nikola145 citat:

@ Marija malo strpljenja, ako neces da uprljas ruke zemljom zasto se uopste zanimas za kompost ili uopste uzgajanje biljaka. I kakavu gadnu hemiju trazis !!! pa valjda je cilj zdravija i cistija sredina... Moje iskustvo sa kompostiranjem nije bas veliko (par godina) ali imam par saveta za one koji pocinju. Naime kada sam prevrnuo sanduk posle godinu dana otprilike video sam da je sredina potpuno suva a zemlja ispod tvrda kao kamen. Granje (grancice) koje je bilo polutrulo kao da je vaskrslo... postalo je zilavo. Ali i pored toga kada sam rastresao vilama oko 60 % mase je bilo dobro sagorelo a ostatak uglavnom granje sam morao da bacim na gomilu sa granjem koje ceka seckalicu. Naravno posle sam se setio da sam negde procitao da treba povremeno prevrtati ili jos lakse izbusiti sredinu zasiljenom motkom pa zalivati u te rupe sto sada i radim. Napravio sam malo veci sanduk 90x200 cm jer imam dosta tog oplada za kompostiranje. Drugi sam napravio od starog tapisona, cetri koca zabodena u zemlju i tapison okolo, napunio sam ga granjem od zive ograde i travom proletos tako jos neznam da li je to dobar sistem. Ubacivao sam i aditiv za kompost iz Italije, mislim da je to koncentrat bakterija i micelija.

Koliko često treba prevrtati gomilu?
Ja sam za vikend složio kompost. Granje (usitnjeno na par cm), iglice, četinarsku koru i opale šišarke sam stavio na dno kompostera. Dalje sam slagao suvo lišće i pregoreli stajnjak pa tako par slojeva. Sloj na vrhu je ponovo suvo lišće. Sve sam to umereno vlažio.
Interesuje me za koje vreme to kreće da "radi"?

@ Marija
Bolje vas nasao. Bio sam malo grub (izvinjavam se) ali pogladaj bolje svoje komentare ...
Nema na cemu :-)

@ Drveni, ja je nisam nikada prevrtao jer sam imao puno granja pa je bilo tesko ai sam cesto zalivao. Glavna greska je bila sto nisam busio gomilu da voda i vazduh prodru i u sredinu.
Mislim da vreme puno zavisi od vise faktora: sadrzaj, vlaga, temperatura, vetar-promaja, sadrzaj mikrorganizama i micelija, osuncanost, vrsta sanduka ili bureta za kompost itd...
Za travu lisce ostatke od voca i povrca: oko 3-4 meseca ako ima dobre uslove tj prolece ili jesen. Sve ostalo do godinu dana ali verovatno ce i posle toga ostati neki delova koji nisu istruleli pa njih prosejes i stavis u sledecu turu ili jednostavno sve bacis u bastu pa nek tamo istruli do kraja.
Moja teorija je da sto vise imas bakterija i gljiva koje se bave razlaganjem biomase manje mesta ostaje za neke stetne bakterije i gljivice. :-)
Sto se tice tvoje kombinacije mozda bi mogla da bude gotova u kasno prolece, jer tek na prolece mozes da ocekujes temperature koje su pogodne za nicanje micelija koji je glavni faktor razgradjivanja biomase.
Ne bi bilo lose da tokom zime delimicno pokrijes najlonom da bi mogla da se odrzava neka visa i ujednacenija temperatura i vlaga, treba povremeno skinuti najlon zbog aeracije, busenja i zalivanja. Borovini i generalno cetinarima treba vise vremena da istrule ali ces imati kiselilji kompost koji prija nekim biljkama. Pregoreli stajnjak je vec gotova stvar ali je dobra jer u njemu vec postoje kulture bakterija i spora koje ce ubrzati razlaganje ostatka mase.

Ovo mi se pokazalo kao dobro ovog leta:
Jedan deo komposta koji nije dovoljno istrulio stavio sam u metalno bure od 200 l kome sam u donjem delu isekao deo 20x30 cm. Izbusio sam sredinu letvom i nalivao vodom koju sam skupljao dole kada se ocedi.
Zalivao sam njome samo par puta paradaz na kraju leje koji nikada nije valjao jer je uz zivicu i neki od njih su prosto zivnuli i poneli paradajza kako nikad nisu.
Na prolece planiram da isecem desetak trouglastih rupa na buretu i u njih posadim jagode i i dalje da koristim iscedak za zalivanje. Videcu koliko ce to valjati??

Komposter sam nazidao od cigala. Bez maltera, samo sam naslagao cigle u dva reda u kvadrat 1x1,5 m i visine oko 60 cm. Pokrio sam najlonom. Kompost je direktno na zemlji, negde sam pročitao da tako treba da bi insekti iz tla mogli da dopru do komposta. Navodno ubrzavaju razgradnju.
Znači nema potrebe da prevrćem gomilu do proleća.
Hvala na brzom odgovoru.

Mislim da ne treba jer je vec hladno ali svakako izbusi dobro gomilu na vise mesta.

Kad kod "naiđete" na gliste, odnesite ih u kompost. Vrlo brzo će se razmnožiti i ubrzati proces razgradnje.

Kika_Almodovarova citat:

Kad kod "naiđete" na gliste, odnesite ih u kompost. Vrlo brzo će se razmnožiti i ubrzati proces razgradnje.

Da li znate pecaroski trik za skupljanje glista....:

Zabodes spaklu u zemlju, povuces drsku na stranu i pustis da zavibrira. Vibracije isteraju gliste iz zemlje vec posle par minuta !!!

Ja sam ove jeseni cisteci bastu sakupila trave, suhog lisca i napravila tri velike gomile.Radeci sam i gliste skupljala.Na gomilu koja mi je najbliza bacam otpad od krompira, voca i ostalog.Vidjecu sta ce se desiti do proljeca.

Evo i ja da dam doprinos ovoj temi svojim iskustvom.Moj kompost je napravljen od dasaka,stim da nisu poredjane jedna do druge,vec izmedju svake je supljina,koja treba da propusti kiseonik da bi uopste poceo proces razgradnje.Veoma je vazno redjati zelenis slojevito,tj.red suvog npr lisca,pa red nekog jos neosusenog zelenog otpada!Jer ako je u kompostu samo suv otpad,razgradnja se usporava.Sav zeleni otpad iz kuhinje,usitnjene ljuske od jaja i pepeo,ali samo od sagorelog drveta,sam stavljala.Odprilike jednom nedeljno vilama ceo sadrzaj promesam.Nemam lisce oraha,ali lovor-visnju jesam stavljala,i nisam primetila da su mi biljke reagovale!Naprotiv,basta mi je bila lepsa nego ikad!Grancice sam seckala na 1cm duzine,jer kad ostanu neiseckane,nemaju vremena da istrule do proleca.Sto se tice otrovnih supstanci u biljkama,sto rece Narnija,njih ima toliko da bi sto se toga tice u kompost mogli staviti samo travu i list od lipe.Mislim da kvalitet komposta zavisi samo od toga da u njemu bude sto veci broj razlicitih biljaka.Predpostavljam da kad bi skladistili samo list od oraha,ili neka je to i najlekovitija biljka,da taj kompost ne bi bio kvalitetan.Eto to je moje iskustvo,mada ovde ima veterana pored kojih se osecam ko dete u pelenama,ali ovo je moj skromni doprinos ovoj druzini!

Fatka citat:

Ja sam ove jeseni cisteci bastu sakupila trave, suhog lisca i napravila tri velike gomile.Radeci sam i gliste skupljala.Na gomilu koja mi je najbliza bacam otpad od krompira, voca i ostalog.Vidjecu sta ce se desiti do proljeca.

Bilo bi dobro da si u par slojeva stavljala i malo zemlje.

Stavljala sam i zemlju.

Imao je jedan davnašnji post u ovoj temi pitanje o kompostiranju drvenog ivera (strugotine od drveta i sl), niko nije odgovorio, pa bih ga ja ponovio, možda se neko u međuvremenu pojavio da zna:
Kako dobiti kompost od drvene piljevine (iveraka)?

Pa isto kao ostale stvari. u principu piljevina je pozeljna u svakom kompostu zato sto zadrzava i izjednacava nivo vlage dok istovremeno obezbedjuje dobru aeraciju. Naravno ne treba staviti samo piljevinu vec i druge organske materije i zemlju u slojevima.
Najveci izvor sirovina za izradu komposta i glistnjaka su upravo fabrike za preradu celuloze (Matroz, Viskoza Loznica itd). Proizvodjaci kupuju od njih drvne otpatke doradjuju ih u glistnjacima i pakuju. Posto se za celulozu koristi nekvalitetno listopadno drvo (topola uglavnom) ono se vrlo brzo raspada. Piljevina od nekih drugih vrsta ima elemente koji usporavaju raspadanje (tanini smola itd) tako da proizvodnja komposta moze da potraje...

Ali kome se pa zuri :-)

Čeprkao sam po jednoj većoj gomili piljevine od smrčevog drveta. Ašovom sam kopao sve do zemlje, i stvarno me iznenadilo kad sam video koliko se slabo raspala piljevina stara par godina (mislim oko 3 godine).
Verovatno bi se proces ubrzao uz dodatak drugih biljnih delova i 'kompostne maje'

Naravno smrcevina ima smole pa se ne raspada tako brzo ali ipak ako se pomesa sa drugim biljnim materijalom i dobrom zemljom moze da se ubrza.
Kolika je gomila, da li si kopao u sredini, je li bila vlazna u sredini??
Cesce prevrtanje i aeracija znatno ubrzavaju proces.

Gomila je bila povelika. Kopao sam do dna, ali malo sa strane, gde je debljina oko 1.5m. Bilo je umereno vlažno, i dosta toplo (verovatno zbog procesa raspadanja, iako su spori - greju)
Slojevi do zemlje su bili donekle raspadnuti, skoro k'o ugljenisani.