nikola145 citat:

Uglavnom otvoren, mozete da ga zatvorite na dan dva ali ne bas skroz.

Vidiš, ja sa komposterom imam potpuno drugačije iskustvo ali drago mi je da i tvoj sistem funkcioniše.

Nisam te bas razumeo Dreveni, ali ako mislis da treba kesa da bude zatvorena i to je ok dok je punis jer je otvaras bar jednom dnevno ali posle bi je trebalo ostaviti otvorenu. A svakako moze raspadanje da se zavrsi i sa anaerobnim bakterijama samo sto to zna i opasno da smrdi.

Ja sam komposter napravio od cigala bez maltera i stoji na goloj zemlji. Preko svega je veliki najlon i baš je ušuškano. Ali otvaram samo povremeno kad prevrćem gomilu, recimo jednom u mesec dana. I prijatno sam iznenađen kojom brzinom se biomasa razlaže. Naročito sad sa ovim toplijim vremenom.
Ne znam da li je raspadanje anaerobno, predpostavljam da nije pošto kad prevrćem gomilu sve je puno raznih bubica. Neverujem da bi insekti preživeli u anaerobnoj sredini. Inače oseća se neki specifičan miris ali to nikako ne bih mogao nazvati smradom, baš onako kao miris trulog sena.

Prevrtanje mu mnogo znaci verovatno ima dovoljno vazduha da lepo radi.
Miris je stvar ukusa (kakva recenica:-) meni se svidja taj vlazni pecurkasto sumski miris.
Sta si stavljao u gomilu ??
Malo je drugacija situacija sa najlonskim dzakom on zna da se usmrdi kad stoji dugo zatvoren, kuhinjski otpaci su bogati azotom i vlazni.

Mislio sam da ce biti problem sto ima jako malo kuhinjskog otpada. Ustvari pravog kuhinjskog otpada praktično i nema, ima nešto malo opalog voća ali to je zanemarljivo. Praktično sav kompost mi je suvo lišće i granje. Ima i jako puno četinarskog otpada: suvih iglica i šišarki, granja i borove kore.
Kompost je baš onako posan. Pribojavao sam se da li će to uopšte početi da "radi" pa sam slagao sloj lišća i borovih iglica pa sloj pregorelog stajnjaka. A granje sam maksimalno usitnio. Medjutim izgleda da stajnjak nije ni trebao.
Koliko sam primetio vlaga je ključna. Gomila mora biti stalno vlažna. Čim se osuši prestaje raspadanje.

Bez vlage nista ali i bez stajnjaka ne bi ni blizu tako brzo radilo.
Imam neke gomile granje i lisca koje stoje vec nekoliko godina koje cu sad da preslazem sa stajnjakom jer je eksperiment pokazao da je bar triput brze.
Nije isto imati dve ili sest gomila granja :-)

Moje mesto za pravljenje komposta izgleda ovako... Rupa 2,5x2,5x0,5m. U njoj svashta shto moze da truli. ALI SVE.
Jednom godishnje prosejem sve na sito 5x5mm i dobijem od 10 do 15 kolica prosejanog komposta. Spakujem to u crne dzakove pa na sunce. Sve sto ima od semenja to pocne da klija u kesama (i uvene), bubice se skuvaju... Tako se reshavam sejanja korova po bashti.
I sve lepo i sve divno... samo shto mi puche kichma dok sve prosejem. Obichno ostavim 1/5 zrelog komposta i izmesham ga sa buducim. Celu zapreminu prevrnem 2x za 365 dana, ne dodajem nikakve aditive, hemiju... samo po nekada ispraznim na gomilu zemlju iz saksija... i takoooooo... polako... bakterije i gljivice rade svoje...
Zanimljivo je kada dodje prolece, sve i svashta pochne tu da niche... i jagode, i breskve, i visnje, i paradajz, i paprika, i blitva, i dinje... i svashta neshto...

Bravare koristis isti sistem za prosejavanje kao i ja. Definitivno ne valja nista za ledja :-( Moramo da smislimo nesto bolje.

Odlicna tema !

Ja sam inace poceo od prosle godine da praktikujem da se iz vrta nista ne baca ( pokosena trava, lisce, otpaci od raznog rezanja, grancice...), ali nisam znao kako se pravi pravi komposter.

Posto imam 3 ogromne tresnje, njihovo lisce cu da koristim za kompost u kombinaciji sa svim ostalim.
Ziveo bio-otpad !

Tkdj. sl. sezone uzimam gomile koprive na pijaci i stavljam u staro bure za kupus u kombinaciji sa vodom. Kazu da kada kopriva ispusti sve hranljive materije u vodu, da je takva tekucina odlicna za prihranu biljaka ( doduse jedino je miris malo neprijatan)
Ovo sve je mnogo dobra stvar i ekoloska u svakom slucaju.

Od sutra ne bacam vise nista ni od hrane

Zex kosti ipak bacaj ili psu . Kod nas sve shto je otpad ide "na djubre" tako se kaze . I od pilica i od zeca i od koshenja i lishce.....

Zdravo,mene zanima jel neko probo da napravi kiseli kompost poput onog treseta za rododendrone i brusnice,treset je dosta skup,pa ako neko zna kako i od cega moze da se dobije ovakav kompost,bilo bi lepo da napise.
Hvala.

Vjerojatno misliš zemlju za rododendrone i brusnice (mješanica komposta i treseta)
Kompost i treset nemaju ništa zajedničko.Kompost je organsko đubrivo nastalo razgradnjom biljnih ostataka (hrana za biljke).Treset je vrsta zemje (skladišti vodu u svojim porama slično kao spužva).Njihovom kombinacijom u različitim omjerima dobivaš različite substrate za uzgoj biljaka.Kompost može napraviti svatko sam ako ima dovoljno biljnih ostataka (npr pokošena trava, otpalo lišče itd ).Treset moraš nažalost kupiti,kvalitetan treset je dosta skup.
Kroz sam kompost voda prođe kao kroz sito i zato je potrebno kompostu dodati treset.

Ja sam cuo da moze recimo da se mesa kompost i perlit(on ima osobinu da zadrzava vlagu), znaci umesto treseta koji kao sto kazes zadrzava vlagu stavi se perlit i to je to,jel moze nesto tako?

gargamelM citat:

Ja sam cuo da moze recimo da se mesa kompost i perlit(on ima osobinu da zadrzava vlagu),

To nije točno.
Perlit nemože zamjeniti treset u substratu.Perlit , ima suprotnu ulogu u substratu.Njegova uloga je da osigura prozračnost substrata.Perlit nemože skladištiti vodu u svojim porama.Pozdrav...

Meni nije nesto jasno,u sumama gde raste borovnica i brusnica nema treseta,jedino sto ima u povrsinskom sloju zemlje je trulo lisce,drvece,iglice od zimzelenog drveca,trula kora,sve sto moze da se uradi i kompostiranjem,pa zasto onda kod sadnje treba dodavati treset?