...a ženka ga je kontrolirala iz grmlja.

Tak su lepi i uhranjeni, da ih uzgojim i prodajem ko kućne ljubimce?

Bila mi je tam suseda, laborantica u penziji, i rekla da su baš lepi primjerci. I da su njihovi štakori, oni lepi beli sa crvenim očima, u stvari isti ovi, samo su pobelili od života u laboratorijskim uvjetima. Dakle, uzgoj je valjda bolja opcija od istrebljenja?

...netreba mi ni zamka, samo pružim ruku i oni skoče na nju (muški).

Tazika citat:

Znalo se kako održavati ravnotežu. Ali došla je civilizacija, došao napredak, i sve se poremetilo.

E ovo nije baš tak. To nema veze s napretkom već s glupošću s jedne strane i željom za zaradom s druuge strane. Ovi kaj prodaju otrove i truju, žele zaraditi pod svaku cijenu i ne informiraju ljude o posljedicama. A u selu se našla neka šuša koja je ugledala miša ....
Možda je Šuica iz Dubrovnika došla malo ma Krk kad je skužila da kod sebe nema više kaj za trovati?

E da, molim te nosi hlače kad si tam. Možda zavaraš ovog Ratatuia.

E sto ste me razveselile Prilicno simpaticno izgleda ovaj tvoj dasa
A te zmije zar one ne jedu pacove? koliko znam one su mesozderke

mirce citat:

:hh E sto ste me razveselile Prilicno simpaticno izgleda ovaj tvoj dasa A te zmije zar one ne jedu pacove? koliko znam one su mesozderke

Eh , zmije su sišle u grad a štakori su po drveću, koliko sam ja skužila. Zato se ne susreću.

Jedu, to je odgovor prirode.
Ima jedan prastari deda, ima 4 kokoše (tako se tamo kaže: četIri kokOše). Veli da zmija nikad nije bilo ko sad, i već je 4 ubio, ali kad je išao po petu, digao poklopac u kokošinjcu i vidio da baš jede štakora, samo su mu još stražnje nogevirile, tu je zmiju poštedio, zove je "Moj Crnčić" i živi kod njega i lovi štakore. Mislim da priča o zmiji GUŽ.

Nažalost sa brda silaze i šarke/riđovke i poskoci. Naime zločinačka organizacija Ponikve d.o.o. je nekako došla u posjed vodovoda (sagrađenog novcem i rukama Jurandvoraca). Voda je sada skuplja nego u Sahari, a toliko ju ispumpavaju da je Vela Rika skoro presušila, a izvore iznad grada su zabetonirali, česme zavarili (da nebi neko krao vodu!) pa sad zmije htjele-nehtjele moraju dolje u grad po vodu.

Sve je to istina, svi se bune ali što da rade?!

ALI ŠTO DA RADIM SA SVOJIM SMOKVAMA, GROŽĐEM...?
Nemogu tamo stražariti od sad do jeseni, imam još neka 2 slobodna tjedna da odem u berbu, a bojim se što ću nać!

Tazika citat:

ALI ŠTO DA RADIM SA SVOJIM SMOKVAMA, GROŽĐEM...? Nemogu tamo stražariti od sad do jeseni, imam još neka 2 slobodna tjedna da odem u berbu, a bojim se što ću nać!

Pa pozovi Crnčića na kavu!

viš uvijek postoji dobitna kombinacija, samo treba proširiti vidike.

Tazika citat:

viš uvijek postoji dobitna kombinacija, samo treba proširiti vidike.

O, samo ti mene pitaj. Uvijek imam neku konstruktivnu i nadasve pametnu ideju!

Tazika draga sega svativ,ima staorci, toa kaj nas se golemi gluvci.
Gi ima kaj nas vo kanalizacija, sekogas Zavod za zdravstvena zastita stava mamci vo kanalizacija i gi unistuvaat.

Ima edna izreka ;
Koga nema macki gluvcite oro viat.
Taka draga Tazika nemalo opasnost i stakori- staorci ke ti igraat.
I zmiite korisni vo slucajov, ke gi jadat staircite.Se veli zmijata da ne ja nagazis ili predixvikuvas, taa sama bega i taa se plasi. Ili samo ako pocustvuva opasnost napaga, samo podobro da ne ja vidis.

Istina je, zmije bježe. Samo ja se tako šokiram kad ju vidim da cijeli dan nemogu doći sebi...
Što se štakora tiče: svaki dan zamišljam kako se penju po mojoj lozi i smokvama i sa svojim zaraženim zubima i slinom probavaju dal je što dozrelo... Baš sinoć je na TV-u bio slučaj čovjeka zaraženog štakorovim ugrizom, od toga se i umire... a ugriz i zagriz/slina na voću je blizu...

Muči me i to što su štaksiji živa bića i imaju pravo na život, na kraju krajeva ono je njihova kuća, njihov dom, meni je samo vikendica... Ja sam samo na papiru vlasnik toga, oni tamo žive. I tako me zavolio onaj mužjak... Nadam se da mu je žena očitala bukvicu kad mi je onomad prišao da mi iskaže svoju ljubav

hoppla citat:

Mozete se i zarazit jer stakori prenose razne bolesti, a nisam shvatila zasto ste bacali hranu uokolo? To se nikad ne radi jer se uvjek skupljaju i mravi i zohari a evo i stakora)

Na toj škrtoj zemlji svaki komadić hrane je važan, ništa se ne baca. Prije sam ovcama, kozama i magarcima hrana davala direktno, uzimali su ju iz ruke (jedan magarac se čak bio zaljubio u mene i njakao je od sreće kad bi me vidio). Mačke su se motale oko stola, navečer je sve bilo puno tih svjetlećih očiju koje su čekale svaku kost u mraku. Lani su dolazile samo 3 mačke, po meso i mlijeko, čak sam im i hranu kupovala da ih uhranim. Ove godine prvi puta nijedne nije bilo dok smo čistili ribu, i stavila sam ostatke u tanjuru na kameni zidić i - nisu došle po to, pa sam zamotala u vrećicu i bacila u smeće, prvi puta u životu! Niš mi nije bilo jasno...
Kako ovce i magarac dolaze na pašu predvečer i ostaju do jutra, to kruh i povrće prebacim preko na livadu (iza duda).
Sve mi je bilo čudno ove godine, drukčije... A što ću sad sa svojim kavalirom, mislim o njemu svaki dan?!

Ja bi na tvom mjestu isjekla grane na citavom tom drvu gdje god se grane priblizavaju kuci a u sve rupe ubacila otrov i tako ostavila to voce par godina na miru tj nebi ga niko jeo, poslje bi sve supljine zatrpala voskom za biljke ili sto vec postoji i poravnala i gotova prica. To su stetocine, opasne zivotinje koje prenose bolesti i zaraze.

Ma da, nije za šaliti se... Proble je u tome što je njima radijus kretanja oogroman... Kad odem dolje za 2 tjedna idem ravno načelniku i gradskoj upravi na razgovor, nema smisla... pa čitav kraj je zaražen.

Nadrapaće i moj mudonja, al što mogu, tješi me da sada ima život o kakvom drugi štaksiji mogu samo sanjati

Najbolje da slike posaljes na neku dnevnu novinu (Novi list ?) ili na TV (to su danas uobicajene metode brzog raspleta situacije)-to najbrze rjesava stvar a od obecanja lokalnih politicara ces se nacekati...