Scila ili Niksica (procepak) je rod lukovičastih, višegodišnjih biljaka iz familije Hyacinthaceae. Ime roda potiče od starogrčke reči Skilla koje označava morski luk (Urginea maritima), biljku koja je ranije svrstavana u ovaj rod. U ovom rodu ima oko 90 vrsta biljaka rasprostranjenih u Aziji, Evropi i Africi. Većina vrsta cveta u proleće, najčešće plavim cvetovima, a ima varijeteta i sa svetloplavim, belim, ružičastim i ljubičastim cvetovima.

Načini gajenja
Ove biljke nisu zahtevne u pogledu zemljišta, ne uspevaju samo na izrazito blatnjavim i jako kiselim zemljištima. Odgovara im bogata, humusna, laka i dobro drenirana zemlja i u takvim uslovima biljke se bolje razmnožavaju, a cvasti su veće, sa većim brojem krupnijih cvetova. Uspevaju na polusenovitim mestima ali i na direktnom suncu. Lukovice se sade u jesen na dubinu 4-6 cm i na razmak oko 5 cm između lukovica. Nakon 3-4 godine treba izvaditi i odvojiti mlade lukovice jer vremenom je cvetanje sve slabije sa manjim cvetovima ako su lukovice pre guste. Pozitivno reaguju na primenu azotnih i kalijumovih đubriva i okopavanje, odnosno prorahljivanje zemlje.

Saveti
Za forsiranje lukovica i cvetanje u sobnim uslovima u toku zime, treba posaditi po nekoliko lukovica u saksije i ostaviti ih na hladnije i tamno mesto u periodu 2-2,5 meseca. Nakon perioda mirovanja saksija se stavlja na svetlo mesto sa temperaturom 12-15 stepeni, počinje se sa zalivanjem i nakon nekoliko dana pojavljuju se cvetovi.
Oprez!!! Lukovice sadrže otrovne supstance.

Razmnožavanje
Delenjem mladih lukovica u jesen ili semenom. Seme se sije odmah nakon sazrevanja u hladna klijališta ili u baštu na gredice. Ponici se javljaju sledeće godine, a treba da prođe 3-5 godina do njihovog cvetanja. Često se razmnožava samosevom, odnosno nakon sazrevanja seme se prospe i niče oko matične biljke. Odrasla lukovica formira 1-6 mladih lukovica u toku vegetacije. Prilikom delenja lukovica treba ih odmah posaditi u zemlju jer se lako isušuju.

Najčešće gajene Scille

Scilla sibirica
Otporna biljka, u prirodi se nalazi u šumama južne i srednjeEvrope, Maloj i prednjoj Aziji, na Krimu i Kavkazu. Ime joj je dano proizvoljno pošto je u Sibiru nema. Gaji se od 1796. godine. Postoje baštenske forme sa belim ili žućkastim cvetovima. Cvetanje traje 15-20 dana. Varijeteti sa belim cvetovima cvetaju nešto kasnije u odnosu na varijetete sa plavim cvetovima, ali im je cvetanje duže (20-25 dana). Cveta od početka do sredine proleća. Suvi ovojni listovi lukovice tamnoljubičasti, sočni listovi lukovice beli. Lukovica jajolika, promera do 2 cm, jedna lukovica može obrazovati do 4 cvetna stabla koja često poležu. Pupoljci se pojavljuju istovremeno sa listovima. Broj listova 2-4, listovi su jarko zeleni, linearni, 10-15 cm dugi i široki 1-2 cm, cvetovi viseći, svetlije ili tamnije plave boje, a mogu biti i beli ili roza boje. Semenke sa prisemenikom. Latice savijene prema nazad. Visina biljke 10-15 cm. Broj cvetova najčešće 1-3 (5). Cvetovi su krupniji, latice 1-1,5 cm, promer cveta do 3 cm, čaura okruglasto spljoštena, izraženo trodelna, seme jajoliko, smeđe boje.
Sorta Diadema ima plave cvetove sa belim krajevima, sorta Alba ima snežno bele cvetove, Spring Beauty – ima 5-6 tamnoplavih cvetova koji u promeru imaju do 3 cm.. Jedna od najdekorativnijih scila, široko rasprostranjena, kako za uzgajanje u baštama tako i u kućnim uslovima.

Scilla rosenii
Poreklom je iz zapadnog Kavkaza i Turske. Biljka cveta od sredine do kraja proleća, cvetovi su krupni i viseći. Broj listova 2-4. Listovi su dugi 12-18 cm, širine oko1,5 cm, kraći su od cvetne drške. Ovojni suvi listovi lukovice tamnoljubičasti, sočni listovi lukovice beli. Čaura okrugla, seme jajoliko, smeđe boje. Semenke sa prisemenikom. Broj cvetova 1-2, latice savijene prema nazad, duge do 3 cm, svetlo plave boje sa belom osnovom. Zbog savijenih latica cvetovi izgledaju kao male plave ciklame. Lukovica nešto krupnija. Visina biljke do 30 cm, podnosi dobro zasenjenost i pogodna je za oivičavanje leja i alpinetume. Pupoljci se pojavljuju nakon listova. Odrasla lukovica obrazuje 2-3 cvetna stabla. U promeru cvetovi mogu biti i 4 cm. Cvetanje je kasnije od S. Bifolia i S. Sibirica

Scilla bifolia
Rasprostranjena u sredozemlju, južnoj Evropi, Predkavkazju, Krimu, južnom evropskom delu Rusije. Gaji se od 1568. godine.
Cveta od početka do sredine proleća. Suvi ovojni listovi lukovice su svetlije ili tamnije smeđe boje, ispod kojih se nalaze sočni listovi lukovice roza boje. Najčešće ima 2 lista (može ih biti i 3-4), koji obuhvataju cvetno stablo do polovine njegove visine. Listovi su dugi 10-20 cm. Latice duge 0,5-0,8 cm, plavičaste boje, cvetovi okrenuti prema gore. Lukovica je jajolika. Boja cvetova je plava, a baštenske forme imaju cvetove bele, roza i ljubičaste boje. Jedna lukovica može imati 1-3 cvetna stabla koja su visoka 6-15 cm na kojima se nalazi piramidalna cvast u kojoj je do 15 cvetova.

Scilla peruviana
Potiče iz zapadnog Sredozemlja. Visina oko 30 cm, cveta krajem maja, najkasnije u odnosu na prolećno cvetajuće scile. Ima jarko plave malene cvetove. Obrazuje 2-3 guste cvasti koje imaju do 80 cvetova. Cvetovi su sitni 0,7-0,9 cm u promeru. Obrazuje 5-8 listova dugih do 30 cm i 1-1,5 cm širine. Lukovice su jajolikog oblika, krupnije, a listovi se sužavaju ka vrhu.

Scilla hispanica (S. campanulata, Hyacinthoides hispanica, Endymion hispanicus)
Poreklom iz gornjih rejona jugozapadne Evrope, Pirinejskog poluostrva i severozapadne Afrike. Veoma dekorativna vrsta, sa krupnim cvetovima, zbog čega se najčešće gaji kao baštenska biljka. Od nedavno je izdvojena u poseban rod Endymion u kome ima 10 različitih vrsta. Visina biljke je 30-40 cm, ima krupnu lukovicu. Ove lukovice su manje otporne na niske temperature, sade se na dubinu od oko 10-15 cm i zimi im treba obezbediti dodatnu zaštitu malčiranjem površine. Cvetovi su ljubičasto plave boje. Sorte La Grandess, Mount Everest, White Triumphator imaju bele cvetove, Queen of the Pinks ima plavo-ljubičaste cvetove, Excelsior, Myosotis, i Skyblue plave cvetove različite nijanse, Rose Queen, Rosabella i Dainty Maid roza cvetove raznih nijansi.
Cveta sredinom proleća, postoje sorte sa plavim, roza i belim cvetovima.

Scilla litarderi (S. pratensis)
Sreće se na zapadnom Balkanu i planinama južne Evrope. Cvasti su 10-15 cm visoke, sa zvezdastim svetlo plavim cvetovima do 0,5 cm u promeru. U jednoj cvasti može biti i preko 30 cvetova. Biljka ima 3-6 listova, cveta od sredine do kraja proleća.

Scilla puschkinioides
Raste u srednjoj Aziji, u srednjem planinskom pojasu Pamira, Altaja i Tjan-Šana. Visina biljke 10-20 cm, ima oko 5 krupnijih, zvezdastih cvetova u zbijenoj cvasti (3-10), cvetovi belo plavi, ili beli, a ređe mogu biti i plave boje. Latice na sredini imaju tamniju crtu. Seme bez prisemenika. Biljka cveta od sredine do kraja proleća. Suvi ovojni listovi lukovice tamnoljubičasti, ili sivi, sočni listovi lukovice beli.. Ima 2-5 listova širine 0,3-0,8 cm (ponekad i do 1,8 cm).

Scilla mischtschencoana (S. tubergeniana)
U prirodi raste u predelu južnog Zakavkazja i severozapadnog Irana, gaji se od 1931. godine. Cveta od početka do sredine proleća, cvetovi su krupni, zvonasti i viseći. Visine je 10-12 cm, ima 2-5 cvetova u cvasti. Broj listova 2-4, 10-15 cm dugi, 2-2,5 cm široki. Lukovica je skoro okrugla. Ovojni suvi listovi lukovice sive boje, sočni listovi lukovice beli. Jedna lukovica obrazuje 2-4 cvasti. Cvetovi često beli, beli sa plavim primesama ili plavi, sa tamnoplavom crtom na sredini latica. Promer cvetova oko 2-2,5 cm. Semenke loptaste, crne sa belim prisemenikom. Otporna vrsta, cveta i ispod snega, ranije u odnosu na druge vrste. Pogodna je za gajenje u kući.

Scilla monanthos
Biljka cveta od sredine do kraja proleća Cvetovi su krupni i viseći, broj listova 2-4. Listovi široki do 1,5 cm. Broj cvetova 1-3. Latice duge 1-1,2 cm, bledoplave boje, sa tamnijom crtom u sredini i nisu savijene prema nazad.Ovojni suvi listovi lukovice tamnoljubičasti, sočni ovojni listovi lukovice beli. Čaura okruglasta sa izraženom segmentacijom na tri dela. seme sa prisemenikom, jajoliko, smeđe boje.

Scilla armena
Raste u subalpskom pojasu južnog Zakavkazja. Lukovica je 1-2 cm u promeru, obično ima 2 srpasto savijena lista. Cvetovi su tamnoplavi na cvetnim stablima visokim 15-20 cm. Cveta sredinom proleća. Dobro podnosi zasenjenost i pogodna je za sađenje ispod stabala i grmova.

Scilla caucasica
Biljka visoka oko 20 cm, poreklom sa Kavkaza. Ima široke linearne listove. 3-6 cvetova sakupljeni su u cvasti, cvetovi su svetlo plavi sa ljubičastim prelivima. Cveta u drugoj polovini proleća.

Scilla nivalis
Visina biljaka oko 10 cm, Listovi su uskolinearni, 1-3 cveta bledo plave boje, često beli sakupljeni u cvasti. Cveta u drugoj polovini aprila.

Scilla italica
Biljka cveta od sredine do kraja proleća, u cvasti do 30 plavih cvetova i ima 3-6 listova

Scilla vvedenskyi
Cveta od početka do sredine proleća. Suvi ovojni listovi lukovice tamnoljubičasti, ili sivi, sočni listovi lukovice beli. Broj listova najčešće 2-5. Cvetovi su krupni, okrenuti prema gore. Listovi širine 1-2 cm (od 0,4 do 3,2 cm) cvast rastresita, donje drške cvetova duže od latica. Latice plavo ljubičaste, a ređe mogu biti i bledo plave. Seme bez prisemenika.

Scilla winogradowii
Biljka cveta od sredine do kraja proleća. Cvetovi su krupniji i viseći, a broj listova 2-4. Listovi širine do 1 cm. Ovojni suvi listovi lukovice tamnoljubičasti, sočni listovi lukovice beli. Broj cvetova 2-6, latice 1,4-1,7 cm duge, plave sa tamnijom crtom po sredini i nisu savijene prema nazad. Čaura obrnutojajasta, trodelna. Semenke jajolike, smeđe boje, sa prisemenikom.

S. socialis, (S. Violacea, Ladebouria socialis) i S. Adlamii (Ladebouria cooperi) mogu se držati u kući godinama. Sade se u jesen i cvetaju od januara do marta.
S. Adlamii (Ladebouria cooperi) u prirodi cveta leti, pogodna za gajenje u hladnijim staklenicima i saksijama. Visina biljke 5-10 cm, listovi poluuspravni, zimi odumiru, cvetovi zvezdasti, zelenkastoljubičasti.
S. socialis, (S. Violacea, Ladebouria socialis) Visina biljke do 10 cm, cveta rano u proleće, listovi široki, zeleno-sivkasti sa tamnijim šarama, u obliku vrha koplja. Ljubičastozeleni zvonasti cvetovi.

Jesenje cvetajuće scile

Scilla scilloides ( S. chinensis, S. japonica)
Biljka cveta krajem leta i početkom jeseni, cvast je gusta, sa mnogo cvetova (20-60), cvetovi su mali, roza boje, sa laticama do 0,5 cm dužine.

Scilla autumnalis
Raste u Srednjoj i Južnoj Evropi., u regionu Sredozemlja i Crnog mora, Zapadnom i Istočnom Zakavkazju. Gaji se od 1597. godine. Cvast je rastresita sa 6-20 cvetova plavičaste boje. Cvetovi su mali 1-1,2 cm u promeru. Visina biljke do 15 cm, ima 5-6 uskih listova, cveta u julu i avgustu mesecu i manje je dekorativna u odnosu na druge vrste Scilie. Listovi se pojavljuju pre cvetanja, zatim odumiru i zamenjuju ih novi. Dugi su oko 20 cm. Suvi ovojni listovi lukovice su svetlo sive boje. Jedna lukovica obrazuje do 3 cvasti.

Meni je krenula,mislila da nece ni nici a tek sad vidim da ona cveta kasnije

Dobila sam seme ove lepe biljke od drugarice. Upravo tera cvet

Ako nekog interesuje, evo kako izgledaju

Kako da nas ne interesuje?! Prelep cvet! Iskrena da budem, nisam nikad ni cula ni videla ovu biljku! Cula sam za procepak, ali sam mislila da je to neka divlja sumska ili livadska biljka!

Pa to i jeste livadsko cveće... To što ja držim sve i svašta kao sobno cveće je druga stvar . Mogu samo da zamislim kako predivno izgleda neka livada prepuna malih Scila

Eee, sad mi je lakse! Malo! Svejedno, cvet je fantastican!

Ja sam ih jesenas posadio, samo ne znam gde...

Pojaviće se, verovatno im je napolju još uvek hladno.

I mene mi se dopadna ova cveke kakva ubavina e, jas mislev da ne e so kompir toa bilo so seme razmnozuvane. Ima eden slicen cvet kako ova zumbul koi treba da rascvetat , nesto slicno vo cvetot i listot , Velam samo slicno, no ne isto .

...

Bibby citat:

Pojaviće se, verovatno im je napolju još uvek hladno.

Zavisi koja je vrsta, moja Scilla bifolia već cveta. Slikana je pre dva dana, a danas su već skoro svi cvetovi otvoreni.

Mazenka prelepe su . Hoćeš da se menjamo?

i kod mene izlaze biljčice i pupoljčići.