedim u tom neravnopravnom ratu sa njim, tako da je ostatak slika ponovo u mom posedu, pa ću uskoro dovršiti predstavljanje moje družine.

Ostali su samo oni koje sam popisao i ima nešto svežijih slika.

VladaR citat:

ne znam da li bih ikada posegnuo da ga kupim jer kao mali ne pleni izgledom. Nit je dovoljno čupav, nit ima upadljiv cvet. A sa svojim kukicama od bodlji, joj kakva je to fešta bila, kačio se za mačke, nosili su po kući zakačenog za odeću, a kad se zakaci za ruke, nema šanse da se oslobodiš tek tako.

Da M. bocasana nije baš nešto posebno kad je malena ali je stvarno prelepa kada se razgrana...neznam rekla bi da nije nešto zastupljena jer sam je baš dosta tražila al ništa...

I svakako da je svaka priča jednog kaktusa mnogo interesantna ..prema tome samo napred

Evo da dovršim prikaz sa još par slika:


Ovaj nepoznati kaktus je kod mene na celodnevnom boravku (poslednje 2 godine). Zapravo ga je dobila na poklon moja mala komšinica, a onda prosledila meni na čuvanje. Zašto nema da se kupi ovako lepih saksijica?


Lithops, zadovoljan sam samim tih što je živ već dve godine, i što se ove godine uspešno presvukao, i što se i posle presađivanja nije batalio. Nit' manje biljke, nit' mog većeg straha. Da mu ne bude mnogo vode, da mu nije hladno... Još kad pročitam Jocina upustva, preznojim se...
Živi kao car!


Tephrocactus articulatus var papyracanthus, opako ime. Napredovao je lepo, sada ima još nekoliko nodova. Jedino malo brinem, bivše ime je Opuntia papyracantha, da li se ponašati kao one?


Astrophytum capricorne, uf, kad sam video koliko ovo može/treba da poraste, pao sam u depresiju. Hoću li ja to dočekati u ovom životu? Ima da se načekam...


Ovaj ima nalepnicu Gymnocalycium denudatum, ali ovo bi morala biti zamena identiteta, više liči na G. saglionisa. Nije da mi se i ovaj ne sviđa, kako raste, sve mi je draži, ali želim G. denudatum.

Samo za wannu



Naravno, postoje svakakva-nekakva čuda
Mammillaria bocasana cv. FRED

Mammillaria bocasana var. multilanata

pa ti si divan...ovo je fantastično hehe tnx i pozzzz

Vlado, kolekcija je divna!!! A napad cvetovima neodbranjiv!! Samo napred.

Evo svežih slika.

Večeras se otvaraju cvetovi ehinopsisa, biće sutra šta da se slika. Kao što verran u nekom postu reče, biljčice su nam drage bez obzira na pedigre, na to koliko su vrednost ili retke ili šta već.

Eto, ja ne bih mogao da se naviknem na situaciju da tog ehinopsisa nema u mojoj družini (puj, puj...), a nije neka aristokratska biljka, ne traži da se trčkara oko njega i da mu se ugađa.

Sećam koliko je uzbuđenje bilo kada je prvi put procvetao, jedan jedini pupoljak, a vredan kao da je od zlata, uvedena restrikcija kretanja u njegovoj blizini, zabranjena zona - 1m. Mačke dobile pojačane obroke, da bi se duže bile mirne.

Danas bi dobio negativno brojanje kada bi se pojavio samo jedan pupoljak. A tek panika kada je počeo da se otvara u smiraj dana, šta sad, da li to znači da neću imati priliku da ga vidim na dnevnom svetlu!? Gde da ga slikam po noći, neće ličiti ni na šta.

Posle toga slede muke oko oblikovanja. Svi koji imaju ehinopsise, znaju koliko su oni plodni. Ja sam odlučio da male ehije uklanjam, nebili bilo više cvetanja i da bi glavna biljka bila veća. Ostavio sam par izdanaka, koji su trebali da budu simetrično raspoređeni oko biljke, jedna centralna i 6 oko nje. I tada počinje hod po mukama, godinama su mi skidali ostavljene pelcere (koji su jelte bili jedini na biljci), ili su mi ljubazno tražili da sam morao da dam, pa se onda više nisu pojavljivali na pravom mestu, i tako ni do danas, posle mnogo godina moja ideja nije do kraja realizovala (mada sam sada jako blizu).

Jedino dobro je što sam od nekog trenutka naučio školu, pa sam počeo da ostavljam pelcere na izvolte skinute, ali ostavljene u saksiji, i da pride uvek imam bar po jedan/dva u posebnim saksijicama za poklanjanje. Imam i sada jedan lep, ako nekom treba...

Opet sam se raspisao...

Dok je Novak preslišavao Nadala...


Echinopsis eyriesii

u to ime

i u ime prelepih i negovanih biljaka svih tvojih,ne samo ovih