Sukulentne biljke zajedno sa familijom kaktusa, imaju visoko specijalizovanu anatomsku gradju koja im omogućava da prezive duzu susu. Sve ove biljke mogu da skladiste vlagu u mesnatom tkivu svojih stabala, korenja, ili listova i mnoge od njih imaju karakteristican oblik radi smanjenja gubitka vode i podnosenja surovih uslova stanista. One takođe mogu da prekinu aktivni rast i predju u stadijum mirovanja pri nepovoljnim uslovima sredine. Njihov bizarni izgled odrazava jedinstven evolutivni razvoj, u kome su oblik biljke, funkcija biljke i mogućnost opstanka, nerazmrsivo spojeni. Skoro svi kaktusi i neke sukulente imaju bodlje koje predstavljaju izmenjene listove. Iako bodlje omogućavaju odbranu od predatora, glavna uloga im je da kondenzuju vlagu tako da voda kaplje na tle iznad biljnog korenja. Bodlje koje su vunaste i lice na kosu, takođe pomazu da se biljke zastite od hladnoce ili prejakog sunca.

Nasuprot popularnom verovanju, sukulente i kaktusi ne naseljavaju samo siromasne pustinje. Opseg njihovih stanista je sirok, od snegom pokrivenih alpskih padina i susnih ravnica Kolorada do vlaznih dzungli u amazonskom basenu. One uspevaju u uslovima koji često deluju kao nepodesni za zivot. Ipak, uspeh ovih biljaka delimicno je uslovljen nedostatkom biljnog sveta dovoljno otpornog da se sa njima uhvati u kostac u borbi za opstanak.

Retka kisa može da podstakne dramatican i iznanadan period rasta, kad svaka sukulenta brzo cveta i donosi seme pre vracanja u poludormantno stanje.

Isprva su kaktusi rasli samo na americkim kontinentima. Sukulente su od prirode rasle u mnogim regionima od Severne Evrope do Dalekog Istoka, iako ih je vecina bila koncentrisana u Juznoj i Istocnoj Africi. Istrazivanja i trgovina tokom četiri prethodna veka, kao i prirodno sirenje, omogućili su kaktusima i sukulentama da se nastane u novim stanistima sirom sveta. U kasnom XV veku, trka za pronalazenjem novih morskih puteva do Indije i njenog bogatstva, podstaklo je talas evropskih istrazivanja i time vodilo otkricu novih biljaka. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo kaktuse u Evropu. Pronasao je cudnovate biljke bez lisca na Zapadnoindijskim ostrvima i pokazao ih spanskoj kraljici Izabeli. Kaktusi su bili dobro poznati cvilizaciji Inka u Peruu, Asteka u Meksiku, kao i severnoamerickim Indijancima. Ove biljke su kao deo njihovog svakodnevnog okruzenja koriscene u religioznim obredima ali su im davane i najraznovrsnije prakticne namene.

Malo je biljaka koje deluju neukusnije od kaktusa i sukulenata, pa nije jednostavno shvatiti da se mnoge vrste kuvaju i jedu kao povrce, dok druge daju socne plodove. Najpoznatiji su plodovi od Opuntia ficus-indica; zuti, beli ili crveni plodovi se nasiroko prodaju na meksickim pijacama i mogu se naći u Australiji i u mnogim mediteranskim zemljama. Na visoravnima Bolivije, kaktus Neowerdermannia vorwerkii se kuva i jede na isti način kao i krompir. Od nekih kaktusa i sukulenata se čak mogu praviti slatkisi: gorko slatki mesnati delovi od Ferocactus wislizeni se kandiraju u rastvoru secera.

S početka dvadesteg veka, mesnati gomolj od Testudinaria elephantipes je koriscen kao izvor kortizona, agensa koji deluje protiv upala. Mnoge vrste Testudinaria se i danas koriste u proizvodnji kontraceptivnih pilula. Majusna vrsta kaktusa Lophophora williamsii, poznata kao pejote, smatrana je vrednom u proslosti zbog upotrebe u lecenju bolesti poput reumatizma i astme. Asteci su verovali da ova "sveta pecurka" ima misticne moći posto ima halucinogena dejstva. Iako je i danas koriste neki severnoamericki Indijanci tokom svojih religioznih ceremonija, posedovanje ovog kaktusa nezakonito je u mnogim državama.

Kaktusi i sukulente imaju druge neobične namene. Primera radi, kaktus Oreocereus celsianus, koji od prirode raste u Argentini i Boliviji ima fine, meke bodlje koje podsecaju na kosu. One se sakupljaju i koriste poput perja za punjenje jastuka i pokrivaca. U Namibiji zbog zapaljivog sloja kojim je prevucen Sarcocaulon burmannii, mala zbunasta sukulenta dobila je nadimak "busmanova sveca" posto čitava biljka može da se zapali i koristi kao baklja. Verovatno najstarija tradicija gajenja kaktusa za posebne namene datira iz perioda postojanja civilizacije Asteka; ona je cvetala od XIV do XVI veka. Vrstu Opuntia coccenillifera gajili su Asteci kao biljku domaćina za jednu vrstu stitastih insekata (Dactylopius coccus). Mnogobrojne zenke ovih insekata su gnjecene da bi se dobila intenzivna purpurna boja koja je koriscena za bojenje kraljevskih i svecanih odora. Od muzjaka stitastih insekata dobijala se blistavo crvena boja. Kada su Spanci stigli u Meksiko u XVI veku, osnovali su sopstvene plantaze kaktusa i proizvedenu boju slali su u Spaniju. Danas, boja koja se dobija od stitastih insekata ekstenzivno se proizvodi u Juznoj Americi i koristi za karmine i kao organska boja za hranu.

Prema legendi, astecki svestenik je sanjao da je Huitzilopochtli, bog Sunca, rekao Astecima da sagrade glavni grad tamo gde vide da orao sedi na visokom kaktusu. Oni su to uradili 1325. godine, a svedocanstvo predstavlja astecki rukopis iz 1541 g. (na slici) koji pokazuje mesto Tenochtitlan, novi glavni grad i deset asteckih plemena koji su ga izgradili. Taj grad je postao Meksiko Siti i simbol orla i kaktusa se i danas koristi na zastavi ovog grada.

Marcus, jako zanimljivo... Gdje si sve to nasao?

I mi u Dalmaciji pravimo marmeladu i sok od ploda jedne vrste kaktusa, mljac, mljac, no jako je komplicirano zbog mnostva sicusnih bodljikica. Nina

Ne secam se gde sam nasao. Imao sam ga skinut taj tekst na kompjuteru pa sam mislio da ga posaljem ne bi li se malo kaktusari aktivirali

Plod Opuntia ficus-indica je jako popularan ovdje u izraelu . U sezoni cvijetanja , plodove mozete kupiti na ulici (kao kod nas kuhani kukuruz ili kesten ) a i u svim prodavnicama voca i povrca (moram priznati da je jako ukusan i spada u voce ) . Ovdje se plod zove "Sabres" i svako ko je ovdje roden (nije doseljenik) kaze se da je sabres .Tako izraelci objasnjavaju sami sebe . Izvana bodlje (ako dirnes ubosce te ) iznutra sladak i prijatan (sta se krije ispod bodlji) .

Ah da ja sam veliki obozavatelj kaktusa .Nekada dok sam zivio u sarajevu sam imao vise od trideset vrsta , sada imam samo 4 , ali planovi su da se broj poveca:) .

Dobrodosao kukurjek2002!

I ja sam nekad imao 20-tak vrsta kaktusa.. i jedne godine otisao na letovanje.. i komsinica zalivala cvece pa i kaktuse istom kolicinom i svi istrulili

I od mene dobro došao!
I mi smo doma imali veeeeliku Opuntiu, ali ju je mama ostavila vani prek zime da se smrzne!
Smrzla se tek druge zime!
Pitaš za razlog ovakvom ubojstvu?
Pa sestra i ja smo u to vrijeme bile male i jako nestašne i dogodilo se da je tata pojeo rajčicu punu bodljica.
Tati nije bilo smješno!

P.S. Kako je u izraelu?

Kao prvo zahvaljujem se na toplom prijemu .U izraelu je ok ovdje sam vec 11 god. pa znate ono , kao da sam oduvijek tu .Sjecam se problema sa spremanjem kaktusa zimi ali najbolje ih je(bar sam ja to radio)spremiti na tamno mjesto(nije obavezno )i najbitnije da temperatura ne spadne ispod nule (mislim da na 2-3 c. ce biti ok) i normalno restrikcija zaljevanja na minimum .

Kukurijek, kako je u Izraelu stanje s biljkama, imal sta posebno egzoticno tamo da nam opises

Kako da ne , ali i ovdje je sad malo okisalo pa ne hodamo .Cim se proljepsa mali clanak o plantazi kaktusa .

Veliki pozdrav svim ljubiteljima KAKTUSA I SUKULENTNIH BILJAKA!

Ja sam od skora postao veliki kolekcionar i ljubitelj kaktusa i sukulentnih biljaka. Inace, pisem iz Novog Sada, i ovde, kao pretpostavljam i u ostalim krajevima stare Jugoslavije, jako tesko se mogu naci nove i egzoticne vrste ovih biljaka. Uglavnom se sve svodi na menjanje i razmenu pelcera sa "komsinicama" i "bakicama". Doduse, ima dosta toga i po cvecarama, ali to je opet slab izbor.
Medjutim dosta cesto putujem u Madjarsku (Budapest) i tamo sam naisao na izuzetnu ponudu, jer mi se cini da tamo ljudi mnogo vise vole i drze ovu vrstu biljaka. Naime, u blizini Nyugati (Zapadne) zeljeznicke stanice (kolodvor) tokom cele godine, osim zimi, u jednoj trafici/cvecari prodaju se na stotine razlicitih vrsta, sto sukulentnih biljaka, sto kaktusa, raznih velicina. Tako da, pogadjate, cena zavisi od velicine, mogu se kupiti maleni pelceti, pa i velike biljke.
Eto, mozete zamisliti moju srecu, da sam uspeo stvoriti na osnovu ovoga ovde u Novom Sadu svoju malu, privatnu botanicku bastu kaktusa i sukulentnih biljaka, sa 30tak razlicitih vrsta.
To mozda nije mnogo, ali za pocetak je dovoljno. Sad cu nastojati da ih razmnozim, a od proleca da nabavim jos novih vrsta.
Za kraj da pozelim svima srecu u uzgajanju i bavljenju ovim hobijem!
Pozdrav!

Dobrodosao Peti! Tvoja kolekcija nije mala! Nadam se da ce ti forum pomoci da dobijes neke nove pelcere!

Ja sam danas dobio od komsinice kesicu semena kaktusa, inace ih u Cupriji ima u poljoapotekama da se kupe i cena jedne kesice je 50 din. ali je to mahom mix ''prostijih vrsta''. A sto se tice interesenata evo posetite sajt Drustva kaktusara Srbije www.dks.org.yu , i tu imate njihovu diskusionu grupu, koju ja redovno posecujem, a i clan sam drustva. Mozete se o svemu raspitati a i pomocice vam sigurno u nabavci novih biljaka i semena. Pozdrav...

zdravoo......dobio sam na poklon jedan maleni kalemljeni(crvena lopta na zelen kaktus) kaktus i imam ga vec godinu dana.......i uopste se nije izmenijo... ne raste a deluje zivo mislim nije se osusio......dali je takva rasa ili ima neki drugi problem......visok je desetak cm....

Ovo je verovatno poynata adresa mnogima koji se bave kaktusima i drugim sukulentama,ali ipak www.succseed.com To je švedski sajt za prodaju semena,a cijena?Prava sitnica(ali stvarno).