Ево их ожиљене резнице. Пате од хлорозе због недостатка гвожђа тј хлорозе, али то ће се поправити када буду изложене сунчевој светлости.

Започињем овај форум са жељом да детаљније се позабавим темом дрвета познатијег као Обална Секвоја, или Обално Црвено Дрво, латински Sequoia Sempervirens.
Дрво је из породице чемпреса (Cupressaceae) а спада у ужу групу дрвећа под називом секвоје(sequoiadendron).

Поред ње имамо далеко познатију Џиновску секвоју(Sequoiadendron giganteum) која држи титулу најмасивнијег дрвета на свету, достижући дебљину стабла од 8-11 метара у пречнику и висину до 83 метра, тежине до 1милион килограма. Друга сродна врста је Метасеквоја(Metasequoia glyptostroboides) која је преживела праисторијска врста, пореклом из Кине, која достиже мању висину, до 45 метара, стабла дебљине до 2.5 метра и за разлику од прве две листопадна је врста, екстремно отпорна на влагу и ниске температуре(проверено до -30).

Џиновске секвоје расту претежно у појасу планина Сијера Невада у САД, док Обалне Секвоје расту у приобаљу запада САД, од Калифорније па чак до најјужније тачке Орегона у САД.

Обална секвоја је врста која је распрострањена по свету због изузетног квалитета дрвета али и своје орнаменталне, тј украсне вредности. Има је у Канади, Француској, Немачкој, Енглеској, Аустралији и Новом Зеланду, као дрво у плантажама грађарског типа али и у јавним и приватним арборетумима и ботаничким баштама.

Брзо расте у висину, нарочито ако је блокирано јој излазеће и залазеће Сунце, расте у чистим шумама и у мешавини са дуглазијама, ситка смрчама итд.

Достиже висину од невероватних 115 метара - дрво названо Хиперион.

Јединке достижу дебљину стабла пречника од 8 метара.

Стабло им има боју јаркоцрвену, коре која је попут спужве и отпорна је на повремене пожаре.

Иглице су им пљоснате и сличније јели или тиси.

Дрво развија јако централно стабло са бочним гранама.

Размножава се семенкама, што је ретко јер семенке обалне секвоје се расклијавају у посебним условима који се ретко погоде. Међутим дрво се зна развити из резница, од младица из пања обореног дрвета, из трупа палог дрвета, гране која се случајно забола у земљу итд. и поред тога установљено је да се у шумама обалне секвоје налази генетски диверзитет од чак 80%.

Обална секвоја воли дубоко земљиште, влажно али не мокро. Погодују јој заштићене локације, нарочито када је мања. Дрво преко листа може да упије и до 40% потребне влаге, па јој погодују магле које долазе од пацифичке обале САД. Дрво је познато и по способности да складишти велику количину угљеника у своја стабла, тако чистећи ваздух од угљен диоксида. Модерни борци за екологију сматрају га дрветом које може помоћу у борби против климатских промена и смањењу CO2 у атмосфери.

Додао сам неке слике. У наставку ћу додавати неке податке о обалној секвоји који су мање познати.

Ova tema već postoji, samo sa ispravnim imenom.

puljka5 citat:

Ova tema već postoji, samo sa ispravnim imenom.

Coast Redwood - Obalno Crveno Drvo ili Sequoia Sempervirens(latinski)
ne zove se Coast Sequoia
to što je neko loše preveo u početku ne znači da to ne bi trebalo izmeniti.

Иначе постоје секвоје семпервиренс отпорне на мраз, и до -20. Такве долазе од европског култивара, тј клона од стабала које расту у Немачкој и које су се прилагодиле на ниже температуре. И сам сам набавио такву садницу а сад од ње производим клонове које сам назвао "Славија". Имате у вези страницу која се бави њима.
П.С. Ако желите да вам успе обално црвено дрво у Србији или где је хладније мора бити посађена са дуглазијама, смрчама, или другим мразоотпорним врстама које ће служити и као штит од хладних ветрова, које ће подстицати раст у висину и створити микроклиму у којој ће бити више влаге итд. Најбоље је засадити у некој ували, удолини, итд, где ће имати више ветра и мање влаге

www.biorxiv.org/conten...834v1.full

Секвоја Семпервиренс има доста култивара, један од њих је 'Loma Prieta Spike'
са својим строгим вертикалним растом, попут наше Панчићеве Оморике у свом природном станишту на Тари.
conifersociety.org/con...eta-spike/

Ево слике култивара 'Loma Prieta Spike'. Вероватно ћу наредне године добавити саднице ове сорте од колеге дендролога у Смисбију, Енглеска, па ће их бити и за наше тржиште.

Mene zanima da li bi ovo drvo uopšte bilo uspešno na području Panonske nizije, ne toliko zbog mraza koliko zbog suve klime. Ova vrsta traži dosta vlage, naročito vazdušne.

drveni citat:

Mene zanima da li bi ovo drvo uopšte bilo uspešno na području Panonske nizije, ne toliko zbog mraza koliko zbog suve klime. Ova vrsta traži dosta vlage, naročito vazdušne.

Све зависи на шта мислиш под Панонска низија. Нека увала на Фрушкој Гори окружена висовима који су 50-100м виши, врло вероватно да. Или још боље да је поред потока и окружена другим стаблима. Отворена равница, па можда и да ако постоји већ нека шума около и ако је тло влажно(не и подбарно). Мислим да би на отвореном у низији највећи проблем била кошава, која -10 чини да утиче на дрво као -20 па и хладније. Плус исушивање које изазива итд. Негде сам читао да је општина са највише забележених падавина Лозница, а са највећом сушом Кикинда...најбоље резулатате би дао опус са терена, послаћу ти још порука о неким случајевима где су обалне секвоје успеле ван своје климе.

Острво Ман, центар Британских Острва, човек је посадио ову Секвоју Семпервиренс пре 2 године. Проблем око ове није толико хладноћа, колико ветар и салинитет у ваздуху. Други проблем који дрво има је што је само, без хлада других четинара, или топола(проблем сунца које исушује и загрева). Трећи проблем је близина живице(грмља) које има јак корен и узима нутријенте од С. Семпервиренс. Ово што ова секвоја семпервиренс има благо браон и жуто на иглицама не значи да нећр успети да се развије већ то да трпи због лоших услова локације и да ће јој раст бити знатно успорен.

Обална секвоја на северозападу Шкотске, обала језера Лох Ломонд, где трпи и ударе ветра и мраз, итд па лепо напредује.

Ова Секвоја Семпервиренс расте у Аргентини, где трпи екстреме температурних разлика ноћ/дан.

Прве две слике-шума секвоје семпервиренс на северу Шкотске,
Трећа слика- садница секвоје семпервиренс у Чикагу после зиме на -30 (приметићете да расте заклоњена од удара ветра и мраза у парку)
Последње две-немачки сој мразоотпорне с. Семпервиренс како се опоравља после поларне зиме у Немачкој у Фебруару 2021.

Дакле има наде и за Србију. Ја ћу кроз наредну годину две имати резулате садње на отвореном па вас извештавам. Свакако сам рекао да ћу производити клонске саднице баш од тог соја мразоотпорних с. Семпервиренс, као и од култивара 'Loma Prieta Spike' и 'Woodside blue'.

Mene zanima za područje srednje Bačke. Malo sam skeptk ali možda bi se moglo probati sa kojim primerkom. Opet, ne bih hteo da zasadim drvo pa da ono kunja i boluje godinama.

drveni citat:

Mene zanima za područje srednje Bačke. Malo sam skeptk ali možda bi se moglo probati sa kojim primerkom. Opet, ne bih hteo da zasadim drvo pa da ono kunja i boluje godinama.

Pa i ja sam skeptik. Možda bi bilo najbolje posaditi duglazije i tako napraviti zaklon od vetra sunca i mraza. Inače prepliću se sa staništem sa ovom vrstom, a duglazija je otporna na hladnoće. Ja svakako neću imati sadnice za prodaju sad, tek na jesen 2022 dok ožiljene reznice se ne prime i ne razviju jak koren i prirast od bar 30cm u visinu. Inače ja ovu što sam kupio imala je nekih 28cm visine. Porasla je od sredine maja do kraja avgusta neverovatnih 64cm. Od avgusta je u zemlji siguran sam da je premašila 100cm. Evo i slika kako sam je držao, preživela je oko 25 dana u kutiji dok je stigla do mene, pa sam je većinu leta držao u šarenom hladu. Zvanično prva sekvoja sempervirens je posađena u Srbiji 30 Avgusta 2021. Nadam se da će 30 avgusta 2081 biti najviše drvo u Srbiji a ja kao starac Fočo da uživam posmatrajući je.
Prva slika s. sempervirens u zemlji.
Druga gde sam je držao do sadnje.
Treća je deo sa kog sam uzeo reznice.
Ako preživi prvu zimu dobro je.
Lokaciju zasada neću objaviti pre nego što drvo poraste bar na 7-8 metara, zbog ljudi koji misle da se mogu lako ožiliti pa da ne dođu ludaci da je kasape. Probavao sam prethodne godine sa reznicama da ih ožilim i ništa. Onda sam napravio zatvoren sistem za ožiljavanje, kupio hormon i sprej za maglu sa hormonom iz SAD, itd ceo projekat me izneo preko 200e i evo sada prve reznice su žive. Ako propadnu, ako ništa metasekvoje i taxodium d. ću razmožavati. Inače znam par ljudi koji su ožilili s. giganteum, tj dzinovsku sekvoju. To su stvarno majstori svog zanata.

Evo pogledaj gde sve u americi imaju s. sempervirens.
Severna Karolina je znala beležiti zime od -30.
Sajt sadrži podatke za dzinovsku sekvoju ali ima i crveno obalno drvo i zapadni kedar, itd.
www.giant-sequoia.com/...6NczdrNIP0

Evo i obalne sekvoje u Ženevi.
Prečešljaj sajt, naći ćeš dosta informacija.
www.giant-sequoia.com/...t-redwood/

u Sloveniji, Oplotnica, Pohorje. Imam i ja par stabala posadjeno oko svoje vikendice. Malo bolje raste kod prijatelja, sad je visoka 6 metara i debela oko 20 cm. brzo raste i stara oko 10 godina, raste ba brdascu visine 500 metara, a temperature ne prelaze -12, barrm tih 10 godina. Jednom je bilo -14. Ova na videu nije moja

youtu.be/mGRzvgvMvC8